Molim sve poslanike da ne spominjemo ubijenog premijera. Ja vas molim, u moje ime i u ime porodice, s kojom sam vrlo bliska. Prema tome, ja vas lično molim, ne kao predsednik.

Onda reagujte na vreme.

Nadam se da će moja molba biti ispunjena, i mnogih ljudi van ove zgrade.
Po Poslovniku, reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Predsednice, javljam se već duže vreme. Čl. 106. i 107.

Ne može, sada se kolega pozvao na član 107.

Mislim da može. Samo da objasnim, neposredno je ministar to učinio.
Samo hoću ministra da zamolim…

Ne može. Molim vas, nađite neki član koji još nismo povredili. Ima ih puno.

Rekao sam – član 106.

Član 106. može, član 107. ne može.

Dakle, ministar je potpuno van teme sada rekao nešto što ne samo da je van teme i nema nikakve veze sa ovim što danas pričamo, i mislim da ste morali reagovati, bili ste u sali. Ministre, ništa mi ne smeta što ste rekli, apsolutno ništa, samo jedna rečenica za koju vas molim da se javno izvinite.
Rekli ste – nećemo vam dozvoliti da bijete našu rodbinu, prijatelje i braću. I to ste gledali u nas i rekli ste – nećemo vam dozvoliti da nas bijete i napadate na ulici. A dobro znate da smo osudili napad i na premijerovog brata, kao što smo osudili svaki akt nasilja i upotrebu prekomerne sile koja se jasno desila. Zašto ste to sada rekli? I zašto vi nama kažete da nam nećete dozvoliti? Mi vas da napadamo po ulici? Da li ste svesni šta ste rekli? Ko da vas napada? Mala opozicija? Vas, koji imate sve poluge vlasti u rukama? Mi vas da napadamo? Samo mi je to zasmetalo. Svi su to čuli. Ili precizirajte šta ste rekli ili se izvinite. Jer, to je jako teška optužba. Znači, mi smo napadali brata premijera? Molim vas, nemojte takve stvari. Jer, neko može da pomisli…