Vreme, gospodine Babiću.

Nemojte samo ukoliko se dešava nešto drugačije, a podsetiću vas da u osmom sazivu nismo imali nijedan zakon kada je bivši režim, ja bih ga vrlo rado ponovo definisao, ali nažalost neću imati vremena, biće prilike, nijedan jedini poslanički zakon nije bio za četiri godine, a ovo je neki sedmi ili osmi slučaj gde su narodni poslanici predlagači zakona.

Reč ima predstavnik predlagača narodna poslanica Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala. Pre svega želim da se zahvalim poslaniku Đurišiću na korektnoj raspravi, što se tiče Zakona o legalizaciji, i prosto da kažem da smo svesni da za šest meseci svakako ne može ovaj posao da se privede kraju i da ponovim samo nešto što sam već rekla u diskusiji. Ovaj rok je postavljen samo zato da bi se doneo novi akti, novi propis, koji je najavljen od strane Ministarstva. Vi znate, da je ministarka preuzela funkciju pre šest meseci na ovoj poziciji, prosto nije bilo moguće doneti propise i prosto i ne treba se rešavati na brzoplet način ovakva jedna oblast.
Videla sam da je vaša poslanička grupa podnela amandman da ovaj rok želi da produži za četiri godine, ja bih volela da bude kraći rok, da prosto se u praksi to završi dosta ranije i konačno da stavimo tačku na legalizaciju.
Što se tiče moje diskusije u prvom delu, zaista nisam želela da ona bude agresivan i nije bila agresivna, ali zaista ne mogu da ćutim i zatvaram oči na priču poslanika koji se ponašaju autistično, i umesto da sada pomognu u rešavanju stvari, oni se ponašaju kao da se divlja gradnja pojavila juče, da se stvorilo nešto sada što mi sami treba da rešimo umesto da oni sami konačno podnesu odgovornost i prihvate da nisu dobro radili posao.

Zahvaljujem, gospođice Rakić.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici, pre svega želim da istaknem da predloženim izmenama Zakona o sudijama se potvrđuju fundamentalni principi i osnovna načela na kojima počiva sudstvo, a jedno od sigurno najvažnijih načela je načelo nezavisnosti sudijske funkcije.
Socijalistička partija Srbije je dosledno istrajavala na poštovanju nezavisnosti sudijske funkcije, jer se na taj način štiti Ustav i doprinosi jačanju Srbije kao države sa stabilnim uređenjem i pravnim sistemom. Stoga, poslanička grupa SPS u predloženim izmenama zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o tužiocima, kao osnovni cilj vidi nezavisnost sudijske i nezavisnost javno-tužilačke funkcije.
Kada govorimo o nezavisnosti sudijske funkcije mi u poslaničkoj grupi SPS polazimo od toga da ta nezavisnost mora biti pre svega finansijska, drage kolege narodni poslanici, što podrazumeva adekvatan materijalni položaj sudije, adekvatnu zaradu. Kada govorimo o tome šta je to adekvatna zarad, onda je to ta zarada koja mora da odgovara onome što nosi odgovornost sudijske funkcije. Sudijska funkcija nosi izuzetno visok stepen odgovornosti i zbog toga upravo ta zarada treba da predstavlja neku vrstu barijere od svih mogućih vidova koruptivnog delovanja, podmićivanja, protivpravnih radnji i bilo čega drugo što je apsolutno nespojivo sa sudijskom funkcijom.
Osim toga, u ovaj materijalni položaj sudija i tužilaca nesumnjivo je da mora da ulaže i država, da mora da ulaže u njihovu stručnost, u njihovo stručno osposobljavanje, edukacije, da mora i te kako da vodi računa o tome da zaista ono čemu teži Republika Srbija, a to je elitno pravosuđe, da onda mora da ima i elitne sudije i elitne tužioce. Kako mogu biti elitni sudije i tužioci ukoliko ta ulaganja ne postoje kada je u pitanju stručno osposobljavanje, kada je u pitanju sticanje odgovarajućih znanja
iz različitih oblasti pravnih materija. Na tome, hajde da budemo potpuno iskreni, otvoreni, moraju da rade i same sudije, moraju da rade na sebi i na svom ličnom stručnom osposobljavanju.
Kao pozitivan primer jednog takvog trenda edukovanja sudija moram da navedem jedan od naših sudova na koji često ukazujem u svojim izlaganjima, a to je Privredni apelacioni sud u Beogradu, koji zaista uz veoma skroman novčana sredstva uspeva da organizuje izuzetno stručna visoko-referentna i kvalifikovana savetovanja i edukacije svojih sudija i da na taj način pomogne stručnom usavršavanju sudija koji zaista po stepenu stručnosti su na zavidnom nivou.
Tako da je od strane EU privredno pravosuđe konačno prepoznato kao elitni deo pravosuđa Republike Srbije. moram da skrenem pažnju kolegama narodnim poslanicima da je upravo privredno pravosuđe, naročito Privredni apelacioni sud u Beogradu u zadnje vreme zakonitim, pravičnim odlukama uspeo da stvori pravnu sigurnost investitorima koji žele da ulažu u Republiku Srbiju i koji žele da svoje investicije plasiraju upravo ovde.
Zbog toga SPS smatra da za takve sudije treba doneti posebna pravila o nagrađivanju njihovog rada jer se radi zaista o onima koji na častan, profesionalni i dostojan način obavljaju svoj posao i časno vrše svoju sudijsku funkciju.
Drugi vid nezavisnosti sudijske funkcije je funkcionalna nezavisnost, a ta funkcionalna nezavisnost sudijske funkcije nesumnjivo se postiže njenom stalnošću. Zato smo u poslaničkoj grupi SPS stali na stanovište da ćemo bez rezervno podržati predložene izmene i dopune sva tri ova zakona imajući u vidu ciljeve koji su proklamovani kako od strane Vlade Republike Srbije, a koju takođe bezrezervno podržavamo.
Sa druge strane, smatramo da se kvalitete u sudstvu može postići jedino na ovakav način tako što će se konačno brisati godine radnog staža, odnosno vreme provedeno na radu kao uslov za ostvarenje prava na penziju bez obzira da li se radi o sudiji ili se radi o tužiocu. Imajući u vidu da u svim zemljama i to daleko uređenijim, kako u smislu ekonomskog napretka, tako i u smislu demokratskih principa i postulata na kojima počiva jedno društvo i druge države takođe sadrže ove principe koji su ovde proklamovani.
Zbog čega poslanička grupa SPS upravo na ovom cilju posebno insistira? Pre svega, zbog toga što se dešava, a i što nije redak slučaj da penzionišemo sudije upravo u ono vreme kada oni dostignu potpuni stručni potencijal. Kada mogu na sebi najviše da rade, a istovremeno kada mogu od sebe najviše i da daju u pravosuđu, pre svega na osnovu njihovog znanja i iskustva. Naročito u vremenu kada možemo da ih unapređujemo. Naročito u vremenu kada od njihovog znanja i iskustva zavise edukacija mlađih sudijskih kadrova.
Zar je pametno da se tada ti ljudi penzionišu? Naravno da nije. Naravno da bi to bilo pogrešno i zbog toga svi mi koji smo potpisali predlog za ove izmene i dopune zakona stojimo na stanovištu da se ovakva anomalija morala čak i ranije da se otkloni, ali mi je sada sa punim pravom otklanjamo.
Na kraju krajeva, sudije se afirmišu kroz napredovanje počev od osnovnog suda, preko Višeg apelacionog suda, do Vrhovnog kasacionog suda. Upravo u Vrhovni kasacioni sud se biraju oni najbolji, najstručniji, sa najviše iskustva i najviše znanja.
Da li je drage kolege, narodni poslanici i građani Republike Srbije pametno da upravo tada kada izaberemo nosioca pravosudne funkcije koji će biti sudija Vrhovnog kasacionog suda da se taj isti odmah penzioniše. Apsolutno je neprihvatljivo i apsolutno štetno za pravosuđe. Na kraju krajeva, radi se o tome da nije redak slučaj da onaj koji navrši 40 godina radnog staža je još uvek mlad za odlazak u penziju i još uve i te kako koristan kao nosilac pravosudne funkcije. Zbog toga se u oba ova zakona otklanja jedna anomalija za koju je ponavljam, je imalo mesta da se otkloni daleko ranije.
S druge strane, mi imamo, poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije smatramo da sve sudije ne zaslužuju garanciju ustavnosti njihovih sudijskih funkcija. A koje su to sudije, drage kolege, narodni poslanici, možemo se složiti apsolutno svi mi ovde prisutni, to su pre svega sudije koji ne ostvaruju rezultate svoga rada, sudije koje su neefikasne, sudije koji postupaju predmetima znatno duže od godinu dana, ne retko znatno duže od pet godina.
To su sudije koje nakon zaključenja rasprave ili pretresa u krivičnim predmetima čekaju da urade presudu i po godinu dana, stranke na dostavljanje presude čekaju više od godinu dana, to su sudije koje su se ne retko ogrešavale o svoj moralni lik, o dostojanstvo, o časnost, i čestitost sudijske profesije. To su sudije sa tog stanovništva ne zaslužuju da budu u pravosuđu.
Upravo zbog toga poslanička grupa SPS smatra da takvima zaista i nije mesto u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Nažalost, građani Republike Srbije su i danas svedoci da takvih sudija u pravosuđu ima i da mi i danas osećamo posledice jednog lošeg postupka reizbora sudija iz 2010. godine i te posledice će se osećati i dalje.
Osećaće se zbog toga što nisu otklonjeni oni problemi koji su se pojavili kao neka vrsta karcinoma i od tada je pravosuđe debelo obolelo, a karcinom koji je metastazirao, a ova Vlada Republike Srbije se suočava sa tim metastazama i pokušava da ih izleči na nekakav način. Kako? To ćemo znati u neko vreme kada pravosuđe stane na noge, čemu ova Vlada Republike Srbije teži, a poslanička grupa SPS, barem ovim doprinosom pokušava da zaista taj cilj bude postignut na što efikasniji način.
Moramo se podsetiti pogubnih posledica reizobra iz 2010. godine, kada su bez bilo kakvih kriterijuma, barem ne onih koji su merljivi, koji su proverljivi, došlo do situacije, da budu reizabrani i oni koji raspolažu sa stručnošću i oni koji ne raspolažu sa stručnošću. Oni koji znaju i oni koji ne znaju.
Nažalost, vršeni su eksperimenti nad živim ljudima, pa su čak na osnovu odluke Ustavnog suda, sve te sudije vraćene u sudove, tako da u sudovima opet imamo i one koji raspolažu stručnim kapacitetom i one koji tog stručnog kapaciteta nemaju ni u kom slučaju.
Zbog toga poslanička grupa SPS snažno podržava donošenje pravilnika o vrednovanju rada sudija, kao i vrednovanju rada tužioca. Podsećanja radi, pravilnik o vrednovanju rada sudija je donet skoro, a o vrednovanju rada tužioca negde pre godinu dana ili malo više od godinu dana.
Ono što mi socijalisti smatramo da ni to ne sme da bude dovoljno, pravilnik mora da bude usaglašen, da prati vreme i mora da prati okolnosti i rad sudija.
U tom pravilniku ne smeju da budu pokazani kvantitativni kriterijumi za vrednovanje rada sudija, već kvalitetni kriterijumi za vrednovanje rada sudija.
Hajde da budemo tu potpuno iskreni, nije dobar sudija koji reši priliv predmeta. Nije dobar sudija koji primi 100 predmeta i u vrlo kratkom roku reši 90 predmeta, ali mu preko 90% predmeta bude ukinuto.
Zar je to dobar sudija? To ne može biti dobar sudija, jer se ne vodi računa o kvalitetu njegovog rada. Ako mu je ukinut veliki broj presuda, onda se postavlja pitanje primene njegove struke, njegovog znanja, umenja i svega onoga što inače svaki sudija elementarno mora da ima i sa čim mora da raspolaže.
Zato, novi pravilnici kojima se mora težiti i koji moraju biti dorađivani, dopunjavani, moraju sadržati upravo te merljive kriterijume za vrednovanje rada i sudija i tužilaca.
Ono što poslanička grupa SPS traži, jeste da se u radu nosilaca pravosudnih funkcija, naročito vodi računa o njihovom napredovanju, usavršavanju, njihovom prelasku iz suda u sud, jer nam se ne retko dešavalo da sudije koji ne zaslužuju da budu čak ni sudije, ni sudije prvostepenih sudova, budu svojevremeno, izabrane, ni manje ni više za sudije, i to apelacionih, pa i sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Zbog toga pravosuđe Srbije danas boluje, zbog toga pravosuđe Srbije danas je pod velikom terapijom i zbog toga pravosuđe Srbije danas otežano radi, a EU i evropska zajednica još uvek ne može, bez obzira na određene pomake koji su učinjeni, da da pozitivnu ocenu o radu pravosuđa Republike Srbije.
Mi socijalisti nismo mogli da se ne osvrnemo na ove činjenice, jer se radi isključivo o činjenicama. Radi se o činjenicama koje niko ne može da ospori. Radi se o tome što ni u jednom od ovih perioda, kada su činjene ove katastrofalne greške u pravosuđu, SPS nije bila zastupljena u resornom ministarstvu, koje je bilo dužno da se sa ovim problemima suoči i da ove probleme rešava.
Naravno da sve ovo što sam izneo za sudove, odnosi se i za tužioce i na isti način i po istom principu i tužilaštva moraju da deluju kao nezavisna, samostalna, ali visoko stručno osposobljena.
Imajući u vidu da je uvažena koleginica Olgica Batić ukazala na mogući problem, ja ću da u ime poslaničke grupe SPS se kratko osvrne na odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim tužiocima, gde se u članu 3. predloženih izmena, a u odnosu na član 123. Zakona o javnim tužiocima, predlaže izmena koja podrazumeva prijem u radni odnos na neodređeno vreme, javno-tužilačkog pripravnika koji je položio pravosudni ispit sa vrhunsko dobro iskazanim znanjem, to se kaže sa odlikom, takva je ocena, po kom principu on treba da bude u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Mi u poslaničkoj grupi SPS snažno podržavamo princip da se mladi ljudi koji su postigli izuzetne rezultate u školovanju i stručnom osposobljavanju, odmah zaposleni u struci.
Drage kolege narodni poslanici, pa i mi kao predlagači, moramo da imamo u vidu jednu činjenicu koja je apsolutno nesporna. Nećemo moći da afirmišemo mlade, visoko stručne ljude sa izuzetno, visoko pokazanim znanjem na stručnim ispitima, ukoliko za to ne postoje tehničke mogućnosti u tužilaštvima.
Šta, ukoliko su tužilaštva sa popunjenim radnim mestima, šta ukoliko ne postoji mogućnost da se odmah primi onaj koji je zaista pokazao izuzetno visoko znanje i stručnost na samom tužilačkom, odnosno pravosudnom ispitu?
Šta ukoliko nadležni javni tužilac nema gde da ga rasporedi, naš predlog iz poslaničke grupe SPS kao jedna vrsta krajnje dobronamerne sugestije i prema resornom ministarstvu i prema nama kao predlagačima, jeste da se ovakav način radnog angažovanja i regulisanja radno pravnog statusa, pri čemu dajemo podršku uvaženoj koleginici Olgici Batić, jeste ili da se precizira kroz amandman ili da se uredi na drugi način.
Po nama, drugi način jeste sihronizacija i koordinacija između svih institucija, a to je VSS, DVT, prvostepeni i drugostepeni i trećestepeni sudovi, kao i tužilaštva po hijerarhiji.
Kako? Jednostavno, tako što se na početku svake godine prave pravilnici o sistematizaciji radnih mesta, prave se kadrovski planovi, zna se tačno koliko će polaznika biti pravosudne akademije, onda uvažene koleginice, kao izvestioci, razumećete me kada kažem da tada možemo da izvršimo i sinhronizaciju i koordinaciju i predvidimo tačan broj kako onih koji će biti polaznici, tako i onaj procenat koji će položiti ovaj ispit, a samim tim i odrediti broj u kadrovskoj strukturi onih koji će biti sigurno primljeni.
Ova dobronamerna sugestija poslaničke grupe SPS, ide samo u pravcu poboljšanja kvaliteta jednog izuzetno dobrog zakonskog koncepta, jednog izuzetno dobrog zakonskog rešenja. Mi ga bezrezervno podržavamo, kao što sam i na samom početku rekao.
Na samom kraju, imajući u vidu da će moja uvažena koleginica iz poslaničke grupe SPS, Suzana Spasojević, nešto više reći o izmenama i dopunama Zakona o legalizaciji, ja ću, imajući u vidu moju vokaciju, moju struku, pre svega, pozdraviti sve napore koji se čine ka ozdravljenju pravosuđa, ka ozdravljenju pravosudnog sistema, ka omogućavanju dostupnosti sudova građanima, ka dostupnosti pravdi, kao idealu jednog demokratskog načela, demokratije koja mora biti afirmisana u Srbiji, koja teži ka putu tamo i gde joj je mesto, a to je mesto članstva u evropskoj zajednici, onda zaista moramo da ukažemo i na činjenicu da smo mi podržali nešto što već postoji, a to je prihvatanje osnovnih načela i koncepata koje je propisala EU, kao i osnovnih načela vezanih za pravosuđe koji je propisao konsultativni savet svih sudova EU.
Dakle, mi smo prilagodili naš koncept rada međunarodnim aktima, mi prilagođavamo naše pravosuđe standardima koji se od nas zahtevaju i traže, naša Vlada stremi ka onome što i pravosuđe mora da pretrpi i ono što će biti reflektovano na pravosuđe a to je zaista prvo - zakonitost, drugo - pravičnost i treće - stručnost u sudovima. Tek tada možemo da kažemo da je Srbija, kada je u pitanju pravosuđe stala na svoje noge i zato SPS snažno podržava predlog ovih zakona. hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druge akte iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima ovlašćeni predstavnika SNS dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću ovom prilikom uzeti previše vašeg vremena, odnosno neću iskoristiti svu raspoloživu minutažu, smatram da za to nema potrebe, da je materija koja se danas nalazi pred nama više nego jasna i da ne treba utrošiti previše truda da postignemo dobru zajedničku saglasnost o nivou korisnosti za naše građane koju ova rešenja sa sobom nose, ali i na sve druge aktere našeg društva kojih se ova predložena rešenja tiču.
Dakle, u svojstvu predstavnika SNS, najpre potvrđujem da naša poslanička grupa podržava ova rešenja, rešenja koja smo podržali svojim potpisima iz dobrih razloga koje smo čuli u konciznim, a opet vrlo sadržajnim obrazloženjima koleginica koje su danas govorili u svojstvu predlagača.
Dakle, kada je reč o Predlogu izmene Zakona o legalizaciji objekata, iz razloga što predloženo produženje roka za dostavu dokumentacije odgovara, pre svega, našim građanima. Čuli smo da postoji veliki broj građana Srbije koji je u ove procedure ušao, koji je proces započeo a koji nije do roka predviđenog aktuelnim zakonom, podneo svu neophodnu dokumentaciju. Tada bi, prosto po slovu zakona, došlo do obustave postupka. To je nešto što želimo da predupredimo, da sprečimo da se dogodi, pre svega, zato što je to interes samih građana.
Daćemo i par komentara na sve ono što se kao eventualna zamerka moglo čuti danas tokom dosadašnjeg toka rasprave. Pre toga, predlozi zakona o izmenama zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o izmenama Zakona o sudijama, u predloženim rešenjima podrazumevaju, kao što smo čuli dobra rešenja, da osnov za prekid radnog veka bude pre svega prebačen na godine života, dakle 65 godina života, kao osnovni razlog da tamo gde je broj godina radnog staža 40 godina precizno bio osnov koji je nastupao ranije pre ovog prvog uslova, više ne bude presudan.
Taj uslov se, pre svega, odnosi na one koji su započeli svoju profesionalnu karijeru pre 25 godine života. Tada dolazi do prvog susreta sa uslovom o godinama radnog staža pre nastupanja uslova u broju godina života. Smatram da se vrlo jasno vidi osnovna logika i drago mi je što postoji opšta saglasnost da je ova logika ispravna, da je tu reč o ljudima koji su rano započeli svoje karijere, o ljudima koji su bili efikasni i na svojim studijama i u završetku svih pripremnih obaveza, da postoji dobra logika da se tim ljudima pruži mogućnost da rade do ispunjenja starosnog uslova. Dodatno u zakonu koji se tiče tužilaštva, predviđa se i mogućnost koja će, nadam se, vrlo brzo postati i zakonska obaveza, da se za one koji su najbolji među najboljima, dakle one koji su završili pravosudni ispit sa odlikom, obavezno obezbedi i odgovarajuće radno mesto.
Dozvolićete mi, dame i gospodo, na ovom mestu da jedan minuta vašeg vremena potrošim na jedno potpuno zapažanje, jedno lično razmišljanje. Godine koje sam proveo kao student nisu bile toliko davno, tako da mogu da kažem još uvek se vrlo dobro sećam kako to izgleda, kakva osećanja nose čoveka koji se trudi da iz uloge diplomca što pre stigne do završetka onoga što podrazumeva osnovne studije, eventualno bilo kakvo dalje usavršavanje, ali da što pre stupi na profesionalnu scenu, da počne da radi, da počne da stvara, da se izgrađuje ne samo lično, već i da daje svoj doprinos društvu.
Kada pričamo o nagrađivanju onih koji su završili ispite sa odlikama, nagrađivanju onih koji su započeli karijere rano, pričamo o zaista onima koji su bili najefikasniji u tom pogledu. Svaki diplomac ima takvu želju, svaki čovek prirodno oseća istu stvar na isti način, ali mislim da je kod ovih ljudi taj osećaj još jači i još ubedljiviji i sa dobrim razlogom smatram lično, mada se ne ubrajam u te najbolje, da kod njih postoji i jasan motiv da rade duže. Ne smatram, jer opet to je moj lični stav, da bi oni odlazak u penziju kasnije nego što bi možda pružio jedan raniji osnov prihvatili kao kaznu. Naprotiv, ja smatram da i sami žele da rade do 65 godine a da to ne bude sve samo na nivou mog ličnog stava, potvrdila je i struka, čuli smo danas u dosadašnjoj raspravi, stavove Visokog saveta sudstva, stavove Državnog veća tužilaca, Ministarstva pravde, Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Dakle, vrlo jasna rešenja sa vrlo dobrim posledicama, svakako u prvoj meri za naše građane, a onda i za tužioce, zamenike tužilaca i sudije.
Zahvaljujem ovom prilikom i kolegama koje su dale podršku, kolegama koje sarađuju sa nama u okviru koalicije, ali i kolegama iz opozicije koji su takođe dali dobar sud o predloženim rešenjima i o njihovima implikacijama koji su dali i svoju podršku. Svakako razumem i potrebu da se pojave kritički tonovi na račun Vlade ili vladajuće većine, šta god da je na dnevnom redu, to je prosto normalno da se desi, čak i kada je nešto ovako nedvosmisleno i jasno i korisno na dnevnom redu. Naravno, u svemu treba imati odgovarajuću meru, ali hajde da ne kvarimo ova rešenja i ovu priliku, daljim pričama o bilo kakvoj meri.
Par komentara na neke zamerke koje su se mogle čuti danas, one su se ticale u prvom redu rokova i potreba hitnosti. Čuli smo već da je hitnost, kada je reč o Zakonu o legalizaciji nesporno jasna, nesporno utvrđena, da je reč o vrlo preciznom roku, nakon kog može da nastupi šteta po naše građane i da zaboravimo sve ostalo. To je samo po sebi dovoljno dobar razlog da pređemo na bavljenje zaključcima i na bavljenje formiranjem nekog našeg zajedničkog stava prema pitanju da li treba ili ne treba da nastupi šteta za naše građane, radije nego da vreme ovde trošimo na bilo kakve međusobne optužbe, ne samo zato što mislim da ova materija to ne zaslužuje i da ova rešenja koja treba da budu samo dobra i korisna to ne zaslužuju, već i zato što mislim da onome ko je tu vrstu rasprave o krivici bilo kakvoj i za bilo šta danas ovde započeo, to se sve i najmanje isplati, ali dobro, neka ne bude ni to najvažniji zaključak u priči.
Što se tiče hitnosti, lično zagovaram stav da sve što možemo danas ne ostavljamo za sutra, tako da i kada postoji bilo kakva rezerva da li je nešto moralo, reći ću vam vrlo ličan stav, ja sam uvek za to da nešto uradimo, ako možemo, ako smo za to spremni.
Obrazloženje da je bilo kakav ubrzani postupak predstavljao teškoću za cenjene kolege da obrade primljeni materijal, da se pripreme za sednicu, verujte, ne mogu da prihvatim iz samo jednog razloga, jer ako bih to prihvatio, prihvatio bih i tvrdnju da je procesiranje sadržaja od jedne ili dve rečenice problem za kolege narodne poslanike, što apsolutno ne verujem, čak sam i siguran da to nije slučaj. Dakle, to ću radije pripisati potrebi da se opet uputi koja strelica bilo Vladi, bilo vladajućoj većini, a ne kao realan razlog za bilo kakvo negodovanje.
Dakle, materijal je dovoljno koncizan, dovoljno sažet da je mogao da se pripremi u raspoloživom vremenu. Činjenica za to su i duge detaljne diskusije koje smo imali prilike da čujemo danas. Toliko na temu rokova i hitnosti.
Što se tiče svih drugih zamerki, a mislim da su se pre svega odnosile na neke članove Zakona o legalizaciji i ovih drugih zakona, koji nisu predmet ovih predloženih izmena, imali smo prilike da čujemo danas, upravo se i radi na tome. Dakle, upravo se radi na pripremi novog zakonskog rešenja koje treba da pokrije problematiku legalizacije.
Mislim da je veliko interesovanje za druge članove, druge delove ovog postojećeg zakonskog rešenja izvanredan osnov da svi zajedno pokažemo visok nivo interesovanja i za to novo okvirno zakonsko rešenje koje očekujemo uskoro pred nama.
Na kraju, s obzirom da nije bilo potrebe da izvedemo bilo kakav drugi zaključak na temu kako će se postaviti kolege narodni poslanici po pitanju samog glasanja, jer, koliko smo čuli, niko ne spori potrebu da se eliminiše šteta koja bi eventualno nastala po građane u slučaju jednog zakona, odnosno niko ne spori korisnost predloženih rešenja kada je reč o izmenama Zakona o tužilaštvu i o sudijama, izražavam ovom prilikom svoje duboko uverenje da ćemo postići maksimalnu širinu konsenzusa, zajedničke volje i postupiti na identičan način svi mi koji smo danas ovde u ulozi narodnih predstavnika, odnosno da ćemo jednoglasno podržati predložena rešenja ne samo zato što je prirodno da se to desi, s obzirom na ovakvu materiju, nego i zato što je to dobro čak i onda kada neko želi da napravi rezervu i da prikaže bilo kakvu razliku između opozicije i vlasti. Što ranije, dame i gospodo, uđemo u situaciju da svi zajedno podržavamo rešenja koja su dobra za celo društvo, mislim da je jasno, to će ranije početi da biva bolje i samom društvu kome pripadamo. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu.

Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas na dnevnom redu imamo objedinjenu raspravu o tri zakona od čega su dva zakona pravosudni i jedan iz oblasti planiranja i izgradnje.
Kao arhitekta, kao neko ko je bio član Gradskog veća Beograda zadužena za urbanizam, graditelj i projektant više od 30 godina, želela bih malo da osvetlim stavove SDPS-a na temu legalizacije, na temu potrebe uređenja države i u ovoj oblasti.
Zakon o izmeni Zakona o legalizaciji ima samo jedan član i taj član definiše produženje roka za podnošenje dokumentacije u postupku legalizacije. Tačnije, do 1. novembra, po Zakonu o legalizaciji iz 2013. godine, ističe rok za predaju dokumentacije, te konsekventno primeni člana 23. tog zakona građani bi bili možda u situaciji da zakon bude tumačen tako da, ukoliko nisu kompletirali svoju dokumentaciju, njima se postupak rešava tako što im se donosi rešenje o rušenju. Ministarstvo i nekoliko poslaničkih klubova prepoznali su situaciju i podneli smo inicijativu da se taj rok produži.
Zašto ovaj član 23. koji se menja se samo menja za period od šest meseci? Očekujemo da će jedan sistemski zakon o legalizaciji rešiti ovu materiju na nešto bolji i kvalitetniji način.
Ovo je zakon iz 2013. godine, Zakon o legalizaciji, koji je, u odnosu na sve prethodne zakone o legalizaciji, ubedljivo najrigidniji i za građane najstrožiji i očekujemo nekakvo poboljšanje u tom pravcu. Svi dosadašnji zakoni, zakon iz 2003, 2006, 2009, 2011. i 2013. godine, osim Zakona o legalizaciji iz 1996. godine, su bili prekluzivni zakoni, odnosno svi ti zakoni su imali determinisane rokove za dostavljanje dokumentacije. Samim tim i ovaj član ima rok i mi imamo obavezu da taj rok uskladimo sa mogućnostima lokalne uprave i države u postupanju po postupcima i po zahtevima građana.
Inače, kao kuriozitet, u Beogradu ima oko 240 hiljada još nerešenih zahteva za legalizaciju. Po novom Zakonu iz 2013. godine ima 39.836 nerešenih zahteva. Ne znam koliko znate, možda je sramota priznati, ali valja istaći, još uvek se postupa po nekim zahtevima za legalizaciju po Zakonu iz 1996. godine, odnosno postoje još nerešeni zahtevi pre čuvenog Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003. godine.
Socijaldemokratska partija Srbije se zalaže za uređenu državu. To je država koja stvara zakonski okvir, to je država koja stvara planski okvir kroz lokalnu samoupravu koja donosi odgovarajuće planove i to je država koja ima građane koji poštuju i zakone i planove i grade u skladu sa zakonima.
Šta je do sada uradila država na svom uređenju? Što se tiče zakona, tu je bila prilično aktivna. Kao što vidite, od 2003. godine do danas evo već pet, šest zakona u ovoj oblasti. Što se tiče planova, tu je država prilično zakazala i ovo se prevashodno odnosi na Grad Beograd. Veliki deo Beograda još uvek nije pokriven planovima. Naravno da je ovo jedan od osnova za neplansku gradnju.
Ono što mislim da je najveći nedostatak država, gde je država najviše zakazala, to je stvaranje odgovarajućih kapaciteta u postupanju po zahtevima građana, odnosno ako kažemo da u Beogradu ima još 240 hiljada nerešenih zahteva za legalizaciju, a po novom zakonu evo skoro 40 hiljada nerešenih zahteva, to znači da lokalna uprava mora da ima odgovarajući kapacitet da sprovede ovaj zakon.
Treba da znate da u Beogradu postoji Sekretarijat za legalizaciju koji se isključivo bavi ovim poslom. U tom Sekretarijatu ima oko 90 zaposlenih, od čega 40 do 50 službenika radi na procesuiranju, na operativnoj obradi zahteva. Svaki taj službenik ima svoje radno vreme i svoje ograničene moći. Kada množite satnicu, broj mogućih rešenih predmeta, vidi se da ovakav veliki broj zahteva ne može biti rešen u roku koji je predvideo zakon iz 2013. godine, a već sada smo svesni da ne može biti rešen ni po ovom sadašnjem odlaganja roka za narednih šest meseci. Utoliko pre očekujemo novi zakon koji će rešiti problematiku legalizacije.
Šta su, s druge strane, za to vreme uradili građani? Građani su radili bez građevinske dozvole onda kada nisu imali odgovarajuću plansku dokumentaciju i kada nije postojao nikakav osnov da dobiju građevinsku dozvolu, te su pribegavali nelegalnoj gradnji. Građani su takođe gradili i onda kada su imali planski osnov da grade dok dobiju građevinske dozvole, kako građevinske, tako naknadno i upotrebne, ali postoje i nesavesni građani.
Postoji treća grupa graditelja, a to su investitori. Ovo je, zapravo, i najveći problem legalizacije, zato što postoji jedna ogromna grupa investitora koji svesno kršeći zakone grade ili bez građevinske dozvole ili kada dobiju građevinsku dozvolu grade tako da probijaju urbanističke parametre i naknadno u postupku legalizacije, kasnije, očekuju da legalizuju te svoje uvećane kvadrate, potpuno tri različita slučaja.
Kada se izrađuje novi zakon, moramo biti vrlo svesni kako da determinišemo nove članove zakona i kako da se država svojim zakonima opredeli prema tri potpuno različite kategorije, relativno nesavesnima, onima koji za sebe grade dom i koji vide jedini način da u okviru svoje parcele sebi dograde sobu, izgrade sprat za svoje dete, a za to nemaju odgovarajuće planske akte i mogućnost da dobiju dozvolu i sve ove krajnje, a to je i ta investitorska legalizacija gde investitori, bogateći se, svesno krše zakon i grade kvadrate van odgovarajućih urbanističkih parametara.
Negde na početku sam rekla da je Zakon o legalizaciji iz 2013. godine veoma rigidan. Od svih dosadašnjih zakona koji su definisali legalizaciju, on je propisao najteže i najrigidnije uslove za građane koji treba da pribave odgovarajuću dokumentaciju, te samim tim, kako grupa poslanika koja je podnela ovaj zahtev, tako je i država svesna i odgovarajuće ministarstvo je svesno da se moraju relaksirati uslovi za građane koji nisu mogli u kratkom roku kako pribaviti odgovarajuću imovinsku dokumentaciju, takođe, pribaviti različite odluke sudova, izvode iz RGZ-a. To su sve uska grla, sudovi preopterećeni, te nisu građani uvek sami krivi za kašnjenja u eventualnom kompletiranju potrebne dokumentacije.
Zbog svega ovog što sam navela, raduje najava ministarstva da će u ovom kratkom periodu od šest meseci, te samim tim i za sve poslanike koji imaju primedbu na možda kratak i nejasan rok od šest meseci u kome se verovatno neće moći rešiti svi ovi nagomilani nerešeni slučajevi i zahtevi za legalizaciju, zato raduje najava ministarstva i zato raduje baš tih oročenih šest meseci, jer sagledavamo da će u verovatno vrlo, vrlo kratkom roku i stići taj sistemski Zakon o legalizaciji.
Što se tiče SDPS, mi smo se u svim svojim političkim poslaničkim aktivnostima determinisali da predlažemo zakone, podržavamo zakone koji uređuju državu. Ovo je zakon koji i samo jednim malim delom daje doprinos uređenju države, ali vrlo ćemo biti zainteresovani da potpomognemo svojim predlozima, da damo svoj doprinos u donošenju pravog sistemskog zakona koji će rešiti problem legalizacije i ostaviti problem nelegalne gradnje, problem gradnje bez dozvola, problem neuknjiženih objekata, daleko u svojoj prošlosti. Hvala.