Ovo je gotovo jedini član ovog zakona koji je naprosto morao da bude ovakav kakav jeste i nikakva promena ovog člana zakona nije moguća i objasniću zašto.
Imali smo dosadašnje rešenje slično vašem amandmanu, gde su precizirane obaveze pojedinih ministarstava u kontroli, odnosno izdavanju svoje saglasnosti. Ovo je zakon gde ne postoje jasni i precizni standardi koje morate da ugradite, već EU, Konvencija UN daju jedan širi okvir u koji treba da inkorporirate odredbe zakona shodno domaćoj regulativi. Tu su države slobodne da definišu odredbe tog zakona.
Ovaj član je u potpunosti prepisan, jedini član koji je doslovce prepisan, od tačke do tačke, iz tzv. zajedničke pozicije EU iz 2008. godine, koji govori o deset kriterijuma za izvoz naoružanja i vojne opreme. Nismo dodali ni tačku ni zarez, jer je obaveza država članica da poštuju te kriterijume. Iskoristili smo donošenje ovog zakona da te kriterijume inkorporiramo u zakonski predlog. Inače smo morali da zaključkom Vlade i nekih drugim dokumentom prihvatimo te kriterijume i ono na osnovu čega će se dobrim delom ocenjivati ovaj zakon jesu ovi kriterijumi iz zajedničke pozicije.
Zato ovde nemamo mogućnost apsolutno nikakvih korekcija. Rekao sam, imali smo rešenje koje je gotovo identično vašem amandmanu u sadašnjem tekstu ovog zakona, ali ovde se na eksplicitan način o govori o kriterijumima koje država preuzima iz zajedničke pozicije EU iz 2008. godine.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Reč ima zamenik šefa poslaničke grupe SNS, dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala gospodine Bečiću.
Čudi me da neko ko je godinama bio ministar u Vladi Republike Srbije pokazuje toliki stepen neznanja.
Vi ste gospodine Šutanovac izmešali dva zakona.
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac, sa mesta: Kako može da se meni obraća? Sa kojim pravom mi se obraća?)

Gospodine Šutanovac, zašto ste nervozni, zašto dobacujete sa mesta? Saslušajte poslanika da završi izlaganje.
Zašto ste nervozni? Sami ste rekli da ne reagujem kao predsedavajući, sada trpite ono što ste tražili.
Izvolite, vratiću vam vreme. Javite se ponovo.

Gospodin Šutanovac je pomešao dva zakona kada se obraćao gospodinu Ljajiću. Pomešao je Zakon o Vladi sa Zakonom o ministarstvima, pa je onda rekao – Zakon o Vladi se menja svaki put kada se formira nova Vlada i onda nećemo znati šta koje ministarstvo radi.
To šta koje ministarstvo radi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, recite gospodinu Šutanovcu, koji to očigledno ne zna, ne piše u Zakonu o Vladi, nego u Zakonu o ministarstvima. To su dva potpuno različita zakona.
Zakon o ministarstvima definiše delokrug rada svakog ministarstva koje postoji u Republici Srbiji. Vlada je jedan državni organ, a ministarstva su drugi državni organi. Vlada je nosilac, pre svega, izvršne vlasti u Republici Srbiji, ministarstva su primarni organi državne uprave. Tačno je, i ta praksa u Srbiji postoji, da li je praksa dobra ili nije dobra, o tome bismo mogli da diskutujemo, ali ta praksa u Srbiji postoji, manje više, kada god se formira neka nova Vlada donosi se novi zakon o ministarstvima ili se menja postojeći zakon o ministarstvima, što je donekle i logično zbog toga što prilikom formiranja svake nove vlade nisu uvek identične koalicije, postižu se različiti politički dogovori i td, i sve to utiče na definisanje delokruga svakog pojedinačnog ministarstva.
Ovde se radi o tome da je neko ko je bio ministar u vladama Republike Srbije od 2007. do 2012. godine pomešao dva zakona, Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi. Dakle, nije tačno da se Zakon o Vladi menja kad god se formira neka nova Vlada, to prosto faktografski nije tačno, možete da proverite koliko puta se menjao Zakon o Vladi i da Zakon o Vladi suštinski nikakve veze nema sa formiranjem neke nove vlade.
Dakle, SNS smatra da je obrazloženje koje je dala Vlada zašto ne prihvata ovaj amandman apsolutno na mestu i u obrazloženju Vlade veoma jasno piše da je odredbama Zakona o ministarstvima propisana nadležnost svakog organa državne uprave, uključujući i one koji učestvuju u postupku izdavanja dozvola. To su MUP,
Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i BIA. Šta radi MUP, šta radi Ministarstvo spoljnih poslova, šta radi Ministarstvo odbrane, to gospodine Ljajiću piše u Zakonu o ministarstvima. Šta radi BIA, to piše u Zakonu o BIA, a BIA ima status tzv, posebne organizacije, a shodno Zakonu o državnoj upravi, organi državne uprave se dele na ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Ovde je stvar sa čisto pravničkog aspekta potpuno jasna.
Ono što nije jasno i ono što pokazuje sa kakvim diletantizmom se upravljalo Ministarstvom odbrane jeste činjenica da neko ko je pet godina sedeo u Vladi ne zna razliku između Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima i onda kaže tj. prigovara vama kako vi nešto mistifikujete, pa se ne zna ko šta radi i eto, sada to može da se promeni itd.
Uzgred bude rečeno, vezano za amandman koji je prethodno podnet. Izgleda da neko ko je bio ministar, znate, ministarstvo je organ državne uprave. Ministar je na čelu ministarstva. I prosto mi je neverovatno da neko ko je pet godina bio ministar ne zna da je postupak izdavanja dozvole za uvoz ili izvozna naoružanja upravni postupak. Kao što je postupak izdavanja građevinske dozvole upravni postupak, kao što je postupak izdavanja vozačke dozvole, saobraćajne dozvole, bilo koje dozvole sve te dozvole su u stvari upravni akti.
Upravni akti se izdaju po Zakonu o opštem upravnom postupku s tim što Zakon o opštem upravnom postupku dozvoljava da se posebnim zakonima predviđaju određena odstupanja u proceduri od pravila opšteg upravnog postupka s tim što ta odstupanja od procedure Zakona o opštem upravnom postupku ne mogu da se tiču načela Zakona o opštem upravnom postupku. Evo, tu sede saradnice ministra, pa mogu to bivšem ministru odbrane koji to očigledno ne razume da objasni.
Dakle, nemoguće da vi kažete – ma šta me briga šta piše u Zakonu o opštem upravnom postupku kada to nije upravni postupak. A, to i jeste upravni postupak. I naravno da mora da se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle, mi bismo doveli u haos naš pravni sistem kada bismo rekli - šta nas briga šta piše u Zakonu o opštem upravnom postupku, sada mi ovde treba da propisujemo neka posebna pravila i neke posebne procedure. Znate, ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo vodim računa o tome da je pravni sistem jedinstven, da je konzistentan, da zakoni budu jedni sa drugima u skladu.
Zamislite kada bi neki posebni rokovi ili neke posebne procedure dramatično različite od procedure koja je propisana Zakonom o opštem upravnom postupku bile predviđene na primer zakonima kojima se izdaju građevinske dozvole, vozačke dozvole, saobraćajne dozvole, dozvole za držanje i nošenja oružja itd, pa to bi je dovelo u haos naš pravni sistem.
Dakle, ovde ja mislim nije opšte potrebno da čovek bude čak ni diplomirani pravnik ovo znaju studenti koji studiraju na bilo kom Pravnom fakultetu, da je postupak izdavanja dozvole za uvoz ili izvoz naoružanja upravni postupak i naravno da vas odredbe Zakona o opštem upravnom postupku obavezuju, pa i kada su u pitanju rokovi.
A, što se tiče organa koji su nadležni u postupku izdavanja dozvole za uvoz ili izvoz naoružanja, delokrug njihovog rada je definisan Zakonom o ministarstvima, a ne Zakonom o Vladi.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku? Izvolite.
Magistar Jovan Marković, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, smatram da ste prekršili 104. Poslovnika koji govori upravo o tome da ne smete dozvoliti da poslanici ružno govore jedni o drugima.
Sa strane kada posmatramo ovu diskusiju, zaista je nedopustivo da vi sa ovako posebnom podrškom i u izrazu, i u sugestiji podržavate prethodnog govornika koji je vrlo, mislim ne znam zašto je to toliko smešno, koji se vrlo uvredljivo izražavao o gospodinu Šutanovcu. Prethodno niste dozvolili gospodinu Šutanovcu repliku iako je nekoliko puta vrlo ružno pomenut, a onda ste svojim stavom i ponašanjem davali podršku za vrlo uvredljive reči koje su ovde izrečene. Pre svega, to mislim kada je prethodni govornik govorio o navodnom diletanskom ponašanju u prethodnom periodu, mislim da je vaša obaveza bila da ga opomenete i da tok ove rasprave usmerite u drugom pravcu.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću. Dužan sam da vam dam objašnjenje pre nego vas pitam da li želite da se Skupština izjasni. Prvo vi ste se pozvali na član 104. koji dozvoljava repliku ako se neko uvredljivo izjasni o nekom drugom narodnom poslaniku.
Prvo, nije tačno da nisam želeo da dam narodnom poslaniku Draganu Šutanovcu, repliku. Upravo sam hteo da mu dam repliku, ali vi ste se javili po Poslovniku. Drugo, čitavo vreme sam gledao u vašu poslaničku grupu i u vas, tako da uopšte nisam gledao u pravcu govornika da bi mogao izrazima lica da podržavam ili ne podržavam tog govornika.
Takođe, možda sam prekršio Poslovnik što nisam izrekao opomenu gospodinu Šutanovcu koji je dobacivao i prekidao govornika iz klupe, a takođe gospodin Šutanovac me je upozorio da ne dajem komentare i da ne molim poslanike da govore o temi. Tako da stvarno ne znam šta vaša poslanička grupa želi u ovom trenutku da meni kao predsedavajućem zameri.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi?
(Jovan Marković, s mesta: Ne.)
Ne. Hvala. Izvolite. Narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika.

Gospodine predsedavajući, u Skupštini je, ne znam koji je to član, zabranjeno obraćanje lično poslanika jedni drugima.

Gospodine Šutanovac, nijednog trenutka se nije obraćao lično vama, obraćao se meni govoreći o vama, ali se meni obraćao.