Zahvaljujem.
Član 80. definiše rubrovom subjekte koji ne mogu biti imaoci dozvola u poglavlju pružaocima medijskih usluga na osnovu dozvole i u svom originalnom tekstu glasi: „Imalac dozvole ne može da bude: 1) Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave, 2) privredno društvo, ustanova ili drugo pravno lice čija su sredstva u celini ili delom u javnoj svojini, odnosno čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, 3) politička stranka“. Moj amandman dodaje tačku 4) koja glasi: „crkva i verska zajednica“, pošto je sasvim logično da se iz prava imaoca po istom sledu isključe i crkve i verske zajednice, uz već navedena pravna lica.
Ja spadam u onu grupu pripadnika političkih stranaka ili ljudi koji se bave javnim poslovima, da mislim da je dobro što smo Zakonom o crkvama i verskim zajednicama uredili to polje, da je to polje ljudskih prava i verskih sloboda, ali da moramo pažljivo i u zakone koji se dodiruju tog nespornog ljudskog prava voditi računa, te smatram da treba da u ovom zakonu bude - a ni crkva ni verska zajednica ne može da bude pružalac medijske usluge.
Samo da dodam, ja spadam i u one koji smatraju da je potrebno uvesti porez crkvama na usluge i na imovinu, jer se bave gotovinom koja je u sivoj zoni, pa tako mislim da i u ovom smislu treba da bude u ravnopravnom gledanju na sve druge. Svaka vrsta dozvole podrazumevala bi čitav niz drugih propisa koji su nedostajući kod nas i koji bi verovatno predstavljali problem, s obzirom na različit finansijski status i različit uticaj crkava i verskih zajednica kod nas i na zvanik tradicionalne crkve i zato je bolje da ih isključimo iz prava. Hvala vam.

Reč ima Dragomir Karić, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, osvrnuo bih se samo malo na amandman 80. kada je u pitanju plaćanje poreza verskih zajednica. Imajući u vidu od 1944. godine pa na dalje šta su sve pretrpele sve verske zajednice u Srbiji i širom ovog regiona, plaćanje poreza za njih mislim da u ovom trenutku nije dobro. Normalno, ja podržavam da verske zajednice, ne samo crkve, kažem verske zajednice, ne plaćaju poreze, tako da se tu ne bih složio sa koleginicom gospođom Čomić. Hvala.

Gordana Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Replika.)
Reč ima Vladimir Orlić, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Dakle, još jednom samo skrećem pažnju predlagaču amandmana na obrazloženje koje smo dobili od strane Vlade.

Na drugom mestu, u zakonu u članu 72. konkretno reguliše se ovo pitanje. Bez želje da ulazimo u suštinu želje predlagača amandmana da se određena tematika uredi na određeni način, ovde imamo čisto tehničko pitanje, dakle, ako bi amandman bio prihvaćen bili bismo u koliziji sa drugim članom za koji nije predložena korekcija. Tako da je to dobar razlog da se amandman ne prihvati. Hvala vam.

Hvala.

Znate kako, verske slobode su apsolutno nešto što je zagarantovano. Svako može da radi što želi po tom pitanju i moram da priznam da lično kao verujući čovek, ne bi mogao nikako da se složim sa ovako nečim da crkvama ne dozvolite da mogu da imaju, odnosno da budu imaoci dozvola. Tim što pre, ni na jednom od tih medija koji postoje ne možete da čujete ništa ni ružni, niti bilo kog ugrožavaju, čak naprotiv, imate koliko god hoćete, ljudi koji zahtevaju tu vrstu duhovnog sadržaja.
Zaista mi nije jasno zašto bi neko ako, možda nije pristalica toga, ako je možda čak i ateista, što svakako uvažavam, zašto ne biste uvažili drugu stranu koji ima želju da tako nešto sluša ili u krajnoj liniji možete da okrenete stanicu i imate toliko drugih stanica. Tako da ne vidim razloga zašto bi se verske zajednice ovako nešto uskratilo, jer zaista lično uživam da slušam i radio „Slovo ljubve“ i tako neke druge stanice, a verujem da i druge konfesije vole da imaju svoju neku stanicu, tako da zaista ovako nešto neprihvatljivo. Hvala.

Gospođa Čomić, ponovo ste se prijavili za repliku.

(Gordana Čomić, s mesta: Ne mogu da verujem generale, da ne prepoznajete repliku. Molim vas.)

U redu. Izvolite.

Generale, hvala vam.
Zaista razumem argumente i višedecenijskog trpljenja crkava u jednopartijskim društvima kao i potrebu Mirjana ili pripadnika bilo koje grupe da budu u medijskom, da tako kažem, kontaktu sa onima koji propovedaju, šire religiju, odnosno koji su verujući.
To ne sporim, ja sam to jasno kazala. Problem je što ovaj zakon podrazumeva i učešće javnih finansija i zato sam spomenula. Dakle, mi ovde ako ne kažemo da crkve i verske zajednice ne mogu da budu imaoci dozvola na medijske usluge, tada mogu svi oni koji inače plaćaju porez na usluge nisu u sivoj ekonomiji, a korisnici su prava na medijske usluge, da postave pitanje ravnopravnosti.
To je jedan mali segment. Ne slažem se da je sporno da se u odnosu na član 72. ovaj član ne usvoji, pošto u slučajevima ovakvih procedura uradi se zastoj u glasanju i onda se usklade članovi koji među sobom eventualno su u koliziji.
Drago mi je da imam odziv na temu, jer smatram da treba otvoriti debatu u društvu o uvođenju poreza, PDV, zbog ogromne količine gotovog novca koji ide kroz crkve i verske zajednice i urediti porez na imovinu kada su crkve i verske zajednice u pitanju. Ako se većina složi da ne treba, naravno, nemam ništa protiv, to što ću biti u manjini ne znači da neću biti u pravu, ali je ta tema neophodna našem društvu, jer je merljiva i jer jeste problem za mnoge ljude koji traže u fiskalnoj politici onaj minimum ravnopravnosti koji se podrazumeva. Hvala vam gospodine potpredsedniče još jedanput na prilici da iskoristim repliku.

Reč ima narodni poslanik  Vladimir Đukanović. Izvolite.