Hvala.

Reč ima Borislav Stefanović, pomenut je. Izvolite.

Zaista nema potrebe za takvim rečima.
Gospodine Babiću…

Nemojte, molim vas. Rekli smo da se nećemo obraćati direktno. Ja pokušavam, ali nikako da upamte. Ali, neću da vas kaznim. Izvolite.

Hvala.
I vi i ja i svi poslanici su svesni da Poslovnik koji jeste pisala DS i koji ima značajnih nedostataka, naročito kad neko misli da će večno biti na vlasti, a onda ode u opoziciju, što će se i vama desiti, dakle, u toj situaciji, taj Poslovnik izuzetno jasno, precizno i u velikom obimu štiti predsednika Vlade da može da govori koliko god on hoće, bez bilo kakvih ograničenja. To je činjenica. Prema tome, i gospodin koji je govorio, i ja i vi znamo da kada gospodin predsednik Vlade uzme reč, može da govori koliko god hoće i da niko ne može da mu odgovori.
Što se tiče budžaka, pomrčine, ogledala, na to neću odgovarati, osim što ću i ovaj put pozvati javno bilo koga od njih, ali prvog i najvećeg i najvažnijeg, a to je gospodin Vučić, neka bira koju god hoće televiziju, kada god hoće…

Dobro, preneću.
Ovo je parlament, govorimo o amandmanima. Verujte da građane Srbije ovo uopšte ne interesuje.

Ne, nije tačno.

Niko nije bio u mišjoj rupi. Nikoga nisam prepoznala od poslanika.

Tako je, niste proveravali mišije rupe.

Ne, nema ih u parlamentu.

Hoću da vam kažem jednu stvar. Nije u redu kada jednom poslaniku dajete mogućnost da dovodi u pitanje nečiji integritet i hrabrost.