Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/346-14

27.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 13:15 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Sledeći govornik Suzana Spasojević, a menjala je redosled sa poslanikom Draganom Todorovićem, takav je dogovor napravljen.

Dragan Todorović

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsednice.
Želim da kažem da smo i danas u prilici da pokušamo da izmenimo ono što je ili da unapredimo stanje u kome smo zatekli situaciju u jednoj oblasti društvenog života. Danas raspravljamo o poboljšanju situacije u oblasti pravosuđa i u oblasti građevinarstva, tačnije u oblasti legalizacije.
Pre svega, govoriću o situaciji koja se tiče pravosuđa. Naime, pošto je opšte poznat stav da Srbija želi da se približi civilizacijskim tekovinama Evrope, želi da prihvati ono što je dobro u Evropi, jedna od tih civilizacijskih tekovina jeste suština onoga što je precizirano odlukama komisije, konstitutivnog Saveta evropskih sudija koje je usvojio novembra 2010. godine, osnovna načela sudstva, Magna karta sudija u kome je precizirano da ne treba vezivati penzionisanje ili prestanak sudijske funkcije za navršenje staža ili na dužinu staža osiguranja, već da to treba vezati samo za godine života i to je jedna od predloga, jedna od stavki, jedan od razloga zbog koga je i u ovom predlogu zakona takvo rešenje predloženo, da se praktično na taj način i naše pravosuđe izjednači sa evropskim pravosuđem kako bi smo ispunjavali svoje međunarodne obaveze i kako bi smo bili komparativni i sa evropskim pravosuđima i sa svetskim rešenjima u toj oblasti.
Moram da kažem da je na tom osnovu povezana i situacija sa tužiocima. Takođe smo i u tom slučaju usvojili ili predlažemo da se usvoji preporuka iz Evrope kako bi smo ispunili nužne osnove za komparativno približavanje našeg tužilaštva onim vrednostima ili merilima na kojima se zasniva tužilaštvo u Evropi. Nadam se da ćemo u toj oblasti postići bolje rezultate nego što su postizani do sada.
Moram da kažem da je ova današnja situacija u kojoj žive građani Srbije ophrvana mnogim problemima. Pre svega, vrlo teška ekonomska situacija dovela nas je u položaj da moramo da posežemo za nekim vrlo nepopularnim merama kakve smo morali da juče usvojimo u ovom parlamentu kasno u noć, ali pošto su danas već odsutne kolege iz opozicije za koje nažalost moram da konstatujem da su napustili skupštinsku salu bez ikakvog osnova i bez ikakve potrebe, a ja kao poslaniku, dva mandata koji je bio itekako aktivan opozicioni poslanik, znam da je ovakav način vrlo negativan za delovanje u jednom parlamentu, pa u dobroj nameri želim da preporučim i kolegama da se što pre vrate jer ovako neće doći ni do kakvih rešenja niti će uspostaviti neku svoju bolju situaciju ili rejting na političkoj sceni.
Znam da smo pokušavali godinama da se izborimo za poboljšanje rada pravosudnih organa, konkretno tužilaštva. Nažalost, u toj nameri možda nismo uspevali ni onda, možda ne uspevamo ni sada u dovoljnoj meri jer pored teškog ekonomskog stanja s kojim se bori narod u Srbiji, narod se bori i sa velikim problemima i sa velikom željom za pravdom.
Naime, dok ja ovo pričam verovatno se nastavlja štrajk nezadovoljnih radnika „Prvog maja“ iz Pirota, koji štrajkuju jer se desila jedna vrlo negativna privatizacija. Desilo se to da je jedna slovenačka firma ojadila i „Prvi maj“, a bogami i državu Srbiju izgleda i da je bilo adekvatne pravovremene i blagovremene reakcije tužilaštva na upozorenja koja su stizala iz opozicije ka vlasti, a moram da kažem da je u tom malom gradu koji se zove Pirot na vlasti jedna šarenolika koalicija, na čijem čelu se još uvek nalazi čovek iz nekadašnjeg URS-a ili sada kako se već zove, ali tu vlast podržava i sačinjava i DS, dakle, upozorenja da se mora sprečiti kriminal koji se najavljivao ili se već nazirao u toj privatizovanoj firmi, nisu nailazile na adekvatan odziv u tužilaštvu.
Upozorenja su dolazila od nas opozicionih odbornika, i iz SNS i od mene lično kao odbornika Pokreta socijalista. Čak sam ja i tražio da se zakaže posebna sednica lokalnog parlamenta na kome bismo to morali da raspravimo, jer je apsolutno nenormalno da je jedna firma, koja je nekada bila najveći proizvođač muških odela u Evropi, privatizovana za dva miliona evra, a da je od države onaj koji je privatizovao tu firmu naplatio čak šest i više miliona evra i bez ikakvih osnova sebi pribavio materijalnu korist od oko četiri miliona evra.
Nažalost, niti kolege iz DS, niti kolege iz drugih struktura na vlasti u Pirotu, a nažalost niti kolege iz tužilaštva nisu našli za shodno da reaguju na ta upozorenja, tako da smo sada u situaciji da imamo vrlo velike probleme i da se danas, zahvaljujući neaktivnosti onih koji su se našli u situaciji da budu tužioci, moramo boriti sa jednim gašenjem požara koji je već u poodmakloj fazi rasplamsavanja.
Dakle, kao poslanik koji je od 2000. godine dosta toga pisao i u obliku amandmana i diskutovao prilikom prve promene ili prilikom prvog pokušaja reforme pravosuđa, jer sam tada bio ovlašćeni predstavnik za tu oblast, mogu slobodno da kažem da su mnogobrojne reforme ili pokušaji reforme u toj oblasti, nažalost, davali vrlo negativne rezultate.
Danas ova vlast koju čini SNS sa svojim koalicionim partnerima i Pokretom socijalista, kome ja pripadam, pokušava da stanje i u toj oblasti unapredi. Zahtevamo ili tražimo i molimo razumevanje od građana da zaista imaju strpljenja, jer možda je ta njihova glad za pravdom, žeđ za pravednošću zaista tolika da mi ne možemo na adekvatan način da ispunimo te njihove želje, ali pokušavamo ono što je u našoj moći i probamo onoliko koliko je to zaista moguće da stanje u toj oblasti poboljšamo.
Što se tiče legalizacije, a to je jedna zaista druga problematika, ali vezana za tendencije građana Srbije da žive u uređenoj državi, da žive na način koji neće da im predstavlja problem, da žive slobodno, da žive u svojim legalizovanim objektima, koji neće predstavljati poteškoću ili da neće morati da razmišljaju da li će sutra da im zakuca neko na vrata ili da im traži dozvolu, legalizaciju, svi mi želimo da živimo mirno u uređenoj državi.
Nije moguće ostvariti sve ono što smo zacrtali u određenim rokovima. Ovaj predloženi produžetak roka jeste u tom smislu da se omogući građanima, a i onim subjektima na lokalnu, opet ću podsetiti da na lokalnom nivou nema samo vlasti koju čine SNS i njeni koalicioni partneri, već ima mnogo i onih iz opozicionih struktura, nažalost, koje su danas napustile sednicu republičkog parlamenta, pa shodno tome moramo da se svi zapitamo da li smo dovoljno uradili na pitanju rešavanja tog problema legalizacije i moramo zaista da svi zajedničkim snagama, a ne ovako, napuštajući sednice parlamenta i bežeći od problema ili zabijajući glavu u pesak, da pokušamo da ili da oni pokušaju sa sebe da skinu deo odgovornosti.
Veliki broj govornika je govorio o tome šta je bilo ranije. Ja bih želeo da još jednom podvučem da ljudi koji nisu stručni da se bave nekim oblastima za koje su se školovali ne bi trebalo da ih obavljaju, ali i ovo haotično stanje u oblasti građevinarstva i urbanizma može da se pripiše i onima koji su zaista bili nestručni, a vodili ili zauzimali rukovodeće pozicije na tom planu.
Zbog svega toga pozivam sve kolege da podržimo ove predloge zakone. Nadam se da će se i opozicioni poslanici vratiti i da će svojim učešćem u parlamentu dokazati da su dosledni svojim opredeljenjima da zajedničkim snagama radimo na boljitku Srbije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Suzana Spasojević

Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege poslanici, u svojoj diskusiji danas zadržaću se na Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o legalizaciji, što je inače veoma bitna tema, veoma bitno pitanje i višedecenijski problem u Srbiji.
Danas smo u diskusijama narodnih poslanika čuli da postoji između 1.300.000 i 1.500.000 nelegalno izgrađenih objekata i da je negde oko 800 hiljada podnetih zahteva za legalizaciju. Negde između 500.000 i 700.000 vlasnika nelegalno izgrađenih objekata nije podnelo zahteve za legalizaciju. Od ovih 800.000 koji su podneli zahteve, većina, osim zahteva, nije dostavila neophodnu dokumentaciju koja je zakonom predviđena.
Prema poslednjem Zakonu o legalizaciji koji smo usvojili pre nešto više od godinu dana i kada je poslanička grupa SPS podnela amandman kojim se predlaže produženje roka, odnosno davanje mogućnosti vlasnicima objekata koji su izgrađeni posle 2009. godine, da svoje objekte mogu da legalizuju, odziv je nažalost bio veoma mali, tako da je na osnovu tog zakona podneto negde između 80.000 i 100.000 novih zahteva za legalizaciju.
I pored niza zakona i zakonskih promena, produžavanja rokova za legalizaciju, kampanja kojom se uticalo i pokušavalo da se utiče na vlasnike bespravno izgrađenih objekata da svoje objekte stave u legalne tokove, nažalost, ništa od toga nije urodilo plodom. Nijedan zakon u proteklih 11 godina nije uspeo da reši problem bespravne gradnje.
Meni je žao što je naš kolega poslanik Borislav Stefanović napustio salu, jer sam želela da ga podsetim da je od 2000. do 2012. godine, kada je nova vlada došla, doneto tri zakona o legalizaciji, odnosno Zakon o planiranju i izgradnji koji su u sebi sadržali odredbe koje su se odnosile na legalizaciju, zakon 2003, 2006. i 2009. godine. Za sve to vreme legalizovano je samo 15% bespravno izgrađenih objekata, pa se pitam ako za sve te godine nije moglo da se legalizuje više objekata, kako je ova Vlada mogla da legalizuje veći broj objekata za samo godinu dana?
Sigurno je da je jedan od najvećih problema u rešavanju predmeta kada je legalizacija u pitanju siromaštvo naših građana, jer nije u pitanju samo podneti zahtev za legalizaciju. Uz zahtev se traži zaista obimna dokumentacija na koju smo nažalost i mi uticali donošenjem Zakona o legalizaciji pre godinu dana. Evo, tu je nekih 15 stavki, da ih sada ne nabrajam, koje zaista za građane u ovom momentu predstavljaju veliki trošak.
Najmanji trošak od svega predstavlja naknada za uređenje zemljišta. Inače, lokalne samouprave donose odluke da može da se plati na više rata, da ima raznih popusta itd.
Znači, ako hoćemo da u ovom poslu napredujemo i da ova Vlada bude vlada koja će rešiti problem, za koji sam već rekla da je višedecenijski u Srbiji, onda moramo da donesemo novi zakon, kao što je i predstavnica predlagača rekla da će biti u pripremi u narednih šest meseci, koji će kroz analizu svih onih problema ili svih onih uzroka koji utiču na malu zainteresovanost bespravnih graditelja, da ćemo na osnovu te analize napraviti predlog nekog novog zakona.
Ne slažem se da je osnovni uzrok neažurnost lokalnih samouprava u rešavanju ovih predmeta zato što su građani podnošenjem 800.000 zahteva da legalizuju svoje objekte iskazali želju i volju da legalizuju, ali pitanje je zašto - nisu dostavili neophodnu dokumentaciju?
Napomenula sam da je tu u pitanju i ekonomska situacija, zatim, nepostojanje planskih akta je takođe veliki problem, ne samo za legalizaciju. Nepostojanje planskih akata u lokalnim samoupravama je problem, odnosno razlog zbog kojeg neki naši sugrađani pristupaju bespravnoj gradnji.
Pitam - šta smo mi uopšte preduzeli u smislu sankcionisanja lokalnih samouprava koje nisu donele planske dokumente, što je inače traženo nekim zakonima i rokovi su odavno istekli?
Moram da napomenem da je još jedan od glavnih problema zbog kojih građani ne uspevaju da legalizuju svoje objekte i imovinsko-pravni problem, jer npr. postoje građani koji su nasledili ili dobili na poklon stambene objekte u kojima žive sa svojim porodicama, koje su njihovi očevi još gradili, a da se parcela na kojoj je objekat izgrađen vodi u nekim zemljišnim knjigama, odnosno sada u katastru još iz 1912. godine, da ne postoji nikakav pisani trag da je izvršena kupoprodaja ili bilo kakav prenos. Ti naši sugrađani imaju veliki problem da dokažu vlasništvo nad zemljištem, a samim tim i da legalizuju objekte, jer jedan od uslova koji se traži za legalizaciju je dokaz o svojini na parceli na kojoj se objekat nalazi.
Više puta sam napominjala ovaj problem i više puta tražila da utičemo na to da se nekim zakonom reši ovaj imovinsko-pravni problem koji je prisutan u čitavoj Srbiji.
Zatim, moramo da napomenemo da postoji i u zakonima koji postoje samo na papiru, ali se ne primenjuju u praksi, zakoni koji su nedorečeni, koji u sebi imaju manipulativni prostor za obezbeđivanje mogućnosti za divlju gradnju. Potrebno je, kao što sam rekla, da kontaktiramo predstavnike lokalnih samouprava i da nam oni ukažu šta je ono zbog čega nije veći broj predmeta rešen i zašto nema više pozitivnih rešenja.
Konkretno, razgovarala sam sa načelnikom urbanizma u Smederevu, koji mi je dao neke podatke da je npr. nakon usvajanja Zakona iz 2003. godine, Zakon o planiranju i izgradnja, koji je sadržao odredbe o legalizaciji, odmah nakon tog zakona je podneto 10.000 zahteva za legalizaciju. Nakon zakona od 2006. godine podneto je samo 500 zahteva, 2009. godine 9.000 zahteva i 2013. godine zakon koji smo usvojili u prošlom sazivu 1.384 zahteva. To je ukupno 20.500 zahteva, od čega je rešeno samo 11%.
Iz razgovora sa njim sam došla do zaključka da je problem kod ovog poslednjeg zakona bilo to što se čekala odluka Ustavnog suda pet meseci, pa se zatim čekalo da se donese pravilnik o legalizaciji dva meseca, pa se zatim čekalo da se uskladi lokalna odluka o legalizaciji sa zakonom itd.
Još jednom ponavljam, ne možemo da svalimo krivicu na građane koji su možda i želeli da grade na osnovu građevinske dozvole, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih pitanja, nepostojanja planskih dokumenta itd, nisu u tome uspeli, a morali su na parcelama na kojima su imali da naprave sebi krov nad glavom. Takođe, ne možemo da optužimo ni lokalne samouprave da nisu ažurne. U svemu treba biti obazriv i jednom dobrom analizom doći do pravog zaključka i to uključiti u neki novi akt koji će rešavati problem bespravne gradnje, rešavati problem legalizacije i da ova Vlada bude Vlada koja će konačno rešiti ovaj veliki problem.
Svakako je cilj svih nas ovde u sali, barem nas koji smo ovde ostali, da omogućimo da se svi oni koji su bespravno gradili svoje objekte stave u pravne okvire i sigurna sam da nikome od nas nije cilj da dođe do rušenja tih objekata. Zato podržavamo produženje ovog roka za još šest meseci, u nadi da će neki novi zakon na najbolji mogući način rešiti ovaj veliki problem.
Poslanička grupa SPS, kao što je to rekao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Neđo Jovanović, u danu za glasanje podržaće Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka
Hvala.
Spremio sam se malo više da govorim o Zakonu o legalizaciji. No, nakon tri inspirativna govora mojih koleginica, pre svega Katarine Rakić, Branke Bošnjak i Suzane Spasojević, vrlo malo mi je i vremena i prostora ostalo da nešto novo kažem i da ne podelim sve ono što su rekle i njih tri.
Ono o čemu bih u par reči nešto rekao, to je ono što se desilo pre nekih pola sata, da je jedna mala grupa poslanika napustila ovo zasedanje, pa onaj ko nema argumente i onaj ko zaboravlja da su njihovi ministri negde od 2003. godine, čini mi se, gospodin Šumarac 2003. godine, pa do gospodina Olivera Dulića, upravo bili ljudi koji su pisali zakon i 2003. i 2006. godine itd, ne žele da podele sa svima nama ostalim poslanicima, a vidim da je velika većina ovde saglasna i da smo svi spremni da usvojimo ovu izmenu i dopunu zakona i da produžimo, a ono što je najgore je što ta mala grupa nije ni shvatila šta je namera ovih izmena i dopuna. Non stop su pričali o produženju roka za legalizaciju. Niko nije produžavao rok za legalizaciju. Pričali smo svo vreme o šest meseci, da onim ljudima koji su podneli zahtev za legalizaciju omogućimo da taj postupak i završe.
Pomenuo bih nešto drugo. Sam proces legalizacije nije samo naš nauk, nije nešto što su izmislili u Srbiji. Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju taj problem. Većina tih zemalja je donela neke zakone. Čak mislim da je Hrvatska donela zakon vrlo sličan zakonu koji smo mi doneli 31. oktobra 2013. godine i svi imaju slične probleme. Možda je jedno od boljih rešenja, a to je ono što ćemo raditi, nadam se, nakon ovih šest meseci i nakon ovog produženja roka, to je ono što je uradila nekada davno Republika Italija 1969. godine, kada je donela zakon, opštu legalizaciju, samo tamo gde te legalizacije možemo sprovesti i nakon toga bilo kakva bespravna izgradnja i bilo kakvo bespravno delovanje bilo je najoštrije kažnjavano i nije dozvoljavano čoveku da napravi kuću, pa mu rušiti. Mislim da je vrlo teško nekome dozvoliti da napravi kuću, pa mu tu istu kuću srušiti.
Znači, ako bismo krenuli u tom pravcu da taj budući zakon bude zakon koji će biti u jednom delu i pravičan prema onim ljudima koji su legalno radili, a da finansijski mnogo ne utiče na one koji nisu do sada legalizovali, jer je verovatno većina upravo zbog tih finansijskih problema i izbegavala postupak legalne gradnje. Smatram da donošenjem novog zakona treba predvideti i represivne mere, najstrože mere za one koji bi u budućnosti bespravno gradili. Da ne bih više zadržavao vašu pažnju, zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, poštovana gospodo poslanici, pre nego što krenem sa izlaganjem, želela bih da čestitam veliki srpski praznik i zaštitnicu žena Sveta Petka svim pravoslavnim vernicima.
Danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudijama. Za ovaj zakon je 199 poslanika ovog doma upravo podnelo zahtev za promenu.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona o izmeni Zakona o sudijama sadržan je u članu 148. stav 3. Ustava, kojim je predviđeno da se postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije sudija uređuje zakonom.
Članom 59. upravo je bilo propisano na koji način se određuje životni vek sudija. Naime, prvi postulat, odnosno prvi zahtev, odnosno uslov za penziju bio je – godine starosti, a to je 65 godina, a drugi, koji se i menja, je bio – 40 godina staža osiguranja. Ovo se briše i ostaje ono za šta smo se založili, a to je da sudije u penziju idu sa napunjenih 65 godina života.
Konsultantski saveti evropskih sudija usvojili su novembra 2010. godine osnovna načela sudstva, tzv. magna karta sudija. Nezavisnost sudstva se garantuje u pogledu aktivnosti sudija, njihovom dostojanstvu, naročito u pogledu zapošljavanja, imenovanja, do starosne granice za penzionisanje, napredovanja, određivanja plate, discipline, imuniteta, obuke i finansiranja sudstva. Takođe, 1985. godine UN su takođe donela načela koja su vrlo slična načelima EU.
Zašto je neophodno doneti i izglasati ovaj zakon po kratkom postupku? Upravo zato što mi pripadamo i kao član UN i Savetu Evrope.
Za donošenje ovog zakona nije potrebno odvojiti dodatna sredstva iz budžeta RS, a ovaj zakon treba objaviti prvog dana, odnosno već drugog, po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Zašto? Upravo zato što imamo međunarodne obaveze i član smo i UN i Saveta Evrope.
Drugi zakon, takođe, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim tužilaštvima govori o, jedan deo se odnosi na penzionisanje javnih tužilaca i njihovih zamenika. Šta to znači? U članu 157. stav 1. je regulisan način na koji se to određuje, a član 161. stav 5. se upravo menja. Po ovom članu jedan od uslova za odlazak u penziju je bilo da tužioci imaju 65 godina, ali postojala su još dva uslova. Drugi uslov je bio da 40 godina staža osiguranja ima tužilac, a treći uslov, koji je dodat, je bio da tužilac ima pravo, ukoliko je započeo neki predmet, da produži svoj radni vek za još dve godine. Ovim zakonom, znači u ovom članu 161. stava 5, brišu se ova dva stava, tako da ostaje samo da tužioci, kao i sudije, idu u penziju sa navršenih 65 godina.
Za ovaj zakon takođe nije neophodno odvajati budžetska sredstva, pod jedan, a pod dva, i njega treba objaviti prvi dan po objavljivanju u „Službenom glasniku“.
Zašto je ovo dobro? Zato što masa pripravnika radi bez stalnog radnog odnosa, položili su sa najvišim ocenama pravosudni ispit i sada ćemo imati šansu da te ljude zaposlimo.
Ovaj zakon, naravno, SNS će u Danu za glasanje glasati – za. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Girić, a neka se pripremi narodni poslanik Jelisaveta Pribojac.
...
Srpska napredna stranka

Ninoslav Girić

Srpska napredna stranka
Poštovani narodni poslanici, pred nama je set zakona, dva pravosudna zakona, Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama, koji je podnela grupa od 199 poslanika, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, takođe 199 narodnih poslanika, i Predlog zakona i izmeni Zakona o legalizaciji objekata, koji je podnela grupa od 127 narodnih poslanika.
Kratko ću se osvrnuti na zakon, odnosno na Predlog zakona o izmeni Zakona o legalizaciji objekata po hitnom postupku. Dosta je bilo reči o ovom zakonu. Zahvaliću predlagaču ovog zakona, Katarini Rakić, koja je bila eksplicitna i iscrpna u ovome. Predlog ovog zakona je da se član 23. stav 1. menja, odnosno da se reči – godinu dana zamenjuju rečima – godinu dana i šest meseci, kao i da ova izmena zakona stupa na snagu prvog narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Izmenom zakona kojim se rok za legalizaciju produžuje, mislim da je to objektivni rok za legalizaciju. Moramo imati u vidu da priprema za samu legalizaciju, priprema dokumenata je vrlo obimna i da je potrebno dosta vremena da se ona pripremi, pored toga postoji veliki broj ne legalizovanih objekata i o tome je bilo dosta reči, pretpostavlja se negde oko 1,3 miliona objekata.
Prethodni rok za legalizaciju, po starom zakonu, je 1. novembar 2014. godine, te je hitnost donošenja, odnosno po hitnom postupku ovim opravdana. Ovim je omogućeno da se svi podnosiocima zahteva za legalizaciju objekata daje prostora da pripreme svu dokumentaciju i dostave je nadležnim organima, kako se ne bi desile bilo kakve štetne posledice po građane i po privredu Srbije.
Ovde je takođe potrebno istaći da sprovođenje ovog zakona ne pada na teret budžeta RS, odnosno nisu potrebna dodatna sredstva za implementaciju ovog zakona.
Pozivam sve poslanike svih poslaničkih grupa da zajedno podržimo ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu. Poslanička grupa SNS će podržati ovaj set zakona. Hvala.