Gospodine predsedavajući, ne postoji nijedan član Poslovnika o radu Narodne skupštine, iako mi nismo kreirali taj Poslovnik o radu, taj dokument, mi moramo da ga poštujemo, ali nigde ne postoji član tog Poslovnika koji nalaže predsedniku ili predsedavajućem Narodne skupštine da pita gospodina Markovića kakav izraz lica da postavi? Da li skrušen, da li veseo, kakav izraz lica i šta može na osnovu izraza lica da se uradi?
Da je gospodin Marković više pratio izraze lica, nije trebalo da gleda izraze lica vaš, niti bilo koga u ovoj sali, trebalo je da gleda izraze lica građana Užica, Beograda, Vrnjačke banje, Kraljeva, do 2012. godine i kako su se ljudi osećali i kako su se ljudi ponašali i kako su ljudi živeli i kako i sada teško žive kao posledica vremena kada su samo neki pojedinci iz bivše vlasti bivšeg režima bili veseli, a nažalost, svi ostali građani su bili tužni i imali tužne izraze lica.
S druge strane, ne mogu a da vam ne zamerim, gospodine predsedavajući, da ne reagujete na rečenicu da je vređanje Narodne skupštine ili pojedinaca u Narodnoj skupštini, to što je gospodin Martinović tražio da se poštuje Zakon o opštem upravnom postupku? Od kada je poštovanje zakona vređanje bilo kojeg poslanika ili bilo kog pojedinca ili bilo koje ustanove? Kakvu poruku mi onda šaljemo našem društvu, ukoliko je vređanje pojedinca to što se traži poštovanje zakona, u ovom trenutku, to što je uradio gospodin Martinović, da se traži poštovanje opšteg upravnog postupka?
Što se tiče samog amandmana, odnosno svega onoga što je korišćeno kao argumentacija, da bi nešto došlo u ruke zločinaca, a definitivno da ono što se dešava u jednom delu teritorije i jednom delu teritorije Sirije, Iraka, vidimo da je došlo do granice Turske, e to je stravičan zločin. To što su stradali i to na tako brutalan način, iako je stradanje stradanje, bez obzira na koji način, iako to nisu građani naše države, zaista sa istom pažnjom i sa istim bolom se odnosimo kao da su građani naše države.
Mi ćemo već sutra raspravljati o jednom dokumentu, jednom bitnom zakonu koji će biti nastavak jedne odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i odnosu prema krizama i učešću, eventualnom učešću naših građana u takvim stvarima.
Jedno naoružanje, jedan metak, bilo šta, ne može da se stvori hiljadama kilometara daleko od Srbije, da je proizvedeno u Srbiji, a hiljadama kilometara se koristi, da se stvori preko noći, jer to je samo prebačeno preko noći sa jedne na drugu lokaciju.
Da li malo pre ovo što je izrekao bivši ministar odbrane je potvrda da je za vreme bivše vlasti i bivšeg režima, teroristima prodavano oružje, pa se sada našlo u rukama onih protiv kojih se stvara svetska koalicija i u okviru koje će učestvovati i Srbija, da bi se takvo zlo ugušilo? Da li je to što je izronilo ovih dana u medijima, a malo pre smo čuli i potvrdu da je to otišlo iz Srbije, da je potvrda da je bivši režim sarađivao i sa takvima, sve zarad zarade, ne znam čega? Ako je to, onda je to strašan teg oko nogu za našu državu.
Za proteklih nekoliko godina čuli smo različite razloge zbog čega nije bivši režim bio uspešniji ili uspešan. Kriva je bila i svetska ekonomska kriza, krivi su bili partneri u toj Vladi, krivi su bili svi, a sada smo došli do evolucije. Evoluirao je razlog zbog čega nisu bili uspešni i čuli smo da je razlog neuspešnosti administracija. To su reči gospodina Šutanovca. Kriva je administracija.
Ne kažem da je administracija u Republici Srbiji idealna, ali bih voleo da čujem objašnjenje da li je kriva ta administracija, odnosno onih 27 sekretarica u „Krušiku“, da li su krivi onih od 1.265 zaposlenih, pa onih 60% koji su radili u režiji? Da li su krivi onih 126 koliko je radilo u sektoru za finansijske i komercijalne poslove? Da li su krivi oni ljudi koji su u „Krušiku“ radili na radu i radnim odnosima, a ti ljudi nisu 2010. godine imali ni penziono ni socijalno osigu-ranje? Ko je kriv u administraciji koju je pravio baš režim u kojoj je učestvovao viso-ko rangirani činovnik i kao ministar odbrane, gospodin Šutanovac? I zapošljavao i pravio i organizovao i stvarao i pravio pravila i pravio sve, a sada mu je kriva admi-nistracija. Da li će i sada reći – ne, nisam znao da se direktor vozi u najnovijem sportskom „audiju“, bez obzira na gubitke i sve manjkavosti, nisam znao za 27 sekreta-rica, ni za 126 u komercijalnim poslovima, nisam znao ni za šta i nisam odgovoran. Da, jeste odgovoran. To je opis posla svakog ministra da zna šta se radi u njegovom sektoru. Da li je ta administracija od 27 sekretarica u „Krušiku“ odgovorna, ali obrazloženje da ministar ne zna šta se dešava i da na taj način nije odgovoran, to ne stoji.
Ne stoji ni argumentacija da oni koji su radili i pravili ovakvu administraciju, 780 hiljada radi u državnom sektoru, od mesne zajednice do ministarstava i javnih preduzeća, javnih ustanova, agencija i bilo čega. Jedino je Vlada u kojoj je učestvovala SNS imala snage, političke volje da prvo napravi popis, da se kaže koliko to ljudi radi u državi i za državu, koliko ljudi radi u administraciji i zašto ti kojima je bila kriva administracija, kao što je rekao gospodin Šutanovac, zašto nisu napravili takav popis? Zašto nisu građanima rekli, evo koliko smo ljudi zaposlili, evo koliko smo ljudi, partijskih činovnika, partijskih drugara, prijatelja, rođaka, kumova, koliko smo ih stavili na teret i na grbaču svih građana Republike Srbije?
Vlada u kojoj je participirala i učestvovala SNS je imala te hrabrosti i da kaže da u državnom aparatu radi 780 hiljada ljudi, imali smo hrabrosti da u okviru zakona uredimo i zatvorimo državu za zaposlenja, iako sam rekao i tada, i sada ću reći da u tom partijskom zapošljavanju, nema nevinih, ali da ta količina krivice, direktno je proporcionalna dužini ostanka na vlasti, a SNS ima odgovornost taman onoliko koliko je učestvovala u prethodnoj Vladi Republike Srbije do trenutka donošenja tog zakona.
Sada neko ko je kreirao i ko je zaposlio, ko je opteretio, ko nije želeo da napravi popis svih zaposlenih u državnoj upravi, sada kaže da je kriva administracija. Ne, kriv je onaj ko je takvu administraciju stvorio, ko je dao mogućnosti da bez ikakvih pravila radi, ko je dao mogućnosti da se bez ikakve kontrole deli novac, ne samo zaposlenja, nego i nadoknade i plate tim ljudima, ko je dao mogućnost da postoji takva disharmonija u platama državnih službenika, za isti posao u Vranju i Beogradu su različite plate.
Onaj ko je dao mogućnost da se u okviru državne uprave otpremnina uzme u nekoj opštini, pa da se pređe u javno preduzeće, pa da se iz tog javnog preduzeća uzme otpremnina, pa da se ode u neko ministarstvo, pa iz tog ministarstva da se opet uzme otpremnina da se ode u agenciju, ljudi su pravili biznis od svega toga i to je činjenica i zbog toga je ova Vlada kao jedan od bitnijih stvari targetirala, i po najavi gospođe Kori Udovički biće i urađen zakon o državnim službenicima koji će određivati i platne razrede, koji nisu novina već nešto što je u prošlosti postojalo, da za isti nivo rada i angažovanja, da za isto radno postoji ista i nadoknada, zato što želimo da od državne uprave Srbije napravimo servis građanima i privredi i investitorima u Srbiji i zato što mislim da je to jedan od pravih načina i pravih puteva da se ne samo uredi naša država, već i da se stvori ambijent za ulaganja i za više radnih mesta.
