Kad god nema argumenata, kad god nema odgovora, kreće se sa uvredama. Kad god nema odgovora zašto je bilo 27 sekretarica u „Krušiku“, zašto 2010. godine nisu plaćeni doprinosi i nije poštovan zakon u „Krušiku“, kad god nema odgovora zbog čega je 60% zaposlenih u „Krušiku“ radilo u režiji, zbog čega je pravljen minus, zbog čega su ljudi štrajkovali i bili nezadovoljni, tada se kreće sa uvredama.
Da li ja postojim ili ne postojim, odredili su Gospod Bog i moji roditelji, a manir koji ne mogu da kažem ni kakav je ni šta je nazivati gospodina Martinovića - gospodin drugi, a onaj drugi. Taj drugi se zove gospodin Aleksandar Martinović, prof. dr na pravnom fakultetu, čovek koji govori snagom argumenata, a ne snagom uvreda i zbog toga postaje onaj drugi i zbog toga se pribegava vređanju, umesto da se odgovori.
U državnoj upravi radi 780.000 ljudi. Od tih 780.000 da oduzmemo ovih 40.000, pa ko zaposli 740.000 ljudi? Pa, ko je 740.000 rođaka, partijskih prijatelja, drugara, ne znam kako sve da ih nazovem, ko ih je ugurao u državu? Pa, kako nazvati politiku kojom su se bez ikakvog ekonomskog pokrića u tim javnim preduzećima povećale plate 2008. godine za 68%? Kako?
Ne želim da vređam. Ne želim da budem u maniru prethodnog govornika, gde je u nedostatku argumenata najlakše izvređati. Nije mi problem ni da izađem ispred sale, ni ispred Narodne skupštine i ne plašim se gospodina Šutanovca. Nisam ga se plašio ni kada je bio mnogo moćniji i silniji i kada je bio iza tog blindiranog BMV-a, za kojim vidim da najviše žali, kao što bivši direktor „Krušika“ žali za ovim „Audijem A6“, sportske klase za „Krušik“, sa cenom više od 100.000 evra.
Naravno da je pravljen minus. Sada ti i takvi došli su da nam sole pamet, da li je gospodin Martinović drugi, ili da li ja treba da postojim, ili da ne treba da postojim. Ako bi se poslušao prethodni govornik, niko u ovoj sali verovatno da ne bi trebalo da postoji. Ni 136 poslanika Srpske napredne stranke verovatno da ne bi trebalo da postoje.
Tolika količina mržnje ne samo prema nama, suočeni smo sa tim, suočeni smo od osnivanja 2008. godine i nemamo problem, ali imamo problem kada se ta mržnja prelije na ljude koji su nas poslali u ove klupe da ih zastupamo, a to su građani Republike Srbije.