Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, brisanje člana 4. iz amandmana dodatno proizvodi zabunu i konfuziju u postojećem zakonu.
Hteo sam da informišem gospođu Čomić, šteta što je izašla, da samo u Vladičinom Hanu za 55 dana štrajka je trebalo da bude održano 902 suđenja, a nije održano nijedno. Ako u Srbiji imamo oko 150 takvih mesta, onda lako možemo da dođemo do zaključka da je u proseku oko milion do milion i po suđenja koja su trebala da budu održana u Srbiji, a nije održano nijedno. To je šteta koja se ovim štrajkom proizvodi, a proizvod je uplašenost advokata od strane rukovodstva Advokatske komore.
Upravo je to ono o čemu želim ovde da kažem, što je i konačna poruka i što svi mi znamo, a niko o tome ne govori, jer se oduzimaju licence, jer se advokati suspenduju za ovakve postupke i ovakve pokušaje. To dovodi do toga da pravosuđe glumata funkciju koju obavlja za poslednjih 55 dana, a da se advokatima uskraćuje pravo na rad, da ne smeju javno da iznesu svoje mišljenje i nemaju pravo na slobodu mišljenja i govora. Da ne pričam da je u ovim suđenjima bilo mnogo slučajeva krijumčarenja ljudi, krijumčarenja belog roblja, trgovine narkoticima. Ovaj štrajk se drži na silu, on je veštački i advokati predstavljaju rukovodstvo, advokati predstavljaju taoce rukovodstva Advokatske komore. To je ono što ide o leđa građana, o čemu smo pričali malopre. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, celokupan tok današnje rasprave povodom predloženih izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima i Zakona o prometu nepokretnosti odisao je donekle nečim čime nije trebalo, a to je produbljivanje sukoba između dve institucije, advokature i notarijata ili javnih beležnika. Naš vrlo jasan politički stav poslaničke grupe SPS je da su državi potrebni i advokati i javni beležnici i da svako u okviru svoje nadležnosti mora da vodi računa isključivo o jednom cilju, a to je zaštita interesa građana, uz punu pravnu sigurnost i obezbeđenje vladavine prava.
Gospodine predsedavajući Bečiću, samo ću vas zamoliti da moje vreme ne bude samo vreme koje koristim po amandmanu, nego i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.
Ono što je ovde sve vreme na neki način zaboravljeno, jeste činjenica šta je lakše građaninu Republike Srbije, šta je jednostavnije u prometu nepokretnosti kako da dođe do svog cilja? Mi snažno podržavamo princip solemnizacije, odnosno potvrđivanja. Da bude jasno građanima Republike Srbije šta je solemnizacija, to je potvrđivanje ugovora u prometu nepokretnosti u posebno propisanoj proceduri, naravno, zakonom propisanoj proceduri. Ali, isto tako smo stanovišta da pored tog pravnog instituta, s obzirom da je i u teoriji i u praksi zastupljen, mora da postoji postupak legalizacije, odnosno overa potpisa na ugovoru učesnika u prometu nepokretnosti.
Zašto ovo govorim? Ja ću to ilustrovati na jednom običnom životnom primeru. Ja želim mojoj kćerki da poklonim nepokretnost, želim da joj poklonim katastarsku parcelu. Između nas dvoje kao učesnika u prometu nepokretnosti, jer je poklon promet nepokretnosti, postoji odnos potpunog poverenja, apsolutnog poverenja. Mi nemamo lukrativne namere. Ja kao častan i pošten čovek, za šta težim da budem, ne želim da prevarim nikoga, ni državu, ni bilo koga. Ako je potrebno da opredelim u ugovoru o poklonu nepokretnosti vrednost, ja ću je opredeliti realnu. Ali, ako je opredelim nerealnu, da stavim da jedan dinar vredi ta katastarska parcela, intervenisaće poreska uprava i reći će da taj ugovor o poklonu ne može da bude prihvaćen. Uzgred budi rečeno, da se ispravim, između roditelja i deteta i ne postoji obaveza plaćanja poreza na promet nepokretnosti, a suština je da država i budžet bude zaštićen.
Drugi ilustrativni primer koji se nadovezuje na ovo je sledeći. Ako moja kćerka ima želju da na osnovu poklonjene nepokretnosti, koju joj je njen otac poklonio, obezbedi stambeni kredit, taj ugovor može zajedno sa mnom da solemnizuje, odnosno potvrdi. U oba slučaja idemo kod javnog beležnika. U prvom slučaju nama ne treba ništa više osim overe potpisa na ugovor. Tu overu potpisa na ugovoru učiniće, izvršiće javni beležnik. Ako postoji potreba da se izvrši potvrđivanje, meni će kćerka reći – da, ali ja na osnovu samo overe potpisa ne zadovoljavam u celosti svoj interes, ja tražim i ono što podrazumeva veći stepen pravne sigurnosti, hoću da mi javni beležnik potvrdi ugovor i da mi izda javnobeležnički zapis. Zar bih ja to mogao da odbijem? Ne. U toj situaciji javni beležnik izdaje javnobeležnički zapis solemnizacijom, odnosno potvrđivanje.
Takvi slučajevi su u praksi prisutni. Pokloni su u suštini promet, promet nepokretne imovine. Postoje odnosi poverenja u mnogo većem broju slučajeva. Imamo na selima komšije koje su u sjajnim odnosima od pamtiveka preko njihovih predaka. Kada dođe do kupoprodaje, njima nije potrebna solemnizacija, osim overe potpisa. Dovoljna im je overa potpisa upravo zbog tog odnosa poverenja između njih, nemogućnosti da bilo koga zloupotrebe, bilo koga prevare, a najmanje ne državu.
Ponoviću ponovo, intervencija poreske uprave je uvek moguća i prisutna i to ovde svi narodni poslanici koji su se susretali sa prometnom nepokretnosti, a sigurno većina jeste, i te kako dobro znaju.
Prema tome, dva ravnopravna instituta, legalizacija i solemnizacija, odnosno potvrđivanje u prevodu prvi je overa, drugi je potvrđivanje treba da budu prisutni u zakonu. Na taj način mi građanima omogućujemo ono što je građanima neophodno potrebno, da je obavezno da se jave beležniku. Ono što snažno podržavamo ukida se ekskluzivitet javnih beležnika. Ono što podržavamo javnobeležnički zapis kroz potvrđivanje tačno je, stiče snagu izvršne isprave, doduše oborivo, izvršne isprave, jer se može u zakonom propisanoj proceduri i obarati, kao i svaka druga izvršna isprava.
Odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju kažu da izvršna isprava može da se pobija i svako od nas je može pobijati, što ne znači da po automatizmu izvršna isprava uvodi bilo koga u posed, nego se izvršna isprava mora proveriti, pa neka je sačinio i notar, i on podleže odgovornosti kako je sačinio, ali on podleže odgovornosti samo ako je na nezakonit način sačinio. Ako je sačinio protivno odredbama zakona, ako je zloupotrebio svoj položaj ili je stekao određenu protivpravnu imovinsku korist. U svim ostalim slučajevima on je sačinio javnobeležnički zapis koji podrazumeva oborivu izvršnu ispravu.
Mi u poslaničkoj grupi SPS se zalažemo da se ispoštuje i onaj tzv. socijalni element, jer nije ista cena kod javnog beležnika koju će platiti samo za overu potpisa, u odnosu na cenu koju će platiti za potvrđivanje. Zašto? Zato što u svakom slučaju mora dva puta da plati i u slučaju overe i u slučaju potvrđivanja. U slučaju overe platiće naknadu advokatu za sastavljanje privatne isprave u formi ugovora, a onda će platiti javnom beležniku iznos koji je tarifom predviđen za overu, ali neće platiti više onoliko koliko to iznosi po tarifi za javnobeležnički zapis.
U drugom slučaju ako je potrebna intervencija organa da mora da se potvrdi ta izvršna isprava u posebnom postupku, u toj situaciji će iznos plaćanja kod notara biti veći, jer tako i tarifa propisuje. Prosto i jednostavno, jedna je tarifa za overu potpisa, druga je tarifa za potvrđivanje potpisa ili solemnizaciju. Tu je ta razlika i tu treba sprečiti opterećivanje građana. To je ono što podrazumeva suštinu naših amandmana.
Na kraju, želim samo da istaknem nešto što mi se čini kao neminovnost, kao jedna potreba, mi moramo da insistiramo na tome da se građani zadovolje u maksimalnom obimu. Ovde nama nisu biti zahtevi advokata, niti zahtevi notara, nama su bitni zahtevi građana. Kako ćemo ih opteretiti, na koji način i u kojoj meri, kako ćemo obezbediti njima pravnu sigurnost i kako ćemo istovremeno obezbediti vladavinu prava.
Mi mislimo, u poslaničkoj grupi SPS, da je to kroz ove naše amandmane moguće. Neću govoriti o drugim amandmanima, niti mi pada napamet zbog toga što u ovom amandmanu sam iskazao sve ono što je suština amandmana, ali nemojmo da produbljujemo jaz između ministarstva i advokature. Ministarstvo i advokatura su na putu dogovora i mi moramo da stimulišemo i tu želju i tu volju i našu podršku Vladi Republike Srbije, premijeru Vučiću, ministru Selakoviću, da dođe do dogovora. Mi nemamo drugu opciju i ne smemo generalizovati.
Danas sam govorio kao narodni poslanik, kao predstavnik građane Republike Srbije čije interese zastupam, nisam govorio kao advokat, ali želim da se ovde više nikada ni u daljem toku rasprave, ni bilo kada ne generalizuje bilo kakva ocena advokatima. Postoji 8.000 ili 9.000 advokata u Srbiji, koji časno i pošteno obavljaju svoj posao.
Lično smatram da je nedopustivo da bude paralisan jedan stub vlasti, a to je sudska vlast. Nedopustivo je i sa nesagledivim štetnim posledicama da nemamo ono što moramo da imamo a to je dostupnost građanima pravde, odnosno dostupnost sudova građanima i naravno, efikasnost sudova. Bez kvalitetnog pravosuđa nema kvalitetne advokature, jer se to jedno sa drugim prožima i jedno bez drugog ne može.
Čvrsto sam uveren da Vlada Republike Srbije apsolutno ništa nema protiv advokature i ne treba se voditi generalizacijom, treba voditi računa o izgovorenoj reči kao što je meni skrenuta pažnja u načelnoj raspravi. Zato poslanička grupa SPS maksimalno podržava zajedno sa ovim našim predlozima koje smo kroz amandmane afirmisali ono što podrazumeva puno zadovoljenje interesa građana, ali postoji još jedan daleko značajniji razlog, a taj razlog jeste i zaštita naše ekonomije.
Imaćemo mnogo ugovora dragi prijatelji i kolege narodni poslanici gde će se pojaviti samo potreba za ovim, ali i ne za solemnizacijom, ne i za potvrđivanjem. Moram da navedem jedna primer gde je država spasila, ministar to zna kao član Vlade, gde je država spasila jedan naš gigant, privredni subjekt koji je gigant, a to je „Železara Smederevo“.
Nakon pogubnog načina prodaje te iste železare država je vratila, preuzela odgovornost za železaru. Kako je sačinjen ugovor? Ugovor je sačinjen na iznos od jednog dolara. Tolika je bila vrednost. Ako grešim ispravite me. Onda se postavlja pitanje, ako je to jedna dolar, da li bi notar smeo taj iznos da prihvati kroz javnobeležnički zapis, ako išli konceptom onoga što podrazumeva vrednost ugovora. Vrednost ugovora je proverljiva kategorija i uvek zaštićena od državnog aparata, pre svega od poreske uprave.
Uveren sam da i ja kao pravnik i gospodin ministar kao pravnik, imamo potpuno saglasje oko dva cilja. Jedan cilj je pravna sigurnost građana koja se obezbeđuje učešćem i advokature u prometu nepokretnosti vezano za javnobeležničke zapise. Što znači da bez javnog beležnika ne može proći bilo kakav promet nepokretnosti. Drugi je cilj da to učinimo što lakšim, efikasnijim i jeftinijim za građane Republike Srbije. Zato je, verujte, najiskrenije, najdobronamernija motivacija poslaničke grupe SPS da se ovi amandmani na ovakav način predoče, da se na ovakav način afirmišu sa molbom da se uvaže i razumeju, jer je ovo način prevazilaženja kompletnog problema u celoj državi, a naročito pravosuđu Republike Srbije. Puno vam hvala.

Zahvaljuje.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Jovanović je u jednom iscrpnom i sadržajnom izlaganju rekao dosta toga, ali je malo vremena osvrnuti se na sve. Apsolutno se slažem sa njim da je rekao da je nedopustivo da bude paralisan jedan stub vlasti kao što je apsolutno nedopustivo da ukoliko bi recimo, kolega Jovanović hteo sutra da počne da radi, da bi automatski doživeo kaznu, ili sankciju svoje Advokatske komore, što je apsolutno nedopustivo.
Što je razlog iz koga mnogi advokati koji žele da počnu da rade, ne mogu da počnu da rade zato što ih neko kažnjava, zato što im neko ako im omogućava i pravo na štrajk, kako se kaže, obustavu rada, onemogućava im i pravo da rade. To je ustavna kategorija i osnovno ljudsko pravo, pravo na rad.
U pravu ste ali samo delimično, dragi kolega kada kažete za ugovor o poklonu. Ali, to je ugovor u koji može da se zadire u prava trećih lica. Pa, ako neko recimo hoće svojoj kćeri da pokloni stan ili katastarsku parcelu zato što zna da mu se bliži izvršenje na tom stanu ili na toj katastarskoj parceli, a to se ne utvrđuje samo legalizacijom i overom potpisa koji vrši sudski overitelj ili u njegovoj ulozi javni beležnik koji ne ulazi u sadržinu tog ugovora, onda to nije pravično, jer zadire u prava trećih lica.
To je nešto što takođe valja reći, a to je na javnom beležniku da utvrdi da li je tako ili nije. I kada ste pomenuli slučaj privatizacije, recimo Železare, ili mnogih drugih preduzeća koja su prodavana za jedan evro ili za jedan dolar ili za jedan dinar, takođe treba reći da je reč o specifičnim ugovorima u privredi. Vi preuzmete preduzeće za jedan evro, ali preuzmete recimo sva njegova dugovanja koja su 300 miliona evra.

Hvala. Vreme. Zahvaljujem.
(Neđo Jovanović, s mesta: Molim vas za reč.)
Po kom osnovu?
(Neđo Jovanović, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu? Onda sedite zato što su se javile druge kolege pa nemate prednost nego na kraju javite se.
Reč ima Mirko Čikiriz.

Hvala predsedavajuća.
Gospodine ministre, ja kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe u raspravi u načelu nisam hteo da govorim i danas se prvi put javljam. Javljam se apsolutno sa najboljom mogućom namerom da prvo zakon koji vi niste doneli i kestenje iz vatre koje vi vadite, ne vašom krivicom, prvo da zakon bude u najboljoj mogućoj formi u interesu građana, ne ni advokata ni javnih beležnika, a zatim da se prekine sa ovim štrajkom advokata koji je najveći štrajk u istoriji naše advokature. To je jedan praktičan razlog, ali vi ćete pretpostavljam moju dobru nameru prepoznati i ja želim nešto javno da kažem.
Ja sam uz neformalan razgovor sa ministrom pravde, koga doživljavam kao dobrog ministra i mog dragog prijatelja, razgovarao i sa advokatima, u najboljoj nameri da kao narodni poslanik dam svom doprinos, konstruktivan doprinos iznalaženju najboljih rešenja.
Godine 2011. sam snažno podržao za uvođenja javnog beležništva u naš pravni poredak. To je jedan tektonski poremećaj, to je jedna velika revolucija. Mi smo to pokušavali da uradimo i tridesetih godina prošlog veka, ali je delimično notarski sistem zaživeo samo na teritoriji AP Vojvodine. U ostatku Srbije zbog velikog broja, pre svega zbog odsustva zemljišnih knjiga, neuređenog katastarskog stanja itd, to naprosto nije zaživelo i ja sam tada bio veliki optimista da ćemo mi sa jednim zakonom, koji je normativno izgledao sasvim dobro, napraviti najbolju moguću stvar. Ali sada ide njegova primena i javljaju se problemi.
Ja ću pokušati da, evo ako nismo namerno napisali ovaj amandman kada smo videli amandman gospodina Jovanovića, mislili smo, dugo analizirali da je ovo verovatno ključ rešenja svih problema. Ako ministre, SPO se u nekim stvarima složi sa SPS, svojim najvećim protivnikom i strankom koja nam je programski najudaljenija, onda ja mislim da će ovo dovoljno reći samo za sebe.
Gospodin Jovanović je izneo neke primedbe iz prakse, iz života. Ja sam bio u advokaturi, sretao sam se sa mnogim primerima, one koje je rekao neću pomenuti, ali ću pomenuti neke druge.
Primera radi, ja kao vlasnik svog dvorišta i kapije sam već 10, 20, 30 godina uz saglasnost mog prvog komšije proširio svoj ulaz i uzeo sam deo njegovog zemljišta. To je recimo pola metra kvadratnih. Mi sada to želimo, znači faktički sam u posedu dela njegove nepokretnosti, to želimo da legalizujemo da napravimo pravni posao. Kako ćemo to uraditi? Sastavićemo ugovor ili mi ili će nam sastaviti advokat, otići ćemo kod notara samo na overu ugovora i to je onaj posao koji je ranije radio sud.
Tu nemamo nikakvih opasnosti o kojima se ovde iskustveno veoma pažljivo pričalo i razmatralo. Znači i u posedu sam nepokretnosti, faktičko je stanje tako, a onda bi činjenje te isprave javnom ispravom nama usložnjavalo postupak i tih pola metra kvadratnih bi, koje je na tržištu zanemarljiva cena, nas bi koštalo mnogo više što nije cilj i svrha govoreći i o ovoj socijalnoj kategoriji.
Drugo, posebno tamo gde su ljudi vekovima međaši, gde se znaju porodice, naslednici, nasledni red, gde postoji odnos potpunog poverenja, ljudi uopšte neće osećati potrebu i pitaće se zašto država od mene traži da ja koji u mog komšiju imam toliko poverenja da smo se sve usaglasili, i ušli smo u posed i isplaćena kupoprodajna cena, nema nikakvih nepravilnosti, uostalom, notar će to, pre nego što stavi svoj pečat proveriti zašto država od mene traži da ja imam nešto što se zove, i vi ste to ministre odlično nazvali, preventivna presuda. Ja nemam nikakvih sumnji, posao je po nama u potpunosti završen, a onda država meni traži nešto što je po našem mišljenju nepotrebno.
Drugo, javna potvrda ugovora, sastavljanje javnog beležničkog zapisa je duboko opravdana u mnogim slučajevima. Ja sam u NSRS pričao i čini mi se da je taj podatak od 35.000 prevarenih građana kod prometa nepokretnosti, u kojim je primera radi, jedan stan prodavan pet, deset, dvanaest puta gde građani uopšte nisu imali mogućnost da provere da li je taj stan ranije prodat, to je katastrofa ekonomska, socijalna, ljudska, za jednu porodicu koja ceo svoj život odvaja od usta da bi kupila nepokretnost, da bi obezbedila sebi ili detetu krov nad glavom i onda zakaže država kod takve vrste provere, dozvoli nekim kriminalcima da više puta prodaju nepokretnost i da li ćemo mi sa sastavljanjem javno beležničkog zapisa uz podsećanje da od 2010. godine imamo i sudsku evidenciju prometa nepokretnosti, pa recimo u Beogradu ako želite da prodate stan, odete dok nisu počeli sa radom beležnici, da overite ugovor a već jednom ste prodali nepokretnost naprosto to nećete moći da uradite zbog dobre evidencije.
Zbog toga mislim da je apsolutno duboko opravdano stanovište Ministarstva pravde da je u nekim situacijama to potrebno. Ugovori o zajedničkoj gradnji su jako složeni ugovori, sastaviti takav ugovor, a tek praksa kad krene zajednička izgradnja najčešće dovodi do sudskih sporova. Tu je sastavljanje javnobeležničkih zapisa apsolutno opravdano, ali, mi smo sa stanovišta poštovanja odredbi Zakona o obligacionim odnosima, slobode ugovaranja, slobode odlučivanja, stanovišta da je obaveza i to jeste zakonska obaveza advokata, po Zakonu o advokaturi, službi pravne pomoći, jer zakonska obaveza i notara da svakoj stranci predoči šta znači samo overa ili legalizacija određenog ugovora, da je to niži stepen pravne sigurnosti i da se stranka apsolutno svojom voljom upušta u sve propratne rizike, kao i da je sastavljanje javno beležničkog zapisa apsolutno zamenjuje sudsku izvršnu presudu i da je to nešto što stranci omogućava izbegavanje višegodišnjeg maltretiranja vođenjem razno-raznih sudskih sporova, od parničnih zanata do štete, do krivičnih postupaka zbog prevare i čega sve ne.
Zbog toga sam mišljenja da stranci, pošto je zakon regulisao obavezu i advokata i beležnika, da strankama predoče sve rizike potpisivanja, samo overe ugovora ili sastavljanja javno beležničkog zapisa, da mi naprosto ne treba građane sve, u svim situacijama da doživljavamo kao maloletnu decu koju država mora da vodi za ruku i da brine o njima. Ne, država je ta koja mora sa svojim zakonskim rešenjima samo da stvori jedan pravičan sistem i pravo izbora. A pravo izbora je na našem građaninu. Da li će zakazati advokat, ako advokat ne predoči sve rizike takve vrste posla ili notar, oni odgovaraju i krivično i materijalno. Advokati su u obavezi da budu osigurani, notari odgovaraju svojom imovinom i sa te strane su građani apsolutno zaštićeni. Zbog toga sam ja mišljenja da zaista treba vrlo pažljivo razmotriti ovaj amandman.
Mišljenje naše poslaničke grupe je da je ovo ključ za rešenje svih problema koji ne samo da opterećuju Narodnu skupštinu Republike Srbije i vas ministre, već opterećuju i našu javnost. Javnost treba da zna da tvorac ovakvog zakona nije gospodin ministar Selaković, a i da jeste, namera je najbolja. Veća je odgovornost, ministre, moja za ovakav predlog zakona što je zaživeo u praksi nego vaša, jer sam ga snažno podržao, ali ni sam nisam znao koji će se problemi u praksi dešavati, jer je, naprosto, u tom sazivu Skupštine bilo 850 zakona. Uglavnom su zakoni stizali po hitnom postupku. Malo smo vremena imali da razmišljamo o svim odredbama zakona i o svemu tome šta će oni sutra u praksi proizvesti. Mislim da zaista ima vremena da se ovaj amandman pažljivo razmotri i mislim da bi prihvatanje ovog amandmana zaista rešilo sve probleme. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Suzana Spasojević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kao i prethodni govornik smatram da zaista još jednom treba razmisliti o amandmanu kolege Neđe Jovanovića, jer zaista ovaj amandman predstavlja rešenje problema na relaciji advokati – beležnici – ministarstvo.
Sa jedne strane se omogućava, odnosno predviđeno je amandmanom, da se građani mogu sami odlučiti ko će im sastaviti ugovor o prometu nepokretnosti, da li će to oni učiniti sami, ili će to poveriti advokatu, ili će to ipak poveriti beležniku, što je i Ustavom njima zagarantovano pravo.
Takođe, pošto se više puta danas ponovilo da neko želi da izbegne odgovornost, ili da izbegne kontrolu, mislim da to nije razlog iz kojeg mi svi danas diskutujemo na ovu temu, već se zaista želi da se nađe najbolje rešenje za građane.
Ako vi i ja želimo da obavimo neki promet nepokretnosti i zaključimo sami, odnosno sami sastavimo ugovor i želimo da taj ugovor samo javni beležnik overi, mi onda plaćamo samo overu. Po predlogu ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu mi bismo bili dužni da javnom beležniku za overu platimo i 60% od inače predviđene cene za sastavljanje ugovora, tako da je to ipak trošak za one građane koji žele da sami sastave ugovor o kupoprodaji nepokratnosti.
Mislim da je iz cele ove naše diskusije i u načelu i danas u pojedinostima da su isključene agencije za promet nepokretnosti. Ne možemo da izbegnemo da su i one ključne u celom ovom poslu i da Zakon o agencijama u posredovanju u prometu nepokretnosti, u članu 16, predviđa izvesne obaveze i odgovornosti posrednika. Zatim, predviđa da agencije budu kod osiguravajućih društava osigurane od eventualne štete koju pričine nalogodavcima.
S druge strane, Zakon o javnim beležnicima predviđa da javni beležnici svojom imovinom garantuju ugovornim stranama za ispravnost dokumentacije na osnovu koje se sastavlja ugovor o prometu nepokretnosti. Znamo da je agencijama za promet nepokretnosti, da su im zakonom sada nametnuta obaveza da to budu licencirani agenti. To su sve neki dodatni troškovi.
Zašto govorim sada i o agencijama za nepokretnosti? Zato što su i one ključne u ovom poslu. Svi govore o advokatima i o možda nekoj eventualnoj šteti koju advokati trpe ovim zakonom, ali niko ne pominje agencije za promet nepokretnosti koje su na neki način takođe pogođene, sa jedne strane im se nameću obaveze, sa druge strane im se uskraćuju izvesna prava. Ako i agencije moraju da garantuju za ispravnost dokumentacije na osnovu koje se sačinjava ugovor o posredovanju u prometu nepokretnosti, da li je to dupla odgovornost, imaju i agencije, imaju je i beležnici koji sastavljaju ugovor o kupoprodaji?
Čisto sam htela da čujem i vaše mišljenje o tome i da kažem da zaista svi, naročito iz poslaničke grupe SPS, pokušavamo da nađemo najbolje moguće rešenje da se ovaj problem reši. Hvala.

Po amandmanu, reč ima Novica Tončev.