Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo ja priznajem da nemam ni promil znanja pravničkog kao što ima uvažena koleginica Martinović, ali prema svakom izazovu pristupam inženjerskom logikom na koju sam naučen i ulogom običnog građanina. Ta logika sa promilom pravničkog znanja u odnosu na uvaženu koleginicu Martinović mi govori nešto drugo.
Do sada neko ko je građanin ove zemlje, ko je učesnik u prometu nepokretnosti, ko je kupac, ko je sačinio ugovor kod advokata, koji je nakon toga otišao na sudsku pisarnicu na overu tog ugovora, pisarnica koja ne mora da proverava istinitost samog ugovora. Uplatio je taksu, koja je prikazana u ugovoru, koja takođe možda i nema saglasje sa tržišnom vrednošću, na čemu država gubi, i otišao sam u taj stan ili u tu nepokretnost u koju ga ne uvodi ne beležnik, ali ga ne uvodi ni advokat. Video je tamo problem koji nije pre toga video, promenjenu bravu, nekoga drugog ili nekog drugog koji kuca možda i za njim, jer je više puta prodata nekretnina.
Šta će taj učesnik u prometu nepokretnosti? Šta će taj građanin Srbije, toliko ugrožen, uraditi sa tim ugovorom? Ponovo da se vrati kod istog advokata koji ničim nije garantovao, to smo čuli od gospodina Selakovića, pa ponovo da plati taksu, pa ponovo da plati obavezu tom advokatu ili nekom drugom i da pokrene parnicu, treću mogućnost nema, ili, ovo što ovaj zli predlog predviđa da ugovor, koji se sačini kod advokata ili kod pravnika ili kod nekog lica kod kojeg može da se sačini, solemnizuje kod notara i na taj način dobije ulogu javne izvršne isprave, javne izvršne isprave sa mojim skromnim pravničkim znanjem, ali sam se dovoljno informisao o svakom predlogu zakona, jer to je deo poslaničke obaveze, sa takvom ispravom odlazi do stana do kojeg ga notar ne odvodi. Vidi isti problem i ne odlazi ponovo ni kod notara, ni kod advokata da pokrene parnicu koja će trajati godinu, dve, tri, pet, uz nervozu, troškove, pa čak i nekada da se ne dočeka kraj te parnice. Tada odlazi u sud na izvršenje i sa izvršiocima, sa policijom, sa organima koji to moraju da obezbede dolazi se na vrata tog stana, taj neko ko je protiv pravno tu, za ruku, za uvo, za bilo šta izvodi se iz stana i čovek ulazi u posed onoga što je platio ugovorom, solemnizovao, dobio javnu izvršnu ispravu bez novih troškova advokatima, bez novih parnica, bez nove nervoze, bez novog gubljenja vremena sa velikom porukom da je ovo pravna i sigurna država za svakog pojedinca.

Zahvaljujem. Izvinjavam se, mislio sam da završavate.

Ja na taj  način kao običan građanin, i dalje kažem, sa promilom pravničkog znanja vidim napredak, vidim sigurnost, sigurnost za učesnike u prometu nekretnina, ali vidim i sigurnost za državu, zato što stan na Vračaru neće biti predstavljen u ugovoru po kvadratu 500 evra. U sivoj zoni u kešu će se odraditi nešto drugo i na taj način legalizovati crni tokovi novca, oprati pare. Država će ostati uskraćena za onu taksu koja je tržišna, koja je ispravna, a građani će biti sigurni i bezbedni. Na taj način vidimo i vidim ulogu javnog beležnika i dokumenta koji je on sastavio kao javne izvršne isprave.

Zahvaljujem gospodine Babić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Kao komentar na reči ministra o tome kako je postignut dogovor i uz zahvalnost što je tako jasno to rekao, koje je ostalo u stenogramu - dakle, Ministarstvo pravde i advokati dogovorili su se ovim članom izmena i dopuna na račun građana. Advokati nisu skroz zadovoljni. Vi imate većinu da se to izglasa, a građanin će o ovom predlogu ići i kod advokata i kod notara. No, to meni ne smeta toliko, koliko je zajednička šteta što se ovde ne razume isto banalan nesporazum, ali dubok.
Zakon o javnom beležništvu nije protiv advokata kao struke, niti su odredbe njegovog zakona ni povod, ni razlog za govor o kriminalcima među advokatima ili među notarima. Zakon o javnom beležništvu…

Gospođo Čomić, završite, pošto je isteklo vreme.

…Dakle, Zakon o javnom beležništvu treba da rastereti sudove, a advokate da ostavi na miru. Videćemo se mi ovde za dva meseca.

Hvala vam gospođo Čomić. Demokratska stranka nema više vremena, osim vreme ovlašćenog.
Reč ima ministar u Vladi, Nikola Selaković.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet jedna materijalna neistina. Niko se ovde nije dogovorio na račun građana, već se naprotiv, dogovorio u korist građana, jer ono čime provejava cela ova skupštinska rasprava i pretpostavljam nenamerno se jedna stvar zaboravlja. Ovim izmenama i dopunama zakona predlaže se da ugovor može sastaviti i sam građanin bez obzira da li je po svojoj vokaciji advokat, da li je diplomirani pravnik, da li je završio srednju Pravno-birotehničku školu ili je možda diplomirani inženjer mašinstva.
To je ono što je u korist građanina, jer građanin može da sastavi taj ugovor, a suprotno predlogu koji je dala jedna druga opoziciona poslanička grupa, gde je rekla da to može da radi samo advokat ili samo javni beležnik. Ne. Ko god je pravno pismen može da sedne i da sastavi ugovor, ali taj ugovor na kraju dolazi kod javnog beležnika. Dakle, to možete učiniti i vi, i vi možete da sednete, da vidite u članu 84. Zakona o javnom beležništvu koji su bitni elementi javnobeležničkog zapisa, onom članu koji je advokatura predložila da se briše. Dakle, sednete, vidite koji su to bitni elementi javnobeležničkog zapisa, zajedno, ako hoćete recimo da poklonite neku nekretninu nekom svom bliskom srodniku ili prijatelju, sastavite u formi sa svim onim elementima koje ima javnobeležnički zapis, osim prve stavke koji je javni beležnik sastavio taj ugovor, i odete kod javnog beležnika, on ga pretvori iz privatne u javnu ispravu. On kao takva ima snagu izvršne javne isprave ili, da me građani razumeju, snagu sudske pravosnažne izvršne presude.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović. Izvolite, gospodine Mladenović, izvinjavam se što ste ovoliko čekali.