Rekao sam da ne mogu da vam dopustim repliku.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Cenjena ministarko i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda doneti je definitivno 2009. godine, i to smo čuli. Međutim, on nije doneo potrebne efekte, uvideli su se nedostaci i zato se pred nama nalazi Predlog zakona u kome su preciznije definisana prava, ali pre svega obaveze korisnika ribljeg fonda.
Riblji fond je izuzetan resurs. To znamo svi od kolikog je značaja za našu državu, a znamo da je to obnovljivi resurs. Međutim, u ovakvim vodama, kakve imamo, i sa ovakvim izlovom može se desiti da to ne bude pravilo.
Novim zakonom se ispunjavaju svi zahtevi i norme EU i sve je usaglašeno po pitanju zaštite biodiverziteta, a osnov zakona je upravo upravljanje i očuvanje fonda u ribolovnim vodama, kako bi se obezbedilo održivo korišćenje.
Zbog javnosti ću dati definiciju održivog korišćenja. To je kada koristimo resurs na takav način da ga posle nas ostavimo u istom ili u boljem stanju za neke buduće generacije.
Ovaj zakon se odnosi na kopnene vode, na reke, jezera i potoke, ali interesantan je podatak da se upravo u kopnenim vodama, bez obzira što čine samo 0,5% svih ukupnih vodenih povrišina, nalazi oko trećine biodiverziteta, faune, odnosno ribljih vrsta. Znači, jedna trećina je samo u morima.
Kao dosadašnji problemi isticali su se loš nadzor nad izlovom, poribljavanjem kao i gazdovanjem, nedovoljna stručnost korisnika ribarskih područja, veliki broj izdatih dozvola za rekreativni ribolov u odnosu na kapacitet ribljeg fonda, neobučenost ribolovaca i slaba komunikacija sa ribarima i sa ribolovcima, i ono što je najznačajnije, unos alohtonih i invazivnih vrsta koje su štetočine za naše domaće vrste koje se nalaze u našim rekama.
Imali smo skorašnje probleme na Gružanskom jezeru, gde je bio pomor alohtone invazivne vrste. Tu smo imali slučaj kada se korisnik zapitao – otkud takve vrste da se uvoze? Imali smo izlomljavanje tolstolobika na vodnoj akumulaciji Vrujci. O tome smo pričali. To nije primarni razlog zašto su se alge pojavile, ali definitivno je i to doprinelo.
Kao odgovor na sve ove probleme je upravo ovaj zakon i ciljevi su pravilno upravljanje ribljim fondom, očuvanje ribljeg diverziteta, odnosno raznovrsnosti, utvrđivanje jasnih uslova za sve vrste ribolova i promet robe, efikasan nadzor i inspektorat i ono što je najvažnije pooštrene kazne.
Želim da kažem da se proglašeno ribarsko područje daje na upravljanje privrednom društvu, javnom priduzeću ili privatnom licu. U tom smislu se slažem sa prethodnom koleginicom Gordanom Čomić koja je rekla da je jako bitno ko će biti korisnik ribarskog područja, jer je upravo to osnovna karika koja će primenjivati ovaj zakon nad ribljim fondom.
Korisnik će imati prvi uslov da bude stručan u ovoj oblasti, daleko stručniji nego što su do sada bili, zatim da se izradi što pre godišnji program upravljanja sa planom ulova, izlova, načinom poribljavanja, edukacijom i novčanim ulaganjima, da se daju redovni izveštaji uz redovan monitoring, kao i da se ovaj novac, koji se dobija od kazni, ulaže u ribarsko područje. Verovatno će to biti stimulativno da se te kazne zaista i naplaćuju, što do sada nije bilo u pitanju.
Na korisniku ribarskog područja, koji ga je dobio na upravljanje najviše 10 godina, od sada su velike odgovornosti. Zato još jednom napominjem koliko je bitan korisnik u ovom celom lancu, a u smislu pridržavanja propisanih zabrana. Znači, šta se lovi, kada, da se poštuju lovostaji, zabrana unošenja alohtonih vrsta, odnosno unetih vrsta, koje nisu domaće, spasavanje ribe usled poplava, zabrana deponovanja smeća.
Ovo je još jedan apel za sve naše sugrađane da naše reke, jezera ne smeju biti deponije smeća, jer se bojim da ćemo za koju godinu imati mrtva jezera, mrtve reke, pa nećemo ni moći da primenjujemo ovaj zakon.
Odgovorno i kontrolisano poribljavanje je osnov održivog korišćenja ribljeg fonda i ranije smo imali, to sam već pomenula, često unošenje invazivnih vrsta, što je štetilo eko sistemu.
Kao što smo već više puta čuli, ribolov može da bude privredni. Znači, ribar polaže stručni ispit, zna tačno o kojim se vrstama radi, dobija dozvolu, a sa druge, rekreativni i sportski, kada ribolovac ne mora da polaže ispit, ali ima dozvolu da lovi. Zato je korisnik područja upravo odgovoran da vrši edukaciju rekreativnih i sportskih ribolovaca, jer se dešava da se riba izlovljava eksplozivnim sredstvima, strujom i na druge neprihvatljive načine. Novčane kazne su znatno povećane, to smo čuli, od 25.000 pa čak do tri miliona i od ovog novca će se sigurno ulagati u očuvanje ribljeg fonda.
Sa željom da se očuvaju naši vodni ekosistemi i riblji fond, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i njegovu primenu.
Takođe, podrška i Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita, ili EUMETSAT. Sa ovom evropskom organizacijom mi već imamo ugovor od 2009. godine, to ističe 22. novembra ove godine i zato je potrebno novo potvrđivanje.
Kao što smo čuli, ovu organizaciju čini 30 država punopravnih članica, a naša država je jedina pridružena. Na našu molbu, ostali smo i dalje pridružena članica zbog naše finansijske situacije u zemlji, zato što su nam finansijski izdaci u tom slučaju manji.
Ovi satelitski snimci, koje dobijamo od ove evropske organizacije i sav operativni materijal su pomoć RHMZ i osnov su za precizne procene iz oblasti meteorologije i hidrologije koje se primenjuju u mnogim oblastima. Znači, kako u poljoprivredi, tako za bezbednost vazdušnog, vodnog, drumskog saobraćaja, zatim zaštita od elementarnih nepogoda, što je kod nas od velikog značaja i istraživanje vremena i klimatskih promena. Zahvaljujući ovim satelitskim snimcima, prognoza za narednih pet dana je poboljšana za 25%, što je jako značajno u preventivne svrhe.
Samo par reči o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivrednih proizvoda. Svesni da smo zemlja koja ima najveći potencijal u poljoprivredi, od žitnih polja Vojvodine preko voćnjaka Šumadije, pa do maline i stočnog fonda Zlatiborskog okruga, primarna poljoprivredna proizvodnja do sada se uglavnom finansirala iz budžeta Republike Srbije. Pošto znamo da su ti izvori znatno smanjeni i da ne mogu da prate ove zahteve i potencijale naše poljoprivrede, bilo je potrebno obezbediti i unaprediti kratkoročni model finansiranja.
Poljoprivreda je jedina naša grana koja beleži rastući bilans i zbog toga je ovo sve značajno. Čuli smo da se i ovaj zakon zove predžetveno finansiranje, jer omogućava poljoprivredniku da dođe do finansijskih sredstava onda kada mu je to najpotrebnije, a to je pred žetvu i kada uglavnom novca nema. Kao što smo opet čuli, bićemo prva zemlja u Evropi koja će na ovaj način finansirati primarnu proizvodnju korišćenjem zaloga na budućim proizvodima. Znači, u Agenciji za privredne registre će se formirati i predžetveni registar gde će poljoprivrednici registrovati zaloge u budućem rodu, kao sredstvo za obezbeđivanje finansija i subvencija.
Ono što je jako bitno jeste da će na ovaj način biti onemogućeno da dođe do izbegavanja izvršenja obaveze zbog neke više sile ili vremenskih nepogoda, što daje sigurnost finansijerima i svima onima koji bi ovaj put ulagali u poljoprivredu. U isto vreme će se vršiti podsticaj, naročito dobrim domaćinstvima, u ulaganje u sisteme za navodnjavanje, zaštitne pojaseve i sve ono što može da smanji rizik od nepogoda.
U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj omogućiće se veće ulaganje i povoljniji krediti za poljoprivredu, što je izuzetna šansa za Srbiju. Takođe, lično bih dala podršku ideji obnavljanja zadruga, kao osiguranju plasmana upravo ove robe koja će, nadam se, sada biti u većoj količini proizvedena. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Mislim da je jasno ono što je i navedeno u obrazloženju ovog zakona kao razlozi za donošenje zakona, odnosno da se u poljoprivredu manje ulaže nego što je njoj neophodno i da postoji potreba za jednim stabilnim i kontinuiranim sistemom finansiranja poljoprivredne proizvodnje i da je to nešto oko čega ćemo se složiti svi.
Ono što jeste izrazito sporno za DS jeste to što ovaj zakon obezbeđuje sve, samo ne stabilno i kontinuirano sistematsko finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Kada je u pitanju ta činjenica koja se nalazi u obrazloženju zakona da se u poljoprivredu ulaže manje nego što je njoj neophodno, pitanje je – na koji način Vlada i ovim zakonom, ali i drugim svojim potezima odgovara na ovo?
Odgovara tako što najpre poljoprivrednicima duguje između četiri i šest milijardi dinara za subvencije koje nisu isplaćene, a nakon toga i smanjuje iznos za subvencije za pet milijardi dinara, o čemu su govorili i poslanici vladajuće koalicije, kao o nečemu što je izuzetno loše. Mi se priključujemo tom zahtevu ministarstvu da se subvencije za poljoprivredu ne smanjuju, jer smo uvereni da se prostor za uštedu može naći negde druge, a ne u tom delu sredstava koji se odvaja za poljoprivrednike.
Kada je u pitanju ta kontinuirana pomoć poljoprivedi i činjenica da poljoprivrednici moraju znati šta se planira, izuzetno je problematična i namera Vlade u kojoj se može čuti da se subvencije daju samo za one poljoprivrednike koji imaju manje od 20 hektara zemljišta. Verujem da je vama poznata da više od 60% bruto dodatne vrednosti u poljoprivredi stvaraju upravo oni poljoprivrednici koji imaju više od 20 hektara i da se ovim pokušajima da se subvencije daju onima koji imaju manje, neće sprečiti to da se daje onima koji imaju više zemljišta, jer će oni prosto naći načina da to zaobiđu pa da svoje zemljište koje je veće od 20 hektara podele na kumove, poznanike, rođake i prijatelje, ne bi li našli način da ipak nekako dobiju subvencije.
Tako da je glavna zamerka ovom zakonu, kao i svemu ostalom što radi Vlada, kada je u pitanju poljoprivreda, ta nesigurnost koju će poljoprivrednici zbog ovog zakona imati. Prvo, mislim da treba da razjasnimo šta je zajam, a šta kredit. Zakon o obligacionim odnosima je veoma jasan, članom 1065. se definiše šta je kredit, članom 557. se definiše šta je zajam i ne znamo da li će ovi ugovori biti krediti ili zajmovi. To je nešto što je izuzetno važno za ljude koji sutra treba od nekog da pozajme pare i od njih se očekuje da te pare vrate. Na osnovu ovog zakona njima nije jasno pod kojim će sve uslovima moći da razgovaraju uopšte sa tim ljudima, od kojih će uzimati pare.
Članom 5. Zakona o bankama je definisano da isključivo banke mogu da daju kredite, a ono što vi predlažete izuzetno liči na kreditiranje poljoprivrednika i to pod uslovima koji uopšte nisu ovim zakonom određeni. Tako da je dosta nejasno definisano kakve su to sve obaveze koje ti zajmodavci mogu da nametnu poljoprivrednicima koji od njih uzimaju pare i čini se da ovim zakonom derogirate i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o bankama. Stvara se neki parafinansijski sistem, koji će zaista legalizovati zelenašenje koje će ti ljudi sprovoditi nad poljoprivrednicima.
Ne zna se recimo, taj poverilac, kažete da je to pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice. Da li je to domaće ili strano? Šta će recimo, da spreči neke velike kompanije iz nama susednih zemalja koje imaju izuzetno veliki interes da ovde poljoprivredna proizvodnja ne bude na zadovoljavajućem nivou i da iskorišćavaju lošu finansijsku situaciju u kojoj se nalaze poljoprivrednici i da im pod izuzetno nepovoljnim uslovima pozajmljuju novac koji oni posle moraju da vrate.
Članom 1. ovog predloga zakona vi ste vrlo dobro definisali šta on sve uređuje i onda imamo situaciju da se iznenada u članu 4. koji mi se čini kao najproblematičniji, javljaju neki pojmovi koji uopšte nisu u definisanju prva tri člana ovog zakona.
Tu se pojavljuje i kamatna stopa koja je ničim određena i ničim ograničena. Dakle, mi vidimo da to mogu biti i krediti, iako je Zakonom o bankama propisano da isključivo banke daje kredite i hipoteka koja se ne spominje uopšte u prva tri člana zakona, tako da je zaista veoma nejasno da li su to krediti, da li su to zajmovi, pod kojim uslovima se daju, šta se od tih ljudi očekuje.
Vi znate da oni ne uzimaju te pozajmice zato što vole, nego uzimaju te pozajmice zato što su u teškoj finansijskoj situaciji i da li vi pomišljate na to da može da se nađe neki poverilac koji će u zloj nameri da iskoristi njihovu lošu finansijsku situaciju, posebno imajući u vidu da je i ono što im je garantovano im se ne isplaćuje i koji će naprosto to iskoristiti da im pod izuzetno nepovoljnim uslovima daje kredite, od toga osiguranja nema.
Dalje, nema pariteta cena garantovano. Dakle, ako pšenica sutra bude koštala 16 dinara na novosadskoj berzi, ko će nama da garantuje da neko neće reći nekom poljoprivredniku – evo ja ću ti pozajmiti pare, ali da mi prodaš za dva dinara posle pšenicu? Uopšte nema zaštite od tih velikih mogućnosti zloupotrebe, a čini mi se da je mora biti, ako je ovo zaista namera zakona da se pomogne poljoprivrednicima.
To je izuzetno jedan rizičan zakon za njih. Članom 9. je recimo omogućeno da oni u slučaju nekakve elementarne nepogode izgube sve, da budu u još nepovoljnijem položaju, zaista da upadnu u neku vrstu dužničkog ropstva prema tim ljudima koji zahvaljujući odredbama zakona mogu zloupotrebljavati lošu finansijsku situaciju u kojoj se nalazimo. Tako da to niti je to sistemsko finansiranje poljoprivrede, niti konstantno finansiranje poljoprivrede, a ponajmanje pruža sigurnost, ali to je tako sa svim stvarima koje se rade u oblasti poljoprivrede.
Ja ću pitati gospođu ministarku – šta je sa onim silnim stotinama miliona evra koje je Aldahra trebalo da investira u našu poljoprivredu. Molim vas, gospodin Dinkić je samo 28. marta 2013. godine…

Gospođice Jerkov, mislim da ovo nije tema.

… pa ja ne znam kako ovo nije u temi, molim vas da mi se objasni.

Mislim da nije ovo o čemu sada vi govorite.

… Čekajte, govorite u obrazloženju zakona da su ulaganja u poljoprivredu manja nego što bi trebala da budu i da su zbog toga prihodi od poljoprivrede su niži nego što bi mogli da budu.
S druge strane imamo Vladu koja je 28. marta 2013. godine obećala 800.000 miliona evra od Aldahre da se ulaže u poljoprivredu. Od tada taj novac niko više nije spomenuo i sada nije tema da pitamo šta je sa tim. Verovatno je taj novac nestao zajedno sa one četiri milijarde dolara koje „Mubadala“ uložila u Fabriku čipova i sa ostalim desetinama hiljada milijardi evra investicija od Ujedinjenih Arapskih Emirata koje niko nikada nije video. Ali, to su ulaganja u poljoprivredu, gospodine Bečiću, molim vas da shvatite da to jeste tema, zato što se zakon donosi upravo zbog toga…

Gospođice Jerkov, vrlo dobro znate da to nije tema.

Znam da se u obrazloženju zakona konstatuje da ulaganje…