Hvala, uvažena predsedavajuća.
Ovde prosto moram da reagujem, inače uvažavam uvaženu koleginicu Karavidić, zato što je zaista bila na samom Odboru veoma konstruktivna, ali uvoditi termin autocenzura, to je pomalo vređanje prema novinarima, jer bi to otprilike značilo da se novinar trudio da napravi tekst ili prilog, radio je ko zna koliko na tome, a onda iz čista mira sam sebe cenzurisao i to povukao. Sada bi to trebalo kao zakonom da se reguliše.
Potpuno je besmisleno, kako mi znamo da li uopšte neko uvodi sebi nekakvu cenzuru, jedino da špijuniramo njegov hard disk možda ili da vidimo šta je on to pisao pa ne želi da pusti, a to je potpuno bezveze.
Zašto o ovome govorim? Zato što je, to mi je nekako ostalo nedorečeno, sadašnji Zakon o informisanju, koji je inače tadašnja vlast donela, u liku i delu poslanika preko puta, uvela je potpunu cenzuru u medijima, i to isključivo da bi zadržali vlast jer ih je Mlađan Dinkić tada uslovio da mora takav zakon da se donese i onda su naravno glasali za jedan takav zakon koji su osudili svi, OEBS, Saša Janković kao zaštitnik građana i sva novinarska udruženja. Apsolutno su svi to osudili i to su se najviše oslonili na cenzuru.
Znači, Zakon koji je potpuno cenzorski je trenutno na delu, a sada se ovde traži nekakva termin, autocenzura, znate, ja stvarno da ulazim u misli nekog novinara ili bilo koga ne mogu, a nisam sklon ka tome da vređam kolege novinare, da su skloni tome da sami svoje tekstove povlače posle tolikog truda.
Tako da, zaista ovako nešto je potpuno besmisleno i jednostavno to je nemoguće čak regulisati zakonom i da hoćete. Hvala vam.
