Gospodine, dobro znate da ne mogu da ulazim kao predsedavajući i da utičem na istinitost izlaganja pojedinih poslanika. To je dozvoljeno po Poslovniku. Prema tome, smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Vaše je pravo da se izjasnite da li u Danu za glasanje želite da se o tome Skupština izjasni? Ne želite.
Povreda Poslovnika, Marko Đurišić.

Poštovani potpredsedniče, član 108 – o redu na sednici stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući.
Prethodni govornik je govorio da sam ja uvredio građane Srbije. Ne znam po kom članu Poslovnika uvreda građana Srbije postoji. Ne znam gde je uvreda bilo koga kada iznosim podatke koje sam našao na sajtu Ministarstva za finansije.
Molim vas da prekinete sa zloupotrebom Poslovnika uvek na isti način. Uvek se nečije obraćanje u parlamentu karakteriše kao uvreda samo zato što se kritički govori o rezultatima rada ove Vlade i onda se to zloupotrebljava i koristi kao pravo na repliku. Mi ovde to ne radimo. Nijednom na taj način nismo zloupotrebili Poslovnik i molim i vas i sve druge predsedavajuće da se doslovno pridržavaju Poslovnika i da prekinemo sa ovom praksom da koristimo povrede Poslovnika za replike, nego da se javljamo za replike.
Ako vi to ne obezbedite, onda ćemo se i mi uključiti i krenuti da radimo tim manirom, a smatramo da on nije koristan za skupštinsku raspravu. Hvala.

Gospodine Đurišiću, čuli ste da nisam smatrao da ste povredili Poslovnik. Isto tako, i za vas da kažem da je opet pravo svakog poslanika da svoje viđenje na svoj način iskaže. Prema tome, ne mogu da utičem.
Jedino se slažem sa vama da instituciju povrede Poslovnika ne treba koristiti za repliku. Tu se potpuno slažem sa vama. Molim sve narodne poslanike kada je reč o povredi Poslovnika da tu instituciju koriste samo u te svrhe.
Da li želite da se u Danu za glasanje izjasnimo? (Da)
U Danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, član 27. Povredili ste član 27, ali i članove 105, 106. zato što ste omogućili gospodinu Đukanoviću da govori koristeći pravo za povredu Poslovnika da replicira gospodinu Đurišiću, iako mu je pre toga replicirao u ime poslaničke grupe poslanik Babić šef, poslaničke grupe.
Dakle, ne znam da li je bilo dovoljno ubedljivo i da li je gospodin Đukanović trebao da pojača tu ubedljivost, ali smatram da ne treba da imate nejednak odnos prema poziciji i opoziciji. Ako gospodinu Babiću istekne vreme za repliku treba da ga prekinete, i ako gospodin Đukanović ne govori o povredi Poslovnika, već replicira gospodinu Đurišiću, treba da ga prekinete. U koliko to ne budete radili, mi ćemo koristiti sve mogućnosti da dođemo u istu poziciju u kakvoj je pozicija.

Gospodine Veselinoviću, problem je u tome što ja ne mogu unapred da znam šta će ko izneti u svom reklamiranju povrede Poslovnika. Znači, slažem se sa vama da treba upozoriti i prekinuti ako se neko ne pridrži Poslovnika.
Stvarno se izvinjavam za prekoračenje od četiri, pet sekundi koje je Babić imao mimo utvrđenog Poslovnika i što ga nisam na vreme opomenuo, ali dobro, to mislim da nije toliki problem. Mislim da svakome to dozvoljavam, nikoga baš ne prekinem u dva minuta, ako čovek želi da završi reč.
Prihvatam tu vrstu kritike da na dva minuta svakom pritisnem ovde, a imam taster i mogu da ga isključim što se toga tiče, ali mislim da nismo dotle došli da za to vreme koliko će neko, desetak sekundi prekoračiti nije problem.
Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Reklamiram član 103, 104, jer imamo na delu jedno flagrantno zloupotrebljavanje prava povrede Poslovnika, upravo dotični kolega. Ne znam zašto ih toliko boli istina, ali očigledno ako se već priča o nekoj ekonomiji, morate da znate šta su bile posledice, a vaš privredni sistem gde ste mogli kredit da uzimate kako hoćete očigledno puno nekoga boli.

Nemojte sada molim vas nikoga sprečavati i nemojte zloupotrebljavati Poslovnik.
Ko se dalje javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo ministri, prvi potpredsedniče Vlade, poštovane kolege, danas je 19 godina od operacije „Oluja“, Hrvatske vojske 1995. godine. Smatram da smo možda kao parlament mogli bar minutom ćutanja da počnemo ovo zasedanje, ali dobro, to nije prvi put da ova država propusti da obeleži neku od naših tragedija.
Moram da kažem da danas treba da izaberemo novog ministra finansija, gospodin Vujović je čovek impozantne biografije. Moram da kažem, iako ostaje dosta nejasna situacija u kojoj on čovek koji ima znanje profesionalno i zaista sjajnu biografiju napušta mesto ministra privrede i odlazi na mesto ministra finansija.
Vi znate gospodine Vujoviću kako ste izabrani na mesto ministra privrede. Vas su pratili superlativi i u štampi i od strane samog premijera.
Pitam vas – šta će sada biti sa Ministarstvom privrede kada vi odete odatle? Pogotovo što nam niste rekli šta bi sa onim ugovorom sa „Etihadom“? Pitam vas da tu stvar nekako probate sada kada odlazite sa tog mesta da razjasnite građanima i nama narodnim poslanicima kao njihovim predstavnicima ovde u Skupštini.
Imamo najviši ili ćemo imati uskoro najviši deficit budžetski u Evropi. Pitam vas kako mislite da smanjite taj deficit, kojim konkretno merama? Kako ćete podići prihodnu stranu budžeta, da li je to samo kroz smanjenje plata i penzija koje je najavljeno, a koje ste vi rekli da neće biti, citiram, ni dinar više od 10%? Da li ostajete pri toj tvrdnji da neće biti smanjenja plata i penzija više ni za dinar od 10%? Dakle, to me interesuje.
Ne mogu da ne kažem da vi preuzimate Ministarstvo finansija od gospodine Krstića u situaciji, kako smo i čuli, gde javni dug ide već na 70% BDP, da je zaduženost u vreme od kada gospodin Vučić, ovo je njegova treća vlada, vodi ovu Vladu je sada već šest milijardi evra. Moram da kažem da nažalost imamo više penzionera nego zaposlenih, da imamo rast nezaposlenosti u Srbiji, da je PDV povećan na 22%, osiguranje obavezno za vozila na 45%. Evo odmah pitanje za vas, kako vi to komentarišete da su ljudi na jedan kartelski način, iz zajednice osiguravača seli i podigli obavezno osiguranje za vozila 45%? To smo pitali i prošli put, niko živ nikakav odgovor nam ne da. Da li oni zaista mogu to tako samostalno da urade kako oni hoće i da li Narodna banka išta u tom smislu radi?
Realan pad penzija i plata je već sada za više od 6%, paušalan porez je povećan za minimum 45%, porez na imovinu od 50% do 200%, nizak nivo naplate državnih prihoda sve niži u celom ovom periodu, i za vreme ministra Krstića, vi tu naravno morate imati svest u šta ulazite. Zanima me kako mislite da podignete tu prihodnu stranu, to sam vas već pitao.
Imamo situaciju takođe da je izuzetno nizak, možda i najniži nivo stranih investicija u Srbiji danas. Ako ste vi ministar finansija i morate da smanjite deficit, a u startu znate da niste spremni da naplatite više poreza, pošto ste već stavili skoro maksimum za tako nešto, reformišete Poresku upravu. To su pokušavali svi vaši prethodnici, a moram da kažem da mi danas biramo trećeg ministra finansija, za dve godine smo promenili tri ministra privrede i tri ministra poljoprivrede, to sam već više puta i rekao.
Kako mislite da se izborite sa sivom ekonomijom? Jedina opcija koja vam preostaje je smanjenje rashoda, a pošto taj proces gledamo svakodnevno i najavljivan je od strane predsednika Vlade, pri čemu, čini mi se, možda nepotrebno se ide na takve sitnice da se priča koliko je ušteđeno organizovanim odlaskom na sednicu u Niš. Moglo se uzeti samo recimo pola plate gospodina Bajatovića i to bi bilo rešeno.
Rashodi konsolidovanog budžeta koji čine pored budžeta Srbije još i budžeti lokalnih samouprava, AP Vojvodine i Fonda obaveznog osiguranja PIO i RFZO su oko 1,7 milijardi dinara. Najviše otpada na rashode za plate i penzije, oko 55%. Kada se tu dodaju i drugi izdaci za socijalnu zaštitu dolazimo do računice da se gotovo 70% budžeta direktno transferiše stanovništvu. Ostaje još 30% budžeta za ostale namene. Od tog ostalog najveći deo rashoda su za kupovinu roba i usluga, oko 14%, to su u stvari materijalni troškovi države. Ovi su rashodi smanjivani nekoliko puta u prethodnom periodu, to je tačno, i dostigli su rekordno nizak nivo. Međutim, dalje smanjenje ovih rashoda je moguće, ali onda mislim zaista da i ministri mogu da rade od kuće i da nema potrebe da izlaze, pošto, čini mi se, da vas je premijer dosta vešto, precizno, sveobuhvatno pretvorio u njegove savetnike, svi 17 od vas, tj. izvršne sekretare, dok mi imamo kancelara. Imamo kancelara koji želi da primeni „tačerizam“ u Srbiji.
Učešće subvencije u ukupnim rashodima države je veoma malo. Ove godine je svega oko 4,8% u poređenju sa 8,5% recimo u 2006. godini. Ovome treba dodati tzv. budžetske kredite koji su takođe subvencije, naročito kada se daju određenim preduzećima, npr. „Sartidu“, a država zna da oni neće vratiti taj kredit. Oni su još oko 1,5% ukupnih rashoda.
Sve ukupno posmatrano postoji prostor za smanjenje subvencija, ali je on relativno mali. Zanima me kako mislite da rešavate ovaj problem, osim samo da ljude pustite na ulicu i da stavite ključ u bravu. Imamo kapitalne rashode koji su svega 4% ukupnih rashoda i konstantno padaju za vreme svih ovih vlada. Samo dve godine ranije od danas, znači 2012. godine, kapitalni rashodi su imali duplo veće učešće u ukupnim rashodima.
Mislim da je ministar finansija uvideo da jedino smanjenjem velikih rashodnih stavki može da ispuni svoj cilj, da smanji deficit bez da bilo šta reformiše u fiskalnom sistemu. To je moje mišljenje. Možda je grešim, vi ćete nam to objasniti, ali smatram da ste vi posegli za onim što vam je najjednostavnije, a to je da pre svega ne pokušavate ni na koji način da zaista smanjite ono što država troši, nego ste posegli za smanjivanjem plata i penzija i za neotpuštanjem partijskih ljudi iz javnih preduzeća, koji suštinski i prave taj deficit.
Takođe me interesuje nekoliko stvari koje ću se potruditi da vas pitam kao čoveka koji će, ako je do većine, uskoro finansije ove države u potpunosti kontrolisati.
Znam da i vi znate da imamo tu stalnu kontroverzu o kojoj je i premijer juče govorio na jednoj televiziji, a to je problem „Er Srbije“, tj. nepoznatih detalja vezanih za ovaj aranžman. Vi znate da je ovaj aranžman dosta vezan za javne finansije Republike Srbije. Takođe, mislim da treba da znate, a ako ne znate, evo, ja ću da vas pitam - koliko je tačno plaćeno za aranžman sa „Er Srbijom“ tzv. advokatskih troškova i da li je tačno da je na kredit od 40 miliona evra na volšeban način pridodato još dva miliona za advokatske usluge? Dva miliona evra za advokatske usluge!
Zanima me šta vi, kao budući ministar finansija, mislite o tome kada vaš prethodnik, pretpostavljam uz stručnu pomoć i podršku premijera Vučića, i gospodina Siniše Malog, koji tada još nije bio gradonačelnik, dozvoli da mi platimo dva miliona evra dodatih za advokatske troškove za aranžman sa „Er Srbijom“. Moje pitanje je – koja advokatska kancelarija, na osnovu koje procedure, kog tendera i šta smo mi tačno platili sa ovih dodatnih dva miliona evra koji su projektovani u budžetu?
Da li premijer zna za ovo? Ja mislim da ne zna. Ali, kad bude čuo za ovo, mislim da mu se sigurno neće dopasti, zato što znam da on verovatno takve stvari ne bi dozvolio. Da li može da se posumnja da ovakvi aranžmani predstavljaju određeni vid provizije određenim ljudima, vezano za aranžman „Er Srbija“, Etihad, JAT itd?
Takođe me interesuje koliko ukupno iznose troškovi restrukturiranja JAT-a, predviđeni „stelt“, tj. nevidljivim programom restrukturiranja te kompanije, učešće Srbije u 46% troškova, koliko je to u novcu? Preostalih 54%, u kojoj meri su procenti, a koliko novčano pada na teret Etihada, a koliko na „Er Srbiju“? Da li je tačno da deo subvencija za „Er Srbiju“ ide i na teret NIS-a? Po kojoj će ceni „Er Srbija“ točiti gorivo kod NIS-a? Kakav je stav ruskih partnera po ovom pitanju? To može možda i gospodin Dačić da kaže.
Da li subvencije po osnovu umanjenja cene goriva padaju isključivo na teret Republike Srbije, kao akcionara NIS-a, ili na teret NIS-a, kao akcionarskog društva? Dakle, da li padaju samo na nas ili padaju na NIS kao akcionarsko društvo? Koliki je finansijski efekat subvencija koje „Er Srbija“ dobija po ovom osnovu?
Sledeće pitanje se odnosi na postojanje ili nepostojanje određenih aranžmana vezanih za Elektroprivredu Srbije. Mi smo čuli sinoć premijera koji danas razgovara oko jednog važnog strateškog sporazuma, ako ja dobro razumem, i ja to svakako podržavam, iako bih sad ja ovde mogao da kažem - da li se neko uplašio da dođe pred poslanike, ali neću to uraditi.
Moram da kažem i to da izgleda da je EPS potpisao potpuno tajni memorandum, vredan pola milijarde evra za nabavku novih elektronskih brojila sa firmom „Apeleks“ iz Abu Dabija. Da li je to tačno i da li vi imate saznanja o tome, s obzirom na to da je premijer sinoć rekao da to ne postoji? Imamo informacije od BIRN-a, koji prenose visoki izvori iz EPS-a, da se to desilo i da „Apeleks-Ampleks“ treba da dobije posao po principu „ključ u ruke“, da rukovodi projektom, nabavi brojila i angažuje podizvođače. Problem je, naravno, u tome što praktično potpisujemo ugovor sa firmom koja će biti posrednik u nabavci brojila za 500 miliona evra.
Dakle, pošto znamo da je Skupština ratifikovala krovni Sporazum o saradnji između Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i tri sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja itd, da li je ovo direktna posledica onoga što smo mi kao Skupština ratifikovali?
Umesto da ja vama čitam delove iz vaše biografije kao neke moje prethodne kolege, kao da ih vi ne znate, ja sam smatrao da je možda korisno kao budući ministar finansija da imate u vidu šta se dešava u širom smislu u jednom sektoru koji i te kako potpada u vaš portofolio, jer vi ćete, u krajnjem slučaju, te tokove novca ili nastaviti, odnosno dozvoliti, ili ćete ih preseći.
Moram da vas pitam i za jedan veliki problem s kojim ste vi upoznati, a to je RTB Bor. Naime, RTV Bor, vi znate da je 17. jula premijer Vučić rekao da će biti obezbeđeno još 60 miliona evra za završetak projekta moderne topionice u Boru. Vi ste sa tim upoznati i to ćemo morati da platimo, rekao je premijer u Boru, još 60 miliona evra.
Dakle, mene zanima, s obzirom da smo imali ugovor iz 2010. godine po sistemu „ključ u ruke“ i da su po tom ugovoru, cena je bila 175 miliona evra, građani trebali već da dobiju gotovu topionicu u Boru, potpuno završenu. To je bilo 2010. godine, a ugovor je inače potpisan sa kanadskom firmom „SNC-Lavalin“ u junu 2010. godine i ugovor predviđa da se topionica napravi po sistemu „ključ u ruke“ za 175, a završi za 36 meseci. Ovo je, naravno, potpisano pod okriljem neizbežnog gospodina Dinkića. Novac za izgradnju je obezbeđen iz kredita kanadske izvozne banke EDC u visini od 135 miliona, dok su građani Srbije dali 40 miliona evra.
Dakle, kada se sve sabere, rok od 36 meseci je probijen 2013. godine, a topionice u Boru još uvek nema. Naravno da od ovog, kako je rekao premijer, zavisi opstanak gospodina Spaskovskog na čelu RTB Bora.
Ne razumem saopštenje Vlade koja je 8. februara 2014. godine rekla da je odobrila dodatno zaduženje za RTB Bor od 131 milion evra za rekonstrukciju Topionice bakra i izgradnju fabrike, čime je vrednost tog projekta povećana na oko 301 milion evra. To su, inače, objavila i javna sredstva informisanja.
„Ukoliko se taj rok ne ispoštuje, gospodin Spaskovski i njegova ekipa snosiće posledice, pomeranja rokova više neće biti“, rekao je 5. marta 2014. godine o novoj topionici gospodin Vučić, premijer Republike Srbije. Evo, to je rekao.
Probijeni su rokovi, plaćeno je više i najavljeno je dodatno plaćanje građana Srbije za topionicu koje nema. Odgovorite nam, gde tu postoji bilo kakva finansijska, ekonomska, bilo kakva logika za ovako nešto i zašto se to radi? Koja je cena političke podrške stranačkog zapošljavanja u predizbornoj kampanji od preko 500 radnika u RTB Boru, telegrami podrške ljubavi vezanih za Zakon o radu?
Dakle, ukratko sam vam naveo svesno i namerno tri velika problema, kako ih mi vidimo, sa željom da čujemo vaš osvrt, jer ste do danas ministar ekonomije, tj. privrede, a od sutra ministar finansija. Sva tri ili četiri problema koja sam nabrojao se i te kako tiču vas pre ili vas sutradan od danas. I te kako ima puno razuma, logike i osnova za ova pitanja i nadam se da ćete uspeti da odgovorite na njih.
Inače, nadam se takođe da ćete pronaći način da naplaćujete poreze u ovoj zemlji od onih koji ih nisu platili. Nadam se da ćete pronaći način da ljudima ne smanjujete plate i penzije. Nadam se da ćete pronaći način da zatvorite hroničnu rupu u našem budžetu, koja je skoro dve milijarde evra svake godine. Nadam se da se neće sve završiti na trećem, četvrtom rebalansu budžeta. Kad smo već kod toga, evo, pitam vas – kada planirate da uradimo rebalans, pošto je ovako situacija potpuno neodrživa i to svi znaju? Zasada toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedniče, a javiću se i za repliku, ali prekršen je Poslovnik član 107. - dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da je dostojanstvo Narodne skupštine prekršeno u onom trenutku kada se citiraju visoki izbori, kada se citiraju visoki izvori. Šta znače visoki izvori? Evo, ja ima visoki izvor iz DS koji kaže DS se raspada na tri dela. Visoki izvor, ne znam da li po visini ili po funkciji, mada je to relativno u DS. Ne znam šta je visoki izvor, ne znam kakvo je to pozivanje na visoke izvore i na predstavljanje visokih izvora kao na zvaničan stav.
S druge strane, prekršen je takođe član 107. i u drugom delu, kada se s jedne strane, spočitava Vladi Republike Srbije da ima neke tajne ugovore i da pravi tajne ugovore iako su rodonačelnici tih tajnih ugovora vlade prethodnog režima koji su napravili takve tajne ugovore i sa Fijatom i sa NIS-om, a onda se delovi tih ugovora, sada u formi pitanja postavljaju, opet verovatno citirajući neke visoke izvore koji su možda imali uvid u takve ugovore.
Ono što je najvažnije, u prvoj rečenici je prekršen Poslovnik, uniženo dostojanstvo Narodne skupštine iznošenjem neistina. Danas je godišnjica „Oluje“. Vlade Republike Srbije, odgovorno kao i ovih godina do sada, je organizovala parastos za nastradale u „Oluji“, taj parastos je obavljen u Crkvi Svetog Marka u 11.00 časova. I to što neko ne želi da se informiše ili zatvara oči pred stvarima koja Vlada Republike Srbije radi, ne znači da ih interpretira vređajući i Narodnu skupštinu i srpsku javnost.