Samo mi recite da li ste vi koristili svoje pravo na repliku ili ste diskutovali po amandmanu? Replika. Dobro.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, izvolite.

Hvala predsednice, opet je po amandmanu, ispred poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Danas su građani mogli da čuju faktički tri mišljenja tri pravnika. Ali, da građane Srbije ne bi zbunjivali sa pravničkom teorijom, hajde sada ovaj problem da uprostimo i da krenemo od nečega što je elementarno.
Prvo i osnovno, da li je doping protiv prava? Jeste, i tu apsolutno nema nikakvih dilema. Ako je nezakonit i protivpravan, da li to znači da mora biti kažnjiv? Apsolutno tačno. Da li to znači da u toj situaciji mora da bude propisana sankcija ili kazna? Tačno je i vi ste je propisali, vi ste je sistematizovali u odredbama zakona. Ako je to što je kažnjivo navedeno taksativno u zakonu, onda su sistemi kažnjavanja jasno gradirani i ono što je za građane najvažnije da znaju jeste sledeće – ako se neko već podvrgao dopingu i protiv njega pokrenut odgovarajući postupak za utvrđivanje dopinga i to se, kako smo čuli od vrsnih lekara, utvrđuje na egzaktan način, onda teret dokazivanja mora da bude na sportisti da je doping koristio na način koji je podrazumevao da je legitiman, a da nije znao da je to nelegitimno.
Da li je u tom slučaju postupao sa nepažnjom? Pa, i ako je nešto propustio, a nije smeo da propusti, bio je dužan da taj propust na bilo koji način eliminiše, opet je odgovoran, opet mora snositi odgovarajuću sankciju. Da ne govorim o nameri, neću govoriti o umišljaju, ni direktnom ni eventualnom.
Teret dokazivanja ovde mora da bude na sportisti – zašto je nešto popio, zašto je nešto pojeo, zašto je koristio suplement, da li je znao da su to suplementi ili nisu. U ovoj situaciji, jednostavno nema potrebe da zbunjujemo građane, prilično je jasno da ono što je nezakonito mora biti sankcionisano, da mora postojati dokazni postupak, da u tom dokaznom postupku je onaj ko je, uslovno rečeno, okrivljen ima pravo na odbranu, a kroz tu odbranu da iznosi dokaze i tim dokazima da osporava tvrdnje da li je kriv ili nije kriv. Savršeno jasna stvar i mislim da zaista nema potrebe da dalje vodimo polemiku o ovoj prilično čistoj situaciji. Hvala.

Dr Aleksandar Martinović, po amandmanu ili replika? Imate pravo na repliku, izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Dokazali smo da gospodin Dušan Petrović ipak ne zna u čemu je razlika između eventualnog umišljaja i nehata.
Ono što hoću da kažem, ono što je mnogo važnije, hajde da ovu stvar posmatramo malo šire. Tu je ministar koji je bio profesionalni sportista, pa neka me ispravi ako grešim. Ovaj zakon se pre svega donosi zbog onih koji se profesionalno bave sportom. Dakle, profesionalni sportista i te kako ima saznanja šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno. Ne donosi se ovaj zakon zbog dece koja u uzrastu od 12 do 16 godina igraju fudbal u nekoj zonskoj ligi, ovaj zakon se pre svega donosi zbog sprečavanja dopinga u profesionalnom sportu, gde se i postižu vrhunski rezultati. Nadam se da se slažemo oko toga.
O kakvoj konkretnoj situaciji se radi? Radi se o tome da je sportista bio podvrgnut doping kontroli i utvrđeno je da u njegovoj krvi ili urinu se nalaze nedozvoljena sredstva koja su predviđena odgovarajućim propisima kao doping. Dakle, nađeno je kod čoveka nešto što nije dozvoljeno i sada vi kažete – ali, postoji pretpostavka nevinosti. Pretpostavka nevinosti važi u krivičnom pravu, ali ovde ne može da važi zato što ovo nije krivično-pravna materija, o tome se radi. Kako vi da kažete – jeste, u mojoj krvi ili urinu je pronađeno anti doping sredstvo, ali vi dokažite da ja nisam kriv. To je potpuno besmisleno. On treba da dokaže da nije kriv zato što se u njegovoj telesnoj tečnosti, krvi ili urinu, nalazi odgovarajuće doping sredstvo.
Vi stalno mešate krivično-pravnu materiju sa jednom materiju koja nema veze sa krivičnim pravom, što iz člana 16. mnogo jasno proizilazi. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Vanja Udovičić, kao predlagač. Izvolite.

Pokušaću praktično da vam objasnim. Ovde je suština u visini kazne, da li je sportista imao nameru ili je u nepažnji koristio nedozvoljenu doping supstancu.
Sportista koji je koristio i imao saznanje da je koristio, tu je dokazana namera i to se ne dovodi u pitanje. Kada pričamo o nepažnji, možda je koristio neku suplementaciju koja je bila kontaminirana sa nedozvoljenom supstancom. Ovde ako pričamo, pričamo o visini kazne, jer ne može da bude isti tretman za sportistu koji je nepažnjom koristio neku suplementaciju, a nije imao saznanja da je kontaminirana sa nedozvoljenom supstancom.
Juče smo tokom celog dana imali u odnosu na ovaj amandman širok krug konsultacija. Konsultovali smo se sa Međunarodnom antidoping agencijom, pošto ste dali sugestiju da bude presedan. Oni su izričito tražili da ovako ostane. Pročitaću vam i njihovo obrazloženje, baš zato što smo želeli da donekle pooštrimo, ali nismo imali uopšte mogućnost da ulazimo u ovakvu stvar, a kodeks je deo međunarodne konvencije i naravno da su neke stvari obavezujuće i neke stvari se prepisuju, neke stvari apsolutno ne. Zato što se neke stvari apsolutno ne prepisuju, zato i jesmo juče tokom dana se konsultovali čak i sa Međunarodnom antidoping agencijom.
Svetski antidoping kodeks prepoznaje razliku u visini izrečene mere u odnosu na to da li je sportista povredio pravilo sa namerom ili iz nepažnje, kako je članom 16. stav 2. propisano – licu koje je odgovorno za povredu antidoping pravila, mere iz stava 1. ovog člana izriču se u skladu sa sportskim pravilima nadležnih nacionalnih sportskih saveza.
Imajući u vidu da je članom 10. stav 4. propisano da sportska pravila nacionalnih sportskih saveza iz stava 1. tačka 1. ovog člana moraju biti u skladu sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa i nadležnih međunarodnih sportskih saveza, potrebno je da član ostane u predloženom obliku radi usaglašavanja sa Svetskim antidoping kodeksom.

Ministre, vreme.

Hvala.

Hvala.
Poslaniče Petroviću, po kom osnovu se javljate?
(Dušan Petrović, s mesta: Ili replika ili po amandmanu.)
Po amandmanu mogu, a po replici ne mogu. Jedino ako smatrate da treba da odgovorite na to što je kolega Martinović rekao da ne znate razliku između umišljaja i nehata?
Hoćete po amandmanu?
(Dušan Petrović, s mesta: Hoću da odgovorim kolegi Martinoviću.)
Replika, dve minute, da čujemo razliku između umišljaja i nehata.

Dakle, da ne ostanu nedorečene stvari. Nema ovo veze isključivo sa krivičnim pravom, ovo je pitanje svakog kaznenog prava, i krivičnog i prekršajnog i disciplinskog. Svi koji su išli u školu su gledali bar, ako nisu bili podvrgnuti nekom disciplinskom postupku u razrednoj zajednici. Eto, to je mnogo banalnije nego što su ove ozbiljne stvari ovde. Pa, i u tu mora neko da vas optuži ili da kaže da ste sumnjivi za nešto, pa da onda dokaže. Dakle, to je elementarna stvar u svim kaznenim postupcima, a ne samo o krivičnom postupku.
Tako da, da ne bude zabune ovde među građanstvom, i dalje ostajem pri stavu da ukoliko neko dokaže da nije kriv, onda mislim da nema potrebe da se ovi oblici vinosti dalje iskazuju. Vi, gospodine ministre, imate svoje poglede na to. Ovde se ne radi o ovome što vi potpuno razložno i životno obrazlažete. I naravno da se radi o visini kazne. Pa, ne može biti kažnjen neko ko je uradio nešto namerno ili na ovaj ili onaj način nije pazio, pa mu se desilo. Mora biti različito kažnjen, ali to nije tema i uopšte nije tema da opterećujemo dalje ljude. Zato ljudi idu u pravne škole i razabiraju ove stvari. Ko se malo bavio i ko je ikad ušao u sudnicu zna o čemu ja pričam, tako da nemam potrebu da o tome dalje diskutujem.