Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Imate četiri minuta i 30 sekundi.

Hvala, predsedavajuća. Biće dovoljno.
Ministre, ja sam postavio konkretna pitanja oko novca. Ni na jedno nisam dobio odgovor, ali ću ga dati ja.
Budžetom za ovu godinu RTS dobija šest milijardi dinara za svoje funkcionisanje, plus ima novac od pretplate i od komercijalnih usluga. To je nešto više od 52 miliona evra i ima 5.200 zaposlenih.
Radio-televizija Vojvodine dobija milijardu i 678 miliona, odnosno skoro 15 miliona evra i ima 1.450 zaposlenih.
Sada me slušajte dobro. Samo 3% od toga, odnosno oko dva miliona i 200 hiljada evra je dovoljno da se iz ovih sredstava finansira postojanje šest regionalnih javnih servisa koji bi imali do 50 zaposlenih, odnosno ukupno 300.
Mi s jedne strane imamo 6.650 zaposlenih i 66 miliona i 756 hiljada evra, a s druge strane, samo sa dva miliona i 200 hiljada evra. Možemo da finansiramo postojanje šest regionalnih javnih servisa. Ja ne vidim razlog zbog čega se to ne radi?
S druge strane, kada bude za godinu i po dana, kada svi građani Srbije obavezno budu plaćali taksu, koja će biti u maksimalnom iznosu od 500 dinara, na tri i po miliona brojila u Srbiji, pod pretpostavkom da plaćaju svi, to bi bilo na godišnjem nivou milijardu i 750 miliona evra. Znamo da naplativost neće biti takva. Neka bude i 50%, to je skoro 900 miliona evra, a opet samo dva miliona i 200 hiljada evra, otprilike, pričam na osnovu nekih parametara koji sada postoje na našoj medijskoj sceni, je dovoljno za šest regionalnih javnih servisa. Zbog toga će tek biti novca i zbog toga ta argumentacija da za osnivanje šest regionalnih javnih servisa nema novca, uopšte ne stoji.
Još jedna ispravka. Ja nikada danas nisam govorio o lokalnim javnim servisima. Tačno znam o čemu pričam. Nisam pričao ni o regionalnim frekvencijama. Nisam mešao status regiona i okruga, kao što rade mnoge kolege.
Molio bih, ministre, da pričamo jezikom brojki.
Pogledajte stanovništvo južno od Dunava. Preko četiri miliona građana Srbije. Oni će davati RTS-u pretplatu. Traže 3% od toga da im se vrati da bi imali svoje regionalne javne servise koji će se baviti informisanjem o njihovim temama, od značaja za njihov život. Ovim predlogom zakona se kaže ne može. Ne možete, građani, da dobijete 3% od onoga što dajete Srbiji.
Neću da idem na drugu stranu i da pričam o tome kolike su zarade mnogih zaposlenih na RTS i na RTV, jer ne bih da tema ide na tu stranu, niti je po meni relevantno. Ako vi smatrate da je u redu da neka voditeljka ima duplo veću platu od vas i od narodnih poslanika i da ima veću platu od predsednika Republike i predsednika Vlade, da obavlja društveno značajniji posao, odgovorniji itd, to vama ostavljam na procenu, ali ja se sa njom ne slažem.
Ono što je moje ubeđenje na osnovu ovih iznosa koje sam rekao da novca ima, da novac nije raspoređen i u duhu sa politikom moje stranke o decentralizaciji Srbije, medijskoj, finansijskoj, institucionalnoj, nasuprot vašeg stava o centralizaciji Srbije, ja iznosim svoj stav. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala.
U skladu sa generalnim uverenjem DS i strukovnih udruženja koja su nam poslala predloge za amandmane, takođe smatramo, i ovaj amandman je u tom duhu, da suštinski treba da se promeni član 2. i da treba da glasi: „Javni medijski servis iz stava 1. o kojem je govorio kolega, su republički, pokrajinski i regionalni javni medijski servisi“ i posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: „Regionalni javni medijski servisi su javne medijske ustanove“.
Dakle, još jednom ponavljam, ne država već javna medijska ustanova. Naravno, to je u skladu sa Medijskom strategijom i na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi, Vlada je donela Strategiju do 2016. godine, u delu 3. tačka 1. programske funkcije, doslovce stoji – obaveze i funkcije javnog radio-televizijskog servisa ostaju javni servisi na republičkom, pokrajinskom i regionalnom nivou.
Smatramo da bi ovo bilo, kako smo i malopre čuli dosta slikovito i temeljno prikazano i sa finansijskog aspekta izvodljivo i smatramo da ne postoji bilo koji način koji će sa jedne strane regulisati tržište da lokal dobije informaciju. S druge strane, nejednakost uspostavljena postojanjem samo dva javna servisa, jednim centralnim i jednim vojvođanskim, pri čemu ovi južno od Save i Dunava su ovim definitivno diskriminisani i najmanji je problem regionalno postaviti javne servise, a ne da ih bude 26, već mnogo manje, opet bi to bila kakva takva informacija i kakva takva mogućnost da stvar može dalje da funkcioniše.

Narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, ja bih ovo mogao da prihvatim da je ostala situacija da ćemo i mi dalje dodeljivati frekvenciju, ali mi idemo u eru digitalizacije. U eri digitalizacije ovako nešto je suvišno, besmisleno i nema potrebe za ovako nečim, jer se i program može regulisati kako god želite, s obzirom da je digitalna televizija.
Kada neko ovakve stvari predlaže, onda je osnovno pitanje ko će da plati te javne medijske servise? Vidite da jako teško ide i sa pretplatom da prosto uzmete od građana ono što je definisano zakonom. Vi kažite građanima.
Ja nemam ništa protiv ako bi, recimo, regionalni medijski servis, recimo, zlatiborskog okruga, pa onda kažite građanima i Užica i Arilja i ko već tu sve potpada, na primer, da će morati da plate taj servis iz svog džepa, jer to se, prosto, ne finansira iz budžeta, finansira se od građana. Ako građani to baš budu želeli, pa u redu, ali mislim da nikome to nije u interesu, posebno kada se ide u eru digitalizacije.
Ono što moramo da razlučimo kada govorimo o RTV, pa ona je televizija AP, koja je definisana Ustavom Republike Srbije kao takva jedna teritorijalna celina. Mi nemamo Ustavom definisane regione. Imamo okruge kao adminstrativne jedinice, ali oni nemaju ni blizu takve ingerencije kao što ima pokrajina, tako da i tu ne možemo čak da se složimo. Zato je dobro što je napravljeno da imamo samo dva javna servisa, a za ovo ostalo, znate, ako vi zaista smatrate da u eri digitalne televizije je potrebno imati u svakom regionu neki regionalni servis, kažite građanima da to moraju svakako onda i da plate. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, neću pričati o delu koji sam predložio, a što je odbila Vlada. O tome je dovoljno rekao gospodin Stefanović i gospodin Čikiriz. Znači, radi se o istoj temi, isti je amandman, na isti član. Samo ću građanima Srbije koji žive u Šumadiji, istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji da prepričam i pojasnim ono što je upravo bilo, zadnjih desetak minuta, tema o kojoj se priča u ovoj sali.
Mi ćemo sredinom sledeće godine, setom zakona koji se sada usvaja, da privatizujemo, tj. da država izađe iz vlasništva, čitam između redova, lokalne samouprave svih lokalnih medija koje su one osnivale. Znači, biće na tenderu i biće privatizovane, tako da više lokalni mediji neće postojati na ovaj način na koji su do sada postojali, da će oni biti privatizovani i da neće više biti finansirani od lokalnih samouprava. To kaže set ovih zakona.
Set ovih zakona kaže da će pretplata prestati da se plaća od donošenja ovih zakona i da će sve ono što je trošak Radio televizije Srbije, oba elektronska programa i tri radio programa, kao i dva programa Radio televizije Vojvodine i tri programa Radio Vojvodine, biti finansirani iz budžeta i to je ovo što je kolega Čikiriz rekao. To je nekih 7,5 milijardi iz budžeta, a onda će nastaviti da plaćaju taksu koja se sada zove pretplata, tada će biti taksa i svi ćemo plaćati 500 dinara za javni servis.
Javni servis u Republici Srbiji je Radio televizija Srbije, koja pokriva celu teritoriju i plaća se od tih 500 dinara. Javni servis je i Radio televizija Vojvodina sa svoja dva televizijska programa i tri radijska, koji će se plaćati iz tih isto 500 dinara. Mi tražimo da javni servis, koji se finansira iz pretplate, od tih 500 dinara bude i u Šumadiji, bude u istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji.
Kolege kažu da to nije opravdano i da ne treba. Mislim i naša poslanička grupa, a vidim i kolege koje su diskutovali, da je to politički loše, da pravimo građane prvog i drugog reda. Oni koji žive u Šumadiji, istočnoj i zapadnoj Srbiji će plaćati pretplatu i neće imati ista prava, javne informacije, količine javne informacije i vrste javne informacije, zbog toga što je nemoguće vremenski to uraditi i odraditi. To već vidimo kako izgleda, kao što će imati Beograd i Vojvodina.
To je osnovni problem o kome sada diskutujemo. Mislim da je to štetno i da bez potrebe otvaramo veliki politički problem. Bez potrebe pravimo građane prvog i drugog reda i mislim da će ministar do kraja ove rasprave, a i narodni poslanici koji žive u Šumadiji, istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji glasati za ovaj amandman i dati pravo svojim sugrađanima da imaju isto pravo kao građani Beograda i Vojvodine. Zahvaljujem.

Na član 6. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Dragomir Karić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ovaj amandman pod brojem 6. odnosi se na javnost medijskog servisa, odnosno odnos javnog medijskog servisa prema javnosti.
Mi smo ovde podneli amandman, koji se odnosi na stav 2, alineja 5, odnosno radi se o tome da se izveštaj o radu, koji javni medijski servis treba da podnese Narodnoj skupštini i Savetu regulatora, mi smo predložili da se taj izveštaj podnosi i Skupštini APV, pozivajući se na odredbe člana 62. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine po kome je utvrđeno da APV, preko svojih organa u oblasti javnog informisanja, utvrđuje javni interes građana Vojvodine u oblasti informisanja, radiodifuzije, donosi strategiju u skladu sa republičkom strategijom, obezbeđuje deo sredstava ili druge uslove za rad javnih glasila na jezicima manjina, uspostavlja saradnju na regionalnom nivou, itd.
Znači, ono što su nadležnosti ovim zakonom definisane, kada je informisanje u pitanju za teritoriju Vojvodine i predloženim amandmanom da se Izveštaj Radio televizije Vojvodine dostavlja i Skupštini AP Vojvodine, omogućava se ostvarivanje ovog člana 62. Zakona o utvrđivanju nadležnosti i ovlašćenja AP Vojvodine.
Nažalost, ovaj amandman je odbijen sa konstatacijom da je u Predlogu zakona dat celishodnije, šta god to značilo. Hvala lepo.