Vi sada replicirate, a pozvali ste se na povredu Poslovnika.
(Borko Stefanović, s mesta: Rekao sam vam šta mi je bilo bitno.)
Znam, oduzimam vam dve minute zbog toga jer ste sami priznali, rekli ste – rekao sam ono što mi je bila namera. Dve minute manje grupi.
(Borko Stefanović, s mesta: Rekao sam vam šta mi je bilo bitno u vezi sa povredom Poslovnika.)
Završena stvar. Član 106. da li želite da se izjasnimo po povredi? Ne.
Gospodine Stefanoviću, vama je pisala Advokatska komora. Nije korektno što niste zaštitili parlament i što im niste dali uputstvo kako se ulazi u parlament.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko kaže da nisam? Zašto se meni direktno obraćate na taj način? I drugi su dobili pismo. Otkud vi znate da im nisam dao pravu informaciju? Kako vi znate? Ili možda sumnjate u mene? Sad kažete gospodine Stefanoviću, sad se čudite što vam ne odgovara… Recite sad do kraja. Ja sam im dao uputstva…)
Javite se za reč da bih mogla da vam repliciram.
(Borislav Stefanović, s mesta: U redu je, ali niko nije čuo šta sam rekao.)
Mislim da će se uskoro steći uslovi da repliciram o diktatorskom režimu u parlamentu i da vam odgovorim na povredu člana 106, koga nije bilo.
Ono što sigurno nikada ovaj predsedavajući neće uraditi, to je ono što su moji prethodnici uradili, odnosno jedna prethodnica, koja je isključila poslanike koji nisu prisustvovali na skupštinskom zasedanju i zabranila im 40 dana da učestvuju u raspravi. Toliko o demokratskom režimu pre ovog režima.
Ako želite da glasamo o povredi člana 106, glasaćemo. A ovo vam garantujem da nikada predsedavajući neće isključiti poslaničku grupu koja nije prisutna u parlamentu za vreme zasedanja.
(Borislav Stefanović, s mesta: Da li znate da to zvuči kao pretnja?)
Ne, to zvuči kao odgovor na povredu Poslovnika iz vaše poslaničke grupe, tri ili četiri već povrede Poslovnika, a vi pretite predsedavajućem, a ne predsedavajući u kontra smeru.
Reč ima ministar Nikola Selaković, replika.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne pada mi na pamet da se izvinjavam za nešto što nisam rekao, a pogotovo kada se deo moje rečenice istrgne iz konteksta. Pogledajte me kao što ste me pogledali malo pre kada sam rekao – ne obraćam se vama lično, već onome ko iza toga stoji. I to možete uvidom u stenografske beleške da vidite.
Ja ću, kao odgovoran ministar u svojoj Vladi, svaki put da reagujem kada predsedniku moje Vlade i Vlade moje države neko pošalje u stranu zemlju vesnika smrti ubijenog predsednika Vlade Srbije. A ja sam Sandulovića pomenuo u tom smislu. Nikola Sandulović je četiri-pet dana pre ubistva predsednika Vlade 2003. godine najavljivao smrt predsedniku Vlade Srbije. I toga čoveka je neko organizovano poslao u London, da pravi skandal, da vređa državu Srbiju, da vređa njenog predsednika Vlade. Ko je to uradio, ja pozivam organe reda da to utvrde i da kažu. To pozivam. Ali, nemojte meni da inputirate ovde da sam ja vas optužio za tako nešto.
Vi ste kao stranka prošli kroz nešto što ne želim nijednoj stranci u Srbiji da prođe, a to je da joj je predsednik stranke i čovek koji je bio predsednik Vlade, šta god ko politički o njemu mislio, to je bio predsednik Vlade, moje, vaše, naše države. To je užas, kada neko predsednika Vlade jedne države ubije. Dame i gospodo, mi živimo u zemlji u kojoj je neko to uradio pre jedne decenije. Ja ne želim da Srbija bude zemlja u kojoj će to ikada više da se dogodi. Ali sam lično, kao ministar u ovoj Vladi, kao čovek, kao član SNS, zabrinut za bezbednost mog predsednika Vlade i zato moram da reagujem kada pričate o linču, jer se on nad nečijim članovima porodice sprovodi.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prihvatam sve što je Zoran Živković rekao za mene – i da sam radikal, i da sam ratni zločinac, i da mi je osnivač partije ko zna ko, ništa ga nisam razumeo, ali nema veze. Ali, šta je netačno u sledećem? „Rešenje Privrednog suda u Beogradu – obustavlja se privredno-kazneni postupak protiv Andreja Vučića“? Izvolite.
Dalje, šta je radikalština, šta su kafanski maniri, to je službena beleška Ministarstva finansija, poreska uprava, gde se kaže, pored navoda kako je sve falsifikovana lična karta Andreja Vučića: „Na osnovu napred navedenog, utvrđeno je da je registracija preduzeća „Asumakum d.o.“ iz Beograda, kao i otvaranje tekućeg računa ovog preduzeća kod „Findomestik banke“ izvršeno na osnovu falsifikovanih ličnih karata Andreja Vučića i Ivana Božinovskog“. To se kaže na strani 3.
Na strani 4. se kaže: „Proverom nije utvrđeno ko je falsifikovao lične karte Andreja Vučića i Ivana Božinovskog, čije su fotografije na falsifikovanim ličnim kartama, a ni ko je stvarno obavljao poslovanje preduzeća „Asumakum d.o“ iz Beograda“.
Ključna rečenica: „Na osnovu napred iznetih činjenica, postoji osnovana sumnja da se preduzeće „Asumakum d.o“ iz Beograda može svrstati u grupu tzv. fantom preduzeća odnosno preduzeća koja u znatnom obimu izbegavaju plaćanje poreza“.
Kad čovek ovde pročita zvanične akte, zvanične papire države Srbije, doduše pod bivšim režimom, ne pod režimom, kako vi kažete, Aleksandra Vučića, onda sam ja ovde radikal, ratni zločinac, pitaj Boga šta sam, a vi kao moralan čovek treba lepo da kažete – gospodine Vučiću, bili ste u pravu, lagao sam i podnosim ostavku.

Replika je istekla, dve minute. Zahvaljujem vam.
Na repliku čeka narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Čuli smo ovde različite izgovore. Pre nekoliko nedelja, ono što je uputio kao odgovor predsednik Vlade, gospodin Vučić, gospodinu Živkoviću, nije bila opklada. Opklada je kada kažete – ovo mogu bolje, hajde da se kladimo da ovo mogu bolje, ili da mogu brže. Ali, reći – to nije istina, jer ako je istina, spreman sam da se povučem, a ako ste vi izrekli nešto što je neistina, povucite se vi, je pitanje časti.
I onaj ko to diskvalifikuje nekim terminima, kafanskim, kojim je baš o n zagadio ovu Skupštinu preteći gospodinu Šormazu da će ga na banderu, govoreći gospodinu Vučeti Toškoviću maločas, da je pripadnik jedne životinjske vrste, ne želim ni da pominjem, i naravno da toga nema u stenogramu, zato što u stenogramu ima onoga ko je u tom trenutku govorio, a to je gospodin Petar Petrović. Voleo bih da gospodin koji se tako poziva često na akademsku čast potvrdi da gospodin Živković tako nešto nije izgovorio.
Ali šta očekivati od onih koji pitanje časti, pitanje odgovornosti koju je ovde pred svih 249 poslanika izneo gospodin Vučić, pred srpskom javnošću, koju je izneo gospodin Vučić, spremnost da istinu brani i svojom karijerom i položajem. Ne, sa druge strane imamo onoga ko će preko te čestitosti pogaziti zato što je nema, samo zarad ostajanja u prilici da može nanova i iznova laži, izmišljanja, podmetanja, samo da bi urušio jedan sistem, koji od ove države, od pre dve godine počeo da pravi pristojnu i normalnu državu. Hvala.

Hvala.
Replika, Zoran Živković.

Dobilo smo jedno interesantno, čini mi se vrlo ekspertsko objašnjenje šta je to opklada, šta nije, šta je pozivanje na jedno i na drugo i ne čudi me, jer smo stvarno imali eksperta u toj oblasti, tako da šibicarenje je jedan ozbiljan deo delovanja u Srbiji.

Možemo li malo da upristojimo rečnik danas.

To sam hteo da vam kažem sledeće.
Inače, u stenogramu piše – šta je majmune. Piše na dva mesta. Piše šta je majmune i piše šta je majmune. Ovde piše da ste to vi izgovorili uvaženi kolega, ekspertu za opklade. Ne vidim nikakvog razloga da to što ste vi izrekli, a piše ovde, da to govorite meni. Pročitajte vi. Ja sam čitao.
Što se tiče prethodnog govornika koji sedi pored vas, možete vi to da ponavljate sto puta. To sam rekao prošli put, ponoviću vam još jednom. Šta je falsifikat, a šta nije, gospodine uvaženi pravniče, pod nadimkom koji vam je dao uvaženi kolega Stefanović? Za to je nadležan sud da utvrdi šta je falsifikat, a šta ne. Uz sve uvažavanje i zamenika direktora poreske uprave, koji se ističe time da sedi za kafanskim stolom u jednoj emisiji jutarnjeg programa, kod jednog vašeg kolege.