Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovaj amandman smo moje kolege i ja podneli, kao što ste rekli, predlažući da se doda naslov iznad novog člana 39. i novi član 39, zato što član 38. reguliše prekršaje, a ovaj član novi koji bi dodali i naslov bi regulisao zastarelost pokretanja prekršajnog postupka.
Predlažemo da novi član 39. glasi: „Prekršajni postupak za prekršaje iz člana 38. ovog zakona ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.“ Postojeći članovi 39. do 42. bi postali članovi od 40. do 43.
Šta su razlozi da predložimo da se predvidi zastarevanje pokretanja prekršajnog postupka od pet godina? Imajući u vidu specifičnost i značaj materije koja se uređuje ovim zakonom, a time i težinu prekršaja koji nastaju postupanjem suprotno zakonskim odredbama, smatramo da rok zastarelosti za pokretanje prekršajnog postupka treba da se produži na pet godina. Zakon o prekršajima daje ovakvu mogućnost u članu 84. st. 5. i 6, predviđajući da se prekršaji u spoljno-trgovinskoj materiji i u materiji prometa robe i usluga može posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti, s tim da taj rok ne može biti duži od pet godina.
Ukoliko se rok zastarelosti ne produži, važiće opšti rok zastarelosti po Zakonu o prekršajima, koji iznosi godinu dana. Ovaj rok je zaista kratak budući da se u određenim slučajevima za izvršenje prekršaja može saznati tek posle proteka izvesnog vremena. Ovo se najčešće dešava u slučajevima kada se prekršaj sastoji u nekom nečinjenju, tako da ministarstvo, odnosno nadležni organ sazna kasno da je izvršen određeni propust i u momentu kada bi se eventualno pokrenuo prekršajni postupak već je nastupila zastarelost. Ovakvi slučajevi u ovoj materiji ne bi smeli da budu dostupni.
Vlada je, naravno, odbila ovaj amandman. Obrazloženje je da se ne prihvata iz razloga što Zakon o prekršajima propisuje zastarelost pokretanja prekršajnog postupka i smatra se da njegove odredbe shodno primenjuju i na ovaj zakon, pa ne treba posebno propisivati rokove. Mi smo smatrali drugačije i zato smo i podneli amandman.
Na ovakvo obrazloženje za odbijanje amandmana moram da iznesem sledeće. Kada predlagač bar ne čita obrazloženje amandmana, mogao je da pročita ceo član 84. Zakona o prekršajima i da vidi da posle stava 1, koji propisuje rok zastarelosti od godinu dana, sledi još nekoliko stavova, pa se tako u st. 4. i 5. predviđa mogućnost da se za prekršaje iz oblasti carinskog i spoljno-trgovinskog poslovanja, prometa roba i usluga može propisati i duži rok zastarelosti, a najduže do pet godina.
Dakle, pisci Zakona o prekršajima, i važećeg i prethodnog, svesni su značaja ovih oblasti, na koje se odnosi i Predlog zakona koji sada razmatramo, pa otuda i prekršaji u ovim oblastima mogu da imaju mnogo teže posledice i mnogo veću težinu za celo društvo, i svesni su mogućnosti da je neophodno da se produži rok zastarelosti kako prekršaji ne bi ostali nekažnjeni i kako učinioci ne bi ostali neprocesuirani. Nasuprot njima ministarstvo, koje inače ne može da uradi godišnji izveštaj za godinu dana, smatra da je rok od godinu dana za pokretanje prekršajnog postupka sasvim primeren, celishodan i dovoljan. Zahvaljujem.