Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 124 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije.
Naime, u toku izborne kampanje za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zakazanih za 26. oktobar ove godine, vrh Vlade Republike Srbije uputio je pretnje Bošnjacima Sandžaka, podstičući i šireći na taj način atmosferu straha.
Najpre je u sredu, 24. septembra, prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, ničim izazvan, putem medija uputio preteću poruku Bošnjacima Sandžaka. Tu istu pretnju u znatno oštrijem tonu ponovio je sutradan, 25. septembra, predsednik Vlade Aleksandar Vučić na svojoj konferenciji za novinare u zgradi Vlade Republike Srbije. Takve pretnje narednog dana, 26. septembra, takođe je potvrdio i ministar policije Nebojša Stefanović, koji je zvanično obavestio javnost o slanju službi bezbednosti u sve gradove i opštine u Sandžaku.
Kod ovih jasnih pretnji koje su upućeni Bošnjacima Sandžaka zabrinjavajuće je to što je predsednik Vlade Aleksandar Vučić posebno naglasio asocijaciju na Republiku Srpsku, na 61 opštinu i dva grada u Republici Srpskoj, u kojima je počinjen genocid i etničko čišćenje nad Bošnjacima. On se tada osvrnuo i na tri opštine u Sandžaku gde je represivnim merama režima promenjen nacionalni sastav u tim opštinama na štetu Bošnjaka.
Tom prilikom iznešeno je i niz netačnih kvalifikacija i optužbi na račun Bošnjaka Sandžaka i ja koristim ovu priliku da jasno i nedvosmisleno odbacim kao neosnovane sve optužbe i kvalifikacije koje su tada izrečene. Ovakve pretnje daju lošu poruku svim građanima i mogu se tumačiti kao govor mržnje usmeren protiv Bošnjaka, a mogu se takođe shvatiti i kao sredstvo za širenje straha u vreme izborne kampanje za izbor Bošnjačkog nacionalnog veća. Na ovaj način ponovo se podstiče neprijateljstvo i netrpeljivost protiv Bošnjaka.
Kao direktan rezultat toga, ovih dana iz drugih delova Srbije i sa ukrajinskih ratišta Bošnjacima Sandžaka stižu pretnje i od strane militantnih grupa srpskih četnika, koji najavljuju svoj dolazak i marširanje Novim Pazarom za 23. oktobar, samo tri dana pred izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Sve ovo, bilo planirano ili ne, predstavlja objektivnu opasnost za Bošnjake u Srbiji.
Postavljam pitanje – sa kojim ciljem i na osnovu čega su premijer Vučić, potpredsednik Dačić i ministar policije Stefanović lično uputili pretnje Bošnjacima? Sa kojim ciljem su upućene službe bezbednosti u gradove i opštine u Sandžaku, i to sve u vreme izborne kampanje za izbor Bošnjačkog nacionalnog veća? Zašto Vlada i njeni funkcioneri nisu pozvali nas poslanike, legitimno izabrane predstavnike Bošnjaka, da zajedno proučimo razloge i posledice takvih postupaka i ponašanja? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poslaniče.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Na početku, da vam se zahvalim. Verujem da je vaša intervencija doprinela da dobijem odgovore na gotovo sva pitanja koja sam postavio u prethodnom periodu, sa zakašnjenjem, znači, ne u onih zakonom predviđenih 15 dana, odnosno Poslovnikom, nego nekada je trebalo dva, dva i po meseca.
Jedini odgovor koji nisam dobio je bio na pitanje koje je bilo upućeno predsedniku Vlade – kakvi su rezultati promene radnog vremena, što je bila prva mera Vlade sa početka maja ove godine? Evo već pet meseci je prošlo. Ponavljam pitanje predsedniku Vlade – koji su rezultati promene tog vremena? Da li je podignuta efikasnost rada državne uprave, kako je bilo najavljivano kada je ta mera uvedena?
Drugo pitanje je takođe pitanje za predsednika Vlade i za ministra privrede. Pitanje je šta se dešava u fabrici „Fijat automobili Srbija“ u Kragujevcu? Na početku septembra meseca izdato je jedno saopštenje kako fabrika „Fijat automobili Srbija“ neće raditi 11 radnih dana u toku septembra meseca i kako će radnici zbog toga primiti umanjene zarade.
Tada se sindikat obratio Vladi Republike Srbije kao vlasniku 33% kapitala sa pitanjem – šta će Vlada uraditi i kakva je budućnost fabrike u Kragujevcu?
Danas nemamo nikakvih vesti kakva je planirana proizvodnja u „Fijatu“ do kraja godine. Ono što nezvanično saznajemo, to je da će se praktično nastaviti sa radnom nedeljom od tri dana, kako je bilo tokom septembra meseca, da će do kraja godine biti jedva 30-ak radnih dana, da će radnici otići na odmor već sredinom decembra, a da se za sledeću godinu planira ukidanje jedne smene, samim tim otpuštanje radnika i umanjenje proizvodnje.
Fabrika „Fijat“ je najveći izvoznik u 2013. godini, 1,53 milijarde evra je izvezeno i bila je najveći kontributor rasta BDP u 2013. godini od 2,5%. Prognozirani pad bruto-nacionalnog dohotka u ovoj godini je između 0,5 i 1%, a naša bojazan je da ako „Fijat“ nastavi ovako da radi, odnosno da više ne radi nego što radi, da će taj pad biti još veći.
Moje pitanje je šta Vlada, šta predsednik Vlade i ministar privrede planiraju da urade po tom pitanju?
Ova Vlada za dve i po godine se pokazala apsolutno nesposobnom da dovede bilo koju ozbiljnu stranu investiciju i da pokrene privredni život Srbije, a sada smo svedoci da ova Vlada ne može da održi jednu veliku investiciju, investiciju od preko 1,2 milijarde evra, investiciju koja je dala najveći doprinos rastu privrede u 2013. i 2014. godini.
Da li ova nesposobna Vlada može makar da sačuva ono što su drugi uradili dobro za Srbiju ili će nastaviti sa praznim obećanjima, sa praznim pričama, samohvalisanjem, bez bilo kakvog rezultata i sa jedinom najavom reformi, reformi koje će umanjiti primanja penzionera i građana Srbije? To smo videli kada je usvojen Zakon o radu. To ćemo videti kada ovde dođe, ako ikada dođe, rebalans, jer rebalans čekamo od aprila meseca. U ekspozeu je najavljen rebalans. Nije ga bilo u junu zbog poplava, nije ga bilo u julu zato što smo izgubili ministra finansija. Nije ga bilo u septembru, ne znamo zašto. Da li će biti u oktobru – videćemo.
Još jednom postavljam pitanje – šta Vlada planira da uradi povodom fabrike „Fijat automobili Srbije“ u Kragujevcu?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih poslaničko pitanje ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću, podstaknut njegovom izjavom od pre dva dana da je Srbiji potrebno pravosuđe po meri njenih građana, sa čime se apsolutno slažem. Ali, ono što bih želeo da upitam ministra Selakovića odnosi se na to da li će se krajem ove 2014. godine preispitati mreža osnovnih sudova u Srbiji?
Zašto ovo pitanje postavljam? Zbog toga što se Osnovni sud u Aranđelovcu sastoji od sedišta u Aranđelovcu i sudske jedinice koja obuhvata područja Topole i Rače, sa sedištem u Topoli. Ovaj Osnovni sud ima 15 sudija, od toga devet u Aranđelovcu, a šest je u Topoli. Ono što je najveći problem je prebukiranost ove sudske jedinice u Topoli, koja bi po svim parametrima trebalo da bude osnovni sud.
Zbog toga bih zamolio ministra pravosuđa da mi dostavi podatke, uporedne, sa opštinama u okruženju, pre svega sa Gornjim Milanovcem ili npr. sa Mionicom, koji imaju osnovne sudove, da se vidi uporedni broj predmeta koji postoji u tim sudovima. Ja ću samo zbog građana da pročitam da npr. u sudskoj jedinici Topola postoji trenutno preko 5.000 izvršenja, da ima preko 600 parnica, 282 krivice, ostavine 238, porodični odnosi 52 i van parnice 38 predmeta.
Ono što se posebno pojavljuje kao problem za žitelje teritorije Rače, koji nažalost u ovakvoj raspodeli nemaju nikakvih suđenja i njihovim građanima pravda nije dostupna. Nažalost, neka sela koja pripadaju Rači potrebno je da do Topole putuju i do 60 km, što dovodi do toga da su ljudi u jednoj vrlo teškoj situaciji, jer građani ovog dela centralne Šumadije znaju da „Auto-saobraćaj“, nažalost, ne radi kao regionalni prevoznik, da je nekada građanima potrebno da u pet sati ujutru ustanu da bi došli u Topolu, da imaju npr. proces ostavine ili nešto slično. Dodatni problem predstavlja i notar, odnosno javni beležnik, jer on već sada, a imamo samo jednog javnog beležnika za Topolu i Raču, ima otprilike oko 10 predmeta dnevno i trenutno imamo zakazivanja čak za mart mesec naredne godine.
Pošto očekujemo da će se Ustavni sud vrlo brzo izjasniti oko Zakona o javnom beležništvu, ja bih zamolio ministra pravde da ako te izmene dođu ovde pred narodne poslanike, jednostavno dođe i do izmene Zakona o sedištu osnovnih sudova i da se, zbog svih ovih parametara i pre svega dostupnosti pravde svim građanima centralne Šumadije, razmisli i predlože narodnim poslanicima izmene da Topola dobije osnovni sud sa sudskom jedinicom u Rači, kako bi žiteljima ove opštine pravda bila dostupna. Topola i Rača imaju zajedno preko 42.000 stanovnika i smatram ovaj zahtev potpuno opravdanim.
Iskoristio bih vreme da postavim još jedno pitanje predsedniku Vlade, jer nažalost, od ministarke poljoprivrede nisam dobio adekvatan odgovor na moje pitanje – kada će se pred Narodnom skupštinom naći zakon o protivgradnoj zaštiti? U odgovoru je rečeno da Ministarstvo poljoprivrede za te stvari nije nadležno, pa bih upitao kabinet predsednika Vlade da li će MUP, ministarstvo za vanredne situacije ili već neko treći predložiti zakon? Taj zakon mora pod hitno doći pred narodne poslanike, jer, nažalost, iz godine u godinu imamo sve veće štete od grada, a sada se prosto ne zna odgovornost, ko je kriv za to što se na adekvatan način ne nabavljaju protivgradne rakete. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu za saobraćaj, JP „Putevi Srbije“ i Republičkoj direkciji za puteve, a odnosi se na ne održavanje putnog pravca od Mionice do Ravne gore.
Naime, na obroncima planine Suvobor, na lokalitetu Ravna gora, izgrađen je istorijsko-kulturni spomen kompleks. To je finansirao SPO, izgrađen je spomen dom, spomenik generalu Mihajloviću, komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini. Dovedena je struja i voda, međutim veoma teško je posetiocima, kojih ima svake godine sve više i njihov broj se meri već desetinama hiljada, da dođu do Ravne gore, s obzirom na to da je put u veoma lošem stanju. Put je asfaltiran pre 15 godina, ali se ne održava i naročito posle obilnih padavina ove godine je veoma oštećen. Propadanju tog putnog pravca umnogome doprinosi veliki broj teških kamiona koji prevoze kamen iz kamenoloma koji se nalazi duž ovog puta.
Moram da istaknem da je ovaj put veoma važan i praktično jedina veza sa ostatkom sveta za meštane Planinice, Struganika, Koštunića, Brajića i drugih sela duž ovog putnog pravca. Rupe, oštećenja, klizišta su veoma izražena i ovaj put će uskoro biti neprohodan.
Moram da istaknem da se duž puta nalazi selo Struganik u kojem je rođen vojvoda Živojin Mišić. Ove godine obeležavamo 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Znamo kakvu je značajnu ulogu kao komandant Prve armije imao Živojin Mišić u tom vojnom sukobu, a praktično je onemogućeno velikom broju turista, posetilaca, poštovalaca srpske tradicije da posete njegovu spomen-rodnu kuću.
Takođe, u nastavku tog putnog pravca nalazi se spomen-dom koji je posvećen pripadnicima Ravnogorskog pokreta koji su prvi, ne samo na tlu okupirane Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, već uopšte na tlu Evrope podigli organizovani gerilski otpor protiv nacističkog okupatora i svi oni, praktično, teškom mukom ili su onemogućeni da se upoznaju sa ovim značajnim delom naše istorije.
Podsetiću da je upravo u Skupštini Srbije donet Zakon o izjednačavanju u pravima pripadnika dva antifašistička pokreta koja su postojala na tlu naše zemlje tokom Drugog svetskog rata. Obaveza je, i zakonska i moralna, da se odužimo tim ljudima koji su dali i svoje živote i hrabro se borili za oslobođenje naše zemlje i bili veliko ohrabrenje i drugim narodima u Evropi da se organizovano suprotstave nacističkoj okupaciji svojih zemalja.
Evo, još jednom, apel u ime i nas koji svake godine u maju se okupljamo na Ravnogorskom saboru kada odajemo priznanje ovim hrabrim ljudima, ali i u ime desetina hiljada ljudi koji takođe tokom čitave godine odlaze na Ravnu goru, kao na svojevrsno hodočašće, i žele na taj način da pokažu da je učinjena nepravda prema ovim hrabrim ljudima koji od države nisu ništa tražili a sve su joj dali, da se ovaj putni pravac, napominjem još jednom, od Mionice do Ravne gore, što pre rehabilituje, rekonstruiše, da se zakrpe udarne rupe, da se na onim mestima gde je erozija odnela asfalt, asfalt ponovo postavi, da se kompletna i horizontalna i vertikalna putna i saobraćajna infrastruktura duž ovog putnog pravca obnovi i dovede u stanje kakvo je bilo pre 15 godina, kada je ovaj put bio asfaltiran. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem se.
Moje današnje pitanje je upućeno predsedniku Vlade i Ministarstvu pravde, odnosno ministru pravde lično. Već više od mesec dana traje štrajk advokata, koji se vrlo često u medijima banalizuje time što se kao jedan od osnovnih razloga za štrajk advokata svodi pitanje visine paušalnog poreza za advokate, što jeste jedan deo razloga koji je doprineo tome da se advokati odluče na generalnu obustavu rada. Osnovica za paušalno oporezivanje i obračun doprinosa advokat u 2014. godini je enormno povećana, što nije u skladu sa teškom finansijskom situacijom u zemlji kada je rad advokata i obim njihovog posla daleko manji i zbog teške situacije, zbog smanjene platežne moći građana, ali i zbog uvođenja novih pravosudnih profesija, kao što su beležnici, izvršitelji itd.
Dakle, jedan deo zahteva advokata, koji štrajkuju, tiče se smanjenja osnovice za paušalno oporezivanje, ali ono što je okosnica zahteva advokata jeste i tiče se pojedinih odredbi Zakona o javnom beležništvu, prometu nepokretnosti, vanparničnom postupku, kao i overu potpisa, rukopisa i prepisa, koji su u ovoj Skupštini usvojeni, jer advokati smatraju da se time direktno zadire u prava građana na pravnu ličnosti i mirno uživanje imovine.
Mislimo da se Zakonom o javnom beležništvu, Zakonom o prometu nepokretnostima, vanparničnom postupku i overi potpisa, prepisa i rukopisa nepotrebno i neprimereno, dodala bih i neustavno, ali o tome će odlučiti Ustavni sud, ograničava autonomija volje građana, njihovo pravo na raspolaganje imovinom, pravo na zaštitu u pravnim stvarima koje pripadaju sudskoj vlasti i ugroženo pravo na pravnu zaštitu u celini.
Mislim da je potpuno ne usklađeno sa Ustavom obavezivanje građana da svojom imovinom raspolažu isključivo i samo u formi javno-beležničkih zapisa i da te isprave ne mogu sačinjavati kao što su mogli do sada kod advokata.
Osim ovog pravnog dela, koji je vrlo važan za zaštitu osnovnih Ustavom zagarantovanih prava građana, dodala bih i ono što se vrlo često u medijima o štrajku advokata provlači, a to su tarife za notarske usluge, koje su neprimereno visoke, ne usklađene sa trenutnom finansijskom situacijom u zemlji i platežnom mogućnošću građana da naknadu, odnosno nagradu za rad notara i plate.
Moje pitanje se tiče, pre svega, ministra pravde. Da li će uspeti da po strani ostavi sve druge razloge i ipak na razgovor primi ovlašćene predstavnike advokatskih komora Srbije i, ne samo da ih primi forme radi, već da u dobroj nameri zajedno sa njima pokuša, polazeći od stručnih, a ne nekih drugih kriterijuma, da reši ovo pitanje umesto što advokatima, koji su u štrajku, preti krivičnim gonjenjem zbog ometanja pravde?
Takođe, predsedniku Vlade upućujem pitanje, ukoliko ministar pravde ne postupi u skladu sa predloženim, da li će možda on, podstaknut pismima advokatskih organizacija iz Evrope, udostojiti predstavnike advokatskih komora radi iznalaženja rešenja za ove probleme koji nisu mali, koji ne donose nikome korist, a mislim da uz jedan razgovor koji je stručan, ne politički ili neki drugi, uvažavajući razloge struke se dođe do rešenja. Hvala vam.