Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Za reč se javio ministar u Vladi gospodin Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i uvek, trudim se da sa visokim nivoom pažnje pratim izlaganja uvaženih koleginica i kolega narodnih poslanika. Kada se u tim izlaganjima izrekne nešto što nije tačno, nešto što je poluistina ili nešto što je loše interpretirano, nalazim za potrebu da se javim, nešto opovrgnem, dokažem da nije tačno, ukažem da je u pitanju poluistina ili na drugačiji način iskritikujem ili podržim ono što je neko od mojih prethodnika govornika iz poslaničkih klupa i rekao.
Da krenem od onoga što je često prisutno u raspravama koje vodimo o zakonima, makar kada sam u prilici da budem ovlašćeni predstavnik predlagača. Zaista, kada građanin sluša izlaganje uvaženog prethodnika, onda bi mogao da kaže – da, kako je to moguće da javnobeležnički pripravnik može nešto da radi, a javnobeležnički pomoćnik ne može nešto da radi, a reč je, recimo, o overi potpisa, prepisa, rukopisa.
Zvuči nelogično, složićemo se svi sa tim, ali ja onoga ko tako nešto tvrdi uputim lepo da pročita Zakon o javnom beležništvu, pa u članu 42. toga zakona vidi koja je to nadležnost, odnosno koje poslove može da obavlja javno-beležnički pomoćnik, pa da vidi da javno-beležnički pomoćnik može da obavlja sve vrste poslova kao javni beležnik, osim sastavljanja javno-beležničkog zapisa ili solemnizacije. Dakle, krovnim zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da to javno-beležnički pomoćnik može da radi.
Zakon, odnosno Predlog zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa daje mogućnost da te poslove koje danas u najvećem broju slučajeva obavlja šalterski službenik, koji najčešće ima srednju stručnu spremu, može da obavi i javno-beležnički pripravnik. Složićemo se da je to sasvim u redu, jer javno-beležnički pripravnik je lice koje mora da ima završen fakultet pravnih studija.
Kada je reč o, kako je rečeno, oduzimanju ovlašćenja lokalnoj samoupravi, vrlo jasno stoji da je reč o onim ovlašćenjima koja su lokalnim samoupravama, ali i sudovima poverena. Samim tim, kao poverena ovlašćenja, ona mogu da se prenesu na nekoga drugoga, ako država donese takvu odluku. Mislim da je svakako u korist zakonitosti pravnog prometa da to pređe u nadležnost javnog beležnika, jer upravo to je najosnovnija i svakodnevna delatnost javnog beležnika. Upravo to. Da ne govorim o stavu koji je zauzet još prilikom stručnih priprema kandidata za javne beležnike gde je njihov, hajde da kažem, neki neformalno zauzet stav da u planu imaju da u svojim javno-beležničkim kancelarijama zapošljavaju lica koja danas u jedinicama lokalnih samouprava ili u sudovima rade na poslovima overa. Mislim da je to za državu i te kako dobro, jer se i na takav način stvaraju preduslovi da razvijamo našu elektronsku upravu, da se rastereti državni budžet izdataka koji odlaze u tom smeru, a da se svakako poveća nivo zakonitosti pravnog prometa.
Od strane istog prethodnika rečeno je nešto sa čim ja nemam apsolutno nikakav problem, jer jedini interes koji imam jeste da posao, koji radim, radim apsolutno zakonito, da zastupam na prvom mestu interes države i da kao državni funkcioner ne znam za partijski interes. Možda je neko drugi nekada imao sasvim drugo gledište. Možda je nekome to smešno. Ja mislim da to nije smešno. Onaj ko se na to smeje svedoči svoju neozbiljnost kada kažem da javni državni funkcioner ne sme da zna za partijski, već za opšti državni interes.
Ubedljivu većinu kandidata, koji su imenovani za javne beležnike, nikada u životu pre toga nisam video. Moram da priznam, znam neke ljude koji su iz samog pravosuđa pristupili polaganju tog ispita i ne bih ih znao da nisam svojim poslom bio upućen na to.
Citirani dopis ovde narodnim poslanicima mogu da razmotrim sa velikom pažnjom kada se ispod njega nađe potpis. Anonimne pritužbe i dopise, koji su u prirodi našeg naroda, mogu da pročitam, da procenim njihovu ozbiljnost i da na osnovu toga reagujem. Dobio sam dopis 10 kandidata koji nisu imenovani, upriličio im prijem u prostorijama Ministarstva pravde, razgovarao sat i po vremena sa njima i imam utisak da su otišli zadovoljni korektnim odnosnom koji sam imao na tom sastanku prema njima. Postavio sam im jedno pitanje i mogu slobodno u oči da pogledam svakoga od tih kandidata i da pitam – da li mislite da vi koji niste imenovani da ste imenovani, a oni koji jesu imenovani da nisu da bi situacija bila nešto drugačija? Odmah vam kažem – ne bi bila. Nisu menjani nikakvi kriterijumi, jer kriterijume propisuje zakon.
Da bismo jednu veliku i važnu stvar za pravni sistem Srbije radili kako treba, molim vas da to ne bude tema za političko potkusurivanje, već ću uputiti jednu dobronamernu poruku koju sam uputio onima koji su bili odvažni da stave svoj potpis i da kažu da su nezadovoljni odlukom, a to je da iskoriste pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju. Onaj ko nije zadovoljan, onaj ko misli da je nešto urađeno suprotno slovu zakona, ima pravo da se obrati Upravnom sudu Republike Srbije i da podnese tužbu za pokretanje upravnog spora.
Mislim da je to fer i korektan odnos prema ovome. Takav pokušaj podmetačine da je vršeno partijsko imenovanje, molim vas donesite to i dokažite. Ima jedan stav koji je zauzet i reći ću to prvi put javno, nisam izlazio sa tim podatkom u javnost. Postoji značajan broj nezadovoljnih, koji neće da stave svoj potpis, a koji dolaze iz reda izvršitelja koji su u prethodnom periodu… Mislim na jedan deo onih koji su se kandidovali. Takvim ljudima niko nije mogao da zabrani pravo na polaganje ispita i nikome to nije ni zabranjeno. Bilo je izvršitelja koji su u prethodnom periodu i to neposredno pred sprovođenje ovog procesa, dva, tri, četiri meseca, zadužili izuzetno veliki broj predmeta, koji su se kandidovali za javne beležnike. Jedinstven stav je bio da neko ko je ušao u jednu novu, mladu pravosudnu profesiju u Srbiji, svakako sa ciljem da je razvija, da unapređuje tu profesiju i sebe u njoj, ne može biti prihvatljiv da izađe iz te profesije posle šest meseci, godinu dana ili dve godine, da ostavi za sobom veliku količinu ne završenog posla i da uđe u drugi posao. Ako to bude smatrao Javno-beležnička komora kada ona bude sprovodila ovaj konkurs, ona će zauzeti takav stav. Molim vas da u jednoj stvari budete maksimalno korektni, jer ovde je reč o državnom poslu i ja ga, kao takav, shvatam i nijednog jedinog trenutka ga nisam shvatao kao partijski.
Da li je u Srbiji postojeća sklonost da, kada se ovako nešto sprovodi, postoji mogućnost ili pokušaj vršenja političkog uticaja? Nije tajna. Jeste. Svako ko bi prišao da me pita nešto na temu imenovanja javnih beležnika u toku trajanja konkursa ili nakon konkursa, kada sam bio dužan da o ovome odlučujem, od mene je mogao da dobije samo jedan odgovor, a ja pod punom ličnom, moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdim i pred vama u Narodnoj skupštini, da ono što bude rađeno u postupku imenovanja biće rađeno na osnovu zakona i ništa više. Svaki dalji razgovor sa moje strane je bio prekinut.
Bilo je takvih pokušaja ne samo kod ljudi koji pripadaju stranci u kojoj ja jesam. Bilo je pokušaja i od strane ljudi koji su članovi opozicionih političkih stranaka.
Dakle, odgovorno tvrdim, to što je rečeno – imenovani po partijskoj liniji, apsolutno je neistina. Apsolutna je neistina. Razgovarao sam od 10 ljudi koji su potpisali dopis kojim su tražili prijem kod mene sa osmoro koji su došli na taj sastanak. Ni jedan to nije rekao. Apsolutno ni jedan. Molim vas zarad interesa države i sigurnosti pravnog poretka i pravosudnog sistema RS, dopustite da ovo razreši jedina institucija koja je za to nadležna, jedina, a to je Upravni sud Republike Srbije.
Što se tiče odrednice od 100 kandidata, odnosno 100 imenovanih javnih beležnika država je sa svoje strane učinila sve da 100 javnih beležnika bude imenovano. Bilo je imenovano i svih 100 da nije bilo kandidata koji su rekli – ja samo tu mogu da budem javni beležnik i ne pada mi na pamet nigde drugde da se kandidujem. Daću vam primere. Imamo dva primera u Srbiji gde su ljudi konkurisali za drugi grad, izabrani za taj grad i počeće da rade kao javni beležnici.
Neko od prethodnika je izgovorio - ne postoji nigde spisak, ne znamo gde će biti sedišta javnobeležničkih kancelarija itd. Danas u 14,00 časova taj spisak će biti na sajtu, internet stranici Ministarstva pravde, internet stranici beležnik.org i nakon toga biće prosleđen svim jedinicama lokalnih samouprava, svim gradovima i opštinama da na svojim internet stranicama objave taj podatak.
Razumem, i često za kritike, a volim da čujem argumentovanu kritiku, pojedinih kolega narodnih poslanika stoji dobra želja, nekada stoji i politikanstvo, a nekada i ono čisto političko podbadanje, danas sam opozicija pa mi je posao da kritikujem, i sa tim mogu da se složim. Nije tu ništa sporno. Tamo gde čujem argumentovanu kritiku vrlo rado odgovorim na nju i osvrnem se.
U nekim sredstvima javnog informisanja prethodnih dana mogli smo da vidimo tendenciozne tekstove koji su išli na to da će nastupiti potpuni haos. Urađena je jedna analiza kada je u pitanju cena nagrade za rad javnog beležnika i ona cena koju je građanin morao da plati, odnosno imao da plati u prethodnom periodu. Iznenadiće vas. Za ono što dotiče prosečnog građanina Srbije u najvećim pravnim poslovima je cena niža. Ta cena je niža. Za koga je ta cena viša? Za onoga ko sklapa pravne poslove koji su izuzetno visokih vrednosti, za onoga ko sklapa pravni posao koji je vrednosti preko 14 miliona dinara ta vrednost je viša. To je negde linija koju ne prati samo Republika Srbija. Onaj ko više zarađuje plaća više porez i onaj ko sklapa pravni posao veće vrednosti plaćaće više.
Poslednja stvar što se tiče onog imenovanja, prvi, jedini i poslednji put, to je sprovodila komisija ministarstva. Da sam učestvovao u izradi zakona 2011. godine znatno drugačije bih predvideo te odredbe. Nasleđene su. Neću sada da ih kritikujem. Vrlo otvoreno ću da kažem da je ovaj Zakon o javnom beležništvu, koji je donela Vlada u periodu od 2008. do 2012. godine dobar zakon. Ima nekih stvari koje su njegove manjkavosti, neke koje su njegova nepreciznost, nedorečenost, ali to je dobar zakon. Što bih se stideo da to priznam i kažem? Sve ono što sledi nakon njega govori koliko mi u Srbiji imamo sistemski problem da čak i kada na papiru dobar zakon donesemo ako ne učinimo svoj maksimum da ga sistemski uvedemo u život, da pripremimo njegovu primenu, tada i na papiru najbolji zakon može da postane loš zakon, odnosno kao zakon on će i dalje ostati dobar, ali mi ćemo upasti u onu situaciju u kojoj se u Srbiji često nalazimo, a to je kada mi institucionalno ne damo maksimum za uvođenje jednog zakona često nakon toga kažemo da ne valja zakon. Nije tačno da ne valja zakon.
Imamo mi mnogo zakona koji su pravno teorijski dobri zakoni, čiju primenu loše realizujemo i oni dovode do loših rezultata i na kraju opet krivimo zakon. Često i u najboljem automobilu možete da se vozite loše ako imate lošeg vozača. To je uzrok naših velikih problema iz prošlosti. Moda je postala da se u poslednjih iks godina kritikuje Ustav Srbije. Sebe smatram jednim od retkih koji će uvek da kaže bez ikakvih problema da nije problem Ustav, nego je problem kako je taj Ustav primenjivan, šta je činjeno da se taj Ustav uvodi u život. Postoje neke odredbe oko kojih možemo politički da se slažemo ili ne slažemo, ali to je činjenica. Ako još uvek imamo rokove iz ustavnog zakona koji nisu ispoštovani, nije to problem Ustava. To je možda problem momenta kada je pisan Ustav zašto je napisan tako. Neću da ulazim u to.
Ovde vrlo odgovorno tvrdim da te stvari koje su rečene kada je u pitanju postupak samog imenovanja apsolutno ne stoje. Ima tu još sijaset detalja iz tog dopisa koje nisu pomenute. Neću ih citirati. Ima nekoliko stvari koje moram da pomenem. Neću da se koncentrišem samo na jedno izlaganje jednog narodnog poslanika. Bilo je konstruktivnih primedbi i kritika sa više strana. Moja uvažena profesorka je recimo skrenula pažnju da overavanje od strane javnog beležnika van njegovog sedišta nije osnov za ništavost takve overe, ali je osnov za disciplinsku odgovornost javnog beležnika, što mislim da upotpunjava sistem i da ima neku svoju logiku.
Rekao sam da će u toku dana biti objavljene adrese sedišta javnobeležničkih kancelarija koje će biti spremne da 1. septembra počnu sa radom. Takođe, javni beležnici imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti koja je vođena u osnovnim sudovima i naravno da nam je tendencija da u jednom trenutku kada budemo imali toliko prisutnih u našem pravnom sistemu na gotovo čitavoj teritoriji javnih beležnika vođenje takve evidencije u jednom redefinisanom obliku pređe i u samu nadležnost javnobeležničke komore, recimo. O tome ćemo razgovarati u budućnosti, ali imaju organizovan pristup ovim podacima i svaki pristup bazi podataka biće registrovan.
Vođena je velika i široka rasprava i u okviru samog ministarstva kada je u pitanju prihod koji se ostvaruje iz sudskih taksi. Moram da se osvrnem na to jer to jeste predmet predlog dopune Zakona o sudskim taksama. Mi generalno u našem pravosudnom sistemu dugi niz godina, nevezano za mandat ovog ministarstva već i pre toga, imamo problem sa ažurnošću naplate sudskih taksi.
Ministarstvo pravde zaista vredno radi na traženju dobrog rešenja da se naplata sudskih taksi uvede u red, jer iz godine u godinu naplata sudskih taksi jeste sve manja, nedostaje nam zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će razgraničiti gde je sud vezan naplatom sudske takse za preduzimanje određenih procesnih radnji.
Ne zaboravite jednu stvar, a to je da jeste istina da deo sudskih taksi, odnosno prihoda od sudskih taksi sud neće više ostvarivati tamo gde radi javni beležnik, ali će država i te kako povećati naplatu PDV, jer će svi javni beležnici morati da budu u sistemu PDV, jer javni beležnici neće moći da primaju novac u gotovini. To je nešto što je u zemljama u okruženja, kada je dopušteno, napravilo ogromne probleme. Ovde nećemo imati situaciju, u toku sam razgovora stalnih koji traju sa predstavnicima advokature u Srbiji. Imamo problem, dakle, ali to je problem koji traje više od decenije, regulisanja poreskih obaveza advokata. Imamo i taj problem što je država slabo šta činila da obaveže advokate da počnu da vode poslovne knjige i da zaista realno prikazuju svoj promet.
Dakle, sa jedne strane, poboljšati sistem naplate sudskih taksi koje ostaju u isključivoj nadležnosti sudova, sa druge strane, povećava se naplata PDV, što mislim da je izuzetno dobro. Možete vi sada da kažete – da, ali sudska taksa je javni prihod koji je sopstveni prihod pravosuđa, iz koga se finansira niz aktivnosti u pravosuđu. Istina je, ali odmah da znate, pitanje je dana kada više nećemo moći da računamo na to. Neću da se stekne nikako utisak, jer nije ni približan istini, da jednostavno otpisujemo taj deo svoga prihoda, a ništa ne radimo na drugoj strani. Radimo i te kako dobro i mislimo na ovo.
Još jednom tvrdim, dakle, javni beležnici će 1. septembra početi sa radom, imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti, informacije o sedištima javno-beležničkih kancelarija će biti u toku dana objavljene na sajtu Ministarstva pravde i sajtu „beležnik.org“, a prosleđene jedinicama lokalnih samouprava za koje su imenovani javni beležnici.
Konkursni postupak je, izvinjavam se što govorim duže, ali znate šta, mogao sam da biram da se javljam posle svakog od prethodnika koji je govorio, a mogao sam i da izaberem da se osvrnem na sva izlaganja u jednom trenutku. Ako mislite da nije dobro da govorim i ako mislite da ovo što govorim nije korisno, pa da, ali znate kako…

Nastavite gospodine ministre. Smatramo da je ovo veoma korisno za narodne poslanike Narodne skupštine i za građane Srbije.

Dakle, pre mene je govorilo sedam predstavnika, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa. Da sam se posle svačijeg izlaganja javljao i govorio pet minuta to bi bilo duže od ovoga koliko govorim sada. Tako da i na ovakav način se trudim da štedim vreme.
Na kraju, što se tiče pokušaja politizacije imenovanja javnih beležnika, nemam problem da se sastanem sa bilo kim od kandidata, da razgovaram na tu temu. kao što sam to i učinio sa svakim ko je došao i obratio mi se. Konkurs će ubuduće sprovoditi Javno-beležnička komora i taj teret će biti, a oni neka taj posao rade u skladu sa zakonom i u skladu sa sopstvenim poznavanjem prava, pravnih načela i propisa. U Srbiji ostaje još preko 270 slobodnih javno-beležničkih mesta, dostupna su svakome ko ispunjava uslove za njih.
Jedino za šta sam rekao da mislim da je princip koji ne treba menjati jeste kada su upitanju ljudi koji su nedavno postali izvršitelji, da nije ni profesionalno, na neki način ni moralno napustiti tu profesiju i preći u drugu, a ostaviti dosta nedovršenog posla. Takvih ljudi je bilo preko deset.
Šta da uradite u jednoj situaciji, to moram da vam prenesem, šta da uradite u situaciji kada vam dolazi kandidat na razgovor koji vam daje podatak o sopstvenom statusu koji jednostavno nije tačan, nije istinit? Legitimiše se kao sudija, a on nije sudija. Da li je takvo lice dostojno obavljanja profesije? Onda vam to lice sutra napiše jedan anonimni dopis i pokušava da baci senku sumnje na čitav postupak. Mislim da oko ovakvih stvari nije zgodno voditi političke rasprave. Konačan sud o ovome, odnosno konačnu odluku o ovome kako je sprovođen ovaj postupak daće sud, a svako treba da snosi konsekvence, uključujući i predstavnike Ministarstva pravde i normalno onoga ko je na čelu ministarstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente iz Republike Srpske i sa Čukarice, koji trenutno prate današnji deo sednice sa galerije velike sale. Molim vas da aplauzom pozdravite goste.
Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu?
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
Mislim da je gospodin ministar pravde krajnje profesionalno dao objašnjenja i odgovore na izlaganja prethodnih govornika i bez i jedne uvredljive kvalifikacije, tako da smatram da nemate mogućnost za repliku.
(Borislav Stefanović, s mesta: Nije stvar u uvredljivosti, nego je replika.)
Gospodine Stefanoviću, saslušajte me. Molim vas, budite parlamentarni da me saslušate šta kažem. Smatram da imate mogućnost, pošto vam je ostalo devet minuta, da na kraju kažete ono što ste želeli, tako da vam u ovom trenutku ne mogu dati reč.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodna poslanica Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, imamo danas tri predloga zakona iz oblasti pravosuđa koji pre svega imaju za cilj usklađivanje postojećih propisa, a radi započinjanja sa radom javnih beležnika.
Čulo se danas tokom rasprave da je ministarstvo zatajilo, da se nije pripremilo, da će nastati haos zato što ovi zakoni nisu doneti ranije, zato što ne postoje uslovi za rad javnih beležnika da počnu sa radom od 1. septembra.
Znate, kada se sprovodila reforma pravosuđa 2009. godine, 1. januara 2010. godine je nastupio haos, tada smo svi bili nepripremljeni zato što je grupa ljudi iz bivšeg režima sprovodila reformu pravosuđa na takav način da ni sudije, ni stranke, ni advokati nisu znali šta ih je snašlo. E, to je nepripremljena reforma pravosuđa i to je haos u pravosuđu.
Ovo danas što imamo na dnevnom redu, primena Zakona o javnim beležnicima konačno jeste bez haosa, jeste pripremljena i Ministarstvo pravde je na ovome radilo dugo. Imali smo odložene primene zakona. O ovim danas predlozima zakona se govorilo prethodna dva meseca. Za razliku od toga, posledice reformskog eksperimenta bivšeg režima je vraćanje na rad preko 800 sudija i 200 tužilaca odlukom Ustavnog suda, koji su podneli ustavne žalbe, koji su vraćeni na radi i koji sada vode parnice radi naknade štete i tuže Republiku Srbiju, sve zbog haosa i nepripremljene reforme, za razliku od ove reforme koja je u skladu sa nacionalnom strategijom, koja je sistemska i koja se radi u sklad sa evropskim propisima.
Za rad javnih beležnika sve je pripremljeno. Beležnici su registrovani pre mesec dana, objavljena su imena svih javnih beležnika njih 94 koji će početi sa radom. Donet je pravilnik o radu kojim je utvrđeno njihovo radno vreme od 9.00 do 17.00 časova. Današnjim predlozima zakona samo se usklađuje sa Zakonom o javnim beležnicima, prirodno je da postoji bojazan kako će sve to da funkcioniše, jer je to novina. Mi nismo imali javne beležnike sedam decenija ako se ne varam, našla sam tu informaciju, a od ponedeljka počinju sa radom.
To je jedna nova pravosudna profesija. Ovi predlozi zakona doprineće pravne sigurnosti i efikasnosti u obavljanju pravnih poslova, jer uređuju delovanje i rad javnih beležnika.
Sudovima nedostaje još oko 200 sudija. Sudije imaju u radu veliki broj predmeta i ne mogu sve da postignu na teret građana opet. Radom javnih beležnika konačno će se rasteretiti rad sudova, sudovi će prestati da rade poslove koji nisu sudeći, nego će se samo baviti suđenjem, konačno će im to postati prioritet i građani će u razumnom roku dolaziti do pravosnažnih presuda.
Predloženim zakonima stvaraju se uslovi da javni beležnici počnu sa radom u ponedeljak. Konkretno predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama uređuje se kolika će taksa biti plaćena za sačinjavanje javno - beležničkog zapisa.
Nemojte građane dovoditi u zabludu onim što ste mu rekli u toku današnje rasprave da su takse skuplje, da će građani više plaćati. To nije tačno. Građani su i do sada plaćali overu u sudu. Svako je neki dokument overavao i svako zna na koji način je to funkcionisalo.
Konkretno, u Novosadskom Osnovnom sudu pri overi dokumenta koja je bila procedura? Overa počinje u 8.00 ujutru, a broj se deli od 7.30 časova, a već u 7.45 časova više brojeva nema. Ko hoće da overi neki dokument, mora da overi u naredna dva ili tri dana, da čeka. Uvedeno je elektronsko zakazivanje, mada se i dalje čeka na overu dokumenata u Osnovnom sudu, trči se da se uplate takse stoji se u redu, čeka se po čitav dan. Zbog preopterećenosti je počelo da se radi dva puta nedeljno u Osnovnom sudu u Novom Sadu, takođe na overi do 17.00 časova.
Dužni smo da kažemo i građanima da overa dokumenata hoće biti jeftinija i ministar je naveo da će overa preko 48 miliona, ukoliko se overava ugovor o prenosu nekretnine, preko 48 miliona, ako je vrednost, da će biti skuplja za 9.000 dinara u odnosu kako je ranije bilo.
Izvinite, ko ima novca, da kupi nekretninu u toj vrednosti, mislim da mu 9.000 dinara neće značiti puno, u konkretnom slučaju.
Imali smo po ranijoj tarifi, ukoliko se kupuje nekretnina, čija je vrednost tri miliona, iznos takse sada će biti 21.000 dinara, a kada se saberu advokatski troškovi i sudska taksa, sada bi taj iznos bio 36.000 dinara. Obratite pažnju na socijalni momenat, što je skuplja nekretnina, to je veća taksa. Ne vidim u čemu je tu problem.
Što se tiče predloga Zakona o prometu nepokretnosti, bliže se određuje, a to su već moje kolege rekle i posao prometa nepokretnosti, odnosno kako i na koji način se zaključuje ugovor o prometu nepokretnosti i da se isti zaključuje u formi javno – beležničkog zapisa.
Bitna odredba koja je propisana da je javni beležnik dužan da obavesti ugovornike, ukoliko utvrdi da je u sudu već overen potpis ugovora, da se to upozorenje unese u javno – beležnički zapis, čime se doprinosi pravoj sigurnosti građana.
Ovaj zakon doprinosi usklađivanju sa Zakonom o javnim beležnicima i sa Ustavom, jer naš pravni sistem više ne poznaje društvenu svojinu i najavljen je pre dva meseca, tako da ne vidim razlog zašto se priča o tome, zašto se tek danas raspravlja o njemu.
Neki su kritikovali član 4. Predloga zakona o prometu nepokretnosti, gde je predviđeno da je za overu ugovora o prometu nepokretnosti, isključivo nadležan javni beležnik i da će advokati ostati bez posla.
Ja kao advokat smatram da neće ostati bez posla, niti će advokati koji su se bavili zastupanja stranaka u sudskim postupcima ostati bez posla, jer oni advokati čije je pretežna delatnost bila sastavljanje ugovora, imali su mogućnost da odu za javne beležnike, odnosno da polože javno – beležnički ispit i tu mogućnost imaju i dalje, pošto postoji preko 250 slobodnih mesta.
Od 94 javnih beležnika koliko je imenovano, od 94, 50 su advokati, što znači da su izabrali koju će delatnost da vrše, da li će da budu javni beležnici ili će da budu advokati.
Ministar je napomenuo da postoje opštine koje nemaju javne beležnike, a ljudi su imali mogućnost da se jave, a ministarstvo je više puta pozivalo ljude da se jave, da polože javno – beležnički ispit.
Imamo primer opštine Kikinda, koja nema javnog beležnika ili opštine grada Kraljeva, koja ima jednog beležnika, čoveka iz Beograda. Niko se nije iz te opštine prijavio, nijedan advokat, nije smatrao da treba da radi u Kraljevu kao javni beležnik, pa je čovek iz Beograda otišao da radi tamo kao javni beležnik.
Takođe, smatram da je Predlogom zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, dobro uređena procedura koja se odnosi na samu overu javno – beležničkog zapisa.
Spomenuli ste pripravnika koji će moći da overava, a ja ne vidim zašto je to problem kao neko ko je bio advokatski pripravnik, jer advokatski pripravnik može da ide na suđenje kao advokat, zašto ne bi mogao javno – beležnički pripravnik da vrši overu.
Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, tamo gde nema javnog beležnika, vršiće se u sudu i mislim da je to dobro rešenje, jer imamo zemlje u okruženju gde je to povereno javnom beležniku u susednom mestu, tako da je na taj način ograničeno pravo, nije mu toliko dostupna pravda, a na ovaj način moći će da ode u sud i da overi svoja dokumenta i neće moći da putuje do narednog mesta.
Nadležno ministarstvo radilo je na tome da javni beležnici konačno počnu sa radom, da se na taj način poboljša naš postojeći pravni sistem. Na rad javnog beležnika čekalo se od 2011. godine, a do tada smo odlagali primenu zakona i smatram da sada postoje svi uslovi da konačno počnu sa radom.
Nadam se da nadležno ministarstvo neće zapustiti javne beležnike i da će voditi računa o njima i vršiti kontrolu nad njima, za razliku od privatnih izvršitelja, što se u praksi pokazalo da pomalo izlazi iz okvira Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ili rade u okviru zakona, ali mislim da građani dosta ispaštaju radom privatnih izvršitelja i da bi nadležno ministarstvo trebalo da donese izmene postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da malo više vodi računa o privatnim izvršiteljima.
Predloženi zakoni su dobri, u skladu sa evropskim tekovinama, sa usvojenim zakonima.
Poslanička grupa SNS će sa zadovoljstvom glasati za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik, prelazimo sada na listu… Po kom osnovu gospodine Živkoviću?
(Narodni poslanik Zoran Živković, sa mesta: Po osnovu javljanja za reč. )
U redu je.
Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu tražite repliku?
(Narodni poslanik Borislav Stefanović, sa mesta: Ja sam se javio za repliku. Nema osnova? Jasno onda.)
Gospodine Stefanoviću, nisam primetio osnov da biste vi mogli dobiti repliku.
(Narodni poslanik Borislav Stefanović, sa mesta: Spominjala je bivši režim. Prethodnica je citirala sve što sam rekao.)
Bivši režim? Da li je pomenula vaše ime i prezime? Ja mogu da pogledam u stenogram, ali nisam čuo da je pomenula vaše ime i prezime.
Prihvatam da se vi možda prepoznajete u bivšem režimu, ali nije pomenula vaše ime i prezime, a stranaka bivšeg režima ima još.
Imaćete mogućnost kroz vaših devet minuta na kraju da kažete.
Reč po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč, ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Poštovani ministre, gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS će podržati u Danu za glasanje sva tri zakonska predloga, ali ono što sam želeo da kažem na samom početku, jeste da je o tome već govorio ovlašćeni predstavnik, gospodin Neđo Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodine ministre, mislim da treba da sagledate i analizirate i sugestije i predloge koje smo u formi amandmana i gospodin Jovanović i kao poslanički klub uputili na ova tri zakonska predloga, jer i vi i mi imamo jedan zajednički cilj, a to je da imamo što kvalitetnija zakonska rešenja.
Kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, danas govorimo o tri zakona koja jesu neophodna za konačno i praktično uvođenje javno-beležničke funkcije u Srbiji. Tačno je da je više puta odlagana primena ovog zakona. Nije bilo dovoljno kandidata. Nisu ispunjeni ni neki drugi uslovi. Danas postoji dovoljan broj beležnika. Ispunjeni su i drugi uslovi i dobro je, kao što ste rekli u svom izlaganju, da je država učinila sve, kada je reč o imenovanju beležnika.
Da bi se obezbedila potrebna primena ovog izuzetno važnog zakona, Zakona o javnom beležništvu, važno je menjati i uskladiti i druge zakone, poput ova tri zakonska predloga o kojima danas govorimo i koji će imati podršku poslaničkog kluba SPS u Danu za glasanje. Mislim da je dosta toga već rečeno, ali u nekoliko rečenica želim da iskažem i razloge za takav stav poslaničkog kluba SPS.
Kada je reč o Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, što se tiče poslaničkog kluba SPS, za nas su tri stvari od suštinskog značaja i važnosti. Prva – preciznije i jasnije definisanje i regulisanje oblika svojine, druga – preciznije, jasnije, definisanje prava preče kupovine i treća – usklađivanje ovog zakona sa već važećim i postojećim zakonima. O tome je već bilo reči, ali ću samo u jednoj rečenici ponoviti, jer mislim da je izuzetno važno. Naime, neophodno je uskladiti Zakon o prometu nepokretnosti sa Zakonom o javnoj svojini, sa Ustavom Republike Srbije koji je usvojen 2006. godine, koji predviđa, kao što ste i vi rekli, pretvaranje društvene u privatnu svojinu, uvodi novu kategoriju javne svojine, a aktuelni zakon koji uređuje ovu veoma važnu oblast usvojen je 1998. godine, pre nego što je usvojen i donesen Ustav Republike Srbije, pre 2006. godine i on predviđa kao ravnopravne oblike svojine i privatnu i državnu i društvenu.
Druga stvar koja je po našem mišljenju od izuzetne važnosti jeste zakon o kojem danas govorimo, stupa na snagu 2014. godine, a tada počinje da se primenjuje i Zakon o javnom beležništvu, koji je usvojen maja 2011. godine i, kao što ste vi rekli, jedan veoma dobar, važan i značajan zakon. Po tom zakonu, određene nadležnosti od sudova lokalnih samouprava preuzimaju javni beležnici i to jeste veoma dobro. Ugovori o raspolaganju nepokretnosti sačinjavaju se u formi javno-beležničkih zapisa. Za taj posao nadležnost i odgovornost imaju javni beležnici. Zato i jeste veoma važno uskladiti ova dva zakona – Zakon o prometu nepokretnosti sa Zakonom o javnom beležništvu.
Treća stvar koja je po našem mišljenju takođe veoma važna, a tiče se Predloga zakona o prometu nepokretnosti, jeste da se kroz ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, jasnije i preciznije definiše pravo preče kupovine kada jedan od suvlasnika želi da proda deo svoje nepokretnosti ili, recimo, kada je reč o poljoprivrednom zemljištu.
Smatramo da je dobro i mislim da ste o tome govorili i u uvodnom izlaganju, dakle, ovde je reč o usklađivanju ovog zakonskog predloga sa Zakonom o javnom beležništvu i kada govorimo o usklađivanju dva zakona i kada imate situaciju da je neophodno, upravo zbog usklađivanja, promeniti više od 50% odredbi ili članova, uvek je dobro ići na novi zakonski predlog nego predlagati izmene i dopune zakona.
Što se tiče Predloga zakona o overavanju prepisa, rukopisa i potpisa, ovo je još jedan zakon koji u celosti treba da obezbedi potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu, ali i Zakona o prometu nepokretnosti i drugog seta reformskih zakona koje je ova Vlada postavila za cilj na jednom putu uspešne reforme pravosuđa. Naravno, ovaj zakonski predlog jeste i usklađivanje ovog zakona sa Ustavom iz 2006. godine. Inače, zakon koji danas uređuje ovu oblast, mislim da ste i o tome govorili, usvojen je 1993. godine.
Suština predloga zakona o kojem danas govorimo jeste da određene nadležnosti, poslove koje su do sada obavljali sudovi, koje su do sada obavljale lokalne samouprave, preuzimaju javni beležnici i složićemo se sa vama u potpunosti, na ovaj način hoće biti rasterećeni sudovi od onoga što jesu nesudski poslovi, a na drugoj strani postoji jedan garant, dakle, nije ugrožena pravna sigurnost građana.
Naše je mišljenje da ovim predlogom građani svakako dobijaju, pre svega garant jedne pravne sigurnosti, smanjenje birokratskih procedura, veću efikasnost i uštedu, i kada je reč o novcu i kada je reč o vremenu.
Važno je istaći da mislimo da je to takođe važno da javni beležnici imaju mesne nadležnosti, da će svoje poslove moći da obavljaju i van službenih prostorija, naravno, ne van granica Srbije jer poslovi tada ne bi proizvodili pravno dejstvo. Smatramo da je ovo važno jer su jasno i precizno uređene odredbe koje se odnose na overu isprava kada stranka zbog zdravstvenih problema nije u mogućnosti da dođe u službene prostorije.
Podržavamo i odredbu koja zabranjuje overavanje blanko potpisa, kao i način na koji je ova procedura regulisana.
Smatramo da je dobro da i to da pored utvrđivanja identiteta, beležnik ima obavezu da se upozna i sa sadržajem isprave koju overava i to u onoj meri koliko je neophodno da se utvrdi da posao nije zabranjen, da nije reč o poslu kojim se pomaže ostvarivanje nekih nedozvoljenih i protivpravnih ciljeva. Naravno da ovo i sprečava korupciju i onemogućava zloupotrebe i omogućava puno poštovanje prava, što i jeste cilj.
Mislim da, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jesu prepoznate i neke praktične stvari, nešto što se dešavalo u praksi, a što na pravi način, rekao bih sada, jeste rešeno kroz ovaj zakonski predlog. Tu pre svega mislim na overavanje kopija javnih isprava na nekom stranom jeziku, ukoliko je taj jezik nepoznat javnom beležniku, ili ukoliko je reč o nekim usko stručnim izrazima sa različitim grafičkim prikazima ili kada je reč o dokumentima u elektronskoj formi.
Na samom kraju, predložene dopune Zakona o sudskim taksama jesu i logičan sled koji nastaje usvajanjem Zakona o javnom beležništvu. Već sam rekao, pošto će se odrešeni pravni poslovi obavljati u formi javno-beležničkog zapisa, a te poslove će za određene lokalne samouprave i dalje obavljati nadležni sudovi. Naravno da je neophodno utvrditi i taksu i da osnova za određivanje naknade te vrednosti imovine, je vrednost imovine koja je zapravo i predmet pravnog posla.
Još jednom, uz sugestiju da sagledate amandmane koje je predložio poslanički klub SPS na ova tri važna zakonska predloga, ponoviću da će u danu za glasanje poslanički klub SPS podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
Kada se neki zakon ili grupa zakona koji se predstavljaju kao sistemski, napredni, evropski i reformatorski, podmetnu Skupštini po hitnom postupku, a kad pored toga imamo i jedno predugo, dosadno izlaganje ministra u kome on govori da je on pošten i da misli samo na interese države a nikako na partijske interese, onda svakom poštenom građaninu Srbije dođe na pamet da se zabrine nad situacijom.
Imamo tri zakona koji su u objedinjenoj raspravi. Imaju veze, ima smisla da ta rasprava bude zajednička, ali nema nikakvog razloga da bude po hitnom postupku. To što je za neki dan 1. septembar, tome nisu krivi poslanici u ovom parlamentu. Taj 1. septembar bi inače bio tu, jer to zavisi od kalendara a ne od volje ove ili one većine, nego je kriva Vlada zato što nije ove predloge zakona uputila na vreme i kriva je zato što nije izabrala adekvatan broj javnih beležnika ili notara koji bi mogli da preuzmu ozbiljno taj posao od ponedeljka.
Koliko sam čuo, tri stotine i nešto notara je potrebno za celu Srbiju, ako imam dobar podatak. Izabrano je devedeset i nešto, to znači da ulazimo u sprovođenje zakona sa manje od jedne trećine potencijala logistike za sprovođenje tog zakona.
Mislim da to nije dobar početak i da to neće da izazove dobre posledice, posebno ako imamo u vidu i onaj deo da se u javnosti se govori, imamo tu i neke papire koju su potpisani i nepotpisani kao pritužbe nekih kandidata za notare, koji kažu da je taj izbor bio, blago rečno, čudan i ne samo sad, nego od kad su počeli ti izbori, znači i od prošle vlasti. Da ne bude da je počelo od pre dve godine, kada je ova politička garnitura preuzela vlast.
Ima vrlo interesantnih izabranih notara. Recimo, imamo jednog izabranog kandidata koji je šurak ministra zdravlja, pa onda imamo sina predsednika suda, pa sekretara apelacionog suda, pa direktor „Infostana“, pa sudiju, pa pomoćnik ministra, pa zamenik direktora agencije. Zamislite da ljudi koji obavljaju tako važne funkcije, osim šuraka koji još uvek nije funkcija, da sve to zapostave i da odu da budu javni beležnici? Ja uz sve poštovanje tog posla, siguran sam da ćemo se složiti da posao sudije i posao notara ne mogu da se mere i da je posao sudije ili sekretara suda ili pomoćnika ministra mnogo je važniji posao u jednoj državi nego što je to posao notara, da je to posao koji daje veću inspiraciju onome ko to treba da sprovode u delo.
Bilo kako bilo, odgovor na to zašto se to dešava je u jednom zakonu koji se tiče sudskih taksi, gde vidimo da su te takse tako zamašne da je praktično taj veliki prebeg u notare posledica toga što se tu očekuje puno para, a onda se tu stvaraju i uslovi za sumnje u to da li su ti ljudi koji su izabrani, izabrani tu zato što su baš najbolji za taj posao ili zato što imaju neke specijalne kvalitete, kao što je bliskost aktuelnoj vlasti ili prethodnoj vlasti ako su izabrani pre tog.
Generalno, Nova stranka neće podržati ove zakone. Mislimo da je zakon o prometu nepokretnosti u suštini dobar zakon, ali da ne postoje uslovi da počne njegovo sprovođenje od 1. septembra. Mi smo amandmanom predložili da se odloži primena tog zakona do 1. jula sledeće godine, da zakon počne sa sprovođenjem od 1. jula sledeće godine, a do tada da ministar, država, vlada, obezbede uslove za sprovođenje tog zakona, a to je izbor svih notara koji bi bili neophodni za sprovođenje tog zakona i takođe da ove sudske takse, koje u stvari nisu sudske takse nego su to takse koje će da naplaćuju posebno izabrani notari ili javni beležnici, da budu smanjene, odnosno primenjene onome što je ekonomska situacija u našoj državi sada.
Mislim da ćete dobiti amandman brzo i mislim da ćete videti da to smanjenje ide tako da se startuje sa 5.000 dinara, a završava sa 35.000 plus 1.500 po svakih narednih milion više.
Mislim da je loš običaj da se čak i sa najboljom namerom prezentirani reformski zakoni ili zakoni koji treba da unaprede jednu oblast guraju po stoti put po hitnom postupku. To izaziva sumnju u najmanju ruku, a vrlo često se pokazuje da to nije samo sumnja.