Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, povredili ste član 108. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se predviđa da se vi starate o redu na sednici Narodne skupštine. Red na sednici Narodne skupštine podrazumeva da svaka osoba koja se ovde javi za reč i dobije pravo na reč koristi tačno određeno vreme u okviru našeg dijaloga koji vodimo u Narodnoj skupštini.
Prema sadržini ovog Poslovnika, ministar u amandmanskoj raspravi ima pravo na dva minuta vremena da obrazloži svoj stav ili odgovori na neko pitanje narodnih poslanika. Ministar je sada ovde iskoristio dva minuta i 54 sekunde, poštovani gospodine Bečiću, a vi ste imali obavezu kao predsedavajući da opomenete gospodina Selakovića da je prošlo vreme i da mu isključite mikrofon, kao što radite opozicionim poslanicima i po nekoliko sekundi pre nego što im istekne vreme, a nekada i pre nego što počnu da govore, kao što ste meni malopre ovde isključili mikrofon, poštovani gospodine Bečiću.
Zato vam pozivam da poštujete Poslovnik Narodne skupštine, naročito kada je ovde prisutan čovek koji je pravnik i koji je ministar pravde u Vladi, doduše u ostavci, ali ipak da kažemo nosilac te funkcije, ministar pravde, predsedavajući Narodne skupštine. Svi mi narodni poslanici moramo da vodimo računa o redu u Narodnoj skupštini, jer time pokazujemo jednu vrstu privrženosti jednom konceptu, jednom principu koji je temeljni princip Ustava naše države, poštovana gospodo, a to je princip vladavine prava, gospodine Bečiću. Vi, kao predsedavajući, morate pre svega da se starate o poštovanju principa vladavine prava, a vi ga kršite kada god imate priliku i šansu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Molim vas, dopustite da odgovorim prethodnom govorniku.
Ova rasprava je bila u duhu, prvo, ministar je bio dovoljno ljubazan da da prednost gospođi Čomić. Gospodine Pavićeviću onda me podsetite, evo, ja sad u ovom trenutku znam da sam na protekloj sednici nekoliko puta vama dopustio da govorite preko određenog vremena. Daću vam stenogram gde ćete da vidite da ste preko dva minuta govorili, 15, 20 sekundi, kolega vaš, takođe.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Moram da reagujem.)
Molim vas, nemojte da polemišete samnom iz klupe. Evo, ne poštujete Poslovnik, jer polemišete iz sa mnom iz klupe.
Javljate se i ranije pre nego što završi prethodni govornik. Nemojte to da radite. Uvaženi profesore, nemojte to da radite.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Želim da se izjasni Skupština.)
Ne vredi više ni da vam objašnjavam. Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Prethodni govornik već nekoliko puta u toku dana, a u prethodnoj diskusiji je povredio, uvredio, kako Vladu Republike Srbije, tako i nas narodne poslanike i građane Republike Srbije time što je rekao - Vlada u ostavci.
Ja vas molim da to više ne dopustite. Vlada je jedan ozbiljan državni organ. Ne radi se ovde o pojedincu, nego se radi o Vladi. Ja narodnog poslanika pozivam da se izvini Vladi Republike Srbije, gospodinu ministru Selakoviću, da se izvini nama poslanicima Republike Srbije i većini građana Republike Srbije, ako ne u ime ničega ili nečega, onda bar u ime akademske čestitosti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Atlagiću.
Svedoci da sam nekoliko puta upozoravao prethodnog govornika zbog toga što radi, ali je to opet do domaćeg vaspitanja uvaženog profesora.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem.
Srpska napredna stranka neće prihvatiti ovaj amandman i neće glasati za njega. Mislim da je on protiv duha predloženog zakona, ali oslikava jedno nesaglasje, jer da bi razgovarali o četvrtom amandmanu, kojim se član 4. briše, moramo da posmatramo i amandmane uvaženih kolega gospodina Dragana Šutanovca, za kojeg mislim da je iz iste poslaničke grupe kao i koleginice koje su podnele ovaj amandman, koji je totalno suprotan, jer ovim amandmanom se onemogućava, ukoliko bi bio prihvaćen, onemogućava se advokatima i drugim licima da sačine ugovor prilikom kupoprodaje nepokretnosti.
Amandmanom takođe na član 4, sedmi amandman, imate ga u mišljenju Vlade, se kaže u članu 4. kojim se u članu 83. posle stava 5. dodaje stav 6. reči: „nejavne ispravne solemnizacije“ zamenjuju se rečima: „potpisana nejavna ispravna, odnosno legalizacija“. Na taj način se ide u drugi kraj i bukvalno se ukida javno beležništvo, jer bi se na taj način ponovo vratili na staro, da kupoprodajni ugovor koji se sačini u advokatskoj kancelariji samo se overi na pisarnici suda.
Imamo i jedan amandman koje je neko međurešenje, koje su potpisale takođe kolege iz iste poslaničke grupe, uvažene kolege Stefanović, Martinović i Božović, koji predviđa i jedno drugo, pa bih vas ja zamolio, da ne bi zbunjivali i Skupštinu i građane Republike Srbije, molim vas, dogovorite se. Ne možete malo da šaljete poruku beležnicima, malo da šaljete poruku advokatima, malo da šaljete poruku i jednima i drugima, a u stvari da ne postoji jedno i jedinstveno rešenje. Govoriću i o ostalim amandmanima. Nema razloga za nervozu, nema razloga za dobacivanje.
Ovaj amandman je neprihvatljiv, zato što je to tačka spajanja za interese i države i građana i advokata, ali i ostalih ljudi koji su spremni i sposobni i imaju znanja da sačine kupoprodajni ugovor.
Zašto se ovim amandmanom jedna velika grupa ljudi koji su juče bili tu na trgu ili će sutra biti u Ministarstvu pravde ili na nekoj drugoj lokaciji, jer se razgovara i dijalog se vodi, zašto takve ljude čije interese predlagač amandmana razume, ali ih iz procesa sačinjavanja ugovora izbacuje, jer je to navodno loše za građane Srbije?
Loše je zato što će građanin Srbije otići kod svog prijatelja advokata, koji će mu naplatiti ili neće naplatiti, u kojeg ima poverenja ili nema poverenja, sačiniti takav ugovor, a onda otići na solemnizaciju i na potvrdu kod notara, zato što ne želimo primere koje je vrlo slikovito opisao gospodin Selaković, kojih je bilo bezbroj u praksi i u primeni u prethodnim godinama, a to je da kupite jednu nekretninu, a da ne znate ni da li je ona pod nekim sporom ili nije pod sporom, ne znate da li je ona prodata jednom samo vama ili više puta ko zna kome i nemate ništa drugo osim da povedete parnicu ako u međuvremenu, dok se ne uselite unutra, neko neodgovoran neće provaliti i useliti se unutra.
Kakva je mogućnost za ugovorene strane? Kakva je mogućnost kupca tog kojeg predlagač zakona želi da zaštiti, kakva, da povede sudski spor, parnicu, godinu, dve, tri, pet, troškovi, nervoza? Koliko ljudi nije ni dočekalo, nažalost, pravosnažnost takvih parnica i da dođe do svojih stanova?
Na ovaj način, time što će ugovor sačiniti javni beležnik ili advokat ili lice koje ume da sačini ugovor, koje će doći na solemnizaciju, koja košta 60% od vrednosti troškova, sa takvim ugovorom ugovorne strane su bezbedne, država je bezbedna da će naplatiti takse a ne samo 30% kao što je bilo do sada. Jer, predstavljan je stan na Vračaru za 500 evra i to nikoga nije bilo briga, a overitelj u sudu nije imao ovlašćenje da proverava istinitost ili ne. Imaćemo sprečavanje crnih tokova novca i sprečavanje pranja novca na taj način, jer, ono što u ugovoru piše 500 evra za stan na Vračaru sigurno nije 500 evra, već se meri u više stotina hiljada evra.
Da li na taj način predlagač amandmana želi da neko ko je možda do novca stizao kao gospodin Šarić, kroz privatizacije koje je obavljao do 2011, 2012. godine, preko različitih aktera koji su sada zaštićeni ili nisu zaštićeni svedoci, preko raznih Jerkovića, preko raznih takvih stvari da se jedan crni, prljavi novac, novac od prodaje narkotika na taj način legalizuje i ubaci u normalne tokove?
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde i ova skupštinska većina se sa tim ne slaže, zato što hoćemo sve da uvedemo u normalne tokove, zato što vas pozivam, gospodine ministre, da krenemo napred. Pozivam vas i da ono što je sledeći korak, a to je osnivanje javnobeležničke banke, koja će dodatno celu tu oblast i celo to praćenje tokova novca, a vidimo da nijedan notar ne može da primi novac u kešu, da nema keša, da postoje kartice, da postoje jasni tragovi i tokovi, da je time i na taj način obezbeđena i država, obezbeđena je sigurnost ugovornih strana i obezbeđen je posao za sve – i za advokate, i za notare i za sve one koji imaju znanja i zvanja da u tom postupku učestvuju.
Zbog toga, ali i zbog velikog broja činjenica koje će izneti i moje kolege narodni poslanici SNS, ovaj i ovakav amandman nije prihvatljiv za SNS.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov, po amandmanu.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ovo što je rekao gospodin Babić, ja mogu samo da kažem – jeste, gospodine Babiću, gospođa Čomić i ja smo predložile amandman da peremo Šarićev novac, a vas treba da bude sramota što ste to rekli. To je jedino što imam da vam kažem.

Molim vas, gospođice Jerkov.

Izvinite, gospodine Bečiću, ali gospodin Babić je malo pre rekao da predlagač amandmana ima nameru da omogući Šariću da parama od prodaje droge kupuje nekretnine.

Nije tako rekao, gospođice Jerkov, pažljivo sam slušao.