Dame i gospodo, ovo je tačno što je ministarka rekla, ali ako je prerađivač ostao dužan zemljoradniku, to nije viša sila. U takvoj situaciji on je dužan da bez obzira što mu je prerađivač ostao dužan i što je zbog toga u nemogućnosti da vrati zajam, poverilac ga prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede, a Ministarstvo poljoprivrede ga prebacuje u pasivna poljoprivredna gazdinstva i uskraćuje mu sve premije, regrese i subvencije. O tome se radi.
Ja tvrdim da ovaj član 9. dovodi državu u situaciju da podrži pre svega prerađivače, da podrži zajmodavce, a da zajmoprimac može da snosi sankcije i u situacijama kada mu je „Farmakom“ ostao dužan, kad mu je „MK Komerc“ ostao dužan, kada su mu skinuli cenu šećerne repe za 10%, što je slučaj ovih dana, kada on mora da napravi ispravku ugovora, jer šećerna repa uopšte neće biti primljena, u raznim situacijama to nije više sila.
Zbog tog duga koji je prema njemu napravljen, poljoprivrednik nije u situaciji da izmiri svoje obaveze. Poverilac o tome izveštava ministarstvo i ministarstvo ga prebacuje u pasivan registar. Ukoliko je stočar, ukoliko ima neku dobru poljoprivrednu proizvodnju, u toj situaciji direktno se oštećuje država, jer ta proizvodnja se gubi. I premija i regresi nisu samo u korist proizvođača. To je i u korist države, prerađivača da budu konkurentni, tim pre što preti opasnost za stočarstvo, koje je izgubilo veliki broj grla, da u situaciji da ukoliko je to stočar uradio u ratarstvu, ukoliko ga izbrišu, postoji verovatnoća da broj grla nastavi da pada.
Jednostavno, kao poljoprivrednik ja sam o tome razmišljao. Ovo nije moj amandman bio, prethodni. To je bio amandman gospodina Miodraga Nikolića. Ja sam povukao moj amandman koji je bio sličan amandmanima gospodina Senića i poslaničke grupe koja je predložila ovaj drugi amandman. Ja sam ga povukao u korist amandmana gospodina Nikolića.
Što se tiče javne rasprave, moram da kažem da stari zakon, da ga je, Predlog zakona, napisala poslanička grupa koja je možda predložila i ovaj amandman, dok su bili zajedno u jednoj partiji, taj zakon je pisan 2011. godine. Javna rasprava, ja o tome ne mogu da posvedočim, prva održana u februaru 2012. godine, kontaktirao sam sa svim udruženjima zemljoradnika, nijedno udruženje zemljoradnika mi nije potvrdilo učešće u izradi nacrta predloga modela ovog zakona.
Dakle, ukoliko je bilo javne rasprave, ja sa sigurnošću ne mogu da kažem ko je u njoj učestvovao. Pretpostavljam da su to bili oni koji su bili zainteresovani da izdaju novac, odnosno da ga oplode, što nije sporno, ali ja govorim iz ugla zemljoradnika. Ovaj član 9. može da donese veliku štetu ne samo zemljoradnicima. Može da nanese veliku štetu i državi. Možda će kratkoročno oni koji izdaju svoj kapital biti u nekom dobitku, ali dugoročno, ni oni sledeće godine neće imati kome da daju zajam.
Znam i za običaj da zemljoradnici imaju običaje da izvrdaju zajmove, da pokušaju da ih ne vrate itd, ali takođe znam za običaj prerađivača, koji će najverovatnije biti u većini slučajeva poverilac, u ovom slučaju, znam i za njihov običaj da imaju po nekoliko firmi i da pokušavaju uvek da izbegnu plaćanja prema zemljoradnicima. Naveo sam slučaj „Farmakoma“, naveo sam slučaj određenih klaničara itd. Puna je knjiga kao Biblija dugova koji su nastali između prerađivača prema primarnim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.
Iz tog razloga, ukoliko nemamo nikakvu kaznenu meru prema onima koji mogu nekažnjeno da ostanu milione i milione evra dužni primarnim poljoprivrednim proizvođačima i da tako ruše ekonomsku moć zemlje, kako onda da primenjujemo sa druge strane kaznenu meru od strane države za dug u kome država nije učestvovala?
Ja bih se složio da zemljoradnici duguju državi, da ih država izbaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava i prevede u pasivna i da im uskrati premije i subvencije. Pošto taj dug nije nastao prema državi, već prema poveriocu, koji nije država, u takvoj situaciji ja ne mogu da verujem da se država ponaša kao uterivač dugova u korist onih koji su svoj kapital izdali.
Ja se slažem da zemljoradnici imaju tu lošu naviku. Slažem se sa tim da oni imaju obavezu da izmire zajam, jer je to takođe neophodno da bi neki drugi zemljoradnik dobio zajam, ali se ne slažem sa time da država bude arbitar tim pre što nam je pun kofer, što bi naš narod rekao, žalbi zemljoradnika zbog toga što poljoprivredni proizvodi se više ne otkupljuju, nego se preuzimaju, što se poljoprivredni proizvodi više ne prodaju, nego predaju i u situaciji da nije moguće naplatiti poljoprivredni proizvod i na takav način novcem izmiriti zajam, u takvoj situaciji, zbog neizmirenja zajma, ako država kazni poljoprivrednog proizvođača još gubitkom premija, za mene je to kao za poljoprivrednog proizvođača, poslanika koji zastupa i prerađivače i poljoprivredne proizvođače, za mene je to neprihvatljivo. O tome se radi.
Ja ne sporim pravo ministarstvu da odluči drugačije, ali jednostavno iznosim činjenice koje se dešavaju u realnosti i na terenu. Apelujem na kolege poslanike da izglasaju amandman na član 9. gospodina Nikolića. Ako to ne uspemo da izglasamo, ja onda apelujem na vas da izglasamo amandman koji su predložili poslanička grupa SDS, sad se tako zovu, ZZS i „Zeleni“, jer je to ipak malo manje loše rešenje nego ono što piše u inicijalnom tekstu zakona. Zahvaljujem.