Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, za mene je današnji dnevni red najpre bio dobra vest zbog toga što je očigledno da je predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti Vlada RS priznala grešku koju je napravila krajem avgusta ove godine i predložila ispravku te svoje greške, što je svakako dobra stvar, pogotovu kada bez velikog pritiska se ta greška i ispravi.
Međutim, loša vest koja prati ovu dobru vest je upravo to da priznanje Vlade RS o učinjenoj greški nije kompletno. Nije potpuno. Reč je o jednoj deklarativnoj izmeni koja ponovo u prvi plan stavlja zaštitu interesa javnih beležnika i to pre svega finansijskih interesa javnih beležnika, a mnogo manje njihovih profesionalnih interesa i ponovo se nije mnogo vodilo računa o tome da li su predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom i ponovo se nije vodilo računa o zaštiti interesa građana, niti o zaštiti interesa advokata i sudova.
Ja ću krenuti redom. Od 1. septembra ove godine počela je sa radom javnobeležnička služba sa ekskluzivnim pravom javnih beležnika da samo oni i niko drugi, ni sami građani, ni sudovi, ni advokati mogu u formi javnobeležničkog zapisa da izrađuju ugovor o prometu nepokretnosti. Uzalud su najstručniji ljudi u ovoj zemlji, vrhunski pravnici, kao što je prof. Vesna Rakić Vodinelić, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević i mnogi drugi, zatim Društvo sudija Srbije, zatim sve advokatske komore upozoravale da je u suprotnosti sa Ustavom i pravnim poretkom, da samo javni beležnici mogu izrađivati i overavati ugovor o prometu nepokretnosti. Vlada RS i vladajuća poslanička većina u ovoj skupštini su izglasale takav predloženi tekst zakona koji daje ekskluzivno pravo javnim beležnicima da izrađuju i overavaju ugovore o prometu nepokretnosti.
To je dovelo do potpunog kolapsa u pravnom sistemu države, a ja ću se osvrnuti na ono što se i mene kao advokata lično tiče i sa čime sam direktno upoznata. Dakle, svi advokati su u znak protesta zbog donošenja takvih propisa obustavili rad i ministar pravde umesto da odmah započne razgovore sa ovlašćenim predstavnicima advokatskih komora, on je najpre pokušao da na sednici Vlade donese odluku kojom se stavlja van snage uputstvo koje Vlada nije ni donela, pa nije ni mogla staviti van snage. Da ne polemišem o javnim ovlašćenjima koja u tom segmentu uopšte nisu preneta na advokatsku komoru, te Vlada RS uopšte nema ni pravog nadzora nad tim delom rada komore. Onda kada to nije dalo očekivani rezultat. Bile su u medijima prisutne pretnje krivičnim gonjenjem zbog nečega što je kvalifikovano kao ometanje pravde. Bilo je pokušaja lične diskreditacije mnogih kolega advokata i pokušalo se na sve načine narušiti jedinstvo koje je postignuto u advokatskoj komori.
Zaista moram da odam priznanje da ste uspeli nešto što ni Broz kao što ste se u prethodnom delu rasprave pozvali na njega. Dakle, to ni Broz nije uspeo, da okupite i jednom jedinstvu i advokate koji su krivičari i advokate koji su parničari i advokate koji imaju višedecenijsko radno iskustvo i one koji su početnici i advokate iz svih mogućih stranaka i nestranačke ličnosti. Dakle, u tome ste zaista uspeli.
Advokati žive od advokature. Kada advokati obustave svoj rad, znači ne rade. Kada ne rade oni ne zarađuju, i velika muka ih je naterala da obustave svoj rad. Niko bez velikog i krupnog razloga neće obustaviti svoj rad i sam sebe lišiti mogućnosti da zaradi. Složićemo se da su razlozi za tako nešto krupni i ozbiljni i upravo to se desilo.
Jako poštujem to što ste u prethodnim danima učinili napor da sa predstavnicima advokatske komore pronađete neko opšte prihvatljivo rešenje, ali mi se čini da smo izgubili dragoceno vreme. Čini mi se da je do toga trebalo da dođe odmah i čini mi se ipak, kada sam videla predložene izmene da je to zapravo učinjeno stvaranje pokrića radi za ovakve izmene zakona.
Dakle, predloženim izmenama se potpuno zanemaruje pravo građana da u sferi privatnog prava samostalno odlučuju, kao i da odlučuju o tome da li će i od koga tražiti pravnu pomoć. Ne poštuje se predloženim izmenama ni advokatura kao samostalna i nezavisna služba, koja po važećem Ustavu pruža pravnu pomoć, a to pružanje pravne pomoći između svega ostalog obuhvata i pravo sastavljanja, odnosno izrade pravnih poslova.
Ono što mene posebno zabrinjava ovde jeste da se ne poštuje ni Ustavom propisano načelo nezavisnosti sudske vlasti i to naročito u odnosu na izvršnu vlast, jer sada izvršna vlast razvlašćuje sudsku i svo svoje poverenje poklanja javnoj beležničkoj službi koja je u povoju, koja je počela sa radom tek 1. septembra ove godine. Nije još dovoljno porasla, niti se osamostalila, i ne sad samo da se u pogledu nadležnosti sudova sudovi razvlašćuju, nego ono što može da bude još mnogo značajnije, a to je da se razvlašćuju u finansijskom smislu. To što je sada predloženo da 30% od ukupno naplaćenih prihoda beležnici su dužni da uplate na račun javnih prihoda, ja prvo ne znam odakle procenat od 30%, zašto ne 50, zašto ne 45, zašto ne 20? Druga stvar koja meni izaziva dilemu, koja je vrsta nameta sada za javne beležnike ovih 30%? Da li je to neki novi porez? Da li je to neka nova taksa? Šta zapravo za javne beležnike predstavlja ovih 30%?
Ja ni u jednoj knjizi, a imam ih zaista dosta koje se tiču stručne literature, pa čak ni u Priručniku za polaganje pravosudnog ispita koji imam, nisam uspela da pronađem, gledajući kroz istorijski aspekt, ni kroz uporedno pravni, šta je interes države da se meša u privatne poslove koji spadaju u domen obligacionog prava, dakle, u privatno pravo, i zbog čega insistiranje na javnim ispravama.
Uzgred, kada već govorim o javnim ispravama moram da ispravim neke kolege koji očigledno mešaju javnu ispravu sa javnom izvršnom ispravom, jer svaka javna isprava ne mora da bude automatski i izvršna, a drugo, kada imate izvršnu ispravu, ministre, onda ne idete u policiju sa izvršnom ispravom, nego se obraćate sudu radi pokretanja postupka prinudnog izvršenja ili se obraćate izvršitelju, ali policiji svakako ne.
Dakle, mislim da je potpuno nepotrebno mešanje države u ono što se zove privatno pravo građana. Javnim beležnicima se daju neke super moći da procenjuju šta je u interesu vlasnika nepokretnosti, šta je njegova prava volja, da li je cena koju je ostvario realna tržišna ili nije, itd. i ja zaista ne razumem šta je u tome javni interes.
Vi ste rekli da je javni interes, evo, ja sam zapisala, to što je u nekom prethodnom periodu u porastu višestruka prodaja iste nepokretnosti. Dakle, situacija kada isti prodavac istu nepokretnost prodaje različitim licima. Ali,
molim vas, pa to nije problem izrade i overe ugovora, nego problem evidencije ugovora. Time što ćete uvesti javnobeležničku overu nećete povećati stepen pravne sigurnosti. Naročito vam to kažem zbog toga što, sticajem okolnosti, imam ovde kod sebe jedan primerak javnobeležničkog zapisa, ali su masovno svi zapisi sa istovetnom sadržinom, gde javni beležnik kaže da stranke koje su učesnici postupka odgovaraju, dakle, ne javni beležnik, nego učesnici postupka odgovaraju za tačnost dostavljene dokumentacije, bez obaveze javnog beležnika da lično provera dostavljene priloge. Sada mi kažite da ovo garantuje pravnu sigurnost. Ne, ovo samo garantuje da će javni beležnik papreno naplatiti svoju uslugu izrade zapisa, odnosno overe ugovora, a da pri tom neće učiniti ni minimum napora da dokumentaciju, koju su mu stranke dostavile, zaista i proveri u katastrima.
Što se mene tiče, kao nekoga ko je poslanik iz opozicije, vi ste za mene odličan ministar, jer ovim što radite praktično mislim da potcenjujete nivo pravne pismenosti i građana i struke, a struka i građani to dobro pamte. Kao što su zapamtili o slučaju reizbora sudija, bojim se da će dobro zapamtiti i kod izbora javnih beležnika. Ali, kao koleginica vaša, ja vas zaista pozivam i apelujem da učinite još jedan napor i da zajedno sa, ne samo advokatima, nego ljudima koji su čitav život posvećeni materiji koja je predmet ovih predloženih izmena, da pronađete rešenje koje će zaista doprineti onome što svi želimo, a to jeste pravna sigurnost i pojednostavljeni pravni promet, pre svega nepokretnosti.
Zbog toga predlažem da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju kao i do sada, dakle u pisanoj formi, koje će javni beležnici ili samo legalizovati ili solemnizovati. Dakle, ili će overavati samo potpise, ili će, ukoliko stranke-učesnici postupka imaju neki interes da tu privatnu ispravu učine javnom, i solemnizovati, proveriti njihovu sadržinu, da ne uslovljavate zaključivanje ugovora o prometu nepokretnosti izradom javnobeležničkih zapisa, da se prilikom solemnizacije ne prekucava tekst koji su stranke donele javnom beležniku na overu, već da se uz taj tekst priloži i poseban javnobeležnički akt koji bi bio sastavni deo tog pravnog posla i tako biste zaista onda suštinski omogućili i građanima i advokatima da sami izrađuju ugovore. Ovako ostajemo na nivou pukih deklaracija koje u praksi neće imati nikakvu primenu.
Takođe, smatram i opet apelujem na vas da amandmane koje smo predali pažljivo razmotrite i da izađete maksimalno u susret građanima, a ne malom broju ljudi, toliko malom da čak ni svoju komoru nisu bili u stanju da osnuju u skladu sa zakonom koji je ova Skupština donela. Hvala.