Hvala.
Imam utisak kao da je neko protiv pravne sigurnosti građana. Nekome ovo smeta, iz ne znam kog razloga. Pokušaću građanima da objasnim o čemu se ovde radi.
Naime, danas vi morate sve da podvedete pod javnobeležnički zapis. Istini za volju, advokat je mogao i do sada da sastavlja ugovor. Niko to ne brani. Ugovor možete da sastavite i vi, mogu dva čoveka koja čak i nisu pravnici. Ali, prosto, mora da prođe posle kroz javnobeležnički zapis. Tako su advokati mogli i do sada da sastavljaju ugovor, ali ih je sud ili lokalna samouprava overavao, oni nisu imali pravo overavanja.
Sada im se omogućuje ovde, i to je dobro što se menja, da mogu da sastavljaju ugovor o prometu nepokretnosti, ne znam zašto je to bilo oduzeto, mislim da je to bila greška i dobro je što se to vraća, ali to mora da prođe kroz javnobeležnički zapis. A zašto? Zato što javni beležnik zakonom ima ustanovljenu odgovornost. On nema pravo da tek tako nešto overi i da tek tako pusti u pravni promet. Jer, on odgovara, pa čak i krivično, čini mi se, za ono što je overio.
Zato je on dužan da recimo kada dođe ugovor o prometu nepokretnosti, stana da proveri da li na tom stanu ima hipoteka, da li je više puta prodavan. To se dešavalo koliko god hoćete puta, posebno u Beogradu. Onda je dužan da upozori obe strane da tako nešto postoji.
Ne znam zašto to nekome smeta. Ne znam kako im nije smetalo kada je recimo neka firma iz Kaća kupovala zemljište pored auto puta. Veoma dobro znaju o kome se radi. Oštetila je državu za 370 miliona evra. Znate li kolika je to cifra. Neko je tako oštetio državu i to mu ne smeta, ali mu smeta ako bi to neko danas kontrolisao. To je zaista nešto neverovatno.
Tako da, ako bi se ovo prihvatilo što se nudi kao amandman, ponovo bismo građanima vratili mogućnost da uživaju, ako se to može nazvati uživanjem, u pravnoj nesigurnosti. Ovako, time što mora takav ugovor da prođe kroz javnobeležnički zapis dobija se na pravnoj sigurnosti zato što sam notar odgovara i krivično za ono što overi. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Očigledno da imamo nesporazum oko amandmana koji smo komentarisale koleginica Aleksandra Jerkov i ja, banalan nesporazum, ali dubok nesporazum koji se ogleda u tome ko sme da podnese kakav amandman, pa preko toga da li bilo ko sme da spomene da neko u Vladi treba da podnese ostavku ili da viče dole Vlada, do argumentacije koja ne postoji.
U obrazloženju koje je dala Vlada, uz saglasnost ministra pravde stoji da se amandman o kojem je reč ne prihvata, zato što se članom 4. Predloga zakona čije se brisanje predlaže vrši neophodno usklađivanje sa predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti, a zbog međusobne usklađenosti navedena dva zakona i njihove jasnije primene u praksi. Već utvrđena izmena Zakona o prometu nepokretnosti desila se pre dva meseca, njome je advokatima oduzeto bilo kakvo učešće u prometu nepokretnosti.
Nemojte ni da pokušate da pričate o opštepravnoj sigurnosti, o tome da beležnici valjaju i slično, radi se o realnosti. Ovaj amandman je tu zato što su pre dva meseca advokati kao struka uklonjeni.
(Ninoslav Girić, s mesta: Čuli smo.)
Narodni poslanici dobacuju čuli smo, ali ne izgovarate to što ste čuli. To mi je krivo. Znam da sve to znate ali bilo bi lepo da onda o tome što svi znamo vodimo dijalog, a ne o izmišljenim stvarima i sličnim stvarima zgodnim za priču.
Dakle, odredba koju tražimo da se briše, vraća na oblik iz 2011. godine, a moja opaska je bila da se našlo rešenje kojim se zbog ne pristajanja na traženje pravog kompromisa od strane ministra pravde, zajedno sa advokatima, sve od cene sukoba svaljuje se na građane. On može da ide kod advokata ako hoće, to je omalovažavanje i onoga što su predlozi struke i svih nas ovde, ali na kraju mora kod beležnika.
Rekla sam da sam podnela amandman, ili ga prihvatite što bi iziskivalo razne druge akcije ili da pokušam da vas ubedim da nastavite dogovor sa advokatima. Doći ćemo u ovu Skupštinu za dva meseca i biće mi jako krivo ako budem u pravu, da razgovaramo o istoj temi, jer svi znamo o čemu se radi i mi govorimo o tome o čemu se radi. Legitimno je pričati da nije reč o izmeni zakona od pre dva meseca, ali je nekorisno, neproduktivno i to je razlog zašto komentarišem ono što mislim da treba komentarisati da bi ostalo van svake sumnje kakve će posledice proizvesti ovako izglasan, izmenjen i dopunjen Zakon o javnom beležništvu.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima ministar Selaković.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Moja uvažena predhodnica, kao osoba koja u svom delanju u Narodnoj skupštini izričito insistira na demokratskom duhu, što uvažavam, cenim i poštujem i sam se trudim da u svemu budem takav, jednu stvar je predvidela.
Kada se o nekom problemu i o nečemu vode razgovori za rešavanje tog problema, razgovori mogu biti vođeni u dobroj meri da se problem reši i mogu biti vođeni u ne dobroj meri da se taj problem ne reši.
Nekoliko kolega uvaženih je pre mene govorilo, u vezi sa vašim amandmanom o Predlogu izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu koji je Advokatska komora Srbije dostavila ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa.
Upravo taj predlog apsolutno, a mogu i da vam ustupim ovaj spis od 262 strane, apsolutno dezafuiše sistem javnog beležništva.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nema veze sa amandmanom.)
Ima i te kako veze sa ovim amandmanom zato što se u izlaganju moje uvažene prethodnice insistiralo na vraćanju na razgovore u cilju iznalaženja kompromisa. Upravo iz ove odredbe člana 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama možete videti da se došlo do rešenja kojim niti su zadovoljne obe strane, niti su oduševljene obe strane. To je suština kompromisa. Sve drugo bi bili ultimatumi.
Ako kroz ovako predloženo rešenje advokat ima mogućnost da za svoj stručni, intelektualni rad naplati određenu naknadu od građanina, a da nakon toga nastupi beležnik koji neće naplatiti isto kao da je sve radio sam, onda je to rešenje koje predstavlja kompromis.

Zahvaljujem gospodine Selakoviću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.

Kao jedan doprinos tome da ne izazivamo zabludu kod ljudi koji gledaju prenos ove sednice Skupštine, ne treba da potcenjujemo pravnu pismenost ljudi koji nas gledaju i koji će učestvovati u prometu nepokretnosti.
Kada zaključite ugovor i potpis overite u sudu, što je donedavno moglo, vi na osnovu takvog ugovora u katastru vršite upis prava svojine na svoje ime. To nikakve veze nema sa predajom poseda, stupanjem u posed, time da li je neko pre vas pre zaključenja ugovora slučajno ušao u taj stan ili ne.
Isto tako od svih tih rizika vezanih za prodaju, ljudi nisu zaštićeni ni u slučaju da rade javnobeležnički zapis. Zato što notar izrađuje javnobeležnički zapis, ali ne ide sa njim do vrata stana i ne predaje mu ključeve, ne vrši mu predaju poseda.
Dakle, nemojte da brkamo babe i žabe, nemojte da izazivamo nepotrebnu zabludu kod ljudi koji su izuzetno pravno pismeni i znaju šta je do sada radio advokat, a šta sada radi javni beležnik. Javnobeležnički zapis je samo izvršna isprava i smanjuje rizik vođenja parničnog postupka, a to ne znači automatski pravnu sigurnost pri predaji poseda.
Molim koleginice koje ne znam da li su pravnice, ali da saslušaju kao što ja slušam vas. Ako imate nešto da kažete slobodno se prijavite, ali to kafansko dobacivanje je neprimereno za salu Narodne skupštine.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Selaković.

Mislim da mi ovde ni jednog jedinog trenutka, da citiram ne brkamo babe i žabe i ne unosimo zabludu među građane.
Dokaz da ne unosimo zabludu među građane je izrečen upravo od moje uvažene koleginice koja je govorila pre mene, kada je rekla – tako je, javni beležnik nikoga ne uvodi u posed. To je istina, ali ako onaj koji je kupio neku njivu ne može da uđe u posed onda javni beležnik odgovara, ne samo krivično nego odgovara materijalno.
S obzirom da znam da se bavite advokaturom i da ima još ljudi u ovoj sali uvaženog Doma Narodne skupštine koji se bave advokaturom, voleo bih da čujem primer iz više od 160 godina istorije srpske advokature gde je svojom imovinom zaista de fakto na delu odgovarao advokat zato što je sastavio ugovor za čiju je tačnost garantovao, a nakon toga i sam snosio materijalne posledice.
Jedan od razloga zašto to nije mogao da uradi, između ostalog, hajte da se razumemo, je i taj što advokat nije izdavao račun za posao koji je radio, što je na osnovu primera, koji sam ovde naveo pre dva dana u Narodnoj skupštini, ako imate u jednoj gradskoj opštini u Beogradu, Opštini Zemun u jednom mesecu overeno pred sudom 226 ugovora o prometu nepokretnosti, a na svega 19 imate pečat advokata koji je sastavio ugovor. Na svega 19 je advokat stao iza onoga što je napisao. Onda je to veliko pitanje i veliki problem. To jeste izvršna isprava za čiju tačnost odgovara javni beležnik.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Vladimir Pavićević, po amandmanu. Izvolite.