Zahvaljujem.
Reč ima dr Dragana Barišić.

Uvažena predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman ne trebamo prihvatiti jer smo tokom jučerašnje rasprave u načelu jasno čuli koji su razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Jednostavno, nisam želela da se javljam po ovom amandmanu, ali me je kolega Milisavljević izazvao time što je rekao da se brine i oseća strah koje ćemo kriterijume preduzeti prilikom dodele specijalizacija. Ja bih samo rekla da SNS je jasno dosad pokazala da je najbitnija stručnost. Kao lekar 2002. godine sam bila jedina na listi čekanja, jer nisam želela da budem član stranke direktorke koja pripada baš…

Molim vas o amandmanima.

Ovaj amandman nećemo prihvatiti ni ja ni moje kolege iz SNS, a kažem da sam bila žrtva upravo direktorke koja je pripadala njegovoj stranci i bila jedina na listi čekanja za posao 2002. godine. Stoga nemaju potrebe kolege iz DS da se brinu …

Neću dozvoliti više, ne zato što imam protiv, nego zato što ne možemo da prepoznamo diskusiju o amandmanima.
Ne odnosi se ni na koga pojedinačno, nego na problem da vodim sednicu, jer ja ne znam kada dam reč šta će neko da kaže unapred, a nemamo mogućnost pismenih diskusija.
Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Gvozdenović.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, suština amandmana se odnosi na to da prilikom dodele specijalizacija se ne znaju kriterijumi na koji način će one biti dodeljivane.
Kriterijumi za dodelu specijalizacija mogu biti različiti. Može to biti dužina studiranja, može biti prosek koji ste imali na studijama, a isto tako svi smo svesni da uglavnom o tome ko će dobiti specijalizaciju najčešće odlučuju načelnici službi kod kojih su izabrani lekari proveli jedan deo svog staža ili to rade direktori bolnica zdravstvenih centara ili kliničkih centara.
Ono što je ostalo posle 10 godina upravljanja profesora Milosavljevića srpskim zdravstvom, može se nazvati samo jednom rečju – Hirošima. Stoga se od vas, gospodine ministre, očekuje pravi podvig. Neće vam biti nimalo lako, ali ovakvi mentalno anoreksični amandmani opozicije za SNS su potpuno neprihvatljivi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Amandman o kome je rasprava je moj amandman i u njemu nema ni reči o kriterijumima, nikakvim. Kratak je, lako se da pročitati. Kaže se: „U Predlogu zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, član 1. briše se.“
Mnogo bi nam svima bilo lakše da pročitamo ono o čemu želimo da razgovaramo. Ali, koristim vreme poslaničke grupe zbog komentara koje je ministar imao i smatram izuzetno važnim da otklonimo svaku sumnju zašto sam obrazlagala strategiju podnošenja ovakvog amandmana i zašto sam rekla rečenicu – videćemo se na kraju 2015. godine. Jer, na kraju 2015. godine moramo imati neki merljiv rezultat. Sa punom svešću o tome da vreme specijalizacije od četiri, pet ili šest godina, ali, ako sledeće godine nemate nikakav merljiv rezultat o tome da po bilo kom kriterijumu imamo više onih koji su počeli specijalizaciju, onda nema pet ili šest godina, onda imate šest ili sedam godina.
Kada vam govorim o kontroli takve vrste ili o pritisku, to nije smišljeno kao napad, kao osporavanje, to je, pre svega, naša ustavna nadležnost, a proizilazi iz činjenice da ne možete menjati sistem koji prvo ne izmerite. Ne pomažu velike reči. Ne pomažu opšta mesta. Kada je u pitanju izmena ovakvog sistema koji je sasvim merljiv, pomaže samo da znamo koliki broj specijalizanata ćemo imati više na kraju 2015. godine da su počeli specijalizaciju, da su počeli subspecijalizaciju i da je to garant da ćemo za pet ili šest godina onda pokriti mrežu specijalističkih usluga na način kako vi predlažete i obrazlažete da će biti.
Nemam ja razloga da sumnjam da će tako biti, ali za vas je dobro da na kraju 2015. godine napravimo presek. Zašto govorim o kraju 2015. godine? Pred nama i pred vama je rebalans budžeta. Ako ga bude, ako ministar finansija ne odluči kao 2013. godine da spoji rebalans za 2014. i novi budžet za 2014. godinu. To vam je prvi trenutak kada možete sve ono što je manje-više na opšti način rečeno o potrebi da bude zapošljavanje lekara, o potrebi da se menja rad RFZO-a, o potrebi da se budžet vašeg ministarstva promeni tako što ćete u iznosima pokazati da za rebalans ili za 2015. godinu vi kažete – mi hoćemo da zaposlimo lekara zato da bi mogli onoj komisiji koja služi tome da se ne primeni Zakon o zabrani zapošljavanja, kao spomenuti primer u Smederevu, to ste vi morali doneti odluku da budu zaposleni, dakle, ako hoćemo da zaista menjamo sistem, a ja navijam za to da se sistem zdravstvene zaštite ljudi u Srbiji menja na bolje, onda vi i ja, ne mislim ja na mene lično, bilo ko od mojih kolega, na kraju 2015. mora da vam postavi pitanje: kako se stoji sa primenom ovog člana zakona koji ste izmenili u zdravstvenoj zaštiti? Ako nema nikakve izmene u odnosu na 2014. ili 2013. godinu, sve ono što želite dobro da se desi, povećanim brojem specijalizanata, većim zapošljavanjem lekara koji su diplomirani, koji imaju staž ili nemaju, bez promena, na primer, predloga za rebalans budžeta ili za budžet 2015. godine, neće se dogoditi.
Nije meni cilj da osporim da vi imate pravo da pričate o tome da će se desiti šta god. Meni je cilj da vi i ja zajednički, zbog ljudi koji treba da budu korisnici zdravstvene zaštite, znamo da im kažemo jasnu informaciju, da zajedno izmerimo sistem, da bi mogli da ga menjamo. I zato je moj predlog amandmana ovakve sadržine. Jer, kada takav amandman napišete, onda vam on daje prostora da otvorite dijalog, ako sa druge strane za dijalog ima volje i spremnosti.
Ako smo pažljivo slušali sve nas, onda je potpuno jasno koliko je ogromno prazno polje, bez dijaloga, kada je u pitanju zdravstvena zaštita u Srbiji i koliko bi vremena mogli da provedete ovde u javnim slušanjima, na okruglim stolovima, u razgovorima sa poslanicima o tome na koji način, sa kojim brojevima treba da budu sprovedene reforme koje ćete predložiti kroz izmene zakona ili kroz potpuno nove zakone. To sve ide u rečenici – pitaću vas, ministre, na kraju 2015. godine, koliko je novih specijalizanata, šta se promenilo na bolje, da bi moglo da se kaže da ih sada ima toliko, u tim i tim oblastima, sa tim i tim subspecijalizacijama, a to 2020. znači pokrivenost. Idemo onda korak dalje. Onda gledamo šta treba još da radimo, da bi se ostvarilo i sve ono drugo što se planira da bude poboljšanje u sistemu zdravstvene zaštite. Hvala vam.

Povreda Poslovnika ili trošite vaše vreme, pitam dr Dušan Milisavljević? Po Poslovniku. Izvolite.

Poštovana predsednice, hvala puno što ste mi dali reč. Reklamiram član 107, da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. I juče sam na zasedanju, a i danas ću poslati jedan apel. Kada kažete – mentalno anoreksičan amandman…