Gospodine Stefanoviću, vi i gospođa Martinović ste prijavljeni, ali vama ne mogu dati reč jer nemam vreme koje mogu da vam dam, može samo gospođa Martinović. Jedino ako ona nije u sali onda mogu vama od ovlašćenog.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Dakle, kada predlagač kaže da mi nismo ponudili rešenja trebalo bi da zna da se na izmene zakona reaguje amandmanima samo u onom delu na koji se izmene odnose. Da su se predložene izmene odnosile na sve ovo o čemu sam govorila kao suštinskim problemima legalizacije, a to je pitanje procedure, pitanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, pitanje izrade projekata izvedenog stanja.
Dakle, da su se izmene odnosile i na te članove mi bismo mogli da reagujemo na ono što smatramo suštinskim problemom legalizacije i u tom smislu da predlažemo amandmane ukoliko bi bilo potrebno da ih predlažemo. Ovako time što ćemo produžiti rok za samo još šest meseci, bez da istovremeno rešimo i sve ostale stvari koje izazivaju problem i otežavaju postupak legalizacije nećemo postići apsolutno ništa. Hvala vam.

Na član 1. amandman je na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Odbor za ustavan pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, u ime Odbora za prostorno planiranje, saobraćajnu infrastrukturu i telekomunikacije, htela bih da obrazložim suštinu ovog amandmana.
Mi danas raspravljamo o izmenama Zakona o legalizaciji i sam zakon koji je važeći trenutno iz 2013. godine je definisao izuzetno prohtevnu i obimnu dokumentaciju koja je potrebna za legalizaciju.
Amandman koji smo mi podneli u ime odbora zapravo treba da definiše kada se dostavlja koji obim dokumentacije, znači kada građani dostavljaju određenu dokumentaciju a u roku koji produžavamo mogućnost podnošenja dokumentacije. Znači, mi produžavamo rok za podnošenje dokumentacije u trajanju od šest meseci i sada ovim amandmanom tačno definišemo koji je to obim.
Ovaj amandman definiše da se zapravo preuzima obim dokumentacije iz prve faze postupka legalizacije po osnovnom zakonu iz 2013. godine. Taj zakon i 2013. godine definisao je dve faze legalizacije.
Prva faza je faza u kojoj se ostvaruje, definiše mogućnost da se neki objekat legalizuje i naravno za tu fazu potrebna je relativno skromna i ona osnovna, nužna dokumentacija koju podnose građani.
Druga faza legalizacije je u kojoj je ustanovljena mogućnost da se objekat legalizuje. Nadležni organ lokalne samouprave je definisao mogućnost da se legalizuje i u tom slučaju građani su u obavezi da dostave tačno propisanu i obimnu dokumentaciju.
Da ne bi građani ulazili u rizik i da u fazi kada još uvek ne znaju da li mogu da ostvare postupak legalizacije, da li mogu da legalizuju objekat da ne bi ušli u taj rizik i podnosili obimnu dokumentaciju, mi ovim amandmanom zapravo definišemo da to produženje od šest meseci važi samo za taj skroman i prvi i osnovni obim dokumentacije.
Kada sam već uzela reč, želela bih samo da kažem, da definišem da ovih šest meseci koje uopšte ovaj zakon propisuje, kojim se propisuje neko odlaganje je zapravo rok kojim mi građanima izlazimo u susret da ostvare svoje pravo legalizacije, ali time nismo rekli da će se nešto posle tih šest meseci drastično promeniti.
Ponovo ističem, u razgovoru sa ministarstvom, u saznanju smo da se priprema sveobuhvatan zakon kojim će se postupak legalizacije rešiti sveobuhvatno i nadam se jednom za svagda da u Srbiji prestane priča o legalizaciji i da svi gradimo sa dozvolama, da svi imamo upotrebne dozvole i da svi imamo knjiženu svoju nekretninu. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Posle ova dva minuta koristiću vreme poslaničke grupe.
Razgovarali smo kada smo pričali o ovom zakonu u načelu o razlozima zašto je skupštinska većina, tj. predlagač, 190-200 narodnih poslanika podneo ovaj amandman i da bi građanima Srbije bilo jasno, vidim da ovde ne postoji dobra volja da se prihvati amandman koji sam podneo, da im objasni šta je suština ove naše rasprave.
Dakle, novi Zakon o legalizaciji objekata nelegalno izgrađenih u Republici Srbiji, koji je donesen 2013. godine, donesen je da se smeni tzv. Dulićev zakon, koji je po vašem mišljenju bio štetan, koruptivan, nikakav. Vi ste onda doneli zakon kojim ste rekli, to je bila vaša priča, da će on rešiti problem legalizacije u Srbiji i da će problem legalizacije, tj. bespravno izgrađenih objekata, biti zaboravljen. Da vas podsetim da je inicijator promene zakona bio Ustavni sud, koji je proglasio tzv. Dulićev zakon neustavnim, a ja ću građanima Srbije objasniti u čemu je on bio neustavan, šta je to bilo što je bilo protivzakonito i zbog čega sva ova rasprava u Skupštini.
Taj zakon je predviđao da svi oni koji uđu u postupak legalizacije plaćaju od 500 do 1.000 dinara po kvadratnom metru legalizaciju svog stambenog prostora, dok su građani koji su u legalnoj proceduri dobijali građevinske dozvole, recimo u Nišu, plaćali od 1.800 do 10.000 dinara, u zavisnosti od stambene zone. To je bila prva razlika. Znači, nejednakost, diskriminacija između onih koji su zidali legalni i onih koji su nelegalno zidali, tj. nisu mogli da dobiju upotrebnu dozvolu za svoj objekat, da pojednostavim, jer ne znači da je sve nelegalno zidano, negde se odstupalo od projekta pa je to nelegalna gradnja.
Drugi uslov zbog koga nije ispunjen i zbog koga je Ustavni sud ovaj zakon proglasio neustavnim je sledeći. Naime, po Zakonu o legalizaciji nije trebala ista dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole. U čemu se to odnosilo? Šta je to ovaj novi zakon upotpunio, da oni koji legalizuju objekat treba da imaju? Faktički, potrebna je potpuno ista dokumentacija kad vi u legalnoj proceduri dobijate građevinsku dozvolu i kad hoćete da legalizujete. Sad jedno prosto pitanje – onaj koji je počeo da zida kuću ili zgradu i koji ne može da je legalizuje, koji ne može da dobije upotrebnu dozvolu, on je imao neke projekte, jel tako, on da može da ispuni sve te uslove ne bi bio nelegalan, on bi to legalizovao, ne bi ni ušao u postupak, on bi dobio upotrebnu dozvolu. Evo u čemu je razlika.
Plan objekta nije tretiran kao što se sada tretira. Sada Zakon o legalizaciji u članu 3. tačka 5) tretira namenu i spratnost objekta, kao i udaljenost od suseda, tako da ukoliko ste izgradili objekat mimo današnjeg važećeg urbanističkog plana, uz saglasnost suseda možete legalizovati isključivo svoj objekat. Da prevedem, da bismo se razumeli.
Po ovom članu, gro objekata ne može da bude legalizovano. Postoje tzv. planovi detaljne regulacije u svakom urbanom naselju. Ako je taj plan detaljne regulacije koji zahvata vašu ulicu rekao da tu može da se zida zgrada pet plus jedan plus PK, ili pet plus tri plus PK, znači, prizemlje, tri sprata i potkrovlje i visina venca 22 metra, to je gornja kvota, vi ste dobili građevinsku dozvolu, počeli da zidate, ali ste napravili visinu venca na 23 metara. I vi ne možete da legalizujete objekat.
Šta sad tu treba da se uradi? Treba da se izmeni planska dokumentacija, tj. plan detaljne regulacije mora da se promeni. To radi skupština grada, skupština opštine, na inicijaciju uprave za planiranje, da vam sada ne oduzimam vreme, i to košta, pod uslovom da je ta zgrada useljena i da je investitor propao, otišao u zatvor, otišao u Nemačku, nije bitno. Vi sada imate samo vlasnike stanova koji su kupili stanove i ne mogu da ih knjiže. Zašto? Zato što im je visoka zgrada. Šta ćemo da radimo sada? Oni ne mogu ni za ovih šest meseci da skupe papirologiju. Hoćemo da srušimo zgradu?
Znači, ono što treba da se uradi u ovom zakonu koji je važeći, sviđalo se to vama ili ne, je nedostatak, nije usaglašen sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nije usaglašen sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, niste doneli podzakonska akta koja treba da kažu kako se to primenjuje. Imate nedorečenosti u ovom zakonu – preopširan je. Podatak: za godinu dana, u gradu Nišu je legalizovano 100 objekata. Po prošlom zakonu, dve i po hiljade objekata. Tu sad nema da li je neko u pravu ili nije u pravu. Ali, to ne funkcioniše. Zakon koji ne daje rezultata nije dobar zakon, sviđalo se to vama ili. Po ovom zakonu, vi ne možete da legalizujete pomoćni objekat, i da hoćete. Tu ste napravili propust. Sada uporno branimo zakon. Zato sam i rekao – ljudi, dajte rok od četiri godine. A šta ako ne donesete nov zakon za šest meseci? Hoćemo li opet ovde da pričamo kako ne valja ona prošla vlast, pa hajde da produžimo za mesec dana?
Nije zlonamerno. Sasvim dobronamerno vam kažem šta nije u redu. Ako u jednom gradu, kao što je Niš, 30.000 ljudi podnese zahtev a samo dve i po hiljade se legalizuje, u ovoj godini samo 100, i to većinom vikendice, onda nešto nije dobro. Nema veze da li ste vi ili mi na vlasti. Zakon nije dobar i mora da se promeni. A šta ako ga ne promenite? Hoćemo li posle, hipotetički pitam, šest meseci, ako ne dođe novi zakon a mi ne produžimo ovaj u Skupštini, da dovedemo ljude u opasnost da im se ruše kuće? To može da bude i porodična kuća. Nije poklopio građevinsku i regulacionu liniju, ili je prišao komšiji na bliže od metar i po i ne može da legalizuje objekat, hoćemo li da mu srušimo kuću u dvorištu? O tome pričam.
Dajte ljudima šansu. Mimo toga, 24.000 predmeta čeka rešenje u Ministarstvu građevine zbog toga što katastar nepokretnosti nije ažuriran, naročito Beograd i Niš. Ti ljudi i da imaju svu dokumentaciju, nemaju snimak iz katastra dok ne bude rešeno u Ministarstvu građevine. To se rešava na nivou šest službenika u ministarstvu i čeka se po dve godine. Šta ćemo da radimo sa tim ljudima? On neće moći da upotpuni dokumentaciju, a sve ima i sve je napravio kao da zida kuću, a nema taj papir, nema kompletnu dokumentaciju i ne može da legalizuje objekat. Hoćemo li i njih da rušimo?
Zato vam kažem, prihvatite amandman da se ne bi na svakih šest meseci ovde gledali i pričali o nečemu što ne zavisi samo od nas, jer to treba da uradi Ministarstvo građevine. U zadnjih 15 godina isti su ljudi u Ministarstvu građevine, menjaju se samo ministri i pomoćnici. Službenici, arhitekte i inženjeri ostaju isti. Ti isti ljudi će dati predlog zakona koji ćemo mi da usvajamo, neće drugi ljudi da dođu.
U opštinama primenu zakona ne rade ni demokrate, ni radikali, ni naprednjaci, ni socijalisti, ni ursovci, ni G17, nego rade stručni ljudi, arhitekte i inženjeri. I inspektori građevinski su inženjeri. Bez obzira koja je stranka bila na vlasti, oni su uvek inspektori koji kontrolišu u svom gradu. Šta ćemo tu da promenimo? Ne možemo da promenimo. Ne možemo da ih uvezemo iz Bugarske, jer za to treba vreme, kolega, struka, a struka je nešto što svi moramo da poštujemo, inače ćemo napraviti strašnu grešku.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, još imamo vremena dok traje rasprava, da ne bismo napravili štetu i da ne bismo ljude doveli u nedoumicu.
Ono što sam ja čuo da je osnovni problem kod ljudi za legalizaciju, to je visoka nadoknada koja je sada za legalizaciju objekata ista kao i za novoizgradđene objekte. Verujte, oni koji nisu 30 godina legalizovali svoj objekat zbog toga što nemaju para da plate legalizaciju, možemo mi da donesemo zakon kakav hoćete, onaj ko nema para, on nema para. Ovim mi dovodimo u pitanje njihovu stambenu egzistenciju, što ne verujem da je ikome na pameti u ovoj sali, ali kako izgleda kada se čita ovaj zakon. Primena zakona zavisi od onih koji su na lokalu i pitanje je da li oni isto misle kao što mi mislimo u ovoj sali. Zato zakon mora da bude jasan, da ne bi ostavili mogućnost zloupotreba onoga što mi donosimo u najboljoj nameri.
Molim skupštinsku većinu da prihvati moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bradiću.
Reč ima predstavnik predlagača Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala.
Prethodni govornik je otvorio dosta tema i ja bih volela na par da odgovorim, a opet da ne otvorim neku dužu diskusiju.
Slažem se da je bilo potrebe za donošenjem Zakona o legalizaciji, ali zaboravili ste da kažete da kada je Ustavni sud oborio prethodni deo Zakona o planiranju i izgradnji, da je to pre svega uradio zato što se taj deo kosio sa Krivičnim zakonom. Taj deo ste izostavili da kažete, jer u isto vreme je gradnja bez građevinske dozvole Krivičnim zakonom tretirana kao krivično delo, a drugim zakonom vi ste mogli da legalizujete, odnosno opštine su mogle da legalizuju objekte, ali po 1.300.000 nelegalnih objekata očigledno to nisu ni radili.
Rekli ste da smo doneli zakon samo da bismo ga doneli, da bismo zaboravili na legalizaciju. Naravno da to nije tako. Želim samo da vas podsetim da je za jednu godinu nemoguće uraditi nešto što se godinama unazad pogrešno radilo ili pak se uopšte nije radilo.
Što se tiče samog teksta amandmana, vi ste ovde predložili da se reči „šest meseci“ promeni rečima „četiri godine“. Smatram da je ovo prosto nepotrebno raditi sada. Prosto, iz priče koju smo imali u danu za načelnu raspravu smo rekli da je taj rok od šest meseci rok u kome ćemo samo doneti nove propise, a korak ka tome govori i ono što smo uradili na odboru, tačnije amandman koji je podneo Odbor, koji je smanjio dokumentaciju, tačnije naveo da je taj rok od šest meseci rok u kome treba da se dostavi dokumentacija koja je potrebna za utvrđivanje mogućnosti izgradnje, što znači da u tom roku građani neće morati da plaćaju nikakvu naknadu i neće morati da rade projekat izvedenog stanja ukoliko uopšte legalizacija na njihovom objektu nije moguća, tako da građane svakako nećemo opterećivati nepotrebnim troškovima.
Takođe, naveli ste 24.000 predmeta na drugom stepenu. Složićete se sa mnom, ti predmetni nisu u zadnjih godinu dana. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o amandmanima na Predlog zakona o izmeni Zakona o legalizaciji objekata. To je jedan od tipova zakona koji ovih meseci dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Jedni su zakoni koji se donose zbog direktiva EU. Za te zakone je karakteristično kada se donesu da se ne primenjuju. Druga vrsta zakona su zakoni kojima se umanjuju primanja, plate, penzije itd. ili povećavaju porezi. Treća grupa zakona o kojima sada raspravljamo jesu zakoni kojima se produžavaju rokovi za primenu nekih zakona.
Dakle, Vlada je imala godinu dana zajedno sa lokalnim samoupravama mogućnost da primeni zakon, da legalizuje nelegalno sagrađene objekte. Umesto toga, Vlada nam pred istek tog perioda šalje zakon po kome traži da se taj rok produži za još šest meseci.
Amandman kolege Bradića sam shvatio na jedan nešto drugačiji način od onog kako je on ovde izložio. Shvatio sam amandman kolege Bradića da je dao dovoljno vremena da se ovaj zakon primeni kada ova Vlada ode, jer ova Vlada nema mogućnost da izvrši ni jedan jedini zakon. Zbog čega? Pa iz osnovnog razloga što se ministri ne bave svojim poslom, već se bave utrkivanjem u tome ko će duže stajati na kiši gologlav.
Pošto oni ne rade svoj posao, pošto ministar koji je bio zadužen za realizaciju ovog posla i ne sedi danas ovde, već koleginica Rakić traži u ime njega da se da dodatno vreme da bi se taj zakon realizovalo, ja vas, koleginice Rakić, pitam sledećih nekoliko pitanja. Gde je analiza efekata primene ovog zakona? Koliko objekata je legalizovano u ovom periodu? Šta su uradile lokalne samouprave, šta je uradila republička Vlada da bi se ovaj zakon primenio? Ne možete mi reći da niste imali vlast. Imate vlast od Republike do kućnog saveta. Verovali ili ne, predsednik mog kućnog saveta je iz SNS. Dakle, od predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika opštine, svi su iz SNS. Zbog čega niste primenili ovaj zakon? Zbog čega niste doneli podzakonske akte? Zbog čega niste uredili proceduru o kojoj ste i danas govorili.
Moja uvažena koleginica Stojiljković, iz vaše stranke, kaže da ste vi za ovih godinu dana imali mogućnost da uvidite ko su kočničari i ko koči ovaj proces. Zar je ova Vlada tu da bi uvidela ko su kočničari i ko koči proces? Najveći kočničar je upravo ova Vlada i ministri koji znaju samo jedno, da daju obećanja, a karakteristično za ta obećanja jeste da su ona lepa i, nažalost, da se ne ostvaruju. Nijedno od njih nije ostvareno. Isto je i sa ovim poslom.
Dakle, ne znamo koliko je objekata legalizovano, veoma mali broj. Gospodin Bradić je rekao, vi ste pominjali, da je to mali broj. Ne znamo koliko je sredstava ubrano na taj način? Da li su ona uložena za infrastrukturno pripremanje tih lokacija? Nije, ne radi se ništa. Ne znamo šta je, recimo, sa primenom Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole? Taj zakon je, koleginice Rakić, trebalo da obezbedi da svi ti objekti budu upisani, da plaćaju porez vlasnici i da država ubere prihode. Gde su prihodima u budžetu, o kojima smo raspravljali ovih dana, u rebalansu o budžetu, ta silna sredstva od milion ili 800 hiljada objekata? Pa, da je po 100 evra platio svaki vlasnik tog objekta, te pare bi se negde videle. Da li vi znate kolike su te pare?
Dakle, vi ste ovaj zakon doneli. On je trebao biti paralelan zakon sa Zakonom o legalizaciji. Ni efekata ovog zakona nema zato što imate nesposobne ljude na lokalu, gradonačelnike, predsednike opština itd,l zato što imate nesposobne ministre i ljude koji im pomažu, jer po svemu sudeći nema efekata. Vi dođete u Skupštinu i umesto tog ministra… Ja vas pitam - zbog čega podmećete leđa, zbog nesposobnih ministara i lokalnih samouprava?