Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislim da je zdrav razum imati usklađeno zakonodavstvo, da ne postoji degradiranje tužilačkih pripravnika u odnosu na sudske pripravnike. Ukoliko, a malopre sam govorio i citirao taj član 66. Zakona o rasporedu sudova, isto rešenje važi za sudske pripravnike, tu ne postavljamo problem da li postoji upražnjeno mesto, da li ne postoji upražnjeno mesto. Tu se ne postavlja takvo pitanje. Zašto bi? Ako su već sve ove godine bili degradirani tužilački pripravnici, zašto da nastavimo dalje?
Šta znači upražnjeno radno mesto? Da li će biti upražnjenog radnog mesta? Da li ćemo mi ostaviti na taj način da ponovo poznanstvo, politička pripadnost, kumovske relacije, rođačke relacije, neke druge relacije budu veći prioritet? Gde u Srbiji ima upražnjenih radnih mesta? Voleo bih, sanjam tu državu u kojoj ću živeti, Srbiju u kojoj će biti upražnjenih radnih mesta.
Kada to kažete zakonski, kada kažete – da vi ste položili, odlično ste završili fakultet, na vreme, odlične ocene imate, odličan prosek, položili ste sa odlikom sedam ispita, sve je to dobro, ali na upražnjeno radno mesto. To je, kao što je na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, pa kada vas šetaju na 26 šaltera da dobijete dozvolu, a onda na onom 27. vam kažu FTJP, kako beše – fali vam još jedan papir. To je i ovo. Super je što ste vi položili sa odlikom, odlično je, ali na sledeće upražnjeno radno mesto ćemo vas primiti. Nema toga.
Jasno i glasno decidirano. Ne radi se o svim pripravnicima. Radi se o ljudima koji polože sa odlikom, a takvih ljudi je u Srbiji u protekle tri godine bilo pet.
Možemo li da se toliko neodgovorno ponašamo kao država i da najboljima kažemo – ne trebate nam ili čekajte upražnjeno radno mesto. Ne možemo. Ne možemo ni da za jedno rešenje glasamo 2008. godine. Zakon o rasporedu sudova je donela neka druga skupštinska većina. Godine 2008, 2009. je menjala do 2011. godine i predvidela je to za sudijske pripravnike. Zbog čega tolika polemika za tužilačke pripravnike? Zbog čega? Zašto su oni druge kategorije, drugog ranga? Zašto ovi mogu automatski, a pročitao sam vam član 66, a tužilački pripravnici da čekaju upražnjeno radno mesto, a radi se o pet ljudi za tri godine? Toliko možemo, toliko moramo, da pošaljemo jasnu poruku mladim ljudima da ne želimo da partijska pripadnost, poznanstvo, kumstvo bude prioritet, prioritet je znanje. Dajte da jednom imamo jednu nit.
Ako smo 2008. godine glasali za taj zakon, sa takvim članom 66, zašto ne možemo sada da glasamo i za ovakvo rešenje? Da li je pet ljudi sa odlikom problem za tri godine? Nije, ne sme. Na šta ih upućujemo? Ako decidirano u zakonu ne piše – da, položite sa odlikom, automatski dobijate radno mesto, da li pred komisijom koju formira ministar ili pred komisijom koju formira Pokrajinski sekretarijat. Nemam tu dilemu. Ne želim da verujem da će se komisije koje imaju po sedam ljudi pogaziti svoje profesionalne karijere, diplome, zvanja profesora, advokata, tužioca, sudija, i to svi zbirno da bi oni bili, u stvari, komisija za prijem u radni odnos. Ja ne verujem u to. Verujem da su to ljudi od integriteta, da su to ljudi koji ispituju znanje, a ne lepe oči.
Na taj način samo eksplicitno strogo i jasno definisano. Ovoj državi su potrebni najbolji, voleo bih da ih je više. Niko drugi koji ne položi sa odlikom ne mora da znači da neće sutra dobiti posao, ali ti koji nemaju odliku, moraće da sačekaju baš to upražnjeno radno mesto. Oni sa odlikom, oni najbolji, moraju od ove države da dobiju nagradu za godine odricanja. A ta najbolja nagrada i najbolji odnos države je radno mesto.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Za reč se javio narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Mi smatramo da je ovaj amandman dobar. Ja se slažem sa argumentima da je donošenje ovih izmena u Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i usaglašavanje sa Zakonom o sudijama, u ovom delu, pravila koja važe za sudske pripravnike dobro, ali to ne znači da ne možemo da napravimo još jedan korak dalje i da izbegnemo mogućnost da ovaj zakon, ako ga usvojimo ovako kako je predloženo, bez amandman koleginice Batić, bude u suprotnosti sa nekim drugim zakonima.
Mislim da je u tom smislu taj amandman dobronameran i da pomaže državi da se otklone moguće nedoumice oko toga šta se dešava ako ne postoji radno mesto, a država ova je, između ostalog, proklamovala princip štednje.
Govorimo ovde, jedino ne mogu od kolege Babića da shvatim, pošto govori o pet ljudi, pa nekad kaže – pet ljudi u poslednjih godinu dana, a nekad kaže – pet ljudi u poslednjih tri godine.
(Zoran Babić, s mesta. Pet za tri godine.)
Dobro, da znamo tačno o kojem broju ljudi se radi. Mali je broj ljudi i prosto mi je neverovatno da se ne uprazni radnih mesta toliko da se primi tih pet ljudi i da može da se desi situacija da neko položi i ispuni sve ove uslove koje sada predviđa izmenjen zakon, a da nema slobodnog mesta.
Teško mi je da zamislim tu situaciju, u ovom trenutku ako se radi o pet ljudi na tri godine. Šta može da bude problem? I trebalo bi pratiti, ukoliko se ovaj zakon izmeni, šta će se dešavati. Da se ne pojavi možda 55 ljudi pa da se onda napravi problem, da onda država nema mogućnosti, ni slobodnih mesta, ali ni sredstava iz budžeta da primi sve ove ljude, i šta ćemo onda da radimo? I u tom smislu mislim da je ovaj amandman dobar, dobronameran, i mi ćemo ga podržati. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Reč ima šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović. Izvolite.

Nije sporno uopšte. Čini mi se  da ovaj amandman ni na jedan način ne dovodi u pitanje potrebu da neko s odlikom bude u tužilaštvu, primljen za tužilačkog pripravnika.
Čini mi se da ovaj amandman dodatno omogućava da to rešenje bude u skladu sa zakonom i da se izbegne potreba ili menjanja sistematizacije ili da tužilaštvo krši zakon. Znači, niko tu ne pokušava da kaže, da oni koji i zaista jesu najbolji i koji jesu položili sa najvišom mogućom ocenom pravosudni ispit, treba da obavljaju te dužnosti.
Dakle, molim vas da ne menjamo teze ovde. Koleginica pokušava da to olakša i uskladi sa zakonskim propisima. Ništa drugo. Ja to tako razumem. Verujte, evo koleginica Batić je, mislim pravu stvar kroz ovaj amandman oblikovala, prikazala, omogućila Skupštini da izbegne buduće probleme. A čudi me, zato što većina uglavnom u futuru priča. Pa ako pričate već u futuru onda poslušajte glas koleginice Batić koja ukazuje na prepreku i pravnu opasnost u toj istoj budućnosti.
Dakle, ništa drugo, nikakve politike tu nema, jednostavno ili će morati da se krši zakon da bi se čovek primio u stalni radni odnos, to je opcija A, ili opcija B, mora da se menja sistematizacija. Što znači da zakon ne može da se primeni dok se to ne uradi. Kratko i jasno.
Šta sad tu nije u redu? I zašto je sad potrebno tražiti krivicu ne znam koje vlasti iz prošlosti? Kakve to veze ima sa ovom temom?

Vreme gospodine Stefanoviću. Nemate više vremena, poslanička grupa nema više vremena.

Dobro hvala, to je vaše mišljenje. Zahvaljujem.

Za reč se javio narodni poslanik Neđo Jovanović.

Ja želim da dam doprinos kako bi se ovde iznašlo najbolje rešenje i mislim da ono što sam rekao u načelnoj raspravi, treba da bude putokaz.
Ovaj amandman, bez obzira koliko zaista iskreno bio dobronameran, od strane koleginice Batić, i koliko u pokušaju upodobljavanja sa određenim zakonskim rešenjima mogao da produkuje jedno dobro i kvalitetno zakonsko rešenje, odnosno normu, smatram da ipak moramo da vodimo računa o nečem drugom. A to je da ne dođemo u situaciju da povredimo Ustav.
Ustav garantuje zabranu diskriminacije. Ovde bi došli u situaciju da su diskriminisani oni koje smo već 2008. godine definisali kao one koji sa odlikom polože pravosudni ispit, da imaju pravo da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme u sudovima. U toj situaciji bi došli u diskriminatorski položaj onih koji bi sada po odredbama Zakona o javnom tužilaštvu bili bez te mogućnosti. A Ustav i zakon su za sve jednaki.
Ja sam u načelnoj raspravi rekao nešto bez namere da pretendujem da će ovaj moj predlog biti najkvalitetniji. Žao mi je samo što neki koji nisu pravnici iz neiskustva i nepoznavanja struke nekad iznose stavove koji nisu u duhu prava, ali ono što mi se čini, čini mi se da bi moglo da bude rešenje da početkom svake godine se prave kadrovski planovi. Predsednici sudova, osnovni, viši i apelacioni istovremeno donose pravilnike o sistematizaciji radnih mesta. Mi u vlasti i Vlada RS ima intenciju da ne bude pet položenih, da bude 55, da bude 155 i da svi imaju izuzetne reference, da polože sa odlikom. Ali je suština ono što se vezuje za realnost. Realnost je da imamo broj sada onoliki koliki imamo, i da u skladu sa tim brojem pravimo kadrovski plan na samom početku. Tada nećemo doći u sukobe. Mi sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu upodobićemo ovaj zakon, odnosno usaglasićemo ga sa odredbama Zakona o sudijama, izvinjavam se, sa Zakonom o uređenju sudova, i na taj način ćemo staviti u jednak položaj mlade ljude, mlade pravnike kojima treba pomoći, čiju ambiciju treba valorizovati i zadovoljiti. A to je upravo ovako kako je predloženo u samom tekstu.
Zato uz uvažavanje predloga koleginice Batić, ipak SPS i poslanička grupa neće prihvatiti ovaj amandman. Hvala.