Dve smo prošli, sada je pet minuta i 15 sekundi. Nisam vas zakinula. Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Ne radi sistem.
Određujem pauzu od 10 minuta.
(Posle pauze.)

Radimo uz pomoć agregata, ali može ponovo da dođe do prekida.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 57 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 60 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

(Marko Đurišić, sa mesta: Nema kvoruma za glasanje.)

Molim poslanike da uđu u salu i da krenemo sa radom.

Molim da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za dalji rad Narodne skupštine.

Vraćamo se na glasanje povodom predloga poslanika Zorana Živković i Vladimir Pavićevića.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo – 126 narodnih poslanika od ukupno prisutna 142 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti; Predlogu zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlogu zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva; Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o imenovanju predsednika i potpredsednika Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Da li narodni poslanik dr Aleksandra Tomić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – 11, uzdržan – jedan, nisu glasala – četiri narodna poslanika od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.

Da li narodni poslanik dr Aleksandra Tomić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – devet, uzdržanih – nema, nije glasao – 13 narodnih poslanika od ukupno prisutnog 151 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave o predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa predloga zakona, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 139, protiv – devet, uzdržanih – nema, nije glasalo – sedam narodnih poslanika od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.

Molim službu Narodne skupštine da sačini prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i dostavi ga narodnim poslanicima.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti;

3. Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju;

4. Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva;

5. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;

6. Predlog odluke o imenovanju predsednika i potpredsednika Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje; i

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovana predsednice, član 86. stav 4. govori da predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine.
Ne znajući za ove probleme koje smo imali danas na početku rada, naša poslanička grupa je uputila vama molbu, pošto to jedino možemo, da u skladu sa ovim članom Poslovnika odložite današnji početak rada Narodne skupštine, odnosno raspravu o 1. i 2. tački dnevnog reda, s obzirom da se raspravlja o rešenju koje je proizvelo štrajk advokata u Srbiji koji traje već skoro dva meseca.
U trenutku dok se razgovori između ministra i advokata vode mi treba da raspravljamo o jednom problemu, o rešavanju problema koji nije plod dogovora dve strane i smatramo da je besmisleno danas raspravljati o nečemu što neće dovesti do rešenja, da ćemo za nekoliko dana ili nedelja ponovo morati da sednemo ovde i raspravljamo o istim zakonima.
Ne vidimo svrhu da vodimo danas raspravu o ove dve tačke i molimo vas još jednom da odložite početak rasprave o ove dve tačke dnevnog reda kako bi se napravio dogovor i onda taj dogovor ovde kroz izmene zakone sproveli i rešili jedan veliki problem koji je danas blokirao pravosuđe u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče.
Da, sednica je sazvana pre nekoliko dana, ali sada je Skupština, dakle svojim glasanjem, većinom glasova potvrdila dnevni red koji je predložen, naravno i dodate su još neke tačke dnevnog reda, te time i dala potvrdu da je hitnost postupka neophodna u ovim tačkama dnevnog reda prilikom usvajanja.
Drugi razlog je, uzela sam u obzir da je vaša poslanička grupa, odnosno vi 7. oktobra podnela skoro istovetni tekst Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izmenama Zakona o prometu nepokretnosti kojim su, ako poredite sa Predlogom zakona, Vlada Republike Srbije inkorporirana upravo ova rešenja koja ste vi predložili, te time ne vidim razlog zašto ne bi raspravljali danas i usvojili Predlog zakona u kome su inkorporirana i vaša rešenja. Zahvaljujem.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića ministra pravde, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Biljana Pavlović državni sekretar u Ministarstvu pravde, Nela Kuburović pomoćnik ministra pravde, Jovan Ćosić šef odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz 1. i 2. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinili da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti.
Da li predstavnik predlagača Nikola Selaković ministar pravde želi reč? (Da.)
Izvolite ministre.

Zahvaljujem, poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku današnje objedinjene načelne rasprave da vam prestavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu koje je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Kao što vam je poznato, novi Zakon o prometu nepokretnosti usvojen je u Narodnoj skupštini krajem avgusta meseca ove 2014. godine. Razlog za donošenje ovog zakona bio je isključivo njegovo usklađivanje sa odredbama Zakona o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine, a izmenjen i dopunjen 2013. godine, a koji je posle odlaganja početka primene u dva navrata otpočeo sa primenom 1. septembra ove, 2014. godine.
Izmenama Zakona o javnom beležništvu iz 2013. godine, predviđeno je da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju isključivo u obliku javno beležničkog zapisa, za čije sastavljanje je nadležan javni beležnik.
Shodno tome, takvo rešenje sadržano je i u novom Zakonu o prometu nepokretnosti. Razlog za donošenje takvog rešenja sadržan je u potrebi da se u izuzetno važnoj oblasti, kako za građane, tako i za privredu, kakva je oblast prometa nepokretnosti poveća pravna sigurnost.
Naime, prema ranije važećem Zakonu o prometu nepokretnosti, ugovor kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnosti mogao je da sačini bilo ko. S tim što je bilo obavezno da se potpisi ugovornika overe kod suda. Dakle, da se potpisi ugovornika overe kod suda. Pri tome, sud nije imao obavezu da se upušta u sadržinu ugovora, već je samo proveravao u posebnoj evidenciji da li ranije već overio potpise na ugovoru koji se odnosi na istu nepokretnost, a da je prodavac isto lice.
Ovakvo rešenje bilo je manjkavo sa stanovišta pravne sigurnosti i često se u praksi dešavalo da ugovori o prometu nepokretnosti budu predmet sporova pred sudovima, kao i da strane ugovornice najčešće kupci nepokretnosti budu oštećeni.
Stoga je Zakonom o prometu nepokretnosti uvedena obaveznost forme javno beležničkog zapisa za ugovore o prometu nepokretnosti. Pri sačinjavanju ovog ugovora javni beležnik je dužan da ispita i proveri sva dokumenta i činjenice koje se odnose na predmetnu nepokretnost, budući da javno beležnički zapis predstavlja javnu ispravu, kao i zbog činjenice da javni beležnik odgovara za štetu koju pričini strankama u vršenju svoje delatnosti.
Posebno bih istakao da uvođenje posebne forme za ugovore o prometu nepokretnosti ne predstavlja ograničenje slobode ugovaranja, kako se u jednom delu javnosti težilo da predstavlja. To je iz razloga što javni beležnik, shodno odredbi člana 71. Zakona o javnom beležništvu dužan da u ispravi koju sačinjava verno zapiše sadržinu izjava koje su pred njim date.
Dakle, javni beležnik je dužan po Zakonu o javnom beležništvu da verno zapiše sadržinu izjava koju su ugovornici pred njim dali, što apsolutno garantuje slobodu ugovaranja strana ugovornica.
Pored toga, u našem pravu postoje ugovori za koje je propisano da budu sačinjeni u posebnoj formi da bi bili punovažni. Primer za to je svakako Ugovor o doživotnom izdržavanju, koji prema članu 195. Zakona o nasleđivanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da ga pre overe pročita strankama i primaoca izdržavanja naročito upozori da imovina koja je predmet izdržavanja ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici, kao i da ako se ne ispoštuje forma zaključivanja tog ugovora, takav ugovor se smatra ništavnim.
Analizirajući dosadašnju primenu novog Zakona o prometu nepokretnosti i zahteve prakse, zaključeno je da treba pristupiti izmenama i dopunama tog zakona, na način koji je sadržan u predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti. Članom 1. Predloga zakona izmenjen je član 4. Zakona o prometu nepokretnosti tako što je predviđeno da pored javno beležničkog zapisa koji sačinjava javni beležnik, Ugovor o prometu nepokretnosti može biti sačinjen i od drugih lica, bilo da su to advokati ili same stranke, s tim da mora da bude overen od strane javnog beležnika u postupku solemnizacije, kako bi stekao od svojstva privatne svojstvo javne isprave.
Postupak solemnizacije propisan je članom 93. Zakona o javnom beležništvu. U skladu sa odredbama navedenog člana Zakona o javnom beležništvu, javni beležnik overom daje nejavnoj ispravi pravnu snagu javne isprave, čime potvrđuje da sadržina isprave odgovara volji stranaka i da su je stranke svojeručno potpisale. Javni beležnik neće overiti ispravu ako je sadržina isprave nedopuštena po zakonu, ako sumnja da je njena sadržina prividna, da se preduzima radi izbegavanja zakonskih obaveza ili protivpravnog oštećenja trećih lica.
Takođe, ako javni beležnik smatra da stranka nema pravo da zaključi pravni posao iz nejavne isprave koja se podnosi na overu, dužan je da na to upozori stranke i to upozorenje unese pored overene isprave. Naglasio bih i da prema odredbama javnobeležničke tarife nagrada javnog beležnika za solemnizaciju ne iznosi pun iznos tarife, već iznosi 60% od nagrade za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa, čime će se smanjiti troškovi za stranke koje same sastavljaju ugovor o prometu nepokretnosti, a advokatu koji sastavlja ugovor otvoriti mogućnost da pristojno naplati svoj rad za sastavljanje tog ugovor o prometu nepokretnosti.
Dakle, još jednom da bi bilo jasnije, ukoliko javni beležnik samostalno sastavlja ugovor o prometu nepokretnosti, on naplaćuje pun iznos javnobeležničke tarife. Ako ugovor o prometu nepokretnosti sastavlja sam građanin ili advokat, javni beležnik u postupku overe kroz solemnizaciju ne naplaćuje pun iznos javnobeležničke tarife, već svega 60% tog iznosa. U poređenju sa rešenjima u zemljama okruženja, u zemljama regiona, to je najniži iznos za solemnizaciju. Uglavnom se solemnizacija naplaćuje u iznosu od 80% javnobeležničke tarife za sastavljanje ugovora, što je u Srbiji znatno niže, odnosno 60%.
Ostali članovi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti predstavljaju usklađivanje sa izmenom sadržanom u članu 1. ovog zakona. U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, istakao bih da su u ovom Predlogu zakona uglavnom sadržane izmene i dopune koje se odnose na usaglašavanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti.
U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu vraćeno je rešenje iz osnovnog teksta člana 82. stav 1. tačka 5) iz 2011. godine prema kome se u obliku javnobeležničkog zapisa isključivo sačinjavaju pored drugih pravnih poslova i ugovori o prometu, odnosno o raspolaganju nepokretnostima, ali samo kada su u pitanju lica koja su poslovno nesposobna.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu donosi i neke značajne novine. Odredbama člana 1. i 2. Predloga zakona menjaju se odredbe članova 16. i 28. Zakona o javnom beležništvu, tako što se daje mogućnost kandidatima za javne beležnike da konkurišu bez obzira na svoje prebivalište u momentu raspisivanja konkursa, s tim da su dužni da u slučaju imenovanja promene svoje prebivalište do dana polaganja zakletve u mesta za koja su imenovani.
To konkretno znači da jedan kandidat koji ispunjava uslove da bude imenovan za javnog beležnika, a recimo živi u Novom Sadu, pored raspisanog konkursa za javnobeležničko mesto u Novom Sadu, on može da konkuriše i za raspisani konkurs u Subotici, Somboru, Vršcu, Rumi, Šapcu ili Valjevu, a da bude izabran tamo gde zaista bude najkonkurentniji. Ovo je rešenje koje će pomoći da zaista mnoge opštine i gradovi u Srbiji dobiju svog javnog beležnika i da taj posao koji privremeno obavljaju sudovi preuzmu da rade javni beležnici.
Članom 5. Predloga zakona dopunjuje se član 134. Zakona o javnom beležništvu tako što se predviđa da su javni beležnici dužni da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV uplate na račun budžeta RS, a da se ta sredstva koriste za finansiranje rada sudova, što je u skladu sa uporedno-pravnim rešenjima iz zemalja u kojima postoji javno beležnička delatnost. Naglašavam da ovakvo rešenje, kojim se deo nagrade javnog beležnika opredeljuje za rad sudova, odnosno odlazi direktno u budžet Srbije nije bilo sadržano u dosadašnjim rešenjima Zakona o javnom beležništvu.
U uporednom pravu možemo videti da je taj procenat koji beležnik od svog prihoda uplaćuje direktno u budžet različit. Razlikuje se od delokruga nadležnost javnog beležnika. Ako gledamo recimo jedno od maksimalističkih rešenja, koje je prisutno u francuskom pravu, gde javni beležnik 80% nagrade uplaćuje u budžet države, 10% u budžet komore, a svega 10% zadržava za sebe, doći ćemo do zaključka da je to rešenje koje nije primereno našim nadležnostima javnog beležnika iz jednostavnog razloga što je u toj istoj državi, sa kojom sam uporedio ovu situaciju, javni beležnik istovremeno i matičar, venčava, razvodi, upisuje i ispisuje iz knjiga rođenih, umrlih, venčanih, da je on istovremeno i svojevrsna kancelarija za brze odgovore, jer kada hoćete da steknete građevinsku dozvolu, upotrebnu dozvolu za neki objekat obraćate se javnom beležniku, i kao vrhunac tog sistema u toj zemlji, javni beležnik je u toj zemlji, u tom pravnom sistemu, između ostalog, i poreznik.
Prema tome, njegov delokrug nadležnosti izuzetno je širok, prihodi koje ostvaruje izuzetno su visoki pa prema tome može da se opredeli 80% koji ide u budžet. U skladu sa nadležnostima naših javnih beležnika visina izuzimanja prihoda koji idu direktno u koristi države od 30% smatra se primerenom.
Na kraju želim da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da se posle rasprave u načelu i pojedinostima Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o prometu nepokretnosti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu biti usvojeni.
Želim na kraju da se osvrnem i na još nešto što je u fokusu pažnje građana Srbije, celokupne javnosti Srbije. Ovakva rešenja zaista predstavljaju maksimalna racionalna rešenja za zahteve koje su u toku svog pedesetodnevnog i više nego pedesetodnevnog štrajka i obustave rada u Srbiji istakli advokati. Da li su ovo rešenja koje su vrhovi advokatskih komora tražili? Ne. Vrhovi advokatskih komora su tražili izmene koje gotovo u potpunosti obesmišljavaju koncept zakona iz 2011. godine i iskoristiću priliku da i u raspravi i u načelu i pojedinostima se osvrnem na detalje toga. Ovo su rešenja koja pružaju priliku advokatima koji su se bavili isključivo ugovornim pravom. Ako i nisu u međuvremenu postali javni beležnici, da i dalje nastave da se bave ovom svojom delatnošću, da ostvaruju prihod od koga mogu da žive, a da uz sadejstvo sa javnim beležnikom građaninu pružaju mnogo viši stepen pravne izvesnosti i pravne sigurnosti.
Advokati i javni beležnici nisu, ne mogu i ne smeju da budu suprotstavljene strane. I jedni i drugi su potrebni građanima Srbije, i jedni i drugi su potrebni pravnom sistemu koji teži jednom boljem, savršenijem i stabilnijem funkcionisanju.
U ime toga, pozivam vas da nakon dobre i plodne rasprave, kao što je to bilo i svakog puta do sada, podržite izglasavanje ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovani ministre, članovi i predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, učešćem u raspravi o predlozima o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti poslanička grupa Socijalističke partije Srbije daje snažnu podršku Vladi Republike Srbije i premijeru Vučiću u pokušaju da se konačno definiše zakonski okvir upravo onoga što je u fokusu opšte javnosti i pažnje opšte javnosti već duže vreme, a to je promet nepokretnosti.
Premijer Aleksandar Vučić je nedavno izneo stav da su zahtevi advokature delimično osnovani. To je bio jasan znak da se mora konačno pristupiti izradi zakonskog okvira, kako će se promet nepokretnosti obavljati na efikasan način u skladu sa zakonom i, što je najvažnije, u skladu sa Ustavom. Ono što poslanička grupa SPS na ovoj sednici afirmiše, a istovremeno i traži od svih narodnih poslanika, bez obzira kojoj političkoj orijentaciji pripadaju, pozicionoj ili opozicionoj, jeste da se ono o čemu mi raspravljamo posmatra isključivo kroz prizmu zaštite interesa građana Republike Srbije, uspostavljanja pravne sigurnosti za građane Republike Srbije, ali ne samo za građane Republike Srbije, već i za sve potencijalne investitore koji žele da ulažu u Republiku Srbiju i pri tome da se svi zakoni koje mi donosimo moraju usaglasiti pre svega sa odredbama Ustava, da se moraju usaglasiti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima i, naravno, sa odredbama Zakona o advokaturi.
Ono na čemu treba posebno insistirati, jeste da je Vlada Republike Srbije, i u tom pravcu se daje Vladi podrška, prepoznala nešto što je logično i što je državi Srbiji, pa i svakoj uređenoj državi neophodno potrebno, a to je da su u jednom od stubova vlasti, konkretno sudstvo, neophodno potrebni i advokatura, koja je uzgred rečeno ustavna kategorija, i javno beležništvo koje kao institucija nije obuhvaćeno Ustavom. Advokatura predstavlja ne samo esnaf, već predstavlja instituciju kojoj je Ustav garantovao legitimaciju pružaoca pravne pomoći. Javni beležnici tu legitimaciju na osnovu Ustava nemaju i Ustavom nisu obuhvaćeni, ali je nesumnjivo da su na osnovu Zakona o javnom beležništvu neophodno potrebni u pravnom sistemu Republike Srbije, naročito imajući u vidu činjenicu da je kompletna vanparnična materija, naročito vanparnični postupak, na osnovu tog zakona i sudova preneta na javne beležnike. Zbog toga poslanička grupa SPS nikada neće podržati rivalitet između advokature sa jedne strane i javnih beležnika sa druge strane, jer takav rivalitet u ovom procesu nije prihvatljiv. Bolje rečeno, on je nedopustiv.
Ono što poslanička grupa SPS smatra kao osnovni cilj našeg današnjeg rada i kao jednu od najvažnijih političkih poruka, koja građanima Republike Srbije treba da bude upućena sa ove sednice, jeste da se moramo izboriti za vladavinu prava i za pravnu sigurnost građanima Republike Srbije koji su potencijalni učesnici u prometu nepokretnosti, odnosno potencijalni učesnici u pravnim poslovima koji za predmet imaju raspolaganje nepokretnostima.
U tom pravcu, poslanička grupa SPS će danas preko mene kao ovlašćenog predstavnika, a kasnije i u raspravi u pojedinostima, izneti predloge, za koje smatram da po kvalitetu mogu doprineti da se upravo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, podigne na još veći nivo kvaliteta. U tom smislu je poslanička grupa SPS podnela amandmane, za koje verujem, poštovani ministre, da će sa vaše strane biti pažljivo analizirani i da će ovi amandmani biti uvaženi jer su u duhu onoga što, ponovo ću istaći, poslanička grupa SPS smatra da je krucijalni cilj, a to je postizanje pravne sigurnosti i obezbeđenje vladavine prava.
Polazimo od toga, kada već govorimo o građanima, jer sve što radimo ovde moramo raditi u interesu građana, šta je to elementarno pravo građana kada su u pitanju zakoni o kojima danas raspravljamo. Elementarno pravo građana je da na osnovu svoje slobodno izražene volje ili, kao to mi pravnici kažemo, autonomije volje mogu zaključivati ugovore o prometu nepokretnosti, a to su u praksi u najvećem broju slučajeva ugovori o kupoprodaji i eventualno ugovori o poklonu. Iz ovog prava kao elementarnog prava građani kao učesnici u prometu nepokretnosti izvode i druga prava koja nesumnjivo građanima ne smeju biti uskraćena. Jedno od tih prava je da ugovor o prometu nepokretnosti sačine u pismenoj formi, a drugo je pravo potpuno slobodno opredeljenje ili slobodan izbor građana kome će poveriti sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti, da li će ga poveriti javnom beležniku, advokatu, medijatoru, službi pravne pomoći, pravnoj klinici ili bilo kom drugom obliku koji podrazumeva instituciju pružaoca pravne pomoći. Zato mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo krajnje pozitivnu težnju da se u celosti, ponoviću, u celosti eliminiše ekskluzivitet javnog beležnika da sačinjava ugovore, a naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Zarad građana, poštovani ministre, izneću jedan primer, ilustracije radi. Te primere sam uzeo iz dva grada, Užica i Smedereva. To su gradovi koji imaju otprilike oko 100.000 stanovnika i godišnje se overi do 20.000 ugovora o prometu nepokretnosti. Možemo zamisliti koliki je onda taj broj ugovora koji se overavao u sudovima, a kada govorim o overama, govorim upravo o sudskim overama ugovora, koliki je taj broj bio u Novom Sadu, u Nišu, u Kragujevcu, u Beogradu sa blizu dva miliona stanovnika. Nesumnjivo veći, i to mnogo veći, imajući u vidu činjenicu da je sigurno 100% takvih ugovora overeno kroz legalizaciju ugovora, odnosno legalizaciju potpisa ugovarača. Upravo zbog toga je bilo apsolutno neshvatljivo da se u praksi pojavi zakon koji oduzima pravo drugim pružaocima pravne pomoći, neću stalno apostrofirati advokate jer to nije cilj moje poslaničke grupe, već svih vidova pružalaca pravne pomoći, pa i samih građana koji samostalno i samoinicijativno mogu sačinjavati takve ugovore.
Međutim, ova prava nisu jedina prava koja moraju biti garantovana građanima Republike Srbije kao potencijalnim učesnicima prometa nepokretnosti, već postoje i druga prava koja takođe moraju biti apsolutno zajamčena, odnosno apsolutno garantovana, a dva takva prava, koja mogu da se kumuliraju u jednom, jesu isključivo slobodan izbor, isključivo slobodno opredeljenje svakog građanina da se opredeli da li će ugovor o prometu nepokretnosti, koji je sačinio u pisanoj formi, overiti ili potvrditi. Radi se o dva potpuno različita pravna instituta. Radi se i u pravnoj teoriji, a i u pravnoj praksi, naročito sudskoj praksi, o dve potpuno različite kategorije.
Overa ugovora podrazumeva prostu i jednostavnu overu potpisa ugovarača na ugovor. Ona se zove legalizacija. Za veliki broj ugovarača, nesumnjivo najveći broj ugovarača overa potpisa na ugovoru je sasvim dovoljna u smislu legalizacije, kao oblika ili forme, ne samo ugovora, već stupanja ugovora u pravni saobraćaj, da na osnovu legalizacije, potpisa na ugovoru stranka ostvaruje druge prava.
Jedno od tih prava je upis svojine u evidenciju Službe za katastar nepokretnosti. Podsetiću da Zakon o državnom premeru i katastru ne traži potvrđivanje ugovora, već je dovoljna samo overa potpisa ugovarača na ugovoru kako bi titular prava svojine na osnovu ugovora upisao to pravo svojine u Službi za katastar nepokretnosti. Ono što su sudovi do sada radili, u toliko velikom broju slučajeva, koje sam napomenuo, ubuduće će, uvereni smo, raditi javni beležnici.
Mišljenja sam da se u javnosti stvorila jedna pogrešna, iskrivljena slika ili nerazumevanje o tome šta je solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora i to je ono sa čim se i ja, i moja poslanička grupa SPS slaže u vašem uvodnom izlaganju, da solemnizovani mogu biti oni ugovori koji podrazumevaju poseban postupak potvrđivanja, koji podrazumevaju posebnu kontrolu ugovora i koji podrazumevaju predočavanje na posledice takvog ugovora.
Do sada su sudovi potvrđivali ili solemnizovali ne samo, kako ste to vi naveli ugovor o doživotnom izdržavanju, gde je autonomija volje zastupljena na taj način što primalac izdržavanja ističe želju da davaocu izdržavanja na ime pružene nege, pomoći, brige i ostalog, nakon njegove smrti ostavi u svojinu kompletnu ili deo imovine sa kojom je raspolagao kao vlasnik.
Tada je zaista sud zakazivao ročišta, pozivao stranke, predočavao stranke šta je posledica jednog takvog ugovora, naravno prethodno čitao ugovor. Ukoliko postoje određeni propusti upućivao na otklanjanje tih propusta i na kraju potvrđivao odnosno solemnizovao ugovor o doživotnom izdržavanju. Ali, to nije jedini ugovor, solemnizovani su, recimo i ugovor o raspodeli imovine za života ostavioca. Svako od nas ima pravo na to da za svog života odluči da raspodeli svoju imovinu svojim naslednicima, svojim potomcima i taj ugovor se takođe potvrđuje na isti način i po istom principu.
Međutim, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da oba ova prava i pravo na legalizaciju, kao overu potpisa i pravo na solemnizaciju, moraju biti garantovana građanima Republike Srbije i da u tom pravcu ne sme biti diskriminacije jer Ustav Republike Srbije propisuje kao garanciju zabranu diskriminacije. Imajući u vidu, da je veliki broj građana, kao potencijalnih učesnika u prometu nepokretnosti opredeljen za legalizaciju odnosno overu potpisa, onda je to neko pravo koje i zakon treba jasno da precizira i jasno da definiše.
Postavlja se pitanje šta ukoliko se u situaciji kada se građanin obraća advokatu, ili drugom pružaocu pravne pomoći, kome nadoknađuje svoju uslugu, shodno tarifi koja je propisana zakonom, nakon toga vrši solemnizaciju plaćajući ponovo tu istu naknadu. Mi smatramo da to opterećenje građana ne treba da postoji i smatramo da u toj situaciji tarifa javnog beležnika za overu potpisa mora biti primerena i mora biti nastavljena kroz praksu koju su ranije činili sudovi.
Na kraju krajeva, postoji veliki broj investitora koji angažuju svoje advokatske kancelarije ili advokatske kancelarije u Srbiji, kao što je to u većem broju slučajeva bilo u Beogradu, gde se traži isključivo legalizacija, odnosno overa potpisa ugovora, ali ne i solemnizacija.
Ova dva oblika ugovora, ove dve forme ugovora, moraju biti ravnopravno i ravnomerno omogućene građanima Republike Srbije, bez bilo kakvog favorizovanja kako u korist legalizacije, tako i u korist solemnizacije, već isključivo na osnovu slobodnog izbora, slobodne volje ugovarača.
Nadamo se da ovakvi predlozi imaju i te kako smisla, jer bi se u suprotnom na neki način pomalo i obesmislio cilj zakona. Postoji opasnost vraćanja ekskluziviteta javnog beležnika ili javnom beležniku i zbog toga poslanička grupa SPS podržava da se na osnovu upravo ova dva prava, prava na izbor građanina, da li će da traže overu potpisa ili će da traže potvrdu ugovora, taj izbor izbor odnosno to prihvati, garantuje i realizuje.
Zarad informisanja građana, solemnizacija jeste neophodno potrebna u određenim situacijama kada je neophodno potrebna intervencija državnog organa, recimo suda, bilo ko od potencijalnih učesnika u prometu nepokretnosti koji ima za to pravni interes može da traži potvrđivanje odnosno solemnizaciju i u tom pravcu javni beležnik mora da preduzme sve ono što je zakonom propisano da se takav pravni posao, odnosno ugovor solemnizuje. Kao što je slučaj kod određenih situacija gde su u pitanju stambeni krediti ili ugovora o kojima smo razgovarali.
Nešto što ne smemo zaboraviti jeste odgovornost i advokata i javnih beležnika. Javni beležnici odgovaraju strankama, celokupnom svojom imovinom za štetne posledice koje bi se strankama mogle, njegovim nesavesnim radom pričiniti. Istini na volju, mi nemamo imovinsku kartu javnih beležnika, ne znamo sa kojom imovinom raspolažu. S druge strane, advokati odgovaraju za štetne posledice koje bi eventualno pričinili građanima na osnovu osiguranja i to obaveznog osiguranja za sve štete koje se u takvim situacijama pričine.
Dakle, odgovornost i jednog i drugog vida pružaoca pravne pomoći ne sumnjivo postoji, ali postoji i drugi kontrolni mehanizmi ovakvih ugovora. Poreska uprava kontroliše ugovore o prometu nepokretnosti samo u pogledu onog dela obaveznog elementa ugovora, shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima, koji ukazuje na kupoprodajnu cenu. Tako da se ugovarači mogu sporazumevati i dogovarati za bilo koju cenu, pa i najmanju, poreska uprava će intervenisati i utvrditi poresku obavezu na osnovu stvarne tržišne vrednosti nepokretnosti koja je predmet tog ugovora.
Ono što nam se čini jeste činjenica da stoji opravdanost da se moraju preduzeti sve mere sprečavanje zloupotrebe u pogledu višestrukog zaključivanja ugovora, jer smo nedavno bili svedoci da jedan prodavac prodavao istu nepokretnost nekoliko puta, da je nepokretnost preprodavana i da je na taj način činjena šteta građanima.
Moram podsetiti da je od 2010. godine u sudovima uveden sistem i to centralizovan sistem, centralizovana baza podataka koju je Libra uvela gde se od 2010. godine više ne može desiti da se jedna ista nepokretnost preprodaje, odnosno da se vrši kontrola. To je u uvodnom izlaganju argumentovano i činjenično, tačno, odnosno ono što stoji u praksi.
Na kraju ono što smatram da je neizostavno potrebno pomenuti jeste činjenica da Vlada Republike Srbije nesubjektivizuje i ne ispoljava subjektivitet prema bilo kome, ni prema advokatima, ni prema javnim beležnicima. To ne čini ni moja poslanička grupa SPS. Ono što sam rekao da rivalitet između advokata i javnih beležnika ne sme da postoji, to je činjenica i ne sme da postoji.
Sa druge strane, ono što je jako važno, važno je da građani znaju da Vlada Republike Srbije ne želi ukidanje advokature, kao što ni advokatura ne želi da destabilizuje državne temelje, odnosno pravno ustrojstvo Republike Srbije. I advokatura i javno beležništvo i ostali pružaoci pravne pomoći imaju samo jedan cilj i u tom cilju moraju da rade, a to je pravna sigurnost i ponovo vladavina prava.
Zbog toga smatram da su razlozi koje sam izneo dovoljni da amandmane koje smo predložili, kao i predloge i sugestije, kao krajnje dobronamerne, koje smo izneli, prihvatite sa uvažavanjem i razumevanjem.
Isto tako, poslanička grupa SPS smatra da se ne može dovoditi u situaciju da državni aparat ne funkcioniše toliko dugo, da se ne možemo ni u kom slučaju dovesti u situaciju paralizovanja sistema vlasti, u ovom slučaju, jednog od stubova vlasti, a to je sudstvo, i da država u tom pravcu mora da reaguje, jedna od pravih reakcija jeste upravo podrška zakonima …

Zahvaljujem. Vreme.

Završavam, podrška zakonima koje mi podržavamo u sklopu ove diskusije…

Hvala poslaniče.