Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pridružujem se ocenama da ne treba da prihvatimo amandman koncipiran na ovaj način. Mislim da smo razloge za ovaj stav čuli vrlo jasno. Primer koji se tiče medicinske prakse direktno daje odgovor na pitanje koje su to situacije u kojima bi zaista bilo neophodno, ne samo zbog toga što je reč o stavu međunarodne organizacije, već i zbog toga što je reč o potrebi prakse, da se zaista izdvoji situacija u kojoj figuriše postojanje ili ne postojanje namere.
Naime, primer koji smo imali prilike da čujemo, a koji se tiče medicinskog tretmana sportskog radnika ili primer da dolazi do prisustva određenih supstanci u organizmu kod sportiste, da se to adekvatnim testom utvrdi, predstavlja faktičku situaciju. Ako bismo ostavili formulaciju da je neko oslobođen odgovornosti samo tako što će dokazati da nije kriv, a imamo faktički dokaz da su određene supstance pronađene, da li se onda njegova pozicija svodi na nezahvalnu ulogu nekoga da dokazuje da nije tačan rezultat testa, koji je crno na belo tačan? Ovde igra nešto drugo, da li je postojala namera. Jedan primer ste čuli. Drugi primer. Dolazi do intoksikacije kroz, recimo, ishranu koju je obezbedio neko ko je član stručnog štaba koji se brine o sportisti. Bez ikakvog znanja tog sportiste, bez ikakve želje da dođe u takvu situaciju i u situaciju u kojoj sam sportista nije u mogućnosti da prati i, samim tim što je savestan i vodi računa, utvrdi na vreme, blagovremeno reaguje, recimo, hranu odbije.
Imali smo pitanje – kako se onda utvrđuje odsustvo namere? Vrlo jednostavno. Mislim da nije teško zamisliti postupak, gde nakon što je utvrđeno da je kroz ishranu došlo do ulaska određenih supstanci u organizam, onaj ko je, recimo, za obezbeđenje te ishrane zadužen preuzme odgovornost, da kaže – da, dogodilo se to i to. Zbog toga je kontekst i prilika ono što bi u takvoj situaciji, iako je definitivno nekim testovima utvrđeno prisustvo nekih supstanci u organizmu, zapravo bilo olakšavajuća okolnost po sportskog radnika, čak i okolnost koja bi ga lišila krivice, što bi u takvoj situaciji bilo pravedno. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, mislim da bi kada se stručno posmatra situacija vezana za sam Predlog zakona u odnosu na amandman, kojim se želi zakon navodno popraviti, odnosno gde se treba intervenisati, pored medicinske struke treba da u svakom slučaju i pravna struka nešto kaže. Pošto ne želim da pretendujem da sam pravnička savest, želim da ukažem na nešto što je nedvosmisleno jasno, a to je da su pravni instituti namere i nepažnje u stvari instituti koji su analogijom primenjeni i iz drugih oblasti zakona koji su procesno-pravne prirode, odnosno materijalno-pravne prirode. Konkretno, Krivični zakonik, kao i Zakon o prekršaju koji ima i procesne odredbe.
Zašto ovo govorim? Namera je nešto što je protivpravno. Namera se može dokazivati. Postavlja se pitanje - koji su to parametri za dokazivanje namere? Onda to isto možemo da kažemo kako sud dokazuje nameru za učinioca krivičnog dela koji je umišljajno izvršio krivično delo? Ako je neko nešto namerno preduzeo, to znači da je njegova svest već bila usmerena ka tome da to i želi, a onda znači da umišljajno deluje na protivpravan način.
Kako se posmatra nepažnja? Analogno nehat. Ako je nehat neki blaži oblik vinosti, onda je ovde nepažnja nešto što podrazumeva nekakav blaži stepen. U tom pravcu ne vidim ni jedan jedini razlog da se na bilo koji način menja ovaj deo zakona u članu 16, imajući u vidu da bi i u pravnom smislu došli u jedan problem, jer dokazni postupak podrazumeva mogućnost sportiste da dokazuje da njegova namera i njegova svest nije bila usredsređena na protivpravno delovanje. Ako to dokaže odgovarajućim dokaznim sredstvima koji imaju potrebnu dokaznu snagu, logično je da neće potpasti pod ovaj kvalifikativ i da neće biti sankcionisan na način kako to predviđa odredba člana 16.
Zato podržavam i obrazloženje i u ime poslaničke grupe SPS smatram da je kvalitetno napisan član 16. zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Hvala predsednice.
Predsednice vi ste advokat, a ima u većini dosta ljudi koji su advokati. Ja mislim da ovo sad nije stvar samo prepisivanja konvencije, već ova stvar nije saobražena našem krivično-pravnom sistemu.
Kao što znaju svi koji se krivičnim pravom bave, umišljaj može da bude direktan i eventualan. U ovom prvom postoji svest o nečemu i prihvatanje da se to desi. Kod eventualnog postoji svest i olako držanje da do toga neće doći. Namera je upravo ovo što je govorio moj prethodnik da postoji usmerena svest ka nečemu. Nehat, a to je nepažnja, to su iste stvari, postoji ukoliko ne postoji svest, a postoji dužnost nekoga da bude svestan, pa se onda to dokazuje i kada nema ni jednog ni drugog onda taj nije kriv, što piše ovde.
Meni nije jasno kako vi možete da stavite u ovaj član ovde isti i nepažnju i nameru i ko je posetio neko suđenje pa je dokazivao ili se branio od dokaza, kako će neko sad ovde da tuži da se brani? Nije mi jasno uopšte zašto ubacujete druge institute kada postoji u našem krivičnom pravu sa vrlo dugom tradicijom potpuno jasno i definisano sve što se tiče subjektivnog dela bića krivičnog dela, i umišljaj i nehat i namera? Zašto vi u jednom sportskom zakonu ne upotrebljavate institute jedne duge krivično-pravne tradicije, već prepisujete nešto što ima tradiciju u nekim drugim pravima i proizvešće jako velike probleme u primeni?
Ako ste hteli da kaznite nekoga ko isključivo namerno uzima doping sredstva, to je trebalo da napišete. Ukoliko ste hteli nešto drugo, trebalo je to da uradite sa institutima krivičnog prava koji postoje u ovoj zemlji, pa Boga mi, tu negde skoro dva veka. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Nema više prijavljenih.
Na član 24. amandman su zajedno podneli…
Ministre da li želite vi?
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, s mesta: Želim ja.)
Isto važi napomena, pustiću vas zato što nisam uspela da pročitam sledeću stranicu, kao što je rekao potpredsednik, molim vas da se javljate na vreme, ne može predsedavajući da predvidi da li neko u glavi razmišlja da se javi ili da se ne javi. Važi za sve. Nije ministar u pitanju. Znaće ostali.
Ministre, hoćete li da odgovorite na kraju, da pustimo još jednog poslanika, jer vi možete samo jednom? (Da.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje Vlade je sasvim na mestu, a mislim da gospodin Dušan Petrović čisto pravnički nije u pravu. Evo zbog čega. On je tačno rekao da umišljaj može da bude, vratio se gospodin Petrović, drago mi je, direktni i eventualni. To je tačno, ali je pomešao eventualni umišljaj sa nehatom.
To što je on govorio odnosi se na nehat, gospodine Petroviću. Direktan umišljaj postoji onda kada vi znate da vašim činjenjem ili nečinjenjem možete da prouzrokujete krivično delo i hoćete njegovo izvršenje. Eventualni umišljaj postoji kada znate da vašim činjenjem ili nečinjenjem može da se izvrši krivično delo, pa pristajete da se desi zabranjena posledica, a nehat je ono o čemu ste vi govorili vezano za eventualni umišljaj, znate da nešto može da se desi što je suprotno zakonu ali olako držite da se neće desiti.
Dakle, to je prva greška koju ste napravili. Pomešali ste eventualni umišljaj i nehat, verovatno zato što se jedno vreme ne bavite advokaturom, nego politikom pa vam je malo znanje o tome izbledelo, ali nije ništa strašno.
Ono što sam još hteo da kažem, a vezano je za član 16, gospodin Petrović je govorio da ovde treba koristiti termine iz krivičnog prava. Član 16. vrlo jasno kaže – disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu, pa onda nabrojane, jedan, dva, tri, četiri, pet. Dakle, ovde se ne radi o krivičnim sankcijama. Ovde se radi o disciplinskim merama, što je, priznaćete, suštinska i drastična razlika.
Šta je Vlada ovim htela da postigne i zašto poslanička grupa SNS smatra da je obrazloženje Vlade sasvim na mestu? Prvo, ovo što je rekao gospodin Udovičić, ministar u Vladi RS je potpuno tačno. Mi imamo obavezu kao država da uskladimo naše zakonodavstvo sa međunarodnim standardima koji važe u ovoj oblasti i nema sumnje da se ovim zakonom to postiže. Naravno da ovaj zakon nije puko prepisivanje bilo kog Svetskog kodeksa. Ovaj zakon je zakon u klasičnom smislu te reči. On sadrži pravne norme kao i svaki drugi zakon koji je donet ili koji će biti donet u ovoj Narodnoj skupštini.
Ne razumem kako nešto da uskladimo sa međunarodnim standardima, a da baš ni u jednom članu zakona ne prihvatimo baš nijednu formulaciju koja je sadržana u Svetskom etičkom kodeksu. Taj deo ne razumem.
Ono što je Vlada takođe tačno primetila i ono što poslanička grupa SNS podržava je da jedno lice može da bude krivo ako postupa ili iz namere ili zbog nepažnje. Očigledno da je Vlada ovde htela da pooštri krivicu pa je rekla – lice je krivo ako postupa ili iz namere ili iz nepažnje.
Intencija Vlade, ako sam ja to dobro razumeo, ide ka tome da se pooštri odgovornost lica koja koriste, odnosno sportista koji koriste nedozvoljena doping sredstva. Dakle, Vlada je vrlo jasno rekla – lice je odgovorno ako postupa ili namerno ili iz nepažnje. Vi sada hoćete da obrišete ovo – namerno ili iz nepažnje iz meni potpuno nepoznatih razloga. Ne radi se ovde o pukom prepisivanju. Ovde se radi o preciziranju krivice.
Dakle, neko je kriv ako postupa ili namerno ili iz nepažnje i to SNS podržava, jer sutra možete da dođete u situaciju da neko kaže – nisam ja to namerno uradio, nisam znao, neko me je nagovorio, nisam dovoljno upućeni itd.
Na to može praktično svako da se pozove i onda u praksi možete da dođete u jednu vrlo čudnu situaciju. Niko neće da kaže da je namerno koristio doping sredstva, uvek može da kaže – pa nisam znao, nisam imao dovoljno informacija da li je nešto zabranjeno ili nije zabranjeno.
Vlada ovakvim predlogom potpuno razvejava svaku sumnju, dakle, ili ste namerno uradili ili iz nepažnje. Ako obrišemo ove reči koje vi predlažete da se brišu, doći ćemo u situaciju da ovaj zakon u praksi apsolutno neće imati bilo kakvog smisla, odnosno doći će do čitavog niza zloupotreba.
To ni poslanička grupa Srpske napredne stranke, niti Vlada Republike Srbije ne žele da dozvole i zato mi podržavamo u potpunosti obrazloženje koje je Vlada dala zašto ne prihvata ovaj amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, replika, zato što je kolega pogrešno protumačio vaše izlaganje. Izvolite.

Ne bih ja sada, gospodin Martinović ima stalno potrebu da nešto se iskazuje ovde, ali nema on veze sa Srpskom naprednom strankom, ni sa ministrom, čovek je u svojoj oblasti ovde jedna politička figura. Ima prosto veze i smisla sa time kako će ovo da se primenjuje u životu.
Sada ako ćemo već da ulazimo u nešto što mislim da je ozbiljna stvar, dakle, prvo postoji pretpostavka krivice za nekoga ko je za nešto osumnjičen, što je protivno našim pravnim načelima i pravnim načelima civilizovanog sveta, jer kaže da će biti izrečene mere prema osobi, odnosno neće biti izrečene ukoliko to lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila dokaže da nije krivo. Valjda neko treba da dokaže da je kriv, taj koji je za nešto osumnjičen, a ne obrnuto. Znači, to je jedna stvar.
Druga stvar, više da ne ulazimo sad u opterećivanje ovolikog broja poslanika i javnosti, pa da vidimo kakva je razlika između direktnog umišljaja i namere, ima li nekakve razlike u krivično-pravnoj teoriji ili nema? Ima naravno.
Ako hoćete da kažete da neko, ukoliko dokaže da nije kriv, ne treba da bude odgovoran, šta će vam onda dalje da obrazlažete i nameru i jedan umišljaj i drugi umišljaj i nepažnju koja je nehat? Onda, nema ništa četvrto. Ako neko dokaže da nije kriv, onda sigurno nije ni nepažljiv, niti je nešto uradio namerno, tako da je ovo, kako bih rekao, jedna suvišna formulacija, ako uopšte ima sada dalje potrebe da se bavimo ovim logiciranjem pravničkim ovde.
Dakle, jako će biti teško primeniti ovu odredbu i sa time ćete se susresti prvi put kada krenete u jednu ovakvu proceduru.