Trudiću se da sada dam potpun odgovor, ali nisam imao potpuno pitanje.
Ako kažete da je neki investitor vraćen, odgovorno vam tvrdim da je to zbog toga što nije imao potpuno dokumentaciju. Upravo to jeste benefit javno beležničkog sistema, što se sankcioniše gradnja bez sve potrebne dokumentacije. Dakle, najverovatnije da je reč upravo o tome. Nije imao sve neophodne dozvole, došao je kod javnog beležnika, a javni beležnik na osnovu zakona ne sme da prihvati sastavljanje javno beležničkog zapisa pod tim uslovima.
Ako hoćete da prodate objekat za koji nemate građevinsku dozvolu onda sami snosite odgovornost tog pravnog posla. Najverovatnije da je upravo to uradio. Ne znam šta je uradio u konkretnom slučaju, ali vam odgovorno tvrdim, najveći procenat verovatnoće jeste upravo to.
Onaj ko se pojavio kod javnog beležnika, kome je rečeno – dođi za četiri meseca, verovatno je rečeno - i u ta četiri meseca pokušaj da obezbediš sve neophodne papire, svu zakonom predviđenu dokumentaciju da bi taj objekat mogao da bude na legalnom tržištu prometa nekretnina.
To je ono što je važno. Inače u suprotnom, da to ne radi javni beležnik, sa takvim objektom gde nema dozvola džaba nam javno beležnički sistem, imali bismo bujanje nelegalne gradnje koliko god hoćete.
Nije tajna koliki su prihodi kao što sam rekao, ali na moju veliku žalost i na žalost svih građana Srbije i vas, narodnih poslanika, mi ne možemo da dobijemo tačan iznos prihoda po osnovu sudskih taksi, jer se nigde u sistemu trezora nije vodila razlika između toga koje su takse uplaćivane za obične overe potpisa, koje samo za overe potpisa na ugovore o prometu nepokretnosti, a koje su pak takse plaćane za preduzimanje određenih procesnih radnji, recimo, taksa koja ide na tužbu, taksa koja ide na žalbu, za izvršenje itd.
Jednostavno to nemamo u sistemu trezora i ne možemo da izađemo sa tim podatkom. Mi kao država i pravosuđe imamo jedan drugi problem i uveren sam da ćemo relativno skoro izađi sa predlogom rešenja pred narodne poslanike. Naš veliki problem je što nama godinama naplata sudske takse ne prelazi 30%. U Srbiji godišnje se ne naplati 70% sudskih taksi. To je ono što je veliki problem. Nemamo uvid u to. Da imamo potpunu naplatu sudskih taksi, naš pravosudni budžet i budžet Srbije, početak rada javnih beležnika ne bi ni osetio, ali nažalost nemamo.
Susedna Makedonija ima jedno dobro rešenje, doneli su ga pre dve godine. Po tom rešenju podigli su naplatu sudskih taksi na preko 92, 93%. Normalno da nećemo ići ništa na prečac. Studiozno ćemo analizirati kako su to uradili, koji su bili neophodni koraci i mere da bi se to preduzelo. Ovo proverite još jednom, ako je investitor došao sa svim papirima nema šanse da ga je vratio da dođe za četiri meseca. Hvala.

Zahvaljujem ministru Selakoviću.
Reč ima narodna poslanica Adriana Anastasov. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo poslanici, novi Zakon o prometu nepokretnosti, koji je stupio na snagu 1. septembra 2014. godine, predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju isključivo u obliku javnobeležničkog zapisa za čije su sastavljanje nadležni isključivo javni beležnici.
Na osnovu analize dosadašnje primene ovog zakona, zaključeno je da je neophodno izvršiti izmene Zakona o prometu nepokretnosti u smislu da se omogući da se pored javnobeležničkog zapisa ugovori o prometu nepokretnosti mogu sačinjavati i u pismenom obliku, s tim da je neophodno da takvi ugovori prođu postupak solemnizacije javnog beležnika, čime bi stekli svojstvo javne isprave.
Predloženim izmenama neće se narušiti stepen pravne sigurnosti u oblasti prometa nepokretnosti. U vezi sa tim neophodno je izvršiti izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu u cilju saglašavanja ovog zakona sa predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti. Nezadovoljni određenim zakonskim odredbama advokati su stupili u obustavu rada do ispunjenja svojih zahteva. Uputstvom za postupanja advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada koje je donela Advokatska komora Srbije direktno su prekršena neka od Ustavnih načela Ustava Republike Srbije. Prekršen je član 60. kojim se garantuje pravo na rad, član 46.- sloboda mišljenja i izražavanja, član 39. - sloboda kretanja, član 31. – trajanje pritvora koje se svodi na najkraće vreme.
Advokati po ovom uputstvu moraju pod pretnjom i prinudom da obustave rad. Neki advokati u Nišu su zbog svog iznetog mišljenja tj. verbalnog delikta dobili privremenu zabranu bavljenja advokaturom i procesuirani su u disciplinskom postupku. Verbalnim deliktom se ovde smatra iznošenje mišljenja advokata koji su izjavili da je potreban dijalog između advokatske komore i Ministarstva pravde kako bi se našlo kompromisno rešenje i kako država ne bi bila blokirana, a građani oštećeni.
U današnje vreme najveći broj advokata, barem u Nišu je na bolovanju iz straha da rade i da bi imali opravdanje pred sudovima.
Ovde je spomenuto da Vlada nije donela rešenje o obustavi od izvršenja uputstva advokatske komore. Zapravo, Vlada Republike Srbije je kao regulatorno telo, koje vrši nadzor nad imaocima javnih ovlašćenja, donela rešenje koje je izašlo u „Službenom glasniku“ 25. septembra 2014. godine.
Dakle, po stavu Niške komore teža povreda dužnosti advokata je izgovorena reč, a govori se o samostalnosti i nezavisnosti advokature. Da li tako komore pomažu mladim advokatima? Upis u komoru novih advokata je četiri hiljade evra. Članarina je povećana mesečna na 1.300 dinara, a sada pod prinudom advokati ne rade već 55 dana. Čak, advokatima koji su doneli rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, ta rešenja nisu ni dostavljena kako bi imali priliku da se žale na ista. Da li se tako borimo za poštovanje pravnog sistema, kao i Ustavom zagarantovanog prava na odbranu? To je ta nezavisnost i samostalnost.
U slučaju advokata iz Niša samo je traženo da se do rešenja dođe dijalogom i da niko nikome ne sme nikakvom odlukom da zabrani pravo da može da radi. Ko hoće da nastavi da štrajkuje može dobrovoljno, a ko želi da radi Ustav mu to pravno garantuje.
Svakako da do rešenja mora doći dijalogom i kompromisom između advokata preko svojih advokatskih komora u saradnji sa Ministarstvom pravde, a rešenje vidimo i danas u Skupštini Srbije.
Pozivam sve poslanike da glasaju za ove izmene zakona, a ja ću svakako kao poslanik SNS to učiniti u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, cenjeni građani, donošenjem Zakona o javnom beležništvu, kao i Zakona o prometu nepokretnosti, tačnije usklađivanjem naših propisa sa propisima EU potvrđena je jasna opredeljenost da se uvodi i uvešće se red u sve oblasti našeg društva.
Danas su pred nama predlozi zakona o izmenama i dopunama ova dva zakona. brzo su stigli, ali ima i za to opravdanja. Neću govoriti o detaljima ovih izmena. Dovoljno je već rečeno.
Ali, zarad građana moram da naglasim da su predložene izmene potvrda, odnosno jasno govore koliko ova Vlada, resorni ministri, u ovom slučaju ministar pravde, gospodin Nikola Selaković odgovorno postupaju.
Gospodo, ne mogu se oteti utisku da se iza svega onoga što se dešavalo, a vezano za ova dva zakona, krije, a krije se nešto što sigurno nije opšti interes. Kada nije opšti, on je lični. U ovom slučaju imamo lični iznad javnog interesa. Činjenice govore da je velika većina sada imenovanih notara potekla iz advokature, odnosno da su se do sada bavili advokaturom. U čemu je onda problem? Ko se to oseća obespravljeno, advokati koji u svom radu do sada nisu imali, odnosno imali su mali broj zastupanja pred sudovima, jer im je pretežni posao bio mahom ono što je javnobeležnički posao? Šta sada imao?
Na jednoj stani imao nedovoljan broj notara, javnih beležnika, a na drugoj strani imamo nezadovoljne ili prividno nezadovoljstvo advokata. Evo prilike da se stanje uravnoteži. Advokati čija je pretežna delatnost javnobeležnički posao, a ispunjavaju zakonom predviđene uslove, polože stručni ispit i rade kao notari i svi zadovoljno. Međutim, ako ne do danas, danas se sigurno otvorilo još jedno pitanje, odnosno još jedna dilema – da li je problem i u činjenici da se jednom izbegnuta obaveza uvođenja fiskalnih kasa i time na neki način uvođenja reda i kontrole u poslovanju advokata i time ukine paušalno oporezivanje ponovo nadvilo nad ovaj esnaf? Biće da je to golem problem.
Čudom, kod notara taj problem nemamo. Notari su prihvatili i primenjuju način plaćanja svojih usluga i tu nije ništa sporno. Ono što nije sporno sada postaje senzacija, a ono što smo čuli danas u Skupštini zaista može se svrstati u red senzacionalne vesti. Vest da jedan notar zaradi 170 hiljada evra mislim da će biti velika navala, ministre, u narednom krugu kod izbora notara, ako ništa drugo, ako ne struka, ovaj iznos koji su danas mnogi poslanici iz opozicije pomenuli biće motiv više da ljudi požele da budu notari.
Zar danas nije tokom čitavog izlaganja opozicije konstantno pominjano čak, kako rekoh malopre, do senzacionalne vesti koliko to zarađuju notari? Vidim ja da će mnogi u notare, jer ako je tako, zašto i ne bi.
Poštovani građani, pre svega, oni koji ozbiljno trpite, odnosno uskraćena su vam mnoga ljudska prava, kao što su pravo na slobodu, odbranu i neka druga prava, čega ili čiste vi to taoci? Biće da ste taoci, slobodno mogu reći, Advokatske komore Srbije, tačnije onih koji su na njenom čelu, ljudi koji već 55 dana brane interes svojih članova, advokata, pri tom, vrlo ružno, a to sam čula od prijatelja advokata, uhodeći ih ispred sudova, podsećajući ih na šta su se obavezali ulaskom u advokatsku komoru i šta su konsekvence ako se toga ne pridržavaju.
Kako god, zbog čestog pominjanja koliko zarađuju notari, sve je jasno. Novac je kod nekih najjače pokretačko sredstvo i otuda imamo ovu pod navodima obustavu rada advokata pod upravom Advokatske komore Srbije.
Poštovani ministre, podrška ovog parlamenta, koja je i podrška građana, jer oni su nas birali i delegirali da danas sedimo ovde, neka bude vama motiv više da nastavite sa započetim reformama u pravosuđu, a otpora će sigurno biti, ne odustajte.

Zahvaljujem, gospođo Obradović.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas, ali i više puta tokom svog obraćanja da mi još uvek od gospodina Pavićevića nismo čuli ime notara iz Beograda koji je ostvario promet od 180.000 evra, ali nismo čuli ni izvinjenje zbog laži izrečenih za govornicom Narodne skupštine. Verujem da ovo crvenilo u licu govori u prilog mojim rečima, jer čovek kada izrekne nešto što nije utemeljeno u istini, onda ima neku posebnu gestikulaciju i posebno crvenilo u licu.
Pažljivo sam slušao današnju raspravu. Očekivao sam i dužu i dublju i ozbiljniju. Ono što je probano da se imputira vama, gospodine Selakoviću, je nespremnost za razgovore i kompromis. Vi ste jedan od ljudi koji zbog posla koji obavljate, posla ministra pravde, neko ko je najčešći gost u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I u prošlom i u ovom sazivu najviše predloga zakona je dolazilo iz vašeg ministarstva. U ovom trenutku nemam tačan broj amandmana koji su podneti na te zakone, ali je veliki broj amandmana, baš zato što ste spremni na razgovor i na kompromise, taj veliki broj amandmana svih poslaničkih grupa na te predloge zakona koje ste uputili u Narodnu skupštinu Republike Srbije je usvojen. Džabe lepe teatralnosti i krupnih reči ovde, kada su činjenice skroz na drugoj strani, a to je da ste i kada su predlozi zakona koje ste uputili u Narodnu skupštinu u pitanju i kada su druge teme u pitanju spremni i na razgovor, ali i na kompromis.
Nejasna mi je nedoslednost, nedoslednost kada bivši režim u jednom trenutku pošalje poruku da niste spremni na razgovor, a sa druge strane isti ti pripadnici tog bivšeg režima, naravno, kršeći Poslovnik o radu Narodne skupštine, kažu – a zašto govorite tako dugo? Stanite, dogovorite se jednom, da li hoćete komunikaciju sa ministrom, da li hoćete razgovor, da li hoćete dogovor ili hoćete ministra koji neće doći ili će doći i ćutati u Narodnoj skupštini? Tako da, to je moj skroman odgovor na tu vrstu kritike, neutemeljene u istini i u realnosti.
Nejasno je ostalo takođe da li su se pripadnici i narodni poslanici bivšeg režima više brinuli za rukovodstva advokatskih komora ili za gospodina Miškovića, tvrdeći kako smo neozbiljni, tvrdeći da te veze i da te relacije ima. Da li se na taj način brane, ako imaju od čega da se brane advokatske komore, odnosno vrhovi advokatskih komora, ili se brani gospodin Miroslav Mišković, ili je to pokušaj vraćanja atmosfere kada su se imena optuženih u pravosudnom sistemu Srbije, sada optuženih, nekada izgovarala sa velikim poštovanjem, šapatom, uz gotovo snishodljivu komunikaciju biranja reči, ali i pitanja kakvi zakoni odgovaraju za te i takve ljude? Pre nekoliko dana sam izrekao, a i danas ću ponoviti - snažno verujem da je za gospodina Miškovića, koji je jedan dobar trgovac, sigurno mnogo povoljnije i lepše da stane iza blokade pravosudnog sistema Srbije, nego što će plaćati skupe advokate koji su ga do sada branili u postupku koji država Srbija ima prema Miroslavu Miškoviću.
Ja sam vam zahvalan i na odgovorima koje ste dali, gospodine Selakoviću, kada je na neki način i mesto u kojem sam se rodio i u kojem živim, a to je Vrnjačka Banja, i notar iz Kraljeva, kojeg lično ne poznajem i nemam te informacije kako može u periodu kada je notarski sistem zaživeo, a to je dva meseca, da se već čeka četiri meseca. Ja tu matematiku nisam učio. Ta matematika nema utemeljenje u logici da za dva meseca primene notarskog sistema već neko čeka četiri meseca. Za četiri meseca, dva, u redu, ali obrnuto, to ne može zaista niko da mi objasni, ali mi ima određenu primesu da to čekanje od četiri meseca ima veze sa jednim investitorom u ulici Kneza Miloša, u kojoj nikako da završe te rogove i te stubove na jednom objektu koji nije legalan i ne može da se legalizuje, pa verovatno po navici da se sve to overi za 15 minuta i da niko više nema nikakvu odgovornost, a da će samo onaj ko kupi takav objekat sutra imati problema i da se češe po glavi. Naravno da je investitoru bilo mnogo lakše da to uradi za 15 minuta, nego sada što će doći kod javnog beležnika koji će utvrditi činjenično stanje i pokazati da od tog objekta gde već godinama, a kada budete obilazili i Osnovni sud u Kraljevu i sudsku jedinicu u Vrnjačkoj Banji pokazaću vam koliko ste u pravu i koliko to grdilo na ulazu u Vrnjačku Banju u ulici Kneza Miloša stoji. Naravno da ne može da se overi. Naravno da ne može nešto što je nelegalno da uđe u legalne i normalne tokove. Ne želim, poštujući načelo privatne svojine, da govorim o vlasnicima, odnosno o tim investitorima i o njihovim funkcijama u bivšem vođenju Vrnjačke Banje ili u sadašnjem vođenju pojedinih političkih stranaka.
U ovoj današnjoj raspravi sam zaista pažljivo slušao i, naravno, osim vašeg izlaganja i osim izlaganja mog uvaženog kolege gospodina Martinovića i mojih kolega iz poslaničke grupe SNS, sve ostalo je bio pokušaj glumljenja advokata advokatima. Mislim da advokati advokatima nisu potrebni, ne zato što su oni advokati, već zato što se nikakav postupak ne vodi protiv advokata, a mnogo mojih prijatelja, stranačkih kolega, a i privatnih prijatelja i poznanika su advokati. Ne mislim ni da su njihova prava ugrožena na ovaj način i ovim predlozima zakona. Imaće prostor, imaće mogućnost da se bore na tom tržištu, da sačinjavaju ugovore i da u onih 40%, jer 60% od nadoknade za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa je za solemnizaciju, iako je to u zemljama u okruženju, a ja sam siguran da gospodin Pavićević, koji nam još uvek nije dao odgovor koji je to javni beležnik koji je napravio promet od 180.000 evra, zna da je, recimo, u Crnoj Gori za solemnizaciju 80%, a da samo 20% ostaje za advokate, odnosno za one ljude koji sačinjavaju ugovor.
Džabe gospodin Pavićević prstom pokazuje na gospodina Selakovića. Da, gospodin Selaković je odgovoran zašto je to 60%, zašto je to više advokatima nego, recimo, u Crnoj Gori, sa kojom Srbija ima u protekle dve godine odlične odnose, odnose dve suverene države, susedne države, zemlje koje se poštuju i cene međusobno. Podsetiću sve građane Republike Srbije, podsetiću i vas da je u ovoj Narodnoj skupštini bio i gospodin Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore, da je u poseti Srbiji bio i gospodin Milo Đukanović, a ne sećam se kada je koji zvaničnik Crne Gore bio u poseti Beogradu, u poseti zvaničnom Beogradu.
Ovde se govori i mnogi su pokušali da budu advokati advokatima, iako mislim da advokati advokatima nisu potrebni, ali šta je sa interesima građana Srbije? Šta je sa interesima države Srbije? Zašto mi danas ovde i zašto se u srpskoj javnosti samo govori o interesima jedne male grupe građana, koju ja izuzetno poštujem, jer poštujem njihov rad? Ali, šta ćemo sa građanima Srbije? Šta ćemo sa njihovim interesima? Šta ćemo sa interesom države Srbije?
Hajde da krenemo od građana Srbije. Brine me što je samo 93 notara u Srbiji trenutno. Čini mi se da je 250 neki plan i želja da bi se pokrilo, na 25.000 stanovnika jedan notar. Drago mi je, gospodine Selakoviću, što ste najavili izmene zakona, kvalitetne izmene zakona, gde će se taj broj stanovnika smanjivati na jednog notara, ne samo na 20, već i neki plan od 15.000 stanovnika na jednog notara, pri čemu će i na taj način, dostupnost samih notara, sama blizina zbog podele, pretpostavljam podele teritorije, biti znatno bolja i znatno kvalitetnija.
Ono što građani Republike Srbije dobijaju je sačinjeno u jednoj anegdoti. Ispričaću vam tu anegdotu, da su postojali u jednoj porodici otac i sin advokati. Čestita porodica u jednom malom mestu kao što je Vojina i moja Vrnjačka banja, iako se anegdota ne odnosi na Vrnjačku banju, naravno. Otac i sin su bili advokati. Otac se nešto naprasno razboleo, morao je na operaciju, ne toliko strašnu, postoperativni ciklus, uglavnom, vratio se u kancelariju posle nekoliko nedelja ili nekoliko meseci. Sin mlad, neiskusan, izlazi pred oca i kaže, da bi se pohvalio, kaže – oče, sve predmete sam rešio, ništa više nemam od nerešenih predmeta. Otac mu je na to odgovorio – nije tvoje da rešavaš, tvoje je da produžavaš te predmete.
To je poenta. Posao advokata je, nažalost, neretko, ne da rešavaju već da produžavaju te predmete, pa silne žalbe, pa silne presude, pa silni nedolasci, pa sve. O čijem trošku? O čijem trošku? O trošku građana Republike Srbije. Koliko njih je zbog vođenja sudskih sporova moralo da proda njivu, moralo da proda plac, moralo da se zaduži da bi vodilo sudske sporove koji su često bili trivijalni, zato što se sudio sa bratom ili sestrom, ili onim što ja zaista ne mogu da razumem i ne podržavam.
Na ovaj način kada je javnobeležnički zapis postaje javna izvršna isprava. Nema žalbi. Nema mogućnosti za neke manipulacije, nema nastavka procesa. Tto je divno objasnio gospodin Selaković na primeru oko kupoprodaje jednog stana. Da li naši građani imaju i materijalne kapacitete, da li imaju volje, da li imaju vremena za predugačke sudske sporove i parnice koje su se vodile na taj način. Da li imamo vremena za tog investitora kojeg je pomenuo cenjeni kolega, prethodni govornik koji je navikao da završava posao za 15 minuta. U sudu i na pisarnici koja nije u obavezi da proverava da li je istina ono što piše u tom ugovoru. Koji nije u obavezi da proverava da li je taj objekat legalan ili nije. Da li je opterećen nekim dugovima za komunalne usluge ili nije. Da li nije već nekome prodat, jeste ili nije.
Sada ćemo mi zbog određenih interesa, određene grupe ljudi da kažemo – ma nije nas briga za građane, neka oni i dalje pate, neka imaju parnice, neka prodaju imanje da bi plaćali advokate i da bi plaćali predugačke sudske sporove. Ne, na ovaj način država Srbija radi u interesu građana Republike Srbije. Na ovaj način i ovim izmenama zakona se nalazi onaj zajednički imenitelj – interesa i advokata i građana, ali i države Srbije.
Zašto kažem države Srbije? Koliko puta je neko od nas ili neko koga poznajete otišao i sačinio kod advokata ugovor u kojem se cena nekretnine kaže – e, daj da ne plaćamo državi toliku taksu, ma daj da stavimo manji iznos. Koliko puta? To je realnost. Evo nažalost, moj kolega advokat gospodin Nikolić, braneći svoju profesiju i struku naravno da pokušava to da opovrgne, ali je i on svestan toga da je toga u Srbiji bilo. Ko nije imao prihode na taj način? Država Srbija. Zbog toga je ovo što je rekao gospodin Selaković, da je 30% samo od naplaćene sudske takse se naplati i bude u korist države Srbije.
Hoćemo li da puštamo takav sistem, da stavljamo glavu u pesak i da puštamo da ti prihodi odlaze na neku drugu stranu? Hoćemo li dozvoljavati da i dalje cena nekretnina ili cena koja u ugovoru piše odokativno i bude na nekom minimumu ili ispod minimuma, pa kao što je rekao gospodin Selaković, da stan na Vračaru u ugovoru piše da je prodat za 500 evra. Na pisarnici suda nisu u obavezi da tako nešto proveravaju. Javni beležnik je u obavezi zato što je i materijalno i krivično odgovoran za ono što solemnizuje, ako pre toga nije napisao i sačinio takav ugovor.
Zanimljiva je činjenica, odnosi prometa nekretnina i protoka novca u septembru i oktobru mesecu 2013. i 2014. godine. Promet nekretnina 2013. godine je bio veći nego što je promet nekretnina za ta dva meseca 2014. godine. Naravno, kada je promet nekretnina veći, očekujete da i promet novca 2013. godine bude veći. Dame i gospodo narodni poslanici - nije. Promet nekretnina u septembru i oktobru mesecu 2014. godine manji, ali je promet novca veći. Šta to znači? Da kada se sačini ugovor kod notara, neophodno je da se sačini po pravim cenama i da se na prave cene i na pravu vrednost ugovora plati i ono što je obaveza jedne od ugovorenih strana, ili obe ugovorene strane za taksu prema državi Srbiji.
Pa dokle ćemo da zatvaramo oči na takve stvari? I hoćemo li i dalje po predlogu, a evo ga predlog Advokatske komore Srbije, a to je suštinski da se javno beležništvo u Srbiji ukine. Da se javno beležništvo u Srbiji, a ovaj predmet sam dobio danas, u pola deset, i onda oni koji kažu da nema politizacije ovog slučaja - da, ima. Zato što su opozicione poslaničke grupe ovo dobile pre 15 dana, ja sam dobio danas. I mogao sam da vidim da brisanjem člana 82, 83. čini mi se, gospodine Selakoviću, da u stvari ono što jeste poenta, što imaju sve zemlje u okruženju i Albanija i Crna Gora i Bosna, godinama unazad se ukine a da se notari svedu na overivače. Na udarače pečata, ali sve samo da se ne solemnizuje.
Iako sam od kolega pravnika i advokata cenjenih tražio da mi kažu odakle potiče ta reč. Znate, malo ljudi u Srbiji zna šta znači solemnizacija. Gospodine ministre, mene je prvo šta me je podstaklo i šta mi je prvo palo na pamet kada je reč o solemnizaciji, podsetilo me na sunce, na solej, na sunce. Hoćemo istinu, hoćemo da ti ugovori koji se sačine budu istiniti, budu pravni, budu ispravni, da građani Republike Srbije ne moraju da drhte da će posle ugovora nekih drugih da odu na neke parnice. Da država Srbija naplaćuje svoje ono što jeste prihod budžeta, da i investitori ali i građani i svi oni kojima su potrebne usluge javnih beležnika znaju po kojoj ceni to rade. Ovde je jasan cenovnik javnobeležničke tarife, da 30% onoga nagrade javnom beležniku ide direktno u budžet Republike Srbije, a da 20% PDV naravno preko toga ide u budžet Republike Srbije.
Pa recimo, za predugovor za koji se izdvajalo za budžet Republike Srbije na ime taksi 1.900 dinara, sada, dame i gospodo narodni poslanici, sa ovakvim Zakonom o javnom beležništvu u budžet Republike Srbije ide 7.500 dinara. Zaveštanje 1.900 dinara, i za zaveštanje 7.500 dinara. Za generalni ugovor, i za ostale ugovore i mogao bih jako dugo da govorim o onome što je korist, ne samo bezbednost već i korist budžeta Republike Srbije nego ono što je bilo do sada.
Prema tome na ovaj način i ovim zakonima dovodite mnogo više svetlosti u taj sistem. Kao što reče uvaženi kolega sa Fakulteta političkih nauka, gospodin Zoran Stojiljković, koji često koristi da je svetlost najbolje dezinfekciono svetlo.
Mislim da ste na ovaj način uveli svetlost u nešto što je bilo u popriličnoj tami, da je na taj način i država Srbija bezbednija, da su bezbedniji građani Republike Srbije, a da advokatima zaista nisu potrebni advokati, već će moći na tržištu u Srbiji da se bore za svoje mesto pod suncem i za svoje prihode, a gospodin Pavićević ode iz ove sale, ali nam nije rekao koji je to javni beležnik napravio prihod od 180.000 evra za mesec dana?

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Jovanoviću, prijavili ste se u sistem, možda ste se vi prepoznali u rečenici gospodina Babića, da onaj koji je navikao da sve završava za 15 minuta, ali ja na osnovu toga ne mogu da vam dam repliku.
(Ivan Jovanović, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, ali rizikujete sada da zloupotrebite prijavu po Poslovniku i onda mogu oduzeti dva minuta koja su ostala vašoj poslaničkoj grupi.
(Ivan Jovanović, s mesta: Član 104.)
Izvolite.
(Ivan Jovanović, s mesta : Poslovnik, član 104. Pogrešno sam protumačen. Rečeno je… )
Ali, kako sam ja u tome prekršio Poslovnik, što vi mislite da ste pogrešno protumačeni?
(Ivan Jovanović, s mesta : Pogrešno sam protumačen zato što je uvaženi kolega pominjao prethodna izlaganja…)
Gospodine Jovanoviću, kada govore ovde 20 - 30 poslanika, normalno je da oni moraju kada govore o nekom zakonu, da pominju iste stvari, ili slične stvari.
(Ivan Jovanović, s mesta : Ne rekao je moj prethodnik…)
Niste vi govorili pre pomenutog gospodina. Govorila je narodna poslanica Jasmina Obradović, pre toga druga narodna poslanica. Molim vas, nemojte.
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite, dva minuta vam je ostalo.

Hvala gospodine predsedavajući.
Zemljišne knjige nisu isto što i objekti, tj. zgrade. Mene zanima samo kako će notar u našim zemljišnim knjigama u katastru, kada nije u skladu sa realnim stanjem, utvrditi realno stanje? To je prvo pitanje.
Da li vi ministre znate da je pre dva dana Direkcija za imovinu Republike Srbije pustila samo za jedan ugovor, u pitanju je Institut „Lola“ i objekat tamo, 760.000 dinara izvesnom Srbi Cvejiću, koji je bio pomoćnik ministra odbrane, a sada je notar za Stari grad i Savski venac? To je samo jedan ugovor, a gde su drugi, desetine, stotine ugovora koji se svaki dan, dobro ne svaki dan ali, evo da kažem nedeljno, sprovode?
To je ta realnost što građani znaju šta se dešava, a ovde neko maltene hoće da prikaže kako to nije tačno. Evo, nemamo pristup Poreskoj upravi, ali imamo pristup ovom podatku. Uvodi se ekskluzivitet i monopol za grupu ljudi koji na ovaj način apsolutno samostalno odlučuju o pravnim poslovima iz ovog domena. Apsolutno. To je neodrživo, ministre i vi znate da je neodrživo.
Zašto notari ne rade anekse? Evo, pitam vas? Danas u Srbiji odete kod notara da uradite aneks kupoprodajnog ugovora o prometu nepokretnosti, on kaže – neću to da radim. A zašto? Zato što je 50% jeftiniji, neće da rade to, neće ljudi.
Da li znate da za dvoje dece izjava da napuste zemlju, ono da idu na putovanje, košta 19 hiljada dinara.
(Marijan Rističević, s mesta: Ti nije tačno.)
Kako nije tačno? Za dvoje, što je višestruko skuplje nego što je bilo kod suda.
Moje pitanje na kraju, ministre, po vašim saznanjima, to sam vas pitao prethodni put, molim vas da mi kažete ako znate, koja notarska kancelarija tj. javni beležnik će dobiti da radi promet nepokretnosti za projekat „Beograd na vodi“? Možete teritorijalno, možete po osnovu neke druge nadležnosti da nam kažete, ko je taj čovek i sa kim je blizak, koji će da radi „Beograd na vodi“? Hvala.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.