Zahvaljujem gospodine Babiću.
Mislim da nisam prekršio član 107. Poslovnika.
Poslanik Živković je tako procenio, da premijer nije imao šta da kaže, i ovaj član se odnosi na to da je u pitanju korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica, tako da ne bih se sa time složio.
Imate mogućnost da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni. (Ne.). Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, a ovaj put i poštovanje i podrška vama gospodine Vujoviću, imali ste moju ličnu podršku kao narodnog poslanika pri izboru za ministra privrede Srbije, a imate i sada kada ste preuzeli ovu funkciju, kada ste odlučili da preuzmete funkciju ministra finansija posle novonastale situacije. I tada i sada, iz istih razloga, jer kada se pogleda vaša biografija i sve što ste radili u životu, to je nešto što mora da se uvažava i što meni daje nadu da ste čovek koji želi da učestvuje u promenama u Srbiji, u reformama koje su nama potrebne, kako bi Srbija izgledala, onako kako izgledaju danas države članice EU, naročito one razvijenije, jer Srbiji je tu mesto i Srbija treba tako da izgleda.
Srbija i Kraljevina Jugoslavija pre drugog svetskog rata su bile deo jednog takvog sveta. U to vreme kada je Evropa izgledala tako kako je izgledala, Srbija je bila jedan savremeni deo tog sveta i namerno ću reći neke stvari vezano za taj period, upoređujući sa onim što nas sada čeka. Mislim da je posle 1945. godine, 70 godina vlasti levice u raznim agregatnim stanjima i dovelo nas dovde i da Srbija jeste u problemu zato što nikada nije imala tu neku normalnu promenu vlasti u Srbiji kakvu su imale druge države. Znamo da u EU države narodnih partija desnog centra vladaju već skoro dve decenije i u EU i u Evropskoj komisiji, itd, kao što je SNS i nadamo se da će ulaskom Srbije u EU i SNS postati potpuno punopravni član evropski narodnih partija. Ovo što sada radimo je nešto što upravo ide u tom pravcu.
Naravno da, pošto se neke kolege bune, naravno da mi imamo i sada u Vladi levičarske partije, gospodin Dačić je predsednik SPS, ništa to nije sporno. Bitno je šta se radi, koji je program koji se sprovodi i koji se radi, a ovo što smo radili sa usvojenim paketom zakona, gde je uostalom gospodin Vujović ovde bio sa nama sve vreme, evo vidite kako su bučni, nisu navikli 70 godina da im neko to kaže u parlamentu, a ja sam namerno hteo to da izgovorim, jer mislim da je konačno vreme da se to kaže u Srbiji, ovaj paket zakona i reforme koje se rade sa Zakonom o radu i svemu ostalom što je sledilo je nešto što je itekako potrebno Srbiji. Zašto? Ono što vi gospodine Vujoviću vrlo dobro znate i što ste videli radeći u svetu, a to je preduzetnički duh koji je u Srbiji potpuno decenijama gušen i nije razvijan, mislim da mi kao društvo, ne samo ovim promenama zakona i privrednim ambijentom, nego i obrazovnim sistemom i svim ostalim, u narednom periodu, celom standardizacijom našeg društva moramo ponovo da probudimo i da razvijemo. Preduzetnički duh u Srbiji je nešto što je sada najpotrebnije. Znam da vi vrlo dobro znate o čemu govorim.
Kada govorim o investicijama, stalno je neka percepcija da treba neko da dođe iz inostranstva sa parama i da ulaže u Srbiju kako bi se Srbija razvijala. Jeste, sada smo u takvoj situaciji da nam je to potrebno i sada se pregovara sa i "Esmark Stil"
da dođe u „Smederevsku železaru“ kao bitan investitor i daj Bože da se završi ovih dana to i da jedna tako jaka američka kompanija ponovo dođe u „Smederavsku železaru“ i da tamo počne da se radi.
Nije samo strani investitor bitan, potrebni su naši investitoru, potrebno je da naše mlade razvijamo u tom pravcu, potrebno je da naši mladi ljudi izađu iz škola sa željom da razvijaju i da ulažu u svoju zemlju, da otvaraju nove kompanije, da stvaraju nova mala i srednja preduzeća, da razvijaju preduzetnički dug u Srbiji koji je nekada postojao.
Reći ću vam neke primere, možda niste znali, svi ste čuli za Đorđa Vajferta, čuli ste za Kalču u Nišu, za Iliju Kolarca itd, imamo zadužbine. To su sve bili uspešni ljudi, preduzetnici u Srbiji. Gospodin Stanković je napravio u Valjevu Vistu koja je danas „Krušik-Valjevo“ o kojem se priča. On je napravio, nije napravio niko tamo posle 1945. godine ili šta ja znam, pa mu je oduzeto kroz nacionalizaciju i sve ostalo posle Drugog svetskog rata od onih koji su na neki način okupirali Srbiju, po mom mišljenju.
Poljoprivreda je bila razvijenija u Kraljevini Jugoslaviji nego recimo u Švedskoj. Kovao se zlatni dinar 1939. godine. Poljoprivrednik u Srbiji je imao više zemlje i veću proizvodnju poljoprivrednu nego u Švedskoj. Tome treba da stremimo i zato su nam potrebne takve promene.
Da li znate šta znači SARTID? Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo. To je prva kompanija, današnjim izrazima napravljena je 1913. godine mešovitim kapitalom nemačkih privrednika i srpskih privrednika preduzetnika, koja je napravljena kao železara. Ona priča koju ste slušali i pričali posle 1945. godine – video Tito gvožđe, pa rekao grožđe pa pravio železaru, to je sve besmislica. Ovako je pravljeno još 1913. godine i zna se ko je, zašto i na koji način to radio.
Ova Vlada, Vlada gospodina Vučića, i ja znam da je gospodin Vujović važan deo tog tima, rade upravo u Srbiji to što je Srbiji potrebno. Mi moramo da se odreknemo nekih starih navika. Napad na neke preduzetnike, sada ću odmah reći, oni koji nisu platili porez ili su radili protiv zakona, svi odmah na sud, ali oni koji rade i dalje, to prozivanje da li će neko da bude direktor ovog javnog preduzeća, što slušam ovih dana, i sinoć je postavljeno premijeru to pitanje, ili neće, o tome će odlučiti Vlada, konkurs i sve ostalo, ali da mi neko kaže da će neki partijski kadar, bilo da ga da SNS ili kao što je davala DS ili SPS, u „Železnici“ ili „Putevima Srbije“ bolje voditi tu firmu, nego npr, neću pominjati imena koja su do sada bila, nego npr. Veselin Jevrosimović koji vodi Komtrejd grupu, čisto sumnjam. To je jedan čovek koji je završio školu u inostranstvu, zaradio novac u inostranstvu, vratio se u zemlju Srbiju i napravio kompaniju u Srbiji.
Znači, ne razarajući nešto ovde, pa praveći svoje privatno preduzeće, nego potpuno drugim putem. E, to su preduzetnici i takvi su ljudi potrebni Srbiji i mi moramo da ih podržimo, jer bez investitora nema radnog mesta i nema radnika. Investitori su nam potrebni i preduzetnici su nam potrebni.
Ja znam da će gospodin Vujović, kao čovek sa velikim iskustvom, koji zna kako ti sistemi funkcionišu, doprineti da i Srbija tako izgleda jednog dana, i to što pre, u naredne dve-tri godine, kako bismo, i tu dilemu takođe nemam, 2019. ili 2020. godine bili punopravni član EU i sve što je potrebno na tom putu, ponavljam, sve što je potrebno na tom putu mi moramo da uradimo za dobrobit naših građana, kako bi Srbija bila jednog dana takva zemlja, zemlja u kojoj ima posla, zemlja u kojoj su radnici zadovoljni, građani Srbije zadovoljni, a samim tim, naravno, i zemlja investicije i razvijene ekonomije i poljoprivrede kao dela ekonomije.
Zbog toga, gospodine Vujoviću, svi narodni poslanici koji su u poslaničkom klubu Srpske napredne stranke danas kada bude glasanje će vas podržati. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Šormaz.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, kao i stranke koje su zajedno sa nama u poslaničkom klubu i Zajedno za Srbiju će glasati protiv predloga da gospodin Vujović danas postane ministar finansija.
Deseti put u poslednje dve godine ću govoriti manje ili više istu stvar o ekonomskoj politici. Glasaćemo protiv predloga da gospodin Vujović bude ministar zbog toga što nemamo uverenje da postoji jasan plan kako da dođemo do toga da uđemo u jedan značajan rast ekonomije u našoj zemlji.
Ovo su stvari koje gospodin Vujović po svom profesionalnom iskustvu vrlo dobro zna. Treba nam oko četiri milijarde evra godišnje investicija da bismo imali stopu rasta društvenog proizvoda od preko 5%. I to je razlog. Dakle, mi ne vidimo šta u stvari predstavlja tu stratešku inicijativu, koju verujemo da bi Vlada mogla da preduzme da bismo u takve stope rasta ušli.
Naravno da su i u političkom, a i u kakvom god hoćete smislu i uopšte javnom životu više nego interesantne teme kolike će da budu plate i penzije, zbog toga što je to stvar koja ne samo da zanima, već je egzistencijalno bitna za milione naših porodica, ali je to stvar koja je posledica, a ne uzrok.
Iskoristiću i ovu priliku, zbog toga što te stvari na kraju imaju efekat u finansijama, javnim finansijama, u potencijalnim prihodima države, da pitam dosadašnjeg ministra privrede, a sigurno od danas i ministar finansija, zbog čega dve godine ne činimo ništa da bismo ušli u projekat navodnjavanja Srbije? Možemo da dođemo sa 200.000 hektara na jedan milion hektara zemljišta obradivog poljoprivrednog pod navodnjavanjem. To je projekat za koji je potrebno između tri i po i četiri milijarde evra.
Znam da će odgovor biti da nije ništa, nego da su sklopljeni ugovori gde određene površine treba sa stranim partnerima da budu privedene nameni i da dođe do navodnjavanje. Naravno, to je dobro, ali se to još uvek ne dešava. Nema akcije koju Vlada sprovodi i Ministarstvo poljoprivrede pune dve godine, da bismo u tom pravcu krenuli. Tri i po ili četiri milijarde evra sa ogromnim multiplikatorima, pošto te radove treba neko da izvede. To je stvar koja je od životne važnosti za građevinsku industriju i za vodoprivrednu industriju.
Ogromna tema je - da li možemo da dođemo ovde do investicija u fabrike koja treba da proizvode uređaje za navodnjavanje različitih vrsta i namena? Toga nema. Šta znači kada bismo imali milion hektara zemljišta pod navodnjavanjem? Prosečan rod kukuruza u našoj zemlji je između sedam i osam toga, ne računajući, naravno, godine kada imamo problem sa vremenskim neprilikama. Možemo da dođemo do 12, 13, a možda i 15 tona kukuruza po jednom hektaru, ako budemo uredili svoje zemljište onako kako to rade zemlje koje misle o svojim resursima.
Imamo sedam ili osam miliona tona kukuruza godišnjeg prinosa, a možemo da dođemo do 20 miliona tona. Danas kukuruz košta 11 centi po kilogramu. Na 20 miliona tona to je dve milijarde i dvesta miliona evra. Kao što znate, kukuruz je koštao i po 30 centi po jednom kilogramu, pa to izađe preko šest milijardi evra. Onda meni nije jasno zbog čega se u politici privlačenja investitora ne bavimo i time da ovde napravimo fabrike skroba i skrobnog šećera, koji onda profitnu stopu u proizvodnji kukuruza dupliraju, pa dođemo do toga kao da proizvedemo 40 miliona tona kukuruza? Sve su to stvari koje su vezane za navodnjavanje. Mi tu ne možemo da napravimo grešku. Zbog toga nećemo glasati za gospodina Vujovića. Zbog toga što nemamo jasnu strategiju napada, a ne samo odbrane.
Meni je potpuno jasno da Vlada mora da donosi teške odluke. Možemo da se ne složimo i ulažemo ovde amandmane na različite zakone i da za zakone u celini ne glasamo, ali je potpuno jasno da moramo da rešimo pitanje deficita koji ima budžet. To je odbrana i o toj odbrani je i kandidat za ministra finansija ovde govorio u protekle dve ili tri nedelje. Kako da uštedimo tri, četiri, pet ili šest stotina miliona evra? Kako za nekoliko godina da rešimo problem što potrošimo kao država i kao javni sistem dve i po milijarde ili 2,6 milijardi evra više nego što uspemo da skupimo od poreza, taksi i drugih javnih prihoda? Ali, nema napada. Nema napada i to je velika briga koju hoću ovde da podelim i sa vama i sa građanima Srbije.
Druga velika tema je rudarstvo. Za četiri ili pet godina u Srbiji može u rudarstvo da bude uloženo između četiri i pet milijardi evra. Strategija za rudarstvo je došla u ovaj parlament mnogo pre nego što je gospodin Vujović ušao u politiku srpsku, u januaru mesecu 2012. godine. Ako ne valja, zašto nema nove strategije, sada je avgust mesec 2014. godine?
Sada ću da vam dam male primere. U Aleksincu je moguće napraviti milion tona nafte godišnje iz uljnih škriljaca. To je investicija od jedne do 1,5 milijardi evra. U 2011. godini, pretpostavljam da prvi potpredsednik Vlade to zna, sa Estoncima, koji su najveći proizvođači nafte i gasa iz škriljaca, napravljeni su ozbiljni razgovori i bila je pripremljena čak i tenderska dokumentacija, uz tehničke konsultacije sa stranim partnerima.
Godina 2014, šta se desilo u svetu? Po podacima Banke Amerike, Sjedinjene Američke Države su u prvih šest meseci 2014. godine, i to gospodin Vujović sigurno zna, postale najveći proizvođač nafte i gasa u svetu. Kako? Tako što je ove godine uloženo 200 milijardi dolara u naftnu i gasnu industriju, a najveći deo toga u škriljce naftne i gasne. Zašto se mi time ne bavimo? Zašto mi ne proizvodimo ono što možemo koristeći svoje nacionalne resurse?
Da vidimo onda, i to je sad tema za gospodina Vujovića, iako se on ne bavi monetarnom politikom, nego fiskalnom, zbog toga što će biti, kao što je i do sada bio, jedan od ključnih kreatora celokupne ekonomske politike, šta to znači za naš trgovinski i platni bilans, koji je u deficitu najviše zbog toga što uvozimo ogromne količine nafte i gasa. Koliko će Narodna banka Srbije da uštedi kada ne bude morala preko milijardu evra godišnje da troši na odbranu kursa, kada budemo uravnotežili svoj spoljno-trgovinski bilans i bilans tekućeg plaćanja? Nema plana za to i nema odgovora zašto se time ne bavimo.
Neću govoriti sada o drugim rudarskim stvarima, četiri i po do pet milijardi evra za pet godina, za geologe, za građevinsku industriju, za sve one koji proizvode opremu, da bi rudnici počeli da proizvode. Velika tema.
Energetska efikasnost, 25% kuća i stanova u našoj zemlji se greje na električnu energiju. Ne treba nam bolji i jasni pokazatelj koliko imamo neuređen sistem, da izvadimo ugalj u Kolubari, da ga sprovedemo do Obrenovca, i do Kostolca, da napravimo struju, da struju dalekovodima dopremimo do Beograda i do kojeg hoćete grada u Srbiji i da ga vratimo u toplotnu energiju. To je mnogo veća tema nego kolika je struja, ma koliko nam je to važno svakoga trenutka.
Treba nam oko dve i po milijarde evra da 25% stanova koji se greju na struju, i 25% stanova i kuća koji se greju na daljinsko grejanje i na gas, dovedemo do toga da znatno manju energiju troše, dve i po milijarde evra. Za građevinsku industriju, za one koji proizvode izolacione materijale i sve to da vratimo za sedam godina. Pa, ako je to moglo da se desi u Slovačkoj i u Češkoj i u Austriji i Nemačkoj, ne vidim zašto to ne može da se desi u Srbiji. Ta stvar ne može bez Vlade da se dogodi.
Dve godine, biomasa, samo da očistimo i na dobar način tretiramo šume u Srbiji, možemo da imamo 60 miliona evra sečke koja je energent za proizvodnju struje i tople vode. Sa dobrim pristupom, za manje od pet godina možemo da dođemo do toga da imamo 500 miliona evra proizvedene energije, samo iz „Šuma Srbije“.
Ni o jednoj od ovih stvari ne govorim sada, a da to nisam govorio 2011. godine i tamo gde sam bio u prilici sprovodio mere da napravimo korake prema tim stvarima. O svemu ovome govorim uporno poslednje dve godine. Nije moguće, prosto nije moguće napraviti vrlo značajne iskorake samo tako što ćemo napraviti dobar ambijent i čekati da neko shvati da u Srbiji postoji dobra klima za investicije.
Ljudi koji se ovim bave to znaju vrlo dobro. Nisu dobre vesti. Nisu dobre vesti u celoj Evropi, nisu dobre vesti ili su dobre vesti malo gde u svetu kada su investicije u pitanju. Ukoliko ne budemo na dobar i organizovan način pristupili korišćenju svojih prirodnih resursa, vrlo ozbiljnog i velikog ljudskog potencijala koji imamo i na taj način otvorili prostor da tamo gde je prirodno i normalno. Milioni ljudi u Srbiji počnu da zarađuju više nikada nećemo rešiti pitanja zbog kojih je gospodin Krstić podneo ostavku na mesto ministra finansija, a gospodin Vujović danas će biti uveden u dužnost novog ministra finansija.
Ovo je kvadratura kruga koja se ne da rešiti. Siguran sam da su građani Srbije veoma spremni, ukoliko budu videli da postoji jasan plan, da provedemo onoliko vremena koliko je to nužno i potrebno da štedimo koliko je nužno i potrebno, ukoliko imamo jasnu predstavu kako ćemo korak po korak, hiljadu po hiljadu naših porodica dovesti do toga da imaju priliku da zarađuju više nego što zarađuju danas.
Jedna stvar koja je vezana baš za posao ministra finansija i za ono što, ukoliko bude volje političke treba da uradi sa ministarkom za lokalnu samoupravu, u narednih nekoliko meseci je moguće napraviti pravičan sistem za lokalne samouprave za koje postoji opšte uverenje u stručnim krugovima da imaju mogućnost da daju vrlo značajan doprinos u konsolidaciji javnih finansija, dakle pravičan sistem da one koji su dobri nagradi Vlada i ovaj parlament, one koji su loši da ih kazni, da dođe kraj vremenu da svi budu kažnjavani na isti način. U Srbiji nemaju svi gradovi i opštine isti procenat onih koji u lokalnim samoupravama rade prema broju stanovnika i mislim da gospodin Vujović ima jednu ogromnu i veliku priliku da se u toj oblasti pojavi kao značajan reformator.
Videćemo kada bude, pretpostavljam u septembru ušao sa predlogom rebalansa budžeta, videćemo kakav će biti stav i kakva će biti poruka. Kakva će biti poruka gradonačelnicima, kakva će biti poruka svima koji u lokalnoj upravi treba da donose značajne odluke.
Još jednom, glasaćemo protiv predloga da gospodin Vujović bude ministar finansija i zaista iskreno želim da u ovom parlamentu u ne tako dugom vremenu ispred nas se sretnemo sa jednom zaokruženom i jasnom ekonomskom politikom koja će sadržati planove kako da poboljšamo svoj život koristeći svoje nacionalne resurse.

Hvala kolega Petrović. U isto vreme obaveštavam poslaničku grupu NDS-ZZS-ZS, da je vreme njihove poslaničke grupe isteklo. Mislim da je bilo korektno da vas obavestim o tome.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev, a neka se pripremi narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Vujoviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja hoću da kažem da dolazim iz partije koja, mogu slobodno da tvrdim ima u svojim redovima najbolje kadrove. Doduše, dešava se da su neki otišli, da li zbog funkcije ili svog biznisa, ali je i dalje politika naše partije takve da uvek postavljamo i podržavamo najbolje kadrove na odgovorna mesta u ovoj državi.
S obzirom da smo čuli biografiju gospodina Vujovića i njegove reference, naša poslanička grupa će glasati danas za predlog da gospodin Vujović bude ministar finansija u našoj Vladi. Kako ste gospodine Vujoviću bili i ministar privrede znamo da je na vaš predlog ovaj dom, odnosno Skupština donela mnoge privilegije, odnosno pogodnosti privrednicima, ali ovde kao čovek koji ima iskustvo u privredi mogu da vam kažem da preduzeća nikada nisu propadala, ili ne propadaju zbog poreza ili dažbina bilo kojih koje daju državi već da nam preduzeća propadaju zbog nedostataka posla i loše izabranog menadžmenta.
S obzirom da vi u Ministarstvu finansija sigurno ćete imati dosta posla, hoću da vam kažem da vi odaberete dobar menadžment, da izaberete ljude koji će biti sa iskustvom, sa školom i koji će da primenjuju zakone. Džabe mi ovde sedimo i spavamo i danonoćno donosimo dobre zakone ako nemamo ljude koji će da ih primenjuju u praksi.
Ukazaću još na neku činjenicu koju bi voleo da imate na umu prilikom vašeg rada. U javnosti se dosta špekuliše koliki će biti procenta smanjenja plata, da li će to biti 5, 10, 15, 20%. Kako dolazim iz partije koja u svom programu ima program socijalne pravde za nas je nezamislivo da neko ko radi u javnom preduzeću bilo da je na rukovodećem mestu, da li je član nekog nadzornog odbora ili bilo šta da radi, da ima dvostruku, ili trostruku, ili petostruku veću platu od premijera ili ministra. Zato predlažemo da prvo pogledate kolike su plate tih ljudi i šta nam daju, šta daju državi za taj novac koji primaju, a onda sukcesivno ako treba ovoj državi smanjiti plate proporcijalno.
Druga stvar je najava rebalansa budžeta za septembar koji ćete da pripremite ovoj skupštine. Kako dolazim iz jedne nerazvijene opštine, a u ranijem periodu smo imali ministra koji je bio i ministar finansija i ministar ekonomije i ministar privrede. Kao privrednik sam prisustvovao sednicama kada je taj čovek, odnosno ministar privrede koji je isti čovek bio pričao nama privrednicima, a onda je drugo pričao kada je držao sa nama predsednicima lokalnih samouprava.
Zato vas molim da prilikom rebalansa budžeta obratite posebnu pažnju na nerazvijene opštine. Kao što znate, malopre je jedan kolega poslanik rekao da Kancelarija za održivi razvoj više ne postoji, smanjene su takse, kako su smanjeni porezi, smanjeni su prihodi lokalnih samouprava.
Mogu da vam kažem da ovih 47 opština žive jedino od tog transfera, a nisam čuo do sada nigde da smo za tih 47 opština dobili neke privilegije i ako im sad smanjimo još na rebalans budžeta transfere, onda ćemo stvarno te lokalne samouprave da dovedemo u neprijatan položaj.
Zato vas molim da prilikom rebalansa ne smanjujete transfere, a bilo bi poželjno ako možete i da povećate transfere nerazvijenim opštinama.
Takođe sam ukazivao, i sada hoću da ukažem, na pomoć privredi kao ministar šta možete da uradite, a to je oko naplate PDV, posebno u građevinskoj industriji. Ako hoćemo da pomognemo građevinskoj industriji, onda dajte da vidimo da privrednici i ljudi koji se bave građevinom, a i u ostalim delatnostima, plaćaju PDV po naplaćenim fakturama, a ne po ispostavljenim. Onda ćemo pomoći toj industriji da krene napred.
Takođe bih vas zamolio oko davanja državnih garancija našim firmama, posebno onima koje učestvuju na međunarodnim tenderima.
To su neke činjenice na koje bih vam ukazao. Uskoro ćemo da biramo novog ministra privrede, pa ćemo i njemu ukazati kako da pomognemo našoj privredi. Još jedanput mogu da vam kažem da ja, kao član SPS i naša poslanička grupa će danas glasati za vaš izbor i želim vam svu sreću ako učinite nešto dobro za Srbiju, biće dobro i nama i našoj deci. Hvala.

Hvala gospodine Tončev.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, a neka se pripremi dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, sednica gde se bira član Vlade je, uz sednicu donošenja Zakona o budžetu ili izmena i dopuna zakona najvažnija sednica u radu jednog parlamenta. Kao uvod za temu koju hoću da podelim sa kandidatom za ministra, odnosno sa potpredsednikom Vlade koji je predlagač, hoću da vas podsetim da za ovih 13 i po godina od formiranja Vlade 25. januara 2001. godine je bilo sedam ministara finansija. Za četvoro sam glasala, za trojicu sam bila protiv.
Prosečan mandat ministra finansija je bio17 meseci, što nije tako strašno, koliko činjenica da je prosečan budžetski ciklus za ovih poslednjih 13 i po godina, ili fiskalni oko četiri i po meseca.
Znači, prosečno jedan ministar finansija donosio je jedan budžet i jedan rebalans, ili dva rebalansa. To su podaci koji bi, nadam se, trebali budućem ministru finansija da posluže za sliku konteksta, pošto bi bilo dobro da, kada jednom uočimo realan kontekst, prestanemo sa mistifikacijom i javnih finansija i budžeta.
Dakle, za četvoro ministara sam glasala, za trojicu nisam i ministar Vujović će u mom glasanju napraviti ravnotežu, jer neću glasati ni za njegov izbor, pa ću imati četiri za koje sam bila za i četiri protiv.
Zašto? Ja znam da ministar, odnosno kandidat, teško da će pribeležiti ono što mu se govori tokom ove sednice, nadam se da hoće, kao što se nadam da će ministar tokom svog mandata, trajao on 17 meseci ili više, učiniti stvari zbog kojih ću ja moći da kažem – kajem se što sam bila protiv vaših izbora. Zaista se tome nadam.
Ovih prethodnih sedam glasanja su mi pokazala da sam bila u pravu.
Dakle, kada pogledamo temu kojom će se baviti ministar finansija, to je budžet Republike Srbije i ja ću pokušati u jednom primeru, metafori, da pokrenem proces demistifikacije i budžeta i prihoda i rashoda i sklonosti ka neznanju u izgovaranju brojki, ne kada je u pitanju kandidat za ministra, kada je u pitanju budžet kojim raspolaže Republika Srbija.
Iznos budžeta Republike Srbije, konsolidovani budžet je oko 1.700 milijardi dinara ili oko 15 milijardi evra.
Šta je konsolidovani budžet? To je budžet Republike Srbije, Zakon o budžetu koji mi donosimo, zatim budžeti lokalnih samouprava i AP Vojvodine i budžeti fondova PIO i RFZO.
Kada se kaže konsolidovani, to ljudima malo znači, a ja ću pokušati, njih radi, u tonu jednog skidanja mistifikacije sa teme javnih prihoda i rashoda, da to uporedim sa kućom u kojoj živi četvoročlana porodica Milice i Miloša Petrović, sa dvoje dece tinejdžera, Milanom i Anom, njihovim ukupnim prihodima od 700 evra. Oboje rade, prihodi su im 700 evra a za osnovne troškove im treba 850 evra.
Oko svoje kuće imaju okućnicu ili imaju malu dodatnu nekretninu, čiji su prihodi 150 evra, a rashodi su 200 evra. Još sa njima u domaćinstvu su i baka i deda, Paja i Stana, čiji su prihodi 200 evra, a rashodi 250 evra. To je otprilike konsolidovani budžet.
Šta rade porodice sa ovih nedostajućih 150, 50 i 50 evra? Snalaze se kako znaju i umeju. Tako to biva u zemljama gde su javne finansije u konsolidaciji.
Država ima obaveze na koji način može da nadoknadi ovaj deficit, ima jasne propise po kojima mora da se ponaša pri donošenju i sume i procene javnih prihoda i sume i procene javnih rashoda.
To je tema zbog koje neću glasati za ministra, jer nisam čula ovo što ja želim da on čuje i da bar otvorimo dijalog, ako ništa od podataka koje ćemo podeliti ne bude tema njegovog rada.
Prva tema su poreski obveznici. Ko je sve poreski obveznik u Srbiji i sa kojim iznosima poreski obveznicima pune prihodnu stranu budžeta?
Tu postoji nekoliko grupa, a jedna je pomenuta kao pokušaj da se uvede u poreski sistem, a to su advokati, tri puta je bio ovde zakon, tri puta je zakon pao u pokušaju da se uvede porez advokatima.
Otvorimo dijalog.
Nisu advokati grupa koja ne želi da učestvuje u oporavku Srbije, ali mora da bude dijaloga sa njima, a sada ću vam reći i zašto. Zato što je advokatima povećan paušal i zato što onda advokati neće plaćati paušal, jer je paušal povećan zato što je država rešila, niste hteli porez, evo vam paušal.
Kada je Komora predložila da im se kompenzuje za one koji su po službenoj dužnosti, pa im država duguje o, ho, ho, onda je ministarstvo opet reklo – neće. Otvorite dijalog. Važna društvena grupa, poželjna društvena grupa za poreske obveznike.
Slična je jedna druga velika društvena grupa koja nije obuhvaćena porezom, a bavi se muzičkom produkcijom ili estradom.
Treća je društvena grupa koja nikada nije bila obuhvaćena porezom, a to su crkve i verske zajednice, gde imate promet gotovog novca i gde ja ne znam da ima rešenja za imovinu, za porez na imovinu.
Može se proširiti dijalogom u društvu, lista poreskih obveznika. Zašto je to povezano sa sivom ekonomijom? Zbog toga što, ukoliko ostanemo pri klasičnoj tradicionalnoj ideji, smanji samo plate, koje čine 70% od ovog konsolidovanog budžeta, to je ona mala porodica, okućnica i baba i deda i ako idete na to smanjenje poreza, smanjenje plata i penzija, smanjićete ukupnu kupovnu moć i ona će jedan deo da ode u sivu ekonomiju. Zato što imam manju platu, ja ću svom zubaru, pošto moram da idem kod zubara, privatno, jer više nije u sistemu, da platim, tako da mi on ne da fiskalni račun, a oboje ćemo da idemo na pijacu da kupujemo.
Dobra mera za to treba da bude tema dijaloga. Vrste prihoda koji idu u prihodnu stranu budžeta je potrebno demistifikovati, s obzirom da se prethodnih nekoliko meseci to pretvorilo u huškanje ljudi na ljude, u iznošenje neistinitih podataka o tome šta je javni sektor i ko daje pare za budžet, jasno objasniti građanima Srbije šta je PDV i šta su akcize, možda doći sa predlogom da se akcize uvedu na kafu, toga je bilo.
Tri vrlo bolne stvari za koje ni jedan od ministara finansija, glasala ja za njih ili protiv njih, to je Fond PIO i Fond RZO.
Svaki ministar je znao da to se zove samo Fond, nijedan ministar nije hteo da otvori dijalog o tome, da li je to fond, ili nije fond? Indirektni korisnici su budžeta po Zakonu o trezoru, kako god da hoćemo taj deo kompozicije naših javnih finansija je nešto što bi morao ministar finansija da se bavi.
Donošenje zakona o finansiranju Vojvodine, prethodi ministar je obećao, tome se nadam da će bar biti ispunjeno, reforme javnih preduzeća i ukidanje poreza na neto prihod, Predlog zakona o ukidanju poreza na neto prihod imate u Skupštini, imate i obećanje i potrebno je da to bude u proceduri.
Na kraju, ponavljam, glasaću protiv, volela bi da mi date razloge da se pokajem zbog toga, i poslednji predlog je da uvedete temu ekonomske krize i promene ekonomije u svetu 2008. godine na ovamo u javni dijalog, zato što to nije nažalost učinjeno, a ekonomska kriza će nam stvoriti jedan potpuno drugačiji sistem međunarodnih javnih finansija, nego što je bio.
Očekujući da već na izmenama i dopunama Zakona o budžetu, pa onda i na donošenju zakona o budžetu za 2015. godinu, vas podsetim na teme koje sam ponudila za dijalog. Hoću da vas podsetim da u svakom parlamentu pa tako i u ovom, možete mnogo više koristi da imate od onih koji vas napadaju i kritikuju, nego od bilo koga ko vas bezrezervno i bez ikakvih argumenata brani i hvali. Volela bih da uradite stvari, zbog kojih ja mogu da vas pohvalim. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine dr Vujoviću, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se pred izborom ministra finansija Vlade Republike Srbije u periodu kada se navršava stotinu dana od stupanja na dužnost Vlade Republike Srbije, Vlade koja je stupila na dužnost uz masovnu, plebiscitarnu podršku naših građana, uz podršku ovog parlamenta, koja je gotovo bez premca u savremenoj srpskoj istoriji. Podršku definitivno toliko značajnu, da ju je zaista izazov opravdati, ali podršku koju ova Vlada ume da opravda i to je moj lični stav, na osnovu svega što je pokazano u prethodnih stotinu dana.
Pokazano, pre svega, postupanjem koje podvlačim, rešenost ove Vlade da istraje na putu svog osnovnog cilja, cilja sadržanog u želji i nameri da se formira savremena, moderna, snažna država u Republici Srbiji. Moderna i snažna država kakva je Srbija odavno zavredela da postane, ali za šta je nažalost u prethodnim periodima nije bilo ili dovoljno snage, ili dovoljno sposobnosti, ili dovoljno spremnosti. Samim tim, nije ni bilo uslova, jer iz posvećenosti i sposobnosti i spremnosti proizilazi sve ostalo.
Danas, mi smo zajedno u prilici da na ovim ciljevima radimo zajednički i verujem da su moderna i snažna država ciljevi koje delimo svi mi, svi ljudi u našem društvu, pa samim tim i svi narodni predstavnici prisutni u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, zato što duboko cenimo ono što oni znače i što za nas predstavljaju. Zbog toga što su to ciljevi koji mogu da ujedine Srbiju, koji jedino mogu da je mobilišu i koji jedino predstavljaju politiku koja u Srbiji nema alternativu i čiji je trenutak upravo trenutak u kome se nalazimo danas. Danas, jer kao što je već kazano, ko ako ne mi, i kada, ako ne sada, ako smo duboko svesni ogromne energija koja je generisana u našem društvu da se na ovim poslovima zaista, konačno radi bez ikakve rezerve. Ovi poslovi svakako podrazumevaju, pre svega, odgovorno postupanje u ekonomskoj sferi, odgovorno i strateško.
Podsećam ovom prilikom na tri osnovna pravca delovanja u sferi ekonomije, koja je pred sebe postavila Vlada, a to su – usvajanje reformskih zakona, formiranje ambijente koji će podstaći dalju ekspanziju privatnog sektora i formiranje fiskalne stabilnosti kao tri zajednička pravca, tri pravca koja svi ovde to jako dobro znaju, poseduju snažnu, međusobnu uslovljenost i povezanost i koji tek zajedno daju prave rezultate.
Mi smo, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom visokom domu bili u prilici da se neposredno, lično uverimo u rešenost Vlade da na ovome radi. Neposredno i lično, jer smo prisustvovali usvajanju reformskih zakona, jer smo dali lični doprinos da se ovaj proces završi. Danas smo se podsetili mnogih dobrih implikacija ovih zakona, ali i mnogih zakona koji su tek pred nama na ovom pred nama postavljenom putu.
Zajedno smo dakle, bili u prilici da postavljamo temelje ka dostizanju ovog zajedničkog cilja, temelje koji su važni, koji su noseći. Postavljamo ih danas zagledani u sutra. Posvećeni svojoj budućnosti, generacijama koje tek dolaze i koje su duboko sam uveren, ono najvažnije što imamo u svojim mislima i u svojim srcima, dok danas radimo.
Svakako ovi putevi su teški, zahtevni i nisu mogući bez odgovarajućih personalnih rešenja, bez ljudi koji će biti u stanju da ovaj veliki posao iznesu. Ova Vlada je pokazala spremnost da uvažava ne samo posvećenost i marljivost, već i stručnost kada je reč o izboru ministra finansija i u tom svetlu ja posmatram i predlog koji se nalazi pred nama, predlog da to u budućnosti bude dr Vujović, o kojoj je svoj sud dala, pre svega sama ekonomska struka i tu zaista ne treba dodati ništa, sama ekonomska struka, ne samo kroz zvanje koje dr Vujović poseduje, ne samo kroz naučno-stručni rad, koji je sagledan u mnogim knjigama, časopisima, drugim publikacijama, koji podrazumevaju i međunarodnu recenziju, dakle, mišljenje struke na međunarodnom nivou i prestižno zvanje univerzitetskog profesora. Dakle, učitelja visokoobrazovanog kadra u sferi ekonomije, ali i učitelja visokoobrazovanog kadra, stručnog kadra, koji radi u ekonomskim ministarstvima drugih zemalja i takođe prestižnu poziciju vodećeg ekonomiste i rukovodioca Odeljenja za validaciju jedne institucije, kao što je to Svetska banka i konačno struka daje svoj sud i pružajući poverenje dr Vujoviću, da na funkciju rukovodioca upravlja Nacionalnim udruženjem samih ekonomista.
Mislim da ovom sudu struke, dame i gospodo ne treba dodati ništa, jer je dovoljno jasan. Iz svega do sada kazanog, pozivam da istrajemo u zajedničkoj dobroj volji i dobroj veri, da se veliki posao koji je pred nama završi, da u tom smislu podržimo Vladu Republike Srbije i naš zajednički napor.
Konačno, u vezi sa tim da podržimo predlog za i zbog ministra finansija Vlade Republike Srbije. Hvala vam najlepše.