Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi profesori, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i to na član 1. koji je Ministarstvo, to jest Vlada Republike Srbije poslala u Narodnu skupštinu, koji kaže da se menja deo člana 52. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i to da se reči: “u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“ zamenjuju rečima: „do 31. decembra 2016. godine“, gde je Ministarstvo u obrazloženju, pročitaću vam par rečenica pošto narodni poslanici to znaju, ali građani ne znaju, da bi ih uveo u priču o onome šta sam ja želeo amandmanom da učinim i šta mislim o tome što je Ministarstvo, to jest Vlada odbila ovaj amandman.
Radi se o izmeni roka za završetak akcije podele ili procesa podele elektronskih zdravstvenih kartica građanima Srbije koji su osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kaže: „Odlaganjem roka za zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom do 31. decembra 2016. godine“, podsećam vas da je važećim zakonom to treba sve da bude završeno 31. decembra 2014. godine, „obezbeđuje se tehnički preduslov za blagovremenu zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom, a na taj način obezbeđuje se i nesmetano ostvarivanje prava obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja“. To nije tačno.
Dalje kaže: „Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike za 2014. godinu, s obzirom da je članom 112. stav 3. i 4, članom 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju stavom 3. i 4. propisano da troškovi izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove porodice. Imajući u vidu da je stavom 5. navedenog člana propisano da je izuzetno obaveznik uplate doprinosa, odnosno drugo pravno ili fizičko lice, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, može preduzeti obavezu naknade troškova izdavanja zdravstvene kartice, sredstvo za sprovođenje ovoga zakona za 2015. godinu i nadalje doniraju se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike, kao i u okviru raspoloživih sredstava planiranih finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje“.
Koliko ja shvatam, ovo je Ministarstvo dalo mogućnost da Fond, to jest republički budžet plati karticu.
Uložio sam amandman koji glasi, vodeći se ovim što sam dobio od Vlade i Ministarstva zdravlja - U članu 1. reči: „do 31. decembra 2016. godine“ zamenjuju se rečima: „do 31. decembra 2015. godine“ i dodajem da nakon stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi – Troškovi zamene isprave o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite iz stava 1. sa zdravstvenom karticom, padaju na teret Republičkog fonda. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Dao sam obrazloženje da sam mišljenja da je rok za potpunu zamenu postojećih isprava zdravstvenom karticom propisan Predlogom zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju 31. decembar 2016. godine, to sada meni odgovaraju na osnovu odbijenog amandmana, da je taj rok optimalan, imajući u vidu sve neophodne aktivnosti koje je potrebno sprovesti radi njenog potpunog uvođenja u sistem zdravstvenog osiguranja.
Naime, prilikom predlaganja roka posebno su uzete u obzir sve neophodne tehničke mere. Znači, ministarstvo ponavlja da tehničke mere treba da se urade, kao da ništa nije urađeno do sada po ovom pitanju, koje prate postupak izdavanja zdravstvene kartice za oko sedam miliona osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a naročito usluge izrade, personalizacije i distribucije zdravstvene kartice.
Takođe, mišljenja smo da se navedeni amandman u delu koji se odnosi na troškove zamene isprave o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite, zdravstvenom karticom ne može prihvatiti iz formalno pravnih razloga. To se misli na moj predlog da Republički fond, tj. budžet Republike Srbije u prenesenom smislu, zato što je Republički fond deo budžeta Republike Srbije za tekuću godinu, ne može prihvatiti iz formalno pravnih razloga jer je pitanje troškova izdavanja zdravstvene kartice u potpunosti regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju članom 112. stav 4.
Gospodine ministre, ja uopšte ne sumnjam da vi imate iskrenu nameru, nego se ovo više odnosi na vaše saradnike koji vam daju ova akta na potpisivanje.
Taj član ima i stav 5. To je isto član tog zakona. Propisano je da troškove izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove svoje porodice. Takođe, pitanje troškova izdavanja zdravstvene kartice nije predmet predložene izmene zakona.
Koliko ja znam, uvažene kolege, mi ovde formiramo zakone, mi pišemo zakone i sve ono što stigne iz Vlade postaje zakon tek kada mi ovde usvojimo, da sve ono što Narodna skupština usvoji postaje zakon. Ako se mi dogovorimo da Republički fond, tj. budžet Republike Srbije treba da snosi trošak, to postaje zakon.
Uopšte ne vidim kako to da može da se menja deo zakona koji se odnosi na vreme završetka izdavanja kartica, i tu možemo da menjamo zakon, a kada trebamo da promenimo da osiguranici ne plaćaju dodatno kartice, onda ne možemo da menjamo zakon.
Uvaženi kolega, molio bih vas da skrenete pažnju svojim saradnicima, jer ipak vi potpisujete ovo, a iza vas potpisuje predsednik Vlade, da se povede računa o tome šta se šalje u Narodnu skupštinu, jer ima narodnih poslanika, a verujem da to radi velika većina, koja vrlo pažljivo čita, a ako ne zna šta čita i ako nije pravnik, ona pita pravnika da mu objasni.
Sada bih objasnim zbog čega mislim da je moguće prihvatiti moj amandman. Kao što su dosadašnji diskutanti ponovili više puta, elektronska kartica ili kartica zdravstvenog osiguranja, to je stručni naziv u Republičkom fondu, je deo sistema koji sadrži tri stvari: elektronski karton, elektronski recept i elektronska zdravstvena kartica.
Šta je benefit ta tri elementa koja želimo da uvedemo u srpsko zdravstvo? Benefit je, prvo, ušteda materijalnih troškova koje Republički fond, tj. osiguranici preko Republičkog fonda, plaća za sve ono što se zove administriranje u zdravstvu. To je jedno. Znači, nema više kupovine kartona, recepata, uputa, sve ono što se koristi u ordinacijama i u bolnicama, što se tiče evidentiranja bolesti, protoka bolesti, protokola i raznih drugih papira koji se koriste u administraciji. Znači, nema toga.
Drugo, što je vrlo bitno, je da nema više pisanih recepata, nema kupovine recepata od strane Republičkog fonda, nema mogućnosti zloupotrebe falsifikovanja, dopisivanja, mada su i oni sada zaštićeni bar kodom, ali se potpuno isključuje mogućnost manipulacije receptima, tako što više neće biti mogućnosti da pacijent nosi recept, nego pacijent sa svojom karticom ode u apoteku, oni očitaju njegov bar kod i izađe šta mu je lekar propisao i to dobije.
Treće, vrlo bitno za sistem srpskog zdravstva i današnji način lečenja u ambulantama je ušteda vremena lekara. Lekari gro svog vremena, naročito u primarnom zdravstvu, koriste za administriranje. Prvo ukucava u elektronski karton to što je radio, koji recept treba, a sve to onda rukom upisuje u papirni karton koji Ministarstvo preko svojih inspektora zahteva da bude i dalje prisutan u zdravstvenim ustanovama, iako postoji elektronski karton. Čak idu do tog nivoa nepoverenja prema lekarima, ili je to tako propisano zakonom o tim podacima, da zahtevaju da ne bude odštampan onaj deo koji oni u kompjuter ukucaju, nego mora rukom da se piše, jer ne veruju da je to što se odštampa tačno i da nije nešto manipulisano sa time.
Umesto da idemo na to da što pre smanjimo administraciju, oslobodimo lekare administriranja, mi želimo da damo mogućnost da to traje još dve godine.
Ovde Ministarstvo kaže da su razlog tehničke mogućnosti. Preko DILS programa, to je program sa našim prijateljima iz inostranstva, mi smo izvršili kompjuterizaciju zdravstvenih ustanova maltene u 100% slučajeva. Kada kažem – maltene u 100% slučajeva, mislim, pre svega, na velike gradove, velike centre i tamo gde je to bilo…
