Verovatno bi bilo ministru da čuje ovo pitanje vezano upravo za eksproprijaciju…

Zahvaljujem. Potrošili ste vreme poslaničke grupe. Hvala.
Reč ima Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, očigledno je da postoji potreba za usaglašavanjem sa evropskim propisima i praksa je pokazala da je potrebno doći do novih, odnosno dopunjenih ili izmenjenih zakonskih rešenja u pojedinim oblastima, zato mi danas i raspravljamo o ovom setu ekonomskih zakona. Ja ću se u svojoj diskusiji zadržati na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
U Srbiji je nekada pre niz godina bilo moguće da na tržištu posluju samo strani investicioni fondovi koji su formirajući domaće firme mogli da posluju, trguju na berzi i učestvuju u privatizacijama, za razliku od domaćih fondova kojima je to bilo zabranjeno.
Zakonom o investicionim fondovima koji je donet 2006. godine, to je izmenjeno i tim zakonom je predviđeno da postoje tri vrste investicionih fondova – zatvoreni, otvoreni i privatni, kao i da investicionim fondovima upravljaju društva za upravljanje investicionim fondovima.
Inače, investicioni fondovi su u svetu jedan od najpopularnijih načina za ulaganje novca sa nizom prednosti, pre svega u smislu da investicioni fondovi predstavljaju profesionalno rukovođenje investicijama, zatim raznovrsnost kao mogućnost ulaganja novca i likvidnost kao velika prednost ulaganja u fondove, jer novac na taj način nikada nije zarobljen.
Predložene izmene i dopune postojećeg zakona o investicionim fondovima, odnose se jednim delom na usaglašavanje postojećeg zakona sa direktivom evropskog parlamenta i saveta iz 2009. godine, kao i terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o tržištu kapitala, novim Zakonom o privatizaciji i drugim zakonima, a odnosi se i jednim delom na povećanje mogućnosti ulaganja imovine investicionih fondova i veća zaštita investitora.
Mislim da je jedna oblast koja je vezana, ili jedna vrsta investicionih fondova a koja je važna za ekonomiju Srbije, mogla da bude detaljnije regulisana predlogom ovog zakona i koju niko danas nije pomenuo, a tiče se tzv. „nekretninskih fondova“. Vi sigurno znate da je u julu mesecu ove godine u organizaciji udruženja Finansijskih analitičara Srbije, organizovan skup koji je imao za cilj pokretanje inicijative za stvaranje adekvatnih regulatornih uslova za osnivanje i poslovanje nekretninskih fondova u Srbiji.
Zakon o investicionim fondovima, odnosno podzakonska regulativa prepoznaje nekretninske investicione fondove u formi zatvorenih investicionih fondova koji ulažu u nepokretnosti. Inače, zakonom je predviđeno da zatvoreni investicioni fondovi mogu ulagati u nepokretnosti u zemljište u zgrade u posebne delove zgrada u poslovne prostorije u stanove itd. 20% od ukupne imovine kojom raspolaže fond.
U Srbiji nažalost ne postoji ni jedan investicioni fond koji je posvećen nekretninama i koji je regulisan u skladu sa našim zakonima. Postojanje takvih fondova u Srbiji bi veoma značilo za razvoj i oživljavanje sektora nekretnina na likvidnost i transparentnost tržišta nekretnina.
Naše tržište je spremno za ovu vrstu fondova koji su inače posebna vrsta investicionih fondova koji najveći deo svoje imovine ulažu u nekretnine i u projekte koji su vezani za nekretnine.
Da bi u Srbiji zaživela ovakva vrsta investicionih fondova potrebno je stvoriti adekvatne zakonske okvire za njihovo osnivanje i poslovanje. Sadašnja poreska politika ne ide u prilog poslovanju investicionih nekretinskih fondova, jer su ovi fondovi formirani kao pravna lica i imaju obavezu da plaćaju porez na dobit po osnovu svog poslovanja. S druge strane, akcionari, učesnici ovih fondova, su u obavezi plaćanja duplog poreza. U obavezi su da plaćaju poreze na nivou dividendi, kojim nisu opterećena fizička lica, vlasnici nepokretnosti, tako da su oni u nepovoljnijem položaju od akcionara ovih fondova.
Iskustva zemalja u Evropi i u svetu, koje su ranije počele da koriste ovu vrstu fondova, su veoma pozitivna i većina tih fondova ulažu u komercijalne nekretnine, u hotele, u poslovne prostore, ali ima i onih fondova koji ulažu u, na primer, poljoprivredno zemljište.
Takođe, ovi fondovi su i mogućnost ulaganja za institucionalne investitore, osiguravajuća društva i penzione fondove, ali su, s druge strane, i mogućnost da privuku domaće i strane investitore.
Ovo vas molim da samo shvatite kao jednu dobronamernu sugestija koja će, ponavljam, pozitivno uticati na tržište i sektor nekretnina, ali i, na primer, za bolju naplatu poreza od nepokretnosti, itd.
Kao dobra izmena zakona jeste i ta da je predviđeno da iznos novčanih sredstava koje su predviđene za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda umanji na 125.000 evra, odnosno na 200.000 evra, kako je do sada predviđeno. S obzirom na finansijsku krizu i smanjenje vrednosti imovine kojom se upravlja, ova će izmena doprineti olakšanju, osnivanju i poslovanju fondova.
Znate sigurno da u javnosti postoje mišljenja da je procedura za osnivanje fondova glomazna i da ima previše ograničenja. Mi smo danas od ministra čuli da je cilj ovih izmena i dopuna Zakona da se olakša i pojeftini poslovanje fondova. Možda je ipak trebalo, naravno, ako je to moguće, ovu proceduru uprostiti, jer se može dogoditi da zbog komplikovane procedure strani investicioni fondovi upravljaju sredstvima iz inostranstva jer će im biti teško da svoje poslovanje prilagode našem domaćem zakonodavstvu.
Znamo da se efikasno finansijsko tržište može ostvariti odgovarajućim zakonima koji utiču na stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta, s obzirom da je naš strateški cilj priključenje EU. Regulativa koja se primenjuje u zemljama EU trebalo bi da bude smernica i za naše zakonodavstvo kada je ova oblast u pitanju.
U Srbiji su investicioni fondovi počeli da se razvijaju od 2007. godine, kada je tržište akcija bilo na vrhuncu, kada je imalo najveću vrednost. Tada je i veliki broj novoosnovanih fondova kupio akcije, ali je, nažalost, posle toga veoma brzo nastupila ekonomska kriza koja je bitno umanjila vrednost akcija, što je dovelo do pada, odnosno do gubitka velikog dela imovine fondova i to je bio loš marketing za sve one koji su bili eventualno zainteresovani za kupovinu investicionih jedinica. Mnogi ulagači su povukli svoje uloge, prodali investicione jedinice, čime se još dodatno smanjila imovina investicionih fondova.
Posle svega što se dogodilo na tržištu akcija, u Srbiji dominiraju gotovinski fondovi. Prikupljena sredstva se uglavnom plasiraju u obveznice, depozite banaka, a nažalost ne i u akcije. Trenutno kod nas postoji mali broj domaćih fondova, a i oni koji postoje, raspolažu veoma malo imovinom i zbog toga su zanemarljivi u svetskim tokovima.
Generalno kod nas ekonomska situacija jeste teška i zahteva reformu ekonomskog sistema, ali ipak postoje stvari koje mogu pokrenuti razvoj investicionih fondova i kod nas. Najpre moramo da vratimo poverenje koje je poljuljano kod investitora, da napravimo kroz zakonske okvire i regulativu da fondovi kroz prihode pokažu da su dobar način za ulaganje novca kroz raznovrsnost plasmana, kroz razvoj tržišta, obveznica, itd, a sve u cilju osnivanja većeg broja investicionih fondova, jer bi se tako došlo do razvoja tržišta kapitala, do jačanja konkurencije među investitorima i do jačanja opšteg privrednog razvoja.
Takođe, razvoj investicionih fondova i rad na obaveštenosti građana o prednostima i o pogodnostima ulaganja u fondove doprineo bi tome da naši radnici, na primer, koji su dobili akcije u firmama u kojima su radili ne unovče brzopleto te akcije za neke male novce koje tek tako za neke tekuće potrebe potroše, već da budu obavešteni, da bi ulaganje tih akcija u investicione fondove uticalo da se vrednost tih akcija poveća, a time da se uveća njihova imovina.
Procena je da kod nas ima preko 250.000 akcionara. Ukoliko se njima omogući da svoje akcije ulože u investicione fondove, značaj i funkcionisanje fondova će se znatno uvećati.
Zaključak bi mogao da bude da je potrebno povećati učešće investicionih fondova u razvoj privrede, ali pre svega treba stvoriti uslove kroz povoljna zakonska rešenja za investitore, kroz usklađivanje zakona sa zakonima EU, kroz podsticanje razvoja finansijskog tržišta i niz drugih mera koje će uneti stabilnost u ekonomsko okruženje.
Ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o investicionim fondovima je samo jedan korak u nizu potrebnih, ali svakako dobar korak. Poslanička grupa SPS će, kako je to ovlašćeni predstavnik Dejan Radenković rekao, u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stoiljković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri i gosti, dame i gospodo poslanici, kratko ću se osvrnuti na same odredbe prva dva zakona, Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu, koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, pre svega zato što je potrebno uskladiti odredbe ovih zakona sa odredbama Zakona o privatizaciji, koji je nedavno stupio na snagu.

Predloženim Zakonom o Agenciji proširuju se njena ovlašćenja. Osnovni zadatak Agencije je da promoviše i sprovodi kontrolu postupka privatizacije, a od sada obavlja i poslove pokretanja i kontrole likvidacije.

Poslovi iniciranja privatizacije nisu više u nadležnosti Agencije, već samo podnošenje predloga za pokretanje postupka stečaja radi okončanja privatizacije.

Još jedna od bitnih izmena koja se odnosi na ova dva zakona koja sam pomenula jeste i da se akcije Fonda neće uključivati na tržište hartija od vrednosti, što je bila prvobitna ideja.

Trgovanje akcijama na berzi bilo je u prethodnom periodu onemogućeno zakonskim preprekama i velikim troškovima brokerskih i berzanskih usluga.

Što se tiče samih besplatnih akcija, kao što je bilo i ranije, novac koji se prikupi prodajom imovine Fonda isplatiće se građanima na tekuće račune koji se nalaze u registru Agencije za privatizaciju.

Postupak dobijanja besplatnih akcija i novčanih nadoknada je potpuno besplatan, što je bitno za građane i svi dobijaju jednak broj akcija svakog preduzeća i jednaku novčanu nadoknadu.

Sva ova zakonodavna rešenja trebalo bi da omoguće veći interes potencijalnih investitora i kupaca i veći broj privatizacija.

Želela bih da se osvrnem na primedbe koje smo čuli. Ministar je rekao da nakon velikog broja pristiglih pisama zainteresovanosti, mali je broj onih koji su ozbiljna ponuda. Lično u tome ne vidim ništa loše. Smatram da je ova vlada podigla kriterijume za potencijalne investitore i da je upravo to razlog, jer cilj je da se investitori pridržavaju Zakona o privatizaciji, da se spreče nelegalnosti i zloupotrebe. Sigurna sam da je to i ranije postojalo da ne bismo danas imali veliki broj loših privatizacija gotovo u svakom gradu.

Samo da podsetim da je Agencija za privatizaciju u septembru ove godine objavila pozive za privatizaciju 502 preduzeća. Ponude su stigle za oko 80% ovih preduzeća, a ponuđači su se najviše zainteresovali za preduzeća iz oblasti poljoprivrede, prerađivačke industrije i informisanja, odnosno medija i to najviše lokalnih medija.

Ono što je bitno jeste da preduzeća za koja ne budu stigla pisma zainteresovanosti i ukoliko se pokaže da privatizacija nije realna, nakon isplate socijalnog programa idu pod stečaj ili pod likvidaciju.

Takođe je bitno reći da je najveći broj ponuda stigao od naših privrednika, zatim zainteresovanih ima i među Nemcima, Amerikancima, Bugarima, Rusima, Britancima.

Preduzeća metalskog sektora imaju velike šanse za privatizaciju i pored toga što su zastarele tehnologije i što su prezadužena, takođe imaju veliku vrednost imovine i imaju kvalitetnu radnu snagu.

Prilikom privatizacije preduzeća, odnosno medija budući vlasnik se obavezuje da će u narednih pet godina da nastavi istu delatnost. Ja sam samo napomenula nešto od karakteristika privatizacije. Zaključak je da za poljoprivrednu, prerađivačku i metalnu industriju postoje najveće šanse za dobru privatizaciju i ono što je jako bitno napomenuti je da je posle 20 godina konačno nađeno rešenje i za pribojski FAP i malopre kritike koje smo čuli da se odlažu rokovi, to je upravo zato što su postojale opstrukcije i želje da investitor ne ulaže u pribojski FAP.

Do kraja godine očekuju se dobra rešenja za fabrike hemijskog kompleksa, među kojima su „Azotara“ i „Petrohemija“ i „Železara Smederevo“. Ova sam preduzeća pomenula samo iz razloga zato što su značajni nosioci naše domaće proizvodnje. Uspešna privatizacija i jačanje privrede i pre svega očuvanje ovih radnih mesta jesu strateški ciljevi ove Vlade i na tome se intenzivno radi.

Što se tiče tačke 4. ovih zakona, Zakon o utvrđivanju javnog interesa radi realizacije izgradnje transbalkanskog koridora prve faze, želim da kažem, odnosno čuli smo i od ministra, ja ću ponoviti zbog javnosti da su kapaciteti energetskog sistema limitirani, zbog čega su potrebne dodatne količine električne energije. Regionalna saradnja je u tom smislu vrlo značajna i zato će transbalkanski koridor dati nove interkonekcije unutar zemlje i sa našim susednim zemljama, što će obezbediti redovno snabdevanje električnom energijom građana Srbije.

Takođe bih želela da se osvrnem na polemiku oko izgradnje dalekovoda u Vinči. Tu želim samo da kažem da nisu tačne informacije da se Vlada ne zanima za ovaj problem, jer ovom problematikom, odnosno izgradnjom dalekovoda iznad stambenih objekata bavili su se čak i skupštinski odbori, pre svega Odbor za zaštitu životne sredine, koji je tražio od nadležnih institucija da se dostave svi relevantni podaci, da se izađe na lice mesta, da se vidi kakvo je činjenično stanje. Iako je bilo propusta, to smo čuli, 2010. godine, kada je data saglasnost na studio o proceni uticaja na životnu sredinu i činjenica je da to nije ova Vlada dala, ali sada se moraju rešavati neki problemi koji su nastali u tom periodu, znači, nisu su se na molbe i zahteve građana oglušili niti EMS, odnosno „Elektromreža Srbije“, niti nadležno ministarstvo.

Zaista se radi na otklanjanju problema. Tamo gde postoji mogućnost da su blizu objekti, podiže se najviši mogući nivo, tako da smo sigurni da će se i ovaj problem rešiti u interesu zdravlja građana Vinče, posebno onih najmlađih u školama i vrtićima.

Još želim da kažem da će SNS sve ove zakone podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, ali kako bi moje izlaganje bilo razumljivije, pre svega ću se osvrnuti na sam pojam investicionog fonda.
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva od fizičkih i pravnih lica, pri čemu se prikupljena novčana sredstva investicionog fonda ulažu u različite vrste imovine, a sve u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Ulaganjem sredstava u investicioni fond građanima, odnosno fizičkim i pravnim licima se omogućava aktivno učešće na tržištu kapitala i, ono što je još važnije, rizici ulaganja su mali, jer sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci.
Prednost ulaganja u investicioni fond je što u svakom trenutku možete povući vaša sredstva i prinos koji možete ostvariti ulaganjem u ovakav fond je obično viši nego prinos koji biste ostvarili ulaganjem u neki konvencionalni oblik štednje.
Zašto je bilo neophodno donošenje izmena Zakona o investicionim fondovima? Pre svega, jedan od razloga je zato što se tržište kapitala od donošenja kapitala od donošenja zakona do njegovih izmena značajno promenilo i to pre svega usled finansijske krize, gde je došlo do pogoršanja položaja i uslova za poslovanje društva za upravljanje investicionim fondovima i smanjenje njihovih prihoda, tako da su ove izmene zakona usmerene ka podsticanju razvoja tržišta kapitala i većeg ulaganja u investicione fondove.
Takođe, od donošenja prvog zakona došlo je do značajnih izmena drugih zakona koji regulišu oblast, odnosno materiju tržišta kapitala i čak i u pitanju 25 zakona, tako da smo ovim izmenama faktički uskladili te izmene sa ovim zakonima.
Koliko je značajan ovaj zakon govori činjenica da je u kreiranju ovih izmena bilo uključeno čak 26 institucija, od čega 10 institucija iz privatnog sektora i tri strana konsultanta i to FIC, kao Savet stranih investitora USAID.
Ovo nam govori da je Vlada Republike Srbije prilikom kreiranja ovih izmena zaista vodila računa o pravim potrebama učesnika na tržištu kapitala i kreiranju izmena zakona koji će pomoći poboljšanju uslova na tržištu i povećanje prihoda investicionih fondova.
Što su najznačajnije izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima? Pre svega, jedna od najznačajnijih izmena je smanjenja iznosa novčanog dela kapitala potrebnog za osnivanje društva za upravljanje investicionim fondom sa 200 hiljada na 125 hiljada evra, a sve u cilju olakšavanja poslovanja i stimulacije osnivanja ovakvih društava. Umanjene su obaveze društava koji upravljaju investicionim fondovima u smislu da je društvo sada u obavezi da Komisiji za hartije od vrednosti dostavlja samo polugodišnje izveštaje, a ne i kvartalne izveštaje, kao što je do sada činilo, što je uzrokovalo dodatne troškove.
Izmene zakona predviđaju izmene u kojima se povećava finansijska sigurnost na tržištu kapitala i ona predviđa da Komisija za hartije od vrednosti sastavlja listu revizora koji mogu obavljati reviziju društava za upravljanje, čime se praktično ovaj segment stavlja pod kontrolu državnih organa i onemogućavaju se zloupotrebe.
Što se tiče finansijske sigurnosti za korisnike, odnosno ulagače u investicione fondove, izmene zakona uvode obavezu društva za upravljanje da uspostavi sistem upravljanja rizika, koji podrazumeva tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih instrumenata, kao i odredbu kod koje se u slučaju ulaganja u izvedene finansijske instrumente, kakav je npr. fond ugovor, kod koga imamo unapred ugovorenu kupoprodaju određene stvari, štiti investitore na taj način što se ulaganjem u tom slučaju može izvesti samo ako fond u momentu ulaganja sredstava ima dovoljnu imovinu kojom se mogu pokriti eventualne obaveze koje bi proistekle iz ovakve transakcije.
Izmenama zakona su preciznije definisani i elementi prospekta investicionog fonda, a sve iz razloga zaštite i podizanja nivoa sigurnosti ulaganja za investitore. Takođe, postojeće izmene zakona su usklađene sa direktivom EU, čime se ispunjava obaveza naše zemlje da sve zakone uskladi sa zakonodavstvom EU.
Šta su građani Srbije dobili novim izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima? Dobili su jedan nov i moderan zakon, koji je usklađen sa postojećim zakonima i podzakonskim aktima koji regulišu oblast tržišta kapitala, zakon koji je usklađen sa direktivama EU i, ono što je možda najvažnije, zakon koji je sačinjen u saglasju sa, kao što sam rekao, 26 institucija, od čega čak 10 iz privatnog sektora i koji će kao takav sigurno doprineti poboljšanju tržišta, odnosno stanja na tržištu kapitala u Srbiji i samim tim pokrenuti srpsku privredu.
Upravo zbog ovih razloga ja ću glasati za ovaj zakon i predlažem da i vi učinite isto. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da govorim o sva tri zakona, ali odustaću. Ipak bih voleo da kažem nekoliko rečenica o ovom zakonu koji govori o transbalkanskom koridoru, prvoj fazi, iz razloga što će strategijsku budućnost svake zemlje određivati energija, hrana i voda. Pošto ne želim da govorim o ovom zakonu, bolje bi o tome koliko hrana utiče na strategiju budućnosti govorio moj prijatelj Marijan Rističević, jer je on stručniji od mene i njegov kolega po struci, kalemar, poljoprivrednik, koji je poznat po tome što je kalemio lozu na travu i uzeo iz budžeta Srbije 503.000 evra.
Prema tome, odustaću od toga, ali dozvolite da citiram našeg srpskog, ali svetskog Nikolu Teslu koji je jednom prilikom rekao, citiram – razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog roda su strogo definisane energijom dostupnom za korišćenje. Prema tome, ne želim dalje govoriti o ovom zakonu.
Nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Kako znate, proces privatizacije započet je u Srbiji 1989. godine, tačno pre 25 godina, gospodine ministre, i to donošenjem zakona o društvenom kapitalu SFRJ. Osnovni modeli privatizacije po tada važećem zakonu bili su dokapitalizacija i prodaja, a kasnije isplata zarada u akcijama.
Republika Srbija 1990. godine počinje primenu republičkog Zakona o uslovima i postupku transformacije društvene u druge oblike svojine. Osnovni modeli tog zakona ostali su isti. Dakle, dokapitalizacija i prodaja, ali uvodi se i prodaja preduzeća u celini i davanje preduzeća u zakup.
U vremenu od 1991. do 1993. godine dolazi do društvenog usporavanja privatizacije, pre svega 134 preduzeća, a paralelno sa tim dolazi do pretvaranja društvene u državnu svojinu na osnovu Zakona o javnim preduzećima u obliku krupne infrastrukture. Tu u prvom redu mislim na EPS, JAT, ŽTP, PTT i druge.
Godine 1994. usvaja se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja u druge oblike svojine. Kako znate, rezultat tog zakona je bio zaustavljanje privatizacije i obnavljanje strukture kapitala u privredi sa dominantnim društvenim vlasništvom.
Između 1994. i 1997. godine u osnovi se privatizacija nije sprovodila. Tek 1997. godine Srbija donosi Zakon o svojinskoj transformaciji, a u vremenu od 2001. do 2012. godine bivši režim sprovodi privatizaciju bez ekonomske strategije razvoja Republike Srbije. Naravno, to nije bilo slučajno. Bivši režim 10 do 12 godina nije u centar svog delovanja stavljao srpski interes, dame i gospodo.
Dozvolite da kažem par rečenica povodom toga. Privatizacijom bankarskog sektora i predajom bankarskog sektora strancima suštinski je bilo prepuštanje raznih ekonomskih poluga države strancima. Koncept privatizacije primenjen 2001. godine doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Republike Srbije ili su imali od ranije plasman na strano tržište. Tu mislim na preduzeća duvanske industrije, cementare, Telekom, banke, farmaceutsku industriju, trgovinu i industriju piva.
Bivši režim prodao je sve čime su sami mogli upravljati i što bi ostavilo višak akumulacije. Na taj način bivši režim je uništio našu ekonomsku prošlost, uništio je našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece, a da su ostali na vlasti još godinu dana, uništili bi i naše korene. Bivši režim sproveo je kriminalnu, pljačkašku privatizaciju sa katastrofalnim posledicama po privredu Republike Srbije i čitavo naše društvo. Najveći deo privatizacije sveo se na rasturanje društvene imovine i grabež građevinskim zemljištem od strane onih iza kojih je stajao sumnjivi kapital. Novi vlasnici uzimali su velike kredite od banaka, umesto da novac ulažu u razvoj preduzeća i rast osnovne delatnosti izvlačili su ga preko of-šor firmi i doveli firme i radnike Republike Srbije do propasti.
Odsustvo državne kontrole u prethodnom periodu bivšeg režima stvorilo je okruženje za bujanje kriminalnih radnji, uključujući nezakonito izvlačenje kapitala i pranje novca. Razmeni korupcije i zloupotrebe bile su takve da je Srbija morala poništiti 622 od ukupno 2.081 izvršene privatizacije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je u svom obimnom ekspozeu od 20. aprila ove godine, gospodnje 2014. godine, na strani 19 rekao da će Vlada Republike Srbije doneti novi zakon o privatizaciji kojim će se oročiti privatizacija, učiniti je transparentnijom i okončati korupcionu praksu privatizacije. Kako znate, zakon je donesen u rekordnom roku i privatizacija je oročena do kraja ove godine.
Poštovani građani Republike Srbije, tako to radi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, po sistemu – rečeno, urađeno.
Na javni poziv o privatizaciji stiglo je 1.732 ponude za 403 preduzeća. Najveći broj ponuda za posrnula preduzeća u periodu bivšeg režima dali su privrednici iz Srbije, ali su stigle 72 ponude iz Nemačke, 32 iz SAD, 34 iz Bugarske i 26 iz majke Rusije i 21 iz Velike Britanije. Broj prispelih ponuda je jako iznenađujući za nas u ugodnom smislu, jer to govori da je Republika Srbija privlačna investitorima. Tu imamo preduzeća koja su podnela zahtev za kupovinu dela imovine, kompanije koje su zainteresovane za strateško partnerstvo, ali ima i onih koji su zainteresovani za rad i ulaganje.
Pošto je rok, 15. septembar 2014. godine, prošao, Agencija za privatizaciju će u roku od 45 dana predložiti resornom ministarstvu koja preduzeća će ići u stečaj. Ova Vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, donela je novi Zakon o privatizaciji, jer je bilo nemoguće, dame i gospodo, efikasno okončati postupak privatizacije za 584 subjekta u zakonskom roku i po modelima bivšeg zakona bivšeg režima.
Upravo novi zakon omogućiće veći interes potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala u imovinu subjekata privatizacije. Nadalje, ovaj zakon omogućava da se postupak privatizacije učini efikasnijim, transparentnijim, primerenijim jedinstvenim modelima i metodama privatizacije.
Na kraju, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije potpomognuta od strane predsednika države Srbije Tomislava Nikolića je smogla političke snage i napravila reformski program modernizacije Srbije, a to znači korenite reforme sistema gde će ekonomija biti gospodar, a politika sluga. Da bi to postigli, uništiće se mafijaška podloga takvih odnosa. To vam garantuje ova Vlada. Unatoč svakodnevnim ličnim i porodičnim provokacijama gospodina Aleksandra Vučića, mi poslanici SNS i većina građana Srbije dajemo mu punu podršku da istraje u modernizaciji Srbije, a znamo da hoće, jer znamo koliko voli svoju zemlju, jer je to u interesu, kako naše dece, tako i svih građana Srbije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković.