Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege poslanici, u svojoj diskusiji danas zadržaću se na Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o legalizaciji, što je inače veoma bitna tema, veoma bitno pitanje i višedecenijski problem u Srbiji.
Danas smo u diskusijama narodnih poslanika čuli da postoji između 1.300.000 i 1.500.000 nelegalno izgrađenih objekata i da je negde oko 800 hiljada podnetih zahteva za legalizaciju. Negde između 500.000 i 700.000 vlasnika nelegalno izgrađenih objekata nije podnelo zahteve za legalizaciju. Od ovih 800.000 koji su podneli zahteve, većina, osim zahteva, nije dostavila neophodnu dokumentaciju koja je zakonom predviđena.
Prema poslednjem Zakonu o legalizaciji koji smo usvojili pre nešto više od godinu dana i kada je poslanička grupa SPS podnela amandman kojim se predlaže produženje roka, odnosno davanje mogućnosti vlasnicima objekata koji su izgrađeni posle 2009. godine, da svoje objekte mogu da legalizuju, odziv je nažalost bio veoma mali, tako da je na osnovu tog zakona podneto negde između 80.000 i 100.000 novih zahteva za legalizaciju.
I pored niza zakona i zakonskih promena, produžavanja rokova za legalizaciju, kampanja kojom se uticalo i pokušavalo da se utiče na vlasnike bespravno izgrađenih objekata da svoje objekte stave u legalne tokove, nažalost, ništa od toga nije urodilo plodom. Nijedan zakon u proteklih 11 godina nije uspeo da reši problem bespravne gradnje.
Meni je žao što je naš kolega poslanik Borislav Stefanović napustio salu, jer sam želela da ga podsetim da je od 2000. do 2012. godine, kada je nova vlada došla, doneto tri zakona o legalizaciji, odnosno Zakon o planiranju i izgradnji koji su u sebi sadržali odredbe koje su se odnosile na legalizaciju, zakon 2003, 2006. i 2009. godine. Za sve to vreme legalizovano je samo 15% bespravno izgrađenih objekata, pa se pitam ako za sve te godine nije moglo da se legalizuje više objekata, kako je ova Vlada mogla da legalizuje veći broj objekata za samo godinu dana?
Sigurno je da je jedan od najvećih problema u rešavanju predmeta kada je legalizacija u pitanju siromaštvo naših građana, jer nije u pitanju samo podneti zahtev za legalizaciju. Uz zahtev se traži zaista obimna dokumentacija na koju smo nažalost i mi uticali donošenjem Zakona o legalizaciji pre godinu dana. Evo, tu je nekih 15 stavki, da ih sada ne nabrajam, koje zaista za građane u ovom momentu predstavljaju veliki trošak.
Najmanji trošak od svega predstavlja naknada za uređenje zemljišta. Inače, lokalne samouprave donose odluke da može da se plati na više rata, da ima raznih popusta itd.
Znači, ako hoćemo da u ovom poslu napredujemo i da ova Vlada bude vlada koja će rešiti problem, za koji sam već rekla da je višedecenijski u Srbiji, onda moramo da donesemo novi zakon, kao što je i predstavnica predlagača rekla da će biti u pripremi u narednih šest meseci, koji će kroz analizu svih onih problema ili svih onih uzroka koji utiču na malu zainteresovanost bespravnih graditelja, da ćemo na osnovu te analize napraviti predlog nekog novog zakona.
Ne slažem se da je osnovni uzrok neažurnost lokalnih samouprava u rešavanju ovih predmeta zato što su građani podnošenjem 800.000 zahteva da legalizuju svoje objekte iskazali želju i volju da legalizuju, ali pitanje je zašto - nisu dostavili neophodnu dokumentaciju?
Napomenula sam da je tu u pitanju i ekonomska situacija, zatim, nepostojanje planskih akta je takođe veliki problem, ne samo za legalizaciju. Nepostojanje planskih akata u lokalnim samoupravama je problem, odnosno razlog zbog kojeg neki naši sugrađani pristupaju bespravnoj gradnji.
Pitam - šta smo mi uopšte preduzeli u smislu sankcionisanja lokalnih samouprava koje nisu donele planske dokumente, što je inače traženo nekim zakonima i rokovi su odavno istekli?
Moram da napomenem da je još jedan od glavnih problema zbog kojih građani ne uspevaju da legalizuju svoje objekte i imovinsko-pravni problem, jer npr. postoje građani koji su nasledili ili dobili na poklon stambene objekte u kojima žive sa svojim porodicama, koje su njihovi očevi još gradili, a da se parcela na kojoj je objekat izgrađen vodi u nekim zemljišnim knjigama, odnosno sada u katastru još iz 1912. godine, da ne postoji nikakav pisani trag da je izvršena kupoprodaja ili bilo kakav prenos. Ti naši sugrađani imaju veliki problem da dokažu vlasništvo nad zemljištem, a samim tim i da legalizuju objekte, jer jedan od uslova koji se traži za legalizaciju je dokaz o svojini na parceli na kojoj se objekat nalazi.
Više puta sam napominjala ovaj problem i više puta tražila da utičemo na to da se nekim zakonom reši ovaj imovinsko-pravni problem koji je prisutan u čitavoj Srbiji.
Zatim, moramo da napomenemo da postoji i u zakonima koji postoje samo na papiru, ali se ne primenjuju u praksi, zakoni koji su nedorečeni, koji u sebi imaju manipulativni prostor za obezbeđivanje mogućnosti za divlju gradnju. Potrebno je, kao što sam rekla, da kontaktiramo predstavnike lokalnih samouprava i da nam oni ukažu šta je ono zbog čega nije veći broj predmeta rešen i zašto nema više pozitivnih rešenja.
Konkretno, razgovarala sam sa načelnikom urbanizma u Smederevu, koji mi je dao neke podatke da je npr. nakon usvajanja Zakona iz 2003. godine, Zakon o planiranju i izgradnja, koji je sadržao odredbe o legalizaciji, odmah nakon tog zakona je podneto 10.000 zahteva za legalizaciju. Nakon zakona od 2006. godine podneto je samo 500 zahteva, 2009. godine 9.000 zahteva i 2013. godine zakon koji smo usvojili u prošlom sazivu 1.384 zahteva. To je ukupno 20.500 zahteva, od čega je rešeno samo 11%.
Iz razgovora sa njim sam došla do zaključka da je problem kod ovog poslednjeg zakona bilo to što se čekala odluka Ustavnog suda pet meseci, pa se zatim čekalo da se donese pravilnik o legalizaciji dva meseca, pa se zatim čekalo da se uskladi lokalna odluka o legalizaciji sa zakonom itd.
Još jednom ponavljam, ne možemo da svalimo krivicu na građane koji su možda i želeli da grade na osnovu građevinske dozvole, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih pitanja, nepostojanja planskih dokumenta itd, nisu u tome uspeli, a morali su na parcelama na kojima su imali da naprave sebi krov nad glavom. Takođe, ne možemo da optužimo ni lokalne samouprave da nisu ažurne. U svemu treba biti obazriv i jednom dobrom analizom doći do pravog zaključka i to uključiti u neki novi akt koji će rešavati problem bespravne gradnje, rešavati problem legalizacije i da ova Vlada bude Vlada koja će konačno rešiti ovaj veliki problem.
Svakako je cilj svih nas ovde u sali, barem nas koji smo ovde ostali, da omogućimo da se svi oni koji su bespravno gradili svoje objekte stave u pravne okvire i sigurna sam da nikome od nas nije cilj da dođe do rušenja tih objekata. Zato podržavamo produženje ovog roka za još šest meseci, u nadi da će neki novi zakon na najbolji mogući način rešiti ovaj veliki problem.
Poslanička grupa SPS, kao što je to rekao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Neđo Jovanović, u danu za glasanje podržaće Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.