Gospodine ministre, vezano za ovaj amandman, mislim da je naravno vaša namera dobra i sve ono što su preporuke brisale i što je zahtev medijske scene u Srbiji treba ispoštovati.
Mislim da je prethodni kolega govorio o nečemu što je, čini nam se, po mom dubokom uverenju, nakon praćenja svih analiza, nešto što je u potpunosti opravdano i čini mi se da će danas glavna tema biti, pored regionalnih javnih servisa, finansiranje lokalnih servisa, odnosno lokalnih televizijskih i radio stanica i opravdana bojaznost narodnih poslanika da ćemo uz sve dobre efekte koje donose ovi zakoni imati i neke loše. One će prouzrokovati gašenje nekih lokalnih medija, a ono za šta smo sada sigurno, to je da nije predviđeno postojanje regionalnih javnih servisa, uz uvažavanje, naravno, i potrebu da se na medijskoj sceni Srbije otvori tržišna utakmica, pre svega u konkursima za projektno finansiranje, mislim da bi svima nama bilo lakše.
Vršio sam neke analize na osnovu odgovora ministarstava u skladu sa amandmanima koje sam i sam podneo, da vidimo sa koliko sredstava zaposleni, budžetskih sredstava iz lokalnih samouprava, iz budžeta Republike Srbije raspolažu određeni mediji i to će nam biti taj matematički deo, biće nam najbolja osnova za raspravu o budućnosti naših medija.
Predsedavajući, ako prekoračim vreme, moliću, koristiću vreme poslaničke grupe i ovlašćenog predstavnika.
Recimo, ako uzmemo kao primer RTV Kragujevac, ona iz budžeta grada Kragujevca na godišnjem nivou dobija 365.000 evra ili 42.000 evra mesečno. Za šest regionalnih javnih servisa ako bismo kao parametar uzeli troškove koje ima RTV Kragujevac, to bi značilo da bi za šest regionalnih javnih servisa trebalo izdvojiti 2.191.000 evra. Sa druge strane, mi imamo izdvajanje iz budžeta za RTS, potrebna izdvajanja, šest milijardi dinara na godišnjem nivou ili 52.173.000 evra i za RTV 1.678.000.000 ili 14.591.304 evra. To je ukupno 66.765.217 evra. Samo 3% sredstava koje izdvajamo za RTS i RTV su potrebna da funkcioniše šest regionalnih javnih servisa.
U prethodnim pitanjima koja sam kao narodni poslanik postavljao gospodinu Bratislavu Petkoviću, dok je bio ministar kulture, imam odgovore gospodina Petkovića. On je obećao u pisanim dopisima da će Ministarstvo pronaći najbolja rešenja kako bi se ostvarilo pravo građana na objektivno i pravovremeno informisanje o svim događajima značajnim za njihovu sredinu. Sa ovakvim zakonskim predlozima plašim se, pored toga što ne postoje regionalni javni servisi, a to nam je i analiza privatizacije pokazala, da mi, pored toga što nećemo imati regionalne javne servise, da ćemo izgubiti i neka lokalna značajna glasila za informisanje ljudi o specifičnim događajima vezanim za njihovu sredinu.
Naravno da je projektno finansiranje dobro zbog tržišne utakmice i mi ga kao poslanička grupa u potpunosti podržavamo, ali se naprosto tu radi o finansiranju koje možda neće moći u potpunosti da pokrije 24 sata radio ili TV programa, kao što sada rade lokalni mediji. Recimo, mi imamo tu i neki disbalans vezan za broj zaposlenih sa istim kvalitetom programa medija sa nacionalnom frekvencijom. RTV B92 ima nešto više od 350 zaposlenih, a RTS 5.200 zaposlenih. Čini mi se da mnogo manji broj ljudi radi podjednako ili sličan kvalitet programa kao RTS.
Zbog toga bih ministre molio, pošto će ovo biti tema, čini mi se, koja će dominirati ovog dana da, kada pričamo o ovome, pričamo jezikom brojki. Brojke su neumoljive. Kada iznesemo matematičke podatke, onda će nam biti lako da svi ostanemo u uverenju da smo u pravu u svojim stavovima ili da odustanemo od svojih uverenja i da kažemo da nismo u pravu. Zato bih molio da u budućnosti kod rasprave o ovim temama vi nama iznesete neke bitne podatke od kojih sam deo sada pomenuo. Hvala vam.