Smatram da je prekršen član 106. Poslovnika Narodne skupštine. Prvi stav kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Mi raspravljamo o amandmanu na član 17. Zakona o trgovini i prometu naoružanja i vojne opreme. U prethodnih devet i po minuta slušali smo kolegu koji ni jednu jedinu reč o temi ovog zakona, a pogotovo ne o amandmanu o kome raspravljamo, nismo mogli da čujemo.
Jedino što je možda približno tome je broj sekretarica u „Krušiku“, o 27, ali bi to valjalo proveriti, jer to nije prvi put da se ovde iznose neke činjenice i brojevi koji nisu istiniti, pa smo tako čuli da je ova Vlada ustanovila broj zaposlenih. Koliko znam, taj broj još uvek nije ustanovljen, jer ne može da se ustanovi jer se iz dana u dan novi ljudi zapošljavaju.
Ako postoji neko ko je zapošljavao i čija je odgovornost za zapošljavanje u prethodnim godinama i deo da se prihvata ta odgovornost, jedino što može sigurno da se pohvali stranka iz koje dolazi prethodni govornik je činjenica da je u najkraćem roku zaposlila najviše ljudi u državnoj administraciji.
Molim vas, gospodine predsedavajući, da kada krenu te tirade, samoreklamiranje, da reagujete, da vratite poslanike na temu dnevnog reda. Tema dnevnog reda je amandman na član 17, a ne da slušamo devet i po minuta nešto što nije tačka dnevnog reda i rasprava u ovom trenutku. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine Đurišić, upravo ste radili ono što ste osporavali govorniku o kome ste govorili. Iskoristili ste i zloupotrebljavali povredu Poslovnika da bi replicirali.
(Marko Đurišić, s mesta: To znači da prethodni govornik takođe nije u pravu?)
Nisam rekao da nije bio u pravu. Rekao sam da ste vi sada koristili povredu Poslovnika…
(Marko Đurišić, s mesta: To nije odgovor.)
… ali da ne ulazimo u polemiku. Ne želim da sa poslanicima polemišem na taj način, iz klupe.
(Marko Đurišić, s mesta: Niste me pitali da li želim da Skupština izjasni o ovoj povredi Poslovnika.)
Izvinjavam se. Da li želite da se Skupština izjasni?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Jovan Marković, s mesta: Direktno sam pomenut nekoliko puta.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: I prezime i Marić i Marković, ispravljao se. Kako nema pravo na repliku?)
(Jovan Marković, s mesta: Ne dozvoljavate mi više puta repliku u ovoj Skupštini. Zaista nema smisla više.)
Niste negativno pomenuti.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije? Da li ga Babić pominje pozitivno?)
Gospodine Šutanovac, molim vas, niste advokat gospodinu Markoviću da biste dobacivali non-stop iz klupe.
Govorite meni da sam nervozan, a vi čitavo vreme pokazujete nervozu, dobacujete, pretite. Molim vas da to ne radite.
Gospodine Markoviću, da li mislite da ste negativno pomenuti u govoru?
(Jovan Marković, s mesta: Da.)
Izvolite, imate reč.

Gospodine predsedavajući, možda gospodin Babić ne zna, ali sam 12, 13 godina svog života, koje sam uložio za rad u opštem interesu, uvek ulagao u tom smislu i u tom pravcu da uvažavam ljude i da, i onima kojima se obraćam i u ime onih kojima se obraćam, na neki načinu uvek pomirim te krajnosti i da se uvažavam prema ljudima sa poštovanjem.
Kada sam vama ukazao na povredu Poslovnika, upravo sam mislio na takve stvari, da nije u redu da jedan poslanik na takav način govori o drugom poslaniku.
Mislim da nije u redu ako bih ja sada ustao i rekao da sve ovo što je gospodin Babić u prethodnom govoru rekao, da je diletantizam ili u tom nekom smislu i da je ono što je radio u tom smislu u njegovom životu pogrešno, mislim da bi vaša obaveza bila da me upozorite, opomenete i da kažete da ne govorim lepo o drugom kolegi u ovoj Skupštini.
Ako sam još ukazao na to da vi svojim stavom i izrazom upravo podržavate ovakve govore i ovakva razmišljanja, onda mislim da sam upravo ukazao i vama na vašu obavezu da prema svima postupate isto.
Što se tiče Užica, naših osmeha i građana Srbije, pokušavao sam, dok sam bio gradonačelnik Užica u periodu od 2008. do 2012. godine, da, bez obzira koliko je bila velika ekonomska kriza, sa osmehom, sa posebnom energijom pokrećemo sve poslove na kojima smo radili. Zato mi je jako važno da naglasim da upravo građani Srbije posle 2012. godine…

Vreme.

 

a u Užicu možda posebno, nemaju više taj osnov…

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.

…i da je 200 ljudi primljeno u Užicu od 2012. godine naovamo u radni… (Isključen mikrofon.)

Isteklo je vreme, upozoravao sam vas.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

U tom Užicu, nakon što je gospodin Marković prestao da bude gradonačelnik, više nema ni voda da se pije normalno. Nema tamo srećnih i zadovoljnih, osim onih koji rade u „Prvom Partizanu“, zahvaljujući poslovima koje smo dogovorili, gospodine Rasime, u neko naše vreme.
Nažalost, opet se kaže ovde da znamo kolika nam je administracija i da imamo toliko administrativaca.
Ako je malopre uzeto za zlo moj lapsus, onda bi stvarno morali da ispravite gospodina Babića koji očigledno ne razume šta je administracija, šta su administrativci, a šta su javni poslovi.
Nikada niko nam nije dao konačnu cifru koliko ljudi je zaposleno u javnom sektoru. To nisu sve administrativci. Ovi oružari koji proizvode oružje su u državnim firmama, nisu administrativci. Znači, postavlja se pitanje šta je tu zaista suština.
Suština je u stvari da je Srbija verovatno jedinstveni egzemplar koji ima odluku Vlade o zabrani zapošljavanja i za prvih šest meseci ove godine povećanje od 4,7% troškova na ime zaposlenih koji su na budžetu. Ljudi odlaze u penziju, niko se ne zapošljava i 4,7% više.
Zbog čega je tako? Gospodin Đurišić je rekao - upravo ovde je jednu veliku istinu rekao gospodin Krstić pre nego što je podneo ostavku. On je rekao da smo zaposlili za godinu dana 40.000 novih na budžet Srbije. To je rekao Krstić dok je ovde sedeo.
Nijedna vlada nije takav masakr napravila u odnosu na javne finansije. Nijedna vlada nije takvo zlo napravila da je, uz povećanje svih poreza, uz povećanje svih zahvatanja građanima, danas nagurala svoje partijske kadrove u Vladu, a u isto vreme planira otpuštanja nekih drugih.
Ja se vraćam ponovo i mislim da je suština da razgovaramo o zakonu. Na vama je, gospodine predsedavajući, da vodite ovu sednicu na način na koji je neophodno.

Gospodine Šutanovac, vi čitavo vreme ne pričate o temi, a onda ustajete i prigovarate zašto predsedavajući dozvoljava poslanicima da ne govore o temi. To zaista nije korektno sa vaše strane, ali ja sam rekao da ću strpljivo da vas slušam.