Razmislite o pauzi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zarad istorijske istine.
Pošto ne smem da se obraćam gospodinu Šutanovcu, obraćam se vama, gospođo predsednice.
Dakle, 1994. godine, koliko me pamćenje služi, potpisan je politički sporazum između dr Zorana Đinđića, dr Vojislava Šešelja i dr Vojislava Koštunice. Na naslovnoj strani tadašnjeg, ako se ne varam, nedeljnog lista „Pogledi“ fotografije Đinđića, Šešelja i Koštunice i dole piše „Ujedinila se opozicija“. Moguće je da se Demokratska stranka, koja je imala mnogo agregatnih stanja, nastala je kao građanska partija, pa su malo bili nacionalisti, a sada čujemo da su navodno socijaldemokrate i da se zalažu za prava radničke klase i da ustaju kada se svira Internacionala i tako dalje, da su oni tu 1994. godinu zaboravili, ali to što su oni zaboravili ne znači da se to nije desilo.
Sada to prebacivanje Vučiću, Nikoliću, Jorgovanki Tabaković, meni, sa aluzijama da sam ja ovde predstavnik SRS, to ovako deluje simpatično, ali nije dobro za samu DS.
Još jednu stvar moram da istaknem koju je gospodin Šutanovac, čini mi se, zaboravio. U svojoj istoriji i to, ako se ne varam, 1992. godine, već sam i ja čovek u godinama, pa sam malo počeo da zaboravljam te godine, ali čini mi se da je bila 1992. godina.

Vreme. Zahvaljujem.

Evo, završavam.

Ne može. Dve minute i 10 sekundi je. Dozvolite predsedniku da vodi sednicu. Zahvaljujem.
Određujem pauzu od pet minuta u skladu sa članom 112, pošto ne mogu da vas ubedim da ne pričamo o istorijatu naših država od SFRJ do današnjeg dana. Nastavljamo sa radom po amandmanima. Zaboravite vaše namere da pričamo o istoriji.
(Posle pauze.)

Dogovorili smo se o daljem radu, ali i da imamo redovnu pauzu.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće iz ministarstva, saglasan sam da je veoma važno da sada ozbiljno razgovaramo o sadržini svih 17 naših amandmana na ovaj Predlog zakona. Saglasan sam ovde i sa gospodinom Orlićem iz SNS koji je, kako sam ja razumeo, saopštio da su naša obrazloženja za sve amandmane, pa i na ovaj na član 8, suštinska.
Dakle, mi imamo suštinska obrazloženja i hteo bih vašu pažnju da usmerim upravo ka njima. Dakle, osnovni razlog za usvajanje ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju tiče se usklađivanja sa sadržinom novog Zakona o privatizaciji, a osnovni razlozi za usvajanje novog Zakona o privatizaciji, kada smo o njima raspravljali ovde, bili su da imamo odgovornu ekonomsku politiku i da imamo makroekonomsku stabilnost.
Upravo smo utvrdili tokom ove rasprave ovde, podsećajući da ćemo u petak morati da raspravljamo o rebalansu budžeta, da imamo neodgovornu ekonomsku politiku. To za mene znači sledeće – da nije bio valjan razlog za usvajanje Zakona o privatizaciji. Ako to nije bio valjan razlog, onda mi ne treba da usaglašavamo ovaj Predlog zakona sa jednim zakonom koji nije trebalo ni da se usvoji.
Poštovana gospodo, mislim da je logika veoma jasna. Tu sam razumeo gospodina Orlića, ali ne gospodu Markovića, Mladenovića i Kovačevića, koji očigledne, jasne, precizne ocene oko toga kakva se ekonomska politika vodi ne uvažavaju i suprotno onome što je nekakva, ja mislim zdrava logika, ipak neće da prihvate ni naš amandman na član 8.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Uvažena predsedavajuća, malopre smo imali jedan eklatantan primer da neko podnese amandman, a onda uopšte ne obrazlaže amandman. Priča o svemu i svačemu, ali ga najmanje interesuje amandman.
Inače, zarad javnosti, predložili su brisanje amandmana kojim se na neki način omogućuju i običnom čoveku koji je možda bio radnik u nekoj firmi da proda akcije i van tržišta hartija od vrednosti. Mislim da mu je to čak i povoljnije. Ali, nekome se izgleda to ne sviđa. Neko bi voleo do besvesti da imamo preduzeće u restrukturiranju ili već da imamo nemogućnost da se privatizuje neko propalo preduzeće, jer bi njima to i odgovaralo, s obzirom da su tu zapošljavali partijske kadrove i tako isisavali novac od građana Srbije.
Prosto sam samo želeo na to da ukažem. Amandman je potpuno van svake logike, ali neka građani znaju šta se ovde predlaže. Očigledno je nekome od prekoputa mnogo važnije da razgovara o tome ko je okretao vola na Palama 1993. godine.

Po amandmanu, molim vas.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Neophodno je da intervenišem.)
Zašto? Ovo oko volova se nije odnosilo na vas.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Moram da objasnim.)
Ne možete da objasnite. Dala sam reč poslaniku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Onda po Poslovniku.)
Može, ali ustao je poslanik. Vi ste malo zakasnili.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nisam. Pitajte zamenika sekretara, on je video.)
Nije gledao u vašem pravcu.
Reč je dobio narodni poslanik Aleksandar Marković.