Ukoliko prekoračim vreme od dva minuta, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Naime, pošto sam dugo pratio stanje medijske scene u Srbiji i bio aktivni učesnik Kragujevačke inicijative, i učestvovao na svim javnim raspravama i debatama, silno sam se obradovao kada je Ministarstvo pravde 2011. godine, septembra meseca usvojilo strategiju razvoja medijske scene u Srbiji.
Nakon toga su dolazile do nas, aktivnih učesnika, različite informacije koje su se kretale u dva smera.
Prvi smer je bio da će medijska strategija biti promenjena pod interesom, pod uticajem medijskih interesnih lobija, a druga da će ostati na snazi, ali da neće biti primenjena u zakonskim rešenjima.
Zbog toga sam preventivno za ovih nekoliko godina, nekoliko puta postavljao pitanje Ministarstvu kulture i informisanja, da li će biti promenjena medijska strategija i da li će biti formirani medijski regionalni centri.
Dobio sam uveravanja u pisanom obliku da će medijska strategija biti ispoštovana i da će građani na svom području preko regionalnih javnih servisa dobijati informacije od značaja za njihov život.
Međutim, bez obzira što su medijski zakoni u osnovnim načelima, posebno prva dva, sasvim dobri, bez obzira što je vaša namera odlična u svim strateškim pravcima, podržavamo i ovu Vladu Republike Srbije i vaše ministarstvo, a posebno što se tiče izlaska države iz vlasničke strukture medija, transparentnosti vlasništva i svih ostalih značajnih načela.
Ono za šta se zalažemo, to je ono za šta se zalagalo i ovo ministarstvo kulture nekoliko godina, a sada odustalo. To je za formiranje šest regionalnih javnih medija.
Zbog čega? Pre svega, ne samo zbog strategije, već i zbog potrebe građana Srbije.
Evropska komisija i niz evropskih institucija su dale jako pozitivno mišljenje u pogledu medijske strategije. Predloženi tekst zakona po našem mišljenju je trebao da bude u duhu sa medijskom strategijom i interesom svih građana Srbije koji žive van teritorije Pokrajine Vojvodine, a one se ogledaju u dobijanju blagovremenih i specifičnih informacija sa područja, na kome ti građani žive i rade, a koje je pokriveno frekvencijama regionalnih javnih servisa, odnosno, trebalo bi da bude.
Predloženi amandman je u skladu sa nizom preporuka ministara SE, jer bliskost stanovništva lokalnim i regionalnim javnim servisima predstavlja suštinsku neophodnost. Ti servisi treba da budu prilagođeni potrebama i očekivanjima građana. Lokalne regionalne vlasti treba da iskoriste visok stepen decentralizacije i kapacitet za nezavisne akcije u pružanju tih servisa.
Decentralizacija u oblasti javnih servisa mora biti u skladu sa načelima koezistentnosti i jedinstva primena javne politike za dobrobit svih građana, koordinaciju i teritorijalnu solidarnost.
Neophodno je razvijati brend preduzeća javnog servisa tako da sadržaj bude lako prepoznatljiv u obilju i ostalih medijskih sadržaja i servisa.
Ukoliko se zakonom ne predvidi postojanje regionalnih javnih radio-televizijskih servisa, bili bi diskriminisani građani južno od Beograda, jer ne bi bili u ravnopravnom položaju.
Kada je u pitanju ostvarivanje javnog interesa, u oblasti javnog informisanja na lokalnom i regionalnom nivou, javni interes za informisanjem nije manji u Kragujevcu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Nišu, nego u Vojvodini.
Evropska komisija je preporučila kako bi trebalo da izgleda medijska scena i preporučuje postojanje 10 do 15 regionalnih javnih servisa u Srbiji.
Evropska iskustva nam govore da Austrija ima devet regionalnih javnih servisa, Nemačka 11, Švedska 19, Velika Britanija 11, Danska osam, Norveška 11, a regionalni javni servisi postoje i u Hrvatskoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
Ministarstvo u svom odgovoru kaže da se ovaj amandman ne prihvata zbog toga što uvođenje regionalnih medijskih servisa zahteva značajna javna sredstva koja se u ovom trenutku ne mogu obezbediti. Ono u šta sam ja ubeđen, na osnovu analize postojećih javnih sredstava, da javna sredstva postoje ali da nisu dobro raspoređena.
Zbog toga postavljam sledeća pitanja: koliko novca RTS i RTV čije postojanje kao javnih servisa u potpunosti podržavamo, kao blago od nemerljivog nacionalnog značaja, koliko godišnje novca dobijaju iz budžeta Republike Srbije? Zatim, koliko RTS dobija godišnje novca od pretplate koju plaćaju građani Srbije? Koliko RTS ostvaruje prihoda od drugih izvora? Koliko novca bi trebalo za finansiranje šest regionalnih javnih servisa? Da li postoji veliki disbalans u primanjima zaposlenih koji rade u javnim servisima RTS i RTV, jer postoje i podaci koji ukazuju da mnogi imaju i preko 200 hiljada dinara platu, ali većina ne. Da li su prosečne plate u lokalnim i medijima sa regionalnom frekvencijom višestruko manje i koliko će novca dobijati iz takse, koliko ministarstvo predviđa da će se dobijati novca od takse kada taksa bude uvedena na tri i po miliona brojila u Republici Srbiji?
Molim vas da mi date te podatke, da bismo mogli na podlozi brojki da raspravljamo i da vidimo da li ima tih sredstava? Hvala.
