Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Da, replika kolegi. Da, kolega, potpuno ste u pravu. Primetili ste ono što sam i ja primetio, ali kasno, kada je već predato. U kucanju je pogrešeno. U principu, ako postoji dobra volja, vi imate moć, imate Odbor za zdravstvo koji može sada da ispravi amandman i da ostavi suštinu.
Suština je, gospodine ministre, da ja štitim Fond kao instituciju i kako je zamišljen. Fond je mesto gde svi građani Srbije odlukom svih građana Srbije uplaćuju novac i time se finansira lečenje i oni odlučuju o tome kako će taj novac da se troši. Zato se i zove Fond. Vi i ja napravimo fond, damo naše pare i mi odlučujemo, ne kolega od preko puta, nego vi i ja, jer smo mi formirali fond. To je suština fonda. Vi imate pravo, to ponavljam, da promenite način odluke u fondu – da svi uplaćujemo, a da politika, ma koja bila, vodi glavnu reč u tome. To je legitimno, ali mora da se zna da vi menjate osnovnu premisu Fonda i funkcionisanje Fonda. To je suština.
Koliko će članova biti? Koliko god hoćete nije bitno. Da li je ušteda sedam? Neka bude sedam, ali neka ostane struktura Fonda u odluci da oni koji pune Fond, tako je zamišljen Fond, odlučuju o trošenju novca.
Druga alternativa koju predlaže ministar i Vlada i koju vi podržavate je da se oni koji pune budžet Fonda više ne pitaju i nemaju odlučujući glas o trošenju novca, nego predstavnici koje odabere ministarstvo, tj. Vlada. To je legitimno vaše pravo i ja to ne sporim, ali to više nije Fond, to su budžetske pare. Onda ukinimo Fond i neka bude sve u budžetu i to može. Šta izigravaju ova tri predstavnika, jedan predstavnik sindikata, je li imaju moć odluke?

Rekli ste replika?

Da. Hvala.

Reč ima dr Darko Daketić.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, članovi njegovog tima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega svi smo zajedno svesni situaciji u zdravstvu, svi smo svesni da novca nema, a isto tako smo svesni i neophodnosti da se reforme u zdravstvu što pre učine.

Ono što bih hteo da kažem jeste da ova diskusija na ovaj način izlaganja, predlaganja i saopštavanja određenih ideja po meni nije dopustiva. Evo iz kojih razloga. Pre svega, građani moraju znati da je sadašnja opozicija za vreme svoje vladavine u ranijem periodu zaista imala mogućnost i priliku da promeni, ne samo upravni odbor, nego da učini sve one neophodne reforme u zdravstvu koje su zaista i tada bile neophodne kao i danas. Međutim, to nisu učinili. Sada traže da se poveća na ovaj način njihovim predlozima. Oni obrazlažu da se na taj način povećava briga u finansijskim sredstvima, ne samo u RFZO, već da se na taj način poveća kontrola tih sredstava.

Lično mislim da će se na ovaj predloženi način sa izmenama u Upravnom odboru RFZO uspostaviti ta preko potrebna kontrola trošenja novca, a svesni smo još jednom o kakvim aferama se priča u javnosti unazad nekoliko dana ili desetina dana. Dakle, značajno je da postavimo stvari na svoje mesto. Značajno je da sve ono što se dešavalo unutar, ne samo RFZO, već unutar zdravstvenog sistema uopšte, pre svega ne dopustimo da se dogodi više.

Isto tako, čuo sam od opozicionih poslanika jednu konstataciju da upravni odbor u ovom formatu koji je do sada postojao nije bio dobar i da ti ljudi koji su bili u upravnom odboru nisu branili interese onih osiguranika koji su ih delegirali, ako sam dobro razumeo. Čemu onda ne menjati? Evo, imamo predlog da se to promeni, a to je praktično uvod u reformu o kojoj pričamo danas, jer fondovska sredstva, pa gde se troše fondovska sredstva? Troše se u zdravstvu, troše se za osiguranike, troše se za prostor, za opremu itd.

Ono što je vrlo bitno jeste da pre svega sada kada se predlaže promena nečega što nije dobro, sada je to problem. Iskreno, ja tu ne vidim problem. Ja sam video problem u ranijem periodu i kada pored ovakvog Fonda i ovakvog Upravnog odbora Fonda koji je bio u ovom formatu, sa predstavnicima mnogih osiguranika u sastavu od 21 člana, opet nije bilo odbrane interesa tih ljudi koji su ih delegirali i tih branši.

Ono što je takođe sigdifikantno, mislim da ta praksa da se uvek proguta nešto, a u ovom slučaju to je član upravnog odbora u predlogu, mislim da treba da pripada prošlosti. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Predloženi amandman, naravno, treba odbiti, ali bih moje cenjene i uvažene kolege iz bivšeg režima, budući da imam utisak da kod njih u ovom trenutku vlada amnezija, htela bih na neke stvari da ih podsetim.
Naime, 2006. godine Ministarstvo zdravlja i tadašnja Vlada Republike Srbije, na čelu sa DS, i Republički fond za zdravstveno osiguranje su izglasali zakon da se stomatološka zdravstvena zaštita za većinu građana naše zemlje ukine. Mislim da kolega iz opozicije, pošto je stomatolog, zna o čemu pričam. To sada trenutno stvara problem. Znamo da se stomatolozi ne finansiraju iz sredstava RFZO, što u sveukupnoj situaciji dovodi do kolapsa u zdravstvenom sistemu.
O tome kako, kada i na koji način je neko štitio budžetska sredstva u vreme kada je dotični gospodin bio direktor RFZO filijala Niš, ja sam bila radnik najveće ustanove primarnog nivoa zdravstvene zaštite, i to što pominje krivične prijave i svom predstavniku iz DS i mom iz SNS, odlično mi u Nišu znamo kako, na koji način i pod kojim okolnostima. Koliko je nešto otuđeni centar moći, odnosno koliko je RFZO otuđeni centar moći, odnosno pojedine filijale, tačno se sna da direktori pojedinih filijala nikada nisu potpisali bilo koji ugovor o finansiranju sa zdravstvenim ustanovama, a mnogi od njih i ne znaju koje su zdravstvene ustanove iz plana mreže. Hvala.

Zahvaljujem.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Možete samo po amandmanu.
Reč ima dr Blagoje Bradić, po amandmanu. Izvolite.

Dakle, šta reći i po amandmanu? Uz svo uvažavanje kolega koji diskutuju, ja bih molio samo da se vratimo priči o amandmanu, jer o funkcionisanju Fonda i razlogu za smanjenje i nesmanjenje broja članova i o tome kako je funkcionisalo srpsko zdravstvo priča bivši pomoćnik ministra srpskog zdravstva, koji sedi kao narodni poslanik. Moje pitanje je – šta ste vi, kolega, uradili za srpsko zdravstvo kao pomoćnik, koje je to prosvetljenje nastupilo godinu i po do dve nakon bitisanja na mestu pomoćnika ministra? Što to niste radili kada je bilo vreme?
Što se tiče funkcionisanja Fonda i otuđenih centara moći, postoji nešto što se zove Republički fond i što je banka novca za lečenje građana Srbije. Republički fond nije deo Ministarstva zdravlja, Republički fond je banka novca. Ministarstvo zdravlja leči, a Republički fond u ime osiguranika ugovara potreban broj usluga. Ministarstvo zdravlja sa planom mreže može da ugovori, poštovane kolege, sa Zanzibarom lečenje. Republički fond zakupljuje onaj deo kapaciteta Ministarstva zdravlja koji je potreban za lečenje osiguranika. Zato je potrebna autonomija u odlučivanju o upravljanju novca Republičkog fonda.
Kako mislite da funkcioniše Republički fond koji je pod uticajem dnevne politike, kada otvorimo vrata i kada izjednačimo privatno i državno zdravstvo? Normalno, moraće drugačije da se finansira državno zdravstvo, da ne bude otkupa plana, nego po fakturi ono što uradite da se plati da prevede. Kako mislite da će tada moći politika da odlučuje da li će se finansirati više privatno ili državno zdravstvo? O tome odlučuju oni koji daju pare, Fond. Mi smo se skupili i dali pare na gomilu da se lečimo i mi odlučujemo. Tako funkcioniše Fond. Ovo što vi hoćete da donesete odluku znači da ne odlučuju oni koji pune budžet Fonda, nego će odlučivati politika. To je legitimno pravo i ja ne sporim to uopšte.
(Aleksandar Radojević, s mesta: Šta je onda problem?)
Problem je što objašnjavam ljudima da je to pogrešna odluka. Zahvaljujem.