Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama su dva zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti.
Moram da istaknem da se u avgustu mesecu pred Narodnom skupštinom nalazio zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, kao i Zakon o prometu nepokretnosti, da su javni beležnici stupili sa radom 1. septembra na teritoriji Republike Srbije i da to zbilja jeste mali ali istorijski korak u pravnoj sigurnosti kako građana Srbije, tako i potencijalnih investitora, tako i uopšte same države Srbije.
Donošenje ovih zakona značajno je sa aspekta pravne sigurnosti, ali značajno je i sa aspekta ekonomske sigurnosti, sa aspekta onih koji žele da investiraju i onih koji žele da imaju jasnu pravnu regulativu u tom smislu.
Takođe želim da istaknem ono što do sada niko još nije istakao. Posle 84 godine ova Vlada i ovo Ministarstvo pravde prvi put uvode profesiju notara kao visoko profesionalnu pravničku profesiju koja, naravno, ima javna ovlašćenja. Prema tome, to svakako jeste korak napred, ali velika pohvala za ovu Vladu i za nadležno ministarstvo, jer u razvijenim zapadno-evropskim zemljama ovi poslovi notara obavljaju se više vekova.
Da se ne dotičemo samo uređenih zapadno-evropskih zemalja, kojima, naravno, SNS, ova Vlada i ovaj ministar teže, da se okrenemo malo oko sebe i oko svojih komšija. Sve zemlje u regionu imaju javne beležnike, odnosno notare. Moram da napomenem da Makedonija, kao jedna od bivših država članica nekadašnje SFRJ, ovu pravosudnu kategoriju ima već dugih 10 godina. Takođe i Republika Crna Gora, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Slovenija imaju u svojoj pravnoj regulativi i zanimanje notara.
Kako je i sam ministar u svom uvodnom izlaganju već napomenuo, i tzv. republika Kosovo je uspela da u svoj pravosudni sistem uvede ovu vrlo važnu profesiju, a to je profesija notara.
Naravno da je u vremenu od 1930. pa do 1944. godine na području naše zemlje postojala ova profesija, ali, nažalost, od tada pa do 1. septembra ova profesija nije bila poznata.
Više puta sam govorila da je nadležnost ministra pravde izuzetno odgovorna, izuzetno velika, jer u jednom narušenom pravosudnom sistemu kakav je bio, kakav su ostavili iza sebe predstavnici prethodnog režima, svakako da nije bilo lako i da ne može se brzim koracima ići napred.
Urušavanjem pravnog sistema stvara se značajan prostor za koruptivna delovanja, za kriminal i korupciju. Ovo ministarstvo koje vodi ministar Selaković je usvojilo i strateški dokument koji se tiče suzbijanja kriminala i korupcije. Upravo u suzbijanju kriminala i korupcije i te kako je značajna pravna sigurnost kako građana, tako i uređen pravni poredak jedne zemlje.
Ono što je danas nama na dnevnom redu to je da se članom 1. menja član 4. zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, a suštinska dopuna u stvari odnosi se na to da u prometu nepokretnosti koji može biti sastavljen kao javnobeležnički zapis može biti sastavljen i u pisanom obliku, s tim što je građanin dužan da nakon toga taj ugovor u pisanom obliku odnese kod javnog beležnika radi solemnizacije, odnosno radi prevođenja te nejavne u javnu ispravu.
Moram da napomenem da je za overu kako javnobeležničkih zapisa, tako i za overu pisanih ugovora isključiva nadležnost javnog beležnika i to na onoj teritoriji gde se nepokretnost nalazi.
Mislim da svako od nas ima poduže pamćenje i svako od nas, a ja lično znam više od petoro ljudi koji su u prethodnom režimu, sklapajući ugovore, ostajali bez svojih nepokretnosti, odnosno ostajali bez kupljenih stanova upravo iz razloga što se vršila samo overa potpisa bez suštinskog ulaska u karakter samog ugovora, pa je na jedan isti stan imalo po više vlasnika. Ko je prvi ušao u taj stan, taj je izgleda i ostajao u tom stanu. Svi drugi vlasnici morali su da potežu tužbu kako bi došli do svoje imovine koju su navodno pravno regulisali sklopljenim ugovorom.
Ono što pre svega želim da naglasim to je da se ovi izmenama i dopunama zakona i dalje na prvom mestu na najbolji način štite interesi građana.
Iz kog razloga se štite interesi građana? Prvi razlog i prvi cilj overavanja i ovih pisanih ugovora kod javnih beležnika je cilj autentičnosti. Šta znači taj cilj autentičnosti? To znači da gotovo da nije moguće falsifikovanje.
Drugi cilj koji se želi postići, to je preciznost i tačnost. Šta to znači? Javni beležnici su u skladu sa članom 71. u zakonskoj obavezi da detaljno i precizno u svojoj izjavi uzmu slobodno izraženu volju i takvu volju navedu, ugovornih strana, odnosno strana koje žele da sačine ugovor.
Šta je još vrlo značajno što se želi postići? Punovažnost. Šta znači punovažnost? Punovažnost znači potpuna usaglašenost sa zakonom i sa zakonskom regulativom.
Ono što, takođe, želim da istaknem to je da, što se tiče izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, da su izvršene još neke izmene, a te izmene odnose se na deo koji se odnosi na sedište i tablu javnog beležnika, odnosno da javni beležnik može promeniti prebivalište ukoliko bude na konkursu izabran za javnog beležnika do momenta polaganja zakletve u sedištu za koje je određen.
Takođe se i menja član zakona koji se odnosi na konkurisanje zainteresovanih za obavljanje poslova javnih beležnika, a to je da se konkurs objavljuje za potrebe jedne opštine, ali naravno, može i za više jedinica lokalne samouprave, pa se taj član zakona menja u smislu da kandidat može konkurisati ne za sve i pojedine, nego za sve jedinice lokalne samouprave za koje se konkursom traži.
Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati ove izmene zakona, pre svega, zato što one doprinose vladavini prava i pravnoj sigurnosti građana.
Na kraju, da ne zaboravim, Srpskoj naprednoj stranci, ovoj Vladi, a i svima nama na prvom mestu bi trebalo da budu interesi i potrebe građana. Ne bih volela da se desi da u zaštiti onih najranjivijih , a to su maloletna lica, kao što se skoro desio slučaj u Sremskoj Mitrovici, nema adekvatnu advokatsku zaštitu maloletno lice koje je bilo žrtva silovanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Još jedan primer da jedna loša vlast i jedna loša Vlada može da uništi nešto što je po samoj svojoj suštini dobra stvar i dobra namera, a to je u ovom slučaju situacija sa javnim beležnicima.
Od toga da li postoji ustavni osnov za formiranje jedne ovakve javne funkcije, jer kažu neki koji pravo znaju mnogo bolje od mene, da član 67. stav 2 ne daje tu ustavnu mogućnost, do toga da je ceo proces utemeljenja ove funkcije kompromitovan, demonizovan, kriminalizovan, i to sve sa pozicije vlasti.
Početak svih tih loših stvari je u prethodnoj vlasti, onoj pre 2012. godine, ali najgore stvari oko toga su učinili upravo ovi koji danas drže vlast, tj. aktuelna Vlada u ostavci, kojoj pripada i prisutni ministar.
Šta se desilo? Desilo se, između ostalog, da u zadnjih 30 i nešto dana od istog ministra iz istog Ministarstva iz iste Vlade dobijamo dve verzije istog zakona. Pre 30 i nešto dana Zakon o prometu nekretnina je predstavljen kao genijalština, kao najviši nivo pravne srpske teorije i prakse, a danas imamo još bolje rešenje, navodno.
U ovoj situaciji, Nova Stranka se neće postaviti kao sudija između ambicioznog Ministarstva, ministra i Vlade, advokata i notara, nego je naš posao to da se brinemo o interesima građana. Za interese građana Srbije je da jedna važna funkcija, koja se ovim zakonima prenosi na notare, da se prenese u atmosferi koja će garantovati pravnu sigurnost građana Srbije. To danas nije slučaj. Naprotiv, nikad nije bila više ugrožena pravna sigurnost građana nego danas.
Pričaju se veličanstvene priče o tome da će notari da reše sve probleme, da će promet nekretnina biti savršen, da će zapis javnog beležnika da otkloni sve potencijalne probleme nekoga ko prodaje ili kupuje neku nekretninu, što je potpuna neistina.
Nikakav notarski zapis ne može da da bilo kakvu garanciju. To što su se u skoroj i daljoj prošlosti dešavale situacije da ljudi kupe stan, pa ne mogu da uđu u njega, to je isto pitanje za državu, to nije pitanje ni za advokate ni za opoziciju. Trideset posto od honorara notara, ekskluzivnih, najposebnijih ljudi u Srbiji, kojih ima samo 94, 95, ovim predlogom 30% toga ide u budžet, odnosno u pravosudni budžet. A šta je do sada bilo? Gde je sad išao taj novac? Javna je tajna da notari u zadnjih mesec dana od kad mogu da rade svoj posao u Beogradu zarađuju po podacima iz beogradske poreske uprave između 50 do ekstremnih 180.000 evra u jednom slučaju i da je podela takva da njima ostane 20%, a da 80% ide onima koji su ih postavili na te funkcije. Sada se ti koji su ih postavili na te funkcije, kroz kriminalni pristup njihovog izbora, ispita i svega onoga što je prethodilo njihovom postavljanju, da se sada odriču 30% velikodušno.
Time se baca ljaga i na poštene notare, kojih naravno ima. I tamo ima časnih ljudi. Ako je to stvarno najvažniji posao u državi, kako nam se predstavlja, pa što to ne nastavi da radi država, kao što je radila u ovih 30, 40 godina?
Predlog Nove stranke je da se stavi van funkcije, odnosno da se ukine Zakon o notarima, da se u narednih šest meseci pristupi stvaranju novog zakona, naravno, sa novom Vladom, pošto je ova podnela ostavku i da u toj situaciji dobijemo jedan zdrav početak za jednu važnu funkciju.
Konačno, ministar je malopre pominjao izvesnog Sandulovića, kao čoveka koji je najavljivao ubistvo Zorana Đinđića. Ubistvo Zorana Đinđića su najavljivali Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i… (Isključen mikrofon.)

Poslaniče, molim vas…
(Zoran Živković, s mesta: Ja mogu da vam dam i dokaze, pa možete da gasite 100 puta struju…)
Gasiću kako bude neko pričao o ubistvu premijera.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, ponovo u sličnom maniru u zadnjoj reči, zadnjoj rečenici, kada realno ne možete da odreagujete, iznose se ponovo neistine, a to je da je Vlada u ostavci.
Svakome odgovaram – hvala na pitanju, dobro smo, na vašu žalost, ali na radost građana Srbije. Ova Vlada radi pod vodstvom gospodina Aleksandra Vučića, zato što je to želja ne onih promila građana koji su glasali za prethodnog govornika, ne one najuže rodbine koja je glasala za njih, već više od 50% građana Srbije koji su izašli na martovske izbore, dajući i legalitet i legitimitet i Aleksandru Vučiću i ovoj Vladi Republike Srbije.
Ovu Vladu ne može da sruši čovek čija se ostavka očekuje i u javnosti, da ima političke i poslaničke čestitosti i na pisarnici, ali je očekuje i 249 narodnih poslanika. Prema tome, odgovor na izrečenu laž nije ni prvi, a siguran sam ni poslednji put. Vlada radi na reformama, Vlada radi na promeni naše države, na promeni na bolje, na jasnom evropskom putu, a jedina ostavka koja se očekuje, da je političke čestitosti, bila bi od prethodnog govornika.

Zahvaljujem.
Smatram da nisam povredila Poslovnik zato što je nemoguće znati šta će govornici unapred da izgovore, ali to se toliko puta već ponavlja da zaista ne bih da komentarišem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, neka se pripremi narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste i vi svi čuli da je moj kolega poljoprivrednik, u vinogradarsko-kalemarskom maniru, optužio nosioce vlasti da sa javnim beležnicima dele novac od javno-beležničke nagrade u iznosu od 80% onima koji su ih postavili, a 20% notarima.
Dakle, ukoliko ne govorim istinu, svakako treba proveriti stenogram i mislim da je moj kolega prethodni upravo upotrebio taj izraz i te rečenice da notari prihod dele sa onima koji su ih postavili, odnosno 80 prema 20%, a 80% za one koji su ih postavili. Dakle, to je krivično delo korupcije.
U saznanju da je izvršeno krivično delo, moj kolega je trebao da podnese krivične prijave protiv svih onih koji su učestvovali u toj koruptivnoj radnji. Ukoliko to krivično delo ne postoji, onda postoji krivično delo koje se zove krivično delo lažnog prijavljivanja krivičnog dela. Molim gospodina Martinovića da ovo uzme k znanju i da kao pravnik sastavi krivičnu prijavu u vezi krivičnog dela lažnog prijavljivanja krivičnog dela, ukoliko moj kolega prethodnik nije prijavio krivično delo za koje je optužio noseće vlasti da dele sa javnim beležnicima prihode od javno-beležničke nagrade.
Što se tiče Predloga zakona, to ću svakako podržati, mada sam najčešće diskutovao o ovim izmenama i dopunama zakona, koji je donet još 2011. godine, čak je usvojen jedan moj amandman koji je prolongirao primenu zakona za šest meseci u odnosu na ono što je Vlada predložila, jer sam onda znao i pretpostavljao da će sprovođenje nečeg novog u Srbiji, kao što se pokazalo, ići veoma teško, da će to naići na mnoge otpore, ali nisam verovao da će toliki otpori biti, posebno ne kod advokata koji su imali određene primedbe.
Pozdravljam to što je u dobroj meri ministar pravde našao zajednički jezik sa advokatima. Podržavam čak i neke zahteve advokata, koji su umereni, a u korist građana. Podržavam mišljenje Zaštitnika građana, nadam se da ste svi dobili i pročitali, koji je o Zakonu o javnim beležnicima i u situaciji koja je nastala dao svoje mišljenje 31. oktobra, ali me čudi da su te primedbe, koje se odnose na zakon i na javne beležnike uopšte, usledile sa predlozima koje je Vlada usvojila dan ranije. Znači, 30-og je Vlada ispravila to na šta je Zaštitnik građana na Zakon o javnom beležništvu skrenuo pažnju 31. oktobra svojim mišljenjem.
Imam primedbe i voleo bih da ministar pravde ispita visinu tarife, posebno za poljoprivrednike. Pravo je čudo da moj prethodni kolega o tome nije diskutovao, posebno o davanju hipoteke zato što to poljoprivrednici rade svake godine, kako bi zanovili poljoprivrednu proizvodnju, nabavili repromaterijal, obnovili mehanizaciju. Oni svake godine zalažu svoju imovinu, kako bi mogli da obnove setvenu godinu. S tim u vezi, to nije klasična hipoteka koju daš jednom u 10 godina. Oni je daju svake godine. Imao sam amandmane te vrste i u takvim slučajevima treba razmisliti i da se u tim situacijama, koje nastaju zbog obnove poljoprivredne proizvodnje, gde se često daju hipoteke, a nekada i više puta u toku godine, izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da te izjave koje overavaju, da tarifa bude niže nego za građane koji to rade za kredite, rade jednom u pet godina zato što je poljoprivredna profesija posebna, zato što se teško dolazi do novca, zato što se novac obrne jednom u toku godine, a nekad u toku više godina, zato što svake godine morate da sejete i sadite, dok za tu svrhu nemate dovoljno novca, vi za taj repromaterijal morate da založite deo imovine svake godine. Dakle, za njih je na određen način to preskupo i treba razmisliti da se u takvim situacijama ta javno-beležnička tarifa, u svim drugim opravdanim situacijama, smanji.
Što se tiče mišljenja Zaštitnika građana, delimično ga uvažavam. Drago mi je što ga je uvažilo i Ministarstvo, s tim što je Ministarstvo to uradilo dan ranije, pre nego što je Zaštitnik građana skupio hrabrost da to objavi. Pozdravljam to što su se na određenim pozicijama našli Zaštitnik građana i Ministarstvo pravde.
Od onih sam koji za razliku od vas, dame i gospodo narodni poslanici, nije imao samo reči pohvale za Zaštitnika građana, jer je on u svom mišljenju zaboravio građane. Dakle, on je stao na stranu advokata, i to pozdravljam. Advokati su deo građanskog društva. Sa punim pravom on ima pravo da zaštiti određene građane, ali je pri tome u svom mišljenju zaboravio da je vrlo selektivno ocenio prava građana. Šta je sa pravima građana, sa žrtvama, sa pravima građana koji su oštećeni prilikom vršenja krivičnih dela od određenih lica, koji su zbog štrajka advokata pušteni na slobodu? Dakle, takvo delo prema istim ili drugim građanima mogu da ponove. Voleo bih da je Zaštitnik građana, pored ovog mišljenja, koje se uglavnom odnosilo na Ministarstvo pravde, našao za shodno da u svom mišljenju pribeleži i to da je ugroženo pravo građana da se određeno delo kazni pritvorom, jer počinilac može da počini novo krivično delo nad njim ili nad nekim drugim. Dakle, pravo žrtve i pravo oštećenih je ovim ugroženo i Zaštitnik građana se morao njima baviti.
Pitam – šta je sa teškom povredom ljudskih prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost? Pravo na slobodu, gospodine ministre, je jedno od osnovnih prava i najveće pravo jednog čoveka, jedne individue. Dakle, nijednog trenutka, Zaštitnik građana se nije pitao šta je sa pravima pritvorenika, kojima pritvor traje i 50 dana duže od predviđenog zato što nemaju advokata koji treba da bude prisutan, kako bi se ukinula mera pritvora. Pravo na slobodu je jedno od osnovnih prava i Zaštitnik građana, koji se trebao dići da je taj pritvor potrajao pet minuta duže od predviđenog, je trebao da digne i sebe i svoje pomoćnike, tim pre, što i on i pomoćnici imaju platu od 310 do preko 350 hiljada dinara mesečno. Sloboda bilo kog građanina i pritvorenika, koji još uvek nije kriv, to je faza istrage, trebala je da bude svetinja za Zaštitnika građana i za onoga čija je sloboda ugrožena, odnosno ukinuta.
Očigledno da je Zaštitnik građana, čije je mišljenje ovde pred nama, selektivan. On je ovde u sred Skupštine izjavio da ga moja prava ne interesuju, da bi ja bio poslednji čija bi on prava štitio. Zahvalio sam mu se tom prilikom i rekao – kada me on bude štitio, onda sam sigurno gotovo. Sem svoje neke visoke plate i političkih izjava koje daje, ne verujem i ne vidim da Zaštitnik građana na isti način tretira sve građane i advokate, a među advokatima, moram da kažem, ima preko 50% onih koji bi radili i njihovo pravo na rad je takođe ugroženo. Dakle, kao građani, kao advokati, kao neko ko ima pravo na rad, njegova prava su takođe ugrožena, a time se vrli Zaštitnik građana nije bavio i bojim se da se on bavi zaštitom svojih ne malih prava i svoje velike plate, na koju su, gospodine ministre, Zaštitnik građana i još neki predstavnici regulatornih tela, uzeli 600 funti mesečno da bi napisali, od međunarodne donacije, Nacrt zakona o uzbunjivačima. Osamnaest meseci su uzimali novac da bi napisali jedan veoma loš nacrt i to je dodatak na platu od 310 do 350 hiljada dinara.
Takav Zaštitnik građana treba da se za toliku platu dobro oznoji i da se stara o pravima građana. Što se tiče ovih zakona, ja ću svakako podržati, bez obzira što se zakon po ne znam koji put menja. Dakle, Vlada naroda iz naroda za narod, treba da vlada u ime naroda a ne samo da vlada nad narodom. Ja ću da podržim ovo.
Što se tiče mog kolege prethodnika, molim ministra pravde, s obzirom da je ovde govoreno mnogo o određenom ubistvu, molim da proveri ove fotografije. Radi se o priredbi koju je moj prethodnik zajedno sa republičkim ministrom unutrašnjih poslova, priredio u korist Jedinice za specijalne operacije krajem 2002. godine, a kao što znate, u toku je istraga i Zaštitnik građana treba o tome da se pozabavi i vi gospodine ministre, s obzirom da je u toku istraga o političkoj pozadini ubistva.
Dakle, ja vas molim kad se već o tome razgovaralo, predaću vam ove fotografije…

Poslaniče, molim vas da se vratite na zakon.

Vraćam se na temu, dakle samo podržavam ovaj zakon, a fotografije ću predati ministru pravde pa neka on pogleda da li su autentične. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.