Po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Ako mislite da imam osnova, ako ne, onda po amandmanu.)
Ne vidim osnov. Izvolite.

Vaše pravo, onda po amandmanu.
U pokušaju argumentacije zašto se neće glasati za amandman, samo da dodam, mnogo je manje važno da li je odluka da se podnese amandman, kako citirajući govornika kaže iskrena i dosledna ili je evidentno da vladajuća većina ponavlja sve greške protiv kojih je. Ogromna je razlika.
Jasno vam je rečeno, mere štednje na koje se ovde poziva, a kroz smanjenje plata i penzija, nisu dale nikakve rezultate. Možete konsultovati analizu pogrešnog obračuna profesora Rajnharta i Rogofasa sa Harvardskog univerziteta, koji je zaista pokazao da su greške u nečemu što je predstavljeno donosiocima odluka potpuno pogrešno i protumačene i primenjivane, mere koje se tiču smanjenja plata i penzija.
Ono što je legitimno za svaku vladajuću većinu je da pokušavate da obrazložite svoje bolje poteze lošim potezima onih koji su jednom bili u prilici da upravljaju javnim poslovima. Ono što je nerazumno je da istim takvim postupcima i ponovljenim tuđim greškama, samo zato što su sada vaše greške, objašnjavate da se i nekad grešilo.
Da dam ilustraciju, da ja sobom nosim drugačiji pristup, narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Veroljub Arsić su bili potpuno u pravu kada su kritikovali Zakon o finansiranju političkih aktivnosti 2011. godine. Nemam problem da to priznam i da podnesem predlog tog zakona i da to prekjuče objavim, kao što nemam problem da kažem da mi je drago da to uradi vladajuća većina zato što nije tema ko je šta nekada reka, tema je šta je ko uradio.
Dok to ne budemo razumeli mogla bih da vam ilustrujem da bi ova rasprava mogla da izgleda da vam ređam sve teškoće oko saradnje sa Hagom, sve probleme oko atentata na predsednika Vlade Zorana Đinđića, sve tragične događaje u ovoj Skupštini od istih ljudi koji su to zaboravili, ovde predstavljali štetu po sve nas.
Mogla bih da vam pričam o vraćanju 12 penzija za penzionere starosne, a 24 za poljoprivrednike, o stabilizaciji javnih finansija. Od toga nema koristi. To je neproduktivno i zato sam vam najiskrenije i najdobronamernije kazala ili hoćemo da pričamo o temama kojima se stvarno prave promene ili ćemo ostati kobajagi u stavu – ne bi mi te promene, jel moramo? Oba ne može.
Mislim da je ovo prvo što vam predlažem neminovno, a vama je na volji koliko dugo ćemo se trošiti na citiranju podataka koji su u prilog onome što vidim i što je merljivo. Ponavljate greške raznih prethodnih vlada i sada tvrdite da su dobre, samo zato što su vaše. Od toga nema koristi ni opozicija ni vladajuća većina, nego svi imamo zajedničku štetu. Na vama je odluka da zajedničku štetu izbegnemo. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika, pomenut sam.)

Molim vas, možete da se javite po amandmanu, ali  ćete morati da sačekate.
(Veroljub Arsić, s mesta: Pomenut sam.)
Molim vas, imam isti kriterijum kako prema vama, tako prema svima nastojim da bude sličan kriterijum. Prema tome možete po amandmanu, ili ćete po Poslovniku.
Pominjanje nekoga nije uvek dovoljan razlog za repliku.
Izvolite Arsiću imate po osnovu povrede Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, ako za vas nije dovoljno pravo na repliku član koji reguliše pravo na repliku, 104. pri tom se spomene ime i prezime narodnog poslanika i ako vam nije to pogrešno protumačeno, a za mene jako uvredljivo da mi ponavljamo njihove greške, ne znam šta više može da bude osnov za repliku.
Razlika između nas i njih je što mi ispravljamo njihove greške i što oni to neće da priznaju. U tome je problem. Da li će mere koje se stalno spominju da daju rezultat, rekao sam – na trajno neće, ali je kupovina vremena, veštačkog disanja, hvatanja vazduha dok investitore koje ste razjurili iz Srbije vratimo, ili dovedemo nove.
O tome se radi i zbog toga sam mislio gospodine predsedavajući da imam pravo da iskoristim svoje pravo iz Poslovnika i član 104.

Hvala gospodine Arsiću.
Ipak i dalje stojim pri stanovištu da niste imali pravo na repliku, ali možete da se izjasnite. Ne.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, po amandmanu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministri, dame i gospodo, narodni poslanici, zamišljao sam da ćemo danas ovu raspravu o amandmanima voditi na konto jačih argumenata. Ministar je jasno rekao u svom govoru i ne mogu da verujem da se ovakav amandman podnosi od strane onih koji su i pokrenuli zaduživanje i pokrenuli garancije na osnovu negativnog poslovanja i na likvidnosti poslovanja „Srbijagasa“.
Podsetiću da rešavanje pitanja javnih preduzeća i njihove profitabilnosti, njihove održivosti na tržištu je ono što predstavlja drugu fazu kada su u pitanju ekonomske reforme, posle fiskalne konsolidacije koje će definitivno biti na ovaj način sprovedena, upravo ide rešavanje problema ne samo garancija, ne samo subvencija i transfera javnim preduzećima, pogotovu u sektoru energetike i njihovim supsidijarima, tu moram da napomenem i Azotaru.
Problem Azotare nije problem u prethodnih godinu ili dve, nego je to problem u proteklih pet ili šest godina. Želim da kažem da je to druga faza, kao što će i druga faza biti rešavanje transfera PIO Fondu od 2,5 milijarde evra. Ono što predstavlja razliku između ove Vlade i onih predhodnih i predhodnih 14 godina je što ova Vlada i premijer imaju jasnu viziju kako će se ekonomski problemi rešavati i šta je cilj koji ova Vlada i na koji način treba to da uradi poslove i stvari u ekonomskoj oblasti, u ekonomskom smislu kako bi mogli da imamo ono što je najbitnije za našu zemlju a, to je privredni rast.
Ono što isto tako moram da napomenem je da ovakvi amandmani ne mogu doprineti. Dakle, očekujem da u narednoj debati tokom dana imamo stvarno jednu konstruktivniju raspravu i da pitanje koje se rešava garancijom „Srbijagas“ od 200 miliona dolara je egzistencijalno pitanje za našu zemlju. Iz kog razloga? Iz razloga onoga što je najbitnije u današnjem globalizovanom svetu i predstavlja jedan od osnovnih postulata funkcionisanja, ne ekonomija, nego država, a to je energetska bezbednost.
Moja koleginica Aleksandra Tomić to vrlo dobro zna i to je jedan od zahteva Evropske energetske zajednice - da svaka država da bi mogla da funkcioniše da se razvija mora poštovati standarde i principe energetske bezbednosti ukoliko je to moguće, naravno, da uradi.
Naša država je ozbiljna, naše ministarstvo je ozbiljno i mi na taj način želimo da obezbedimo energetsku bezbednost naše zemlje kako bi mogla da se razvija, ne samo ekonomija, nego kako bi mogli da zadržimo i da obezbedimo normalan život građanima Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Hvala vam, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, prosto želim da se uključim u ovu raspravu da na neki način izrazim i svoj odnos prema svim ovim merama koje se danas predlažu i o kojima danas moramo da odlučujemo.
Naime, kada govorimo o predlogu novog budžeta, mi govorimo u stvari o preraspodeli koja će se u toku narednog perioda, kada je reč o našim finansijama, normalno morati dogoditi. Jedna od mera koja je ovde predložena, koja naravno izaziva i najveću pažnju, jeste u stvari odnos prema platama i penzijama. Ja je prosto doživljavam kao jednu iznuđenu meru u ovom trenutku, jer se govori o budžetu u kojima nema sredstava, u ovom trenutku, za finansiranje svih rashoda. Mislim da se na takav odgovoran način odnosimo svi kod nas u kući. Kada nešto u budžetu nema, prosto se ne može deliti i ne može više i ne može do beskraja da postoji jedan takav odnos, jer dolazimo u situaciju da sutra ono od čega je našeg naroda i najviše strah kažemo – nema više ni za šta. Takav odgovoran odnos ne može da teče, prosto, u nedogled i ne možemo da se sutra suočimo sa situacijom da javnih finansija i paraliza države, prosto, zakoče kompletan razvoj.
U ovom trenutku, dakle smatram kao jednu iznuđenu meru koja je ograničenog karaktera i koja mora da da efekat u onom delu gde ćemo već u sledećem koraku sasvim odgovorno razgovarati o tome gde su danas naša preduzeća, kakvo je učešće njihovo u privredi, ali istovremeno u punjenju budžeta i odgovornom odnosu prema tome, a istovremeno, i to se iz najava Vlade već naravno vidi, razgovaranju o novim finansijskim ulaganjima i otvaranju novih radnih mesta. Bez toga, bez otvaranja i mogućnosti za zapošljavanje u budućem periodu, prosto opstanka je, ne samo generacijama koje su ostale bez posla, nego posebno ili naročito mladima, teško da možemo govoriti.
Dakle, to smatram kao jednim odgovornim odnosom koji nas stavlja u situaciju da već u nekoj narednoj sednici, u nekom narednom periodu iz svakog pojedinačnog resora možemo da govorimo o tome šta su realne mogućnosti kod novog zapošljavanja, ne samo kod promene njihovog načina evidentiranja, nego i na jedan drugačiji način, zaista otvaranjem novih radnih mesta. To, iz najava i ekonomista, odnosno preduzeća, iz više zemalja Evrope, možemo da vidimo da će se događati.
Kada je reč o merama koje danas usvajamo, hoću da podvučem da našem narodu nikada nije bilo krivo na nešto što je malo, pre svega, na onome što je nepravo, a to što je nepravo treba u stvari narednim merama ili eventualno nepravo narednim merama da ispravljamo.
U tom smislu smatram sasvim opravdanim ovakav jedan međupotez očekujući mnogo efikasnije predlaganje u narednom periodu i ovde prisustvovanje donošenju onih zakona koje će nam u stvari obezbediti ono što je perspektiva, ono što je rad, zapošljavanje i onda sasvim normalno mnogo raznovrsnije, kvalitetnije i bogatije vođenje socijalne politike. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Dragaš.
Na osnovu na člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine amandman na član 6. podneo je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Olena Papuga i mr Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala gospodine predsedavajući.
Tražio sam reč na podneti amandman nekoliko poslanika DS, vezano za „Srbijagas“, pa ako možete da mi dozvolite da iznesem stav naše poslaničke grupe.
Hvala lepo.
Naprosto, kao poslanička grupa spadamo u red onih političkih stranaka koje su se oduvek zalagale za strukturne reforme u našem društvu. One nisu postojale u periodu od 1990. godine do 2000. godine, a posle 2000. godine se najviše pričalo o strukturnim reformama, a najmanje ih je bilo na delu.
Svaka vlada je to pričala. Ovo što je gospodin Vujović danas rekao to je za našu poslaničku grupu apsolutno prihvatljivo.
Sa druge strane, zaista i u svim prethodnim vladama podnosioci amandmana su redovno podnosili ujedno i predloge za davanje garancija, kakav je i predlog kojim se danas traži da se ne daju garancije za „Srbijagas“.
Sa druge strane, apsolutno imamo i moralno i političko pravo da pričamo o svemu ovome jer smo bili jedni od najvećih kritičara stanja u „Srbijagasu“ i jedna od političkih stranaka koja je upravo tražila temeljne promene i strukturne reforme koje su sistemske prirode. To se do dana današnjeg desilo nije.
Imamo i sledeću pojavu – zalažemo se za tržišnu ekonomiju. Ovde je najmanje tržišne ekonomije. Cena gasa, to treba da znaju građani Srbije, danas nije ekonomska kategorija. Ona je socijalna kategorija i odnosi se pre svega, ne na ekonomsko pitanje, nego na političko pitanje. Političko je pitanje – da li će Vlada reći nastavićemo sa cenom gasa koja će dominantno imati socijalnu kategoriju a „Srbijagas“ i dalje ići u dubiozu ili ćemo uspostaviti tržišne principe. Što se nas tiče, mi smo u potpunosti za tržišne principe.
Sada, ako bi se ukinule garancije, što je predlog ovog amandmana, protiv čega sam ja apsolutno, to bi značilo pored toga što ne bismo bili sigurni pred grejnu sezonu…