Gospodine predsedavajući, povreda Poslovnika, čl. 104, 107. Mislim da je neophodno da u raspravi po amandmanima razgovaramo o amandmanima, a ne da razgovaramo o cicama, micama, kako reče prethodni govornik pa pobeže iz sale.
Što se tiče SDPR i tog inputiranja o povećanju broja zaposlenih, cicama, micama, jedino za to cice znamo da su u „Krušiku“ i znamo da ih je bilo 27, ali još uvek nisam dobio odgovor – ko je odgovoran za tih 27 sekretarica? U SDPR je u avgustu 2013. godine bilo zaposleno 375, a u avgustu 2014. godine 371 i to su činjenice. To nisu odoka i navijački izrečene stvari.
Jedino od poznatih ljudi koji su zaposleni u SDPR je bivši ministar, istina sa zamrznutim statusom, ali je gospodin Šutanovac zaposlen u SDPR sa mirovanjem radnog odnosa i ni jedan drugi ministar ni iz koje vlade u kojoj je učestvovala SNS.
Ono što sa ponosom mogu da kažem, a držim izveštaj o radu, poslovanju „Jugoimport“ SDPR za period januar-septembar 2014. godine i vidim da je ovde napravljeno i zaključeno 107 ugovora vrednosti 159.056.643 dolara, da su za isti period prethodne godine ukupni prihodi imali rast od 2,4%, a ukupni rashodi smanjeni za 16,04% i da je bruto dobit za devet meseci ove godine u odnosu na devet meseci prethodne godine porasla u odnosu za 77,04%.
To je SDPR, a cice i mice su ostale u „Krušiku“ zajedno sa onim sportskim audijem bez plaćenih doprinosa, poreza, zdravstvenog i penzionog osiguranja od 2010. godine, a ja ponovo ne dobijam odgovor zbog čega je to tako i ko je odgovoran, a siguran sam da je odgovoran bivši ministar odbrane, gospodin Šutanovac.

Za reč se javio narodni poslanik Vladimir Đukanović. Povreda Poslovnika.

Uvaženi predsedavajući, član 107. – vređanje dostojanstva ovog parlamenta.
Kada pričate, a ovde u parlamentu ima dosta, hvala bogu, i osoba lepšeg pola, žena, da u nekom javnom preduzeću rade cice i mice, da to neko vređa žene na takav način. Da li ovde morate već unapred da imate eventualno razmišljanje da ako se neka osoba lepšeg pola zaposli da je to uradila ko zna na koji način i preko čega.
Zaista se zalažem da se prekine sa takvom vrstom diskriminacije. Verujem da su to sve osobe koje su izuzetno stručne i da su po tom kriterijumu primljene u SDPR i u svako drugo javno preduzeće, a ovakvo vređanje žena zaista nema nikakvog smisla i bili ste dužni da izreknete opomenu narodnom poslaniku, gospodinu Šutanovcu.

Gospodine Đukanoviću, nisam dužan da vam sada dam objašnjenje, zato što ste se javili nisam želeo da vas prekinem, ali niste mogli u ovom trenutku da se javite. Mogli ste samo pre govora gospodina Babića.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Gospodin Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, i vi ste se složili da je povređen Poslovnik, član 103. - narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Znači, vi ste sami konstatovali da prethodni govornik nije mogao da se osvrne na izlaganje gospodina Šutanovca, jer posle njega je bila nastavljena diskusija, i slušali smo obrazloženje i o cicama i o micama, i o ostalim sekretaricama, i o tome koliko je bilo u SDPR-u zaposleno 2013. i 2014. godine, ali nismo mogli da čujemo kako je bilo 2012. godine i o tim uspešnim rezultatima države Srbije u „Krušiku“. Nadam se da će tako uspešne rezultate imati i u drugim preduzećima. Voleo bih da imamo i „Mercedes“ u FAP-u, voleo bih da radi Železara, voleo bih da „Fijat-automobili Srbije“ radi pet dana ili sedam dana u nedelji, a ne samo tri, i da ova Vlada nešto uradi u fabrici u kojoj je vlasnik 33% kapitala, a ne, kao što smo uzeli praksu danas ovde u Skupštini, da poslanici odgovaraju na poslanička pitanja drugih poslanika. Niko ni tada nije reagovao.
Znači, ja vas molim da vodite sednicu i da ako poslanik krši ovaj Poslovnik da iskoristite ono pravo koje vam stoji vezano za oduzimanje reči, vezano za oduzimanje vremena ukoliko je poslanik prekršio Poslovnik. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišić.
Morao sam da saslušam narodnog poslanika da bih znao na koju povredu ukazuje i prekinuo sam ga kada sam video da ne ukazuje na povredu prethodnog govornika.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, meni je ovo treće prijavljivanje po tri amandmana.
Najverovatnije da nisam bio dovoljno nervozan, najverovatnije da nisam dovoljno mahao rukama, najverovatnije nisam pravio dovoljno promaje, tako da, za razliku od nekih mojih kolega, tako se u jednom trenutku poplašio da mu ne nazebe sat, da mu ne padne sa ruke, a taj sat iz kolekcija koja košta preko 10 hiljada evra je ravan naoružanju jedne omanje čete.
Neću raspravljati o tome, o cica micama, mada sam zabrinut gde se delo ta četa drugarica sekretarica od 27, 28 iz „Krušika“. Mislim da je do te čete došlo tako što je neko u Libiji video da Gadafi ima telobraniteljke, pa je sam rešio da ustanovi omanju četu sekretarica i tako da pokuša da odbrani svoj položaj.
Meni se ovaj amandman dopada zato što predviđa da u slučaju nestanka naoružanja i vojne opreme obaveza lica je da to prijavi ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove u roku od 24 sata od momenta nastanka ili oštećenja naoružanja, odnosno vojne opreme. To mi se dopada, ali ne znam da li je korišćeno to ranije.
Silno naoružanje je nestalo u proteklih 14 godina. Nestali su tenkovi, neki kažu da su pretopljeni, neko kaže da nisu, najverovatnije da su prethodno isečeni, pa onda pretopljeni, nestalo je mnogo dugih cevi, nestalo je mnogo municije, prodato je mnogo municije, izveženo je mnogo municije. Samo da vas podsetim o tragediji koja se desila u Užicu, čini mi se 2009. godine, kada je nastradalo sedam radnika, da bi naš izvoz naouružanja bio što veći. Postoje indicije da se naoružanjem i vojnom opremom u prethodnih 14 godina nije baš trgovalo u skladu sa propisima, posebno u skladu sa nekim normama koje važe za Evropu.
Poznato je da je 2009. godine jedan predsednik države dobio odlikovanje i da je naša jedinica učestvovala u vojnoj paradi u Libiji. Danas ta ista stranka je protiv vojne parade u sopstvenoj zemlji, ali je onda vodila omanju jedinicu vojske Srbije da prodefiluje ispred Gadafija, okupljenih ispred predsednika države koji je odlikovan Gadafijevim odlikovanjem sa Gadafijevim likom, povodom 40 godina revolucije Libijske Džamahirije. Tom prilikom, ne zameram im što su učestvovali, Gadafi je stari prijatelj ove zemlje, ali im zameram zašto nije realizovan posao koji je tada ugovarana. Najverovatnije da privatno to nekome nije odgovaralo, možda Tadži iz Turske nije Gadafiju sašio dobro odelo, a sašio je nekom drugom, ovde u Srbiji. Dakle, nije realizovan posao od 160 hiljada pušaka, vredan 47,7 miliona dolara, nije realizovan posao „Zastava oružje“ od 5,3 miliona dolara i nije „Sloboda Čačak“ realizovala posao u iznosu od pet miliona evra. Nemam ništa protiv što je bivši predsednik dobio odlikovanje na toj vojnoj paradi, nemam ništa protiv što su sada pristalice neke druge parade, a ne više vojne parade koja je trebala da bude održana kod nas. Nisam protiv toga što su se odrekli Gadafija, mada to nije lepo, ako te neko odlikuje odlikovanjem sa sopstvenim likom, a ti ga se odrekneš posle pada sa vlasti, ali primiš to odlikovanje, nije mi žao ni što su se odrekli njegove omiljene kamile Ajše, mislim da se tako zvala, ali mi je žao što ovaj posao nije realizovan, s obzirom da su naši radnici proizvodili veoma kvalitetno oružje, a pri tome rizikovali zdravlje, pa i živote, što je dokaz u Užicu, gde je nastradalo sedam ljudi 2009. godine.
Tako da, ovaj amandman koji je usvojen i koji predviđa da se prijavi nestanak i oštećenje naoružanja i vojne opreme bi trebalo da bude dopunjen. Šteta što nije dopunjen, da se provere sva naoružanja, municija i oprema koja su izvezene u prethodnom periodu, šta je realizovano, a šta nije i zbog čega nije. Najverovatnije da se radilo o privatizaciji poslova koji su trebali da donesu i te kakav devizni prihod našoj državi, odnosno da kroz taj prihod obezbedimo plate za radnike, a samim tim da oni učestvuju popuni našeg budžeta, odnosno da njihove porodice imaju korist od njihovim primanja i njihovih plata. Umesto toga dobili smo privatne poslove privatnih lica i očigledno, po skupim satovima koje nose, koji vrede više desetina hiljada evra, očigledno da imaju razloga da danas budu nervozni i da mašu tim rukama sa tim časovnicima. Samo se bojim da ne spadnu i ko će u tom slučaju platiti štetu od nekoliko desetina hiljada evra. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanaović, akademik Ninoslav Stojadinović i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Član 38, za one koji možda ne prate detaljno ovu raspravu, definiše prekršaje i kazne za učinjene prekršaje po ovom zakonu. Ono što smo mi želeli našim amandmanom je da se proširi mogućnost i da za sve prekršaje mogu da se izreknu kazne koje su predviđene stavovima 3, 4. i 5.
Da smo negde na dobrom putu uverio me je i amandman kolege Marinkovića koji je Vlada prihvatila, a koji malo proširuje, ovde postoji 12 tačaka koje se smatraju prekršajima. Vlada je predvidela da se pored novčanih kazni mogu izricati i druge kazne samo za prekršaje iz članova 1. i 2. Amandmanom kolege Marinkovića to je urađeno i za tačku 3.
Ono što mi ne vidimo, problem je da se prihvati naš amandman i da za sve ove prekršaje mogu da se izreknu kazne. Znači, mogu, ne moraju.
Ono što je drugi deo našeg amandmana, govori da se doda novi stav na kraju koji bi glasio – imovinska korist pribavljanja i izvršenja prekršaja ist zava 1. tačke 1. do 12 ovog člana oduzeće se.
Izuzetno je zanimljivo obrazloženje Vlade da se ovaj amandman ne prihvati. Moram da ga pročitam – amandman se ne prihvata iz razloga što Vlada smatra da treba napraviti razliku u propisanim kaznama u slučaju npr. da lice postupa suprotno odredbama zakona ili daje lažne izjave ili netačne podatke u slučaju kada ne dostavi blagovremeni izveštaj o realizaciji po izdatoj dozvoli, možemo da se složimo, ali sada rečenica – dakle, prekršaji se mogu izreži za svaki od navedenih slučajeva, ali ne treba izricati meru zabrane delatnosti u blažim slučajevima, pod znacima navoda.
Prekršaji se ne izriču. Izriču se kazne ako se napravi neki prekršaj. Ja nisam pravnik i ne znam da li pravnici sastavljaju ova obrazloženja, ali ne može nikako da se kaže - prekršaji se mogu izreći. Mogu da se izreknu kazne. Ako se složimo tu, onda je ključna reč mogu, a ne moraju. Ovim zakonom se propisuju moguće kazne, pa ostavljamo nadležnom organu da ceni da li je to blaži slučaj, pa se neće pored novčane kazne predvideti neka druga kazna koja je definisana i ovim zakonom, a to su: zabrana pravnom licu da obavlja uvoz i izvoz, zabrana odgovornom licu da obavlja poslove uvoza i izvoza i zabrana pružanja brokerskih i tehničkih pomoći. Znači, može i mislimo da svi ovi prekršaji mogu da budu dovoljno ozbiljni i da po svima njima kazne mogu, ali ne moraju da se izreknu.
Takođe, Zakon o prekršajima omogućava da se drugim zakonima predvide kazne kada se propisuju prekršaji, pa tako mogu da se izreknu mere oduzimanja stečene imovinske koristi. Znači, ne mora da stoji samo u Zakonu o prekršajima, nego to se definiše i drugim zakonima. Primer za to mi smo našli kod Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, gde se govori da kada se naprave neki prekršaji i stekne se određena materijalna korist, ona može da se oduzme. Mislimo da postupanje protivno ovom zakonu, koje dovede do toga da neko ostvari materijalnu korist, da je zakonom potrebno predvideti da se ta materijalna korist oduzme i da ovo nije suprotno pravnom sistemu Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Za reč se javio potpredsednik Vlade dr Rasim Ljajić. Izvolite.