Zahvaljuje.
Reč ima narodni poslanik Jelisaveta Pribojac.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjeni pretres četiri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se hitne sanacije od poplava, Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se Projekta prelaska sa analognog na digitalni sistem, Evropske konvencije o zaštiti audio-vizuelnog nasleđa i Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja.
Osvrnuću se na 1. tačku ovog objedinjenog pretresa, koji se odnosi na Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se hitne sanacije projekta od poplava, naravno, ne umanjujući time značaj ostalim sporazumima, ugovorima i konvencijama.
Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj je veoma važan zbog činjenice da je Međunarodna banka za obnovu i razvoj spremna da odobri zajam u iznosu od 227 miliona 480 hiljada evra za sprovođenje Projekta hitne sanacije od poplava u Republici Srbiji, što je izuzetno značajno za Srbiju, koja inače za tu svrhu nema sopstvenih sredstava.
Nakon poplava iz maja meseca ove godine, Vlada Republike Srbije nastoji da obezbedi finansijska sredstva po najpovoljnijim uslovima. Vlada je u saradnji sa Evropskom komisijom, sa UN, sa Svetskom bankom, koje su pružile ne samo finansijsku, već i stručnu pomoć u procenjivanju, utvrdila da je šteta koja je nastala u majskim poplavama 1,7 milijardi evra, od čega 885 miliona evra čine uništena materijalna dobra u 24 opštine koje su poplavljene.
Neću detaljno da govorim o tome koliko su velike i teške posledice nastale od poplava u energetici, rudarstvu, poljoprivredi, infrastrukturu, jer svi to znamo, svima je to jasno.
S obzirom da dolazim iz Kraljeva, pomenula bih samo da je Grad Kraljevo, koji pokriva teritoriju od 1.530 km2, na čijoj teritoriji je oko 4.300 hektara bilo poplavljeno oranica, preko 300 kuća je bilo oštećeno, a bujice su odnele na stotine kilometara puteva i preko 30 mostova, inače imao poplave, ne samo u maju, već i pre toga, u vreme uskršnjih praznika, u aprilu mesecu, jer Kraljevo ima tri reke, Zapadnu Moravu, Ibar i Ribnicu koje često znaju da nabujaju, da podignu nivo podzemnih voda što dovodi ne samo do poplava, već i ugrožava pijaću vodu iz okolnih bunara.
Šteta koja je procenjena na nivou Republike Srbije u Sektoru energetike i rudarstva je 488 miliona evra, u poljoprivredi 228, infrastrukturi 24 miliona evra. Cilj ovog zajma nije samo brz oporavak od prirodnih nepogoda, već i sprečavanje daljih, negativnih posledica od poplava, kako u energetici, tako i u poljoprivredi a naročito u unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava.
Uslovi predviđeni Ugovorom o zajmu su veoma povoljni, u smislu da je period trajanja zajma 30 godina, da je grejs period devet godina i da je veoma niska kamatna stopa, što praktično znači da će Srbija početi sa otplaćivanjem zajma tek od 1. novembra 2023. godine.
Osećam potrebu, ali i moralnu obavezu, prema građanima Kraljeva, posebno prema onima sa poplavljenih područja, da izrazim svoje verovanje da će se i Grad Kraljevo naći na listi opština i gradova u kojima će se sanirati posledice poplava i da će u nekom budućem vremenu posebna pažnja biti posvećena onoj trećoj komponenti iz projekta, a koja se odnosi na rekonstrukciju prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava. Složićete se da je preventiva uvek i u svemu najvažnija. Naš narod bi rekao – bolje sprečiti nego lečiti.
Naglasiću i to da je Kraljevo jedan od retkih gradova u Srbiji, ako ne i jedini, koga nisu zadesile samo prirodne nepogode, zemljotres i poplave, već je to grad koji je podneo najveći teret tzv. tranzicije, počev od 90-tih godina pa na dalje.
Zašto ovo govorim? Iz prostog razloga, što je 20 godina unazad u Srbiji, pa i u Kraljevu, vođena pogrešna politika u ekonomskom, privrednom pa i svakom drugom smislu, što je dovelo do toga da je Kraljevo toliko osiromašilo da bez pomoći države i ovakvih zajmova ne može da reši problem svojih sugrađana u poplavljenim područjima.
Mnogo je razloga zbog kojih treba ove sporazume prihvatiti i usvojiti i SNS će u Danu za glasanje to i učiniti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić, a neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Tatomir. Izvolite, gospođice Dinić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici ministarstava, kolege narodni poslanici i poslanice, učešćem u raspravi o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između RS i Evropske banke za obnovu i razvoj, poslanička grupa SPS daje snažnu podršku radu Vlade RS sa intencijom da se konačno finalizira ono što je već duže vreme u fokusu javnosti i pažnje, a to je digitalizacija zemaljske televizije. Celokupna naša diskusija danas treba da pošalje jasnu poruku svim građanima RS, a to je da je u interesu svih nas ovakav predlog zakona i da je njegovo usvajanje neophodnost i neminovnost.
Sa druge strane, politička poruka građanima jeste činjenica da evropska zajednica očekuje od RS usvajanje ovakvog Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji, tim pre, jer je neophodno definisati i jasno izraziti stav po pitanju onoga na šta ovaj predlog zakona ukazuje, a to je ozbiljnost u pristupu finansijske analize sredstava koji su neophodni za završetak procesa digitalizacije, odnosno prelaska sa analognog na digitalno emitovanje signala, kao i detaljan način realizacije ovog projekta i rok u kome je predviđen završetak digitalizacije zemaljske televizije.
Vlada RS na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem, kao i Vlada u sadašnjem sazivu na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, načinila je jasne pomake koji se ogledaju u podizanju rejtinga i ugleda naše zemlje u međunarodnoj zajednici. Sa stanovišta struke bitno je istaći da je vrlo nedvosmisleno i jasno da je ovaj predviđeni prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio-televizijskih programa izuzetno bolje i kvalitetnije rešenje od postojećeg rešenja u RS.
Zbog toga će poslanici SPS definitivno podržati potvrđivanje ovog Ugovora o garanciji, jer je činjenica da bi digitalizacijom radio-difuzije omogućili, ne samo višestruko bolji kvalitet slike i zvuka, već i mnogo veći broj radio-televizijskih programa, sadržaj koji je prilagođen nacionalnim manjinama, funkcionalnost koja je prilagođena osobama sa invaliditetom. Ono što je vrlo bitno jeste oslobađanje analognog dela spektra koji bi se mogao koristiti u neke nove svrhe, npr. mogao bi se ustupiti mobilnim operaterima. Definitivno nije najznačajnije poboljšanje kvaliteta slike i zvuka, već postoji finansijski benefit ustupanja ovog analognog dela spektra, jer bi na taj način mogli obezbediti značajan prihod u budžet RS.
Već dugi niz godina, možda i decenija, postoji pitanje kako razviti ruralna područja u RS? Na ovaj način, oslobađanjem jednog korisnog dela spektra frekvencija, uspeli bi da obezbedimo dobru pokrivenost internetom u udaljenim područjima u RS, podigli bi stepen informisanosti na viši nivo, stvorili bi bolje uslove za ravnomerno razvijanje, što dalje implicira dosta bolje uslove za poslovanje, a i za postizanje boljeg investicionog okruženja u ovim područjima.
Sve ovo su razlozi zbog kojih je potvrđivanje ovog ugovora dosta značajno, kako bi već namenjenim novčanim sredstvima dovršili ovaj započet proces digitalizacije zemaljske televizije, odnosno prelazak sa analognog na digitalno emitovanje signala. Na ovaj način bi omogućili dostupnost svih prednosti o kojima smo govorili po pitanju ovog načina emitovanja signala i radio-televizijskih programa.
Međutim, kada govorimo o digitalizaciji, ono što zapravo predstavlja i jeste najveća briga svih građana RS jeste koliko će to njih koštati. Prilikom rasprave o Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, a i danas više puta smo izrekli da je za prijem digitalnog signala neophodan set-top boks uređaj. Ovaj uređaj bi morali nabaviti samo oni korisnici koji televizijski signal dobijaju preko antena, i to pod uslovom da ne govorimo o socijalno ugroženom stanovništvu, jer su za nabavku ovih uređaja za njih predviđena određena finansijska sredstva iz budžeta RS. Što se tiče korisnika IP-TV, korisnici IP-TV i kablovske televizije od strane svojih provajdera imaju obezbeđenu opremu za prijem digitalnog signala, tako da kada je u pitanju zabrinutost građana oko troškova samog prijema digitalnog signala, najbitnije je da znaju da su ovi troškovi svedeni na minimum i na samu neophodnost, u smislu da je sve ovo u interesu svih građana RS.
Radi dostizanja veće funkcionalnosti i tehnološkog napretka naše države, koji će definitivno omogućiti ova digitalizacija emitovanja signala, svi poslanici SPS će u Danu za glasanje podržati i glasati za usvajanje ovakvog predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Dinić.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Tatomir, a neka se pripremi Irena Aleksić.
Izvolite, gospodine Tatomir.

Poštovani predsedavajući, ministre, drage kolege i koleginice, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audio-vizuelnog nasleđa, kao i potvrđivanje Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, odnosno u pitanju je projekat prelaska sa analognog na digitalni sistem.
Evropska konvencija o zaštiti audio-vizuelnog nasleđa je potpisana još 2001. godine u Strazburu. Ovde se prevashodno radi o zakonu koji predstavlja usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim, što je opet vrlo bitno zbog mogućnosti pristupanja i korišćenja evropskih fondova koji su određeni u te svrhe.
Naravno da je u Srbiji do sada već puno toga urađeno na zaštiti i arhiviranju audio- vizuelnih dela, što se najbolje vidi kroz rad čuvene Jugoslovenske kinoteke, koja ima zavidan broj sačuvanih i arhiviranih filmskih dela, kao i kroz rad Radio-televizije Srbije, odnosno njenog odeljenja za arhivu, koje je jedan od najbogatijih u regionu i ima u svojim fondovima nekoliko stotina hiljada audio-vizuelnih zapisa najrazličitije sadržine.
Televizijska i filmska dela, uprkos usporavanju u ranoj fazi razvoja ovih medija, danas su priznata kao umetničke tvorevine i smatraju se podjednako važnim kao i dela drugih umetnosti. Samim tim oni postaju deo nematerijalnog kulturnog nasleđa. Takođe se smatra da su oni deo evropskog i svetskog nasleđa, pa samim tim je potrebno da i države preduzmu sve mere kako bi se osiguralo očuvanje ovih dela.
Ono što je bitno je da ova konvencija podstiče i unapređuje i dobrovoljno deponovanje materijala, pokretnih slika i da nikako neće uticati na odredbe iz međunarodnih ugovora koje se odnose na zaštitu autorskih i srodnih prava. Ovom konvencijom se određuje da će se u ugovorima sa nosiocima prava navoditi i uslovi pod kojima materijal pokretnih slika može biti dostupan javnosti, kao i prava i obaveze u pogledu deponovanog materijala.
Cilj ove konvencije jeste da osigura zaštitu evropskog audio-vizuelnog nasleđa kao nematerijalnog kulturnog nasleđa iz svih zemalja članica, kao i njenog uvažavanja kao oblika umetnosti i zapisa o našoj istoriji i putem njenog prikupljanja, očuvanja i dostupnosti za kulturne, naučne i istraživačke svrhe, što i jeste u javnom interesu.
Pred nama je i potvrđivanje Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj po pitanju projekta o prelasku sa analognog na digitalni signal. Naravno da ovaj proces treba završiti do kraja, što će omogućiti i ovaj ugovor. Inače, prelazak sa analognog na digitalni radio-difuzni sistem omogućiće građanima Srbije nove servise i brži pristup tehnologijama. Pri tom, jedna od važnih stvari u tom procesu je objasniti građanima da digitalizacija nije luksuz, već potreba. Pored toga, digitalizacija će omogućiti građanima bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i za starije osobe, unapređenje dodatih usluga.
Ovaj proces je neophodno izvršiti i radi tehnološkog napretka i razvoja Republike Srbije, kao i usklađivanja sa zemljama u regionu i EU. Pružaocima usluga digitalizacija će dati mogućnost prilagođavanja sadržaja prema potrebama različitih ciljnih grupa, interaktivnost, kao i mogućnost pružanja usluga na zahtev i niže troškove emitovanja, dok će državi omogućiti efikasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra, upotrebu oslobođenog dela spektra za nove usluge, promociju razvoja, tehnologije i nova radna mesta, unapređenje konkurencije i više mogućnosti za unapređenje stvaralaštva i očuvanja kulturnog identiteta.
Naravno da ćemo zbog svega ovoga glasati u Danu za glasanje za ove predloge. S obzirom da smo više puta pomenuli Francusku kao dobar primer za očuvanje svog kulturnog identiteta i jezika, mislim da bi trebalo da se kao država ugledamo na francuski sistem. Francuska država se vrlo brine o očuvanju svog jezika, kulturnog identiteta i medija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Peranović.
Izvolite gospođice Aleksić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Peranović, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ja ću u okviru današnje objedinjene rasprave govoriti o dva predloga zakona, a to su Ugovor o garanciji – prelazak sa analognog na digitalni sistem i drugi je Zajam o hitnoj sanaciji od poplava.
Kada govorimo o digitalizaciji u Republici Srbiji mogu na početku da kažem da je to nešto što je jedan veliki korak napred. Kako reče ministar Tasovac, napravili smo dosta malih, ali ovo je jedan izuzetan korak jer Srbija mora da se priključi zemljama EU i mora da se priključi zemljama u regionu i digitalizacija na ovakav način predstavlja zaista nešto što nije moranje, to je nešto što je korak za sve nas.
U okviru ovog ugovora biće obuhvaćena sanacija 54 objekta i biće izgrađena dva antenska sistema u Somboru i Kikindi. Kroz ovakav projekat pokrivenost digitalnim sistem u Republici Srbiji biće pokriveno 95% našeg stanovništva Republike Srbije.
Uslovi koje smo dobili i ovaj ugovor o garanciji od 24 miliona i grejs period od dve godine je nešto što je izuzetno povoljno i nešto što Republika Srbija i ova Vlada čini, a to su koraci napred da se približimo EU i svim zemljama savremenog sistema i savremenog sveta.
Ovakav projekat obuhvataće i nabavku opreme, određenih dobara, radova i usluga. Zašto sam ovo istakao i rečeno je jasno ovde i precizirano da rok za završetak svega ovoga jeste jun 2015. godine. To je nešto što je odgovornost, nešto što je zaista ozbiljno prema građanima Srbije i prema svim faktorima naše zemlje.
Drugo zakonsko rešenje o kom želim da govorim jeste nešto što nikome nije danas popularno pričati, zajam za hitnu sanaciju od poplava. Našu Republiku cele ove 2014. godine prate elementarne nepogode. Da krenemo od najvećih majskih koje su pogodile Republiku Srbiju i sve ovo što nas prati zadnjih dana i zadnja tri, četiri meseca u Braničevskom okrugu, u Tekiji, ono što se desilo pre tri do četiri dana u Majdanpeku. To je nešto što niko nije ni priželjkivao, ni očekivao, a Republika mora sa tim da se suoči.
Štete od poplava su oko 1,7 milijardi evra. To iznosi oko 2,7% bruto društvenog prihoda. Republika Srbija ovakvim rešenjem zajma će da premosti i da reši sve te probleme koji su nastali od poplava, ali ovakav zajam nama jasno govori i pokazuje odgovornost da imamo jasne pozicije gde će taj novac biti usvojen.
Pod broj jedan, biće usmeren na elektromrežu. Mi znamo da je izuzetno pogođen energo sistem, znamo da nam je ugrožen rudarski basen „Kolubara“, „Veliki Crljani“ i „Tamnava“, odnosno „Zapadno Polje“. Znamo da je tamo ogledalo vodene površine oko 15 kvadratnih kilometara, dubine oko 14 metara. Za to je potrebna sanacija da bismo mi dobili mogućnost da se eksploatiše odatle ugalj.
Sektor poljoprivrede je nešto što i moj kraj odakle dolazim, Mačvanski okrug, i drugi okruzi su izuzetno pogođeni. Moram istaći da je pogođeno 80.000 hektara obradive površine poplavama ili 30.000 malih ili srednjih poljoprivrednih gazdinstava.
Način na koji će se sve to obnoviti i ovakvi zajmovi su način da se što pre to prevaziđe, iako su neka predviđanja da će obnova trajati oko pet godina i onaj smanjeni prihod od ove godine u poljoprivrednoj proizvodnji od 5,6% se mora nadoknaditi, ali neće biti tako brzo i neće biti to tako jednostavno.
Šta je bitno istaći ovde? Bitno je istaći da slivovi pored reka ili obale pored kanala će takođe biti obuhvaćene ovim zajmom i nešto što Vlada Republike Srbije razmišlja, jeste rezerva. Ne znam da li je javnost upoznata, ali juče je takođe izbegnuta jedna katastrofa u Mesnoj zajednici Prnjavor, u opštini Šabac, u priobalju reke Drine, popularno nazvana Alanovića navoz, gde je brzom intervencijom pripadnika firme „Save voda“ i upotrebom te teške mehanizacije zaštićeno to područje i taj poljoprivredni kraj. Takođe, mora se razmišljati u narednom periodu o izradi obaloutvrda i nasipa.
Tačno je da to niko nije mogao da predvidi, ali mi smo se suočili sa jednim propustom od 12 godina, gde niko nije razmišljao da li će doći, ne daj Bože, do poplava, a znamo da je Vlada Republike Srbije u ovoj godini izdvojila ogromna sredstva da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, da pomogne svim porodicima koje su bile ugrožene, a neke prethodne, pre tri, četiri ili pet godina, nisu marile za tim i ostavljale su naše sugrađane, da kažem, na cedilu.
Verujem da će svi projekti koji su pred nama biti uređeni na jedan najbolji način i da ćemo što pre pravazići sve probleme koji su pred nama, a s druge strane uhvatiti korak sa modernim svetom i zemljama u regionu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, projekat hitne sanacije od poplava, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Ovaj Sporazum je potpisan u Vašingtonu 9. oktobra 2014. godine i ovim Sporazumom je Republika Srbija dobila 227.480.000 evra. Ovaj Sporazum je prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije 14. septembra i šta treba reći? Nažalost, poplave koje su se desile maja meseca 2014. godine donele su potpunu katastrofu Republici Srbiji. Najveći procenat ili najveća šteta je upravo učinjena energetici, zatim rudarstvu, poljoprivredi i infrastrukturi.
Energetika sa rudarstvom je pretrpela štetu od 488.000.000 evra, poljoprivreda oko 228.000.000 evra. Onda će nam biti jasno koja je količina vode i koliko štete je pretrpela Republika Srbija, što bi značilo otprilike 2,7% BDP štete, a gubitaka 2% BDP.
Od 10. juna do 10. jula 2014. godine Republika Srbija je po najvišim međunarodnim standardima i metodologijom koja se upravo sprovodi u EU, kako i u UN, i Međunarodna banka je učestvovala u tome, došla do cifre da je ukupna šteta 1,7 milijardi evra. Katastrofalna šteta koju ćemo teško preboleti, iako smo dobili kredit. Taj kredit je mali, ali hvala svim ljudima dobre volje, pre svega ljudima koji žive u ovoj Srbiji, koji su momentalno reagovali, zatim drugim državama, Emiratima, Italiji, Japanu i ostalim državama, da ne nabrajam, ali bih se setila tužnih momenata svih gradova, a bilo ih je 49 u Srbiji, koji su bili pod opsadom vode. Nažalost, bilo je i ljudskih žrtava.
Iz ovoga se polako, zahvaljujući Međunarodnoj banci i mnogim fondovima, evropskim i stranim, izvlačimo. Moram da napomenem, da se ne bi zaboravilo, oblasti pogođene poplavama, bilo je 49 opština, od toga najugroženije Aleksinac, Bajina Bašta, Bogatić, Čačak, Ćuprija, Despotovac, Doljevac, Gornji Milanovac, Grocka, Jagodina, Knić, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Lajkovac, Lazarevac, Ljig, Ljubovija, Loznica, Lučani, Mali Zvornik, Mionica, Mladenovac, Obrenovac, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Požega, Rača, Rakovica, Ražanj, Rekovac, Šabac, Šid, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Svilajnac, Trstenik, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Vladimirci i Zaječar, od severa do juga Srbije, kompletnih 49n opština, strašno.
Danas je dan kada možemo da uputimo apel ljudima dobre volje iz čitavog sveta, nama je taj novac neophodan. Mi jesmo dobili kredit od Međunarodne banke i taj kredit na 30 godina, sve je to fantastično, međutim, neće nam biti dovoljno, jer on pokriva otprilike samo poljoprivredu. Zajam je dobijen na 30 godina, grejs period je devet godina, kamatna stopa je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,80%. Pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma, naknada na ne povučena sredstva 0,25%. Od 2023. godine kreće da se plaća kamata, svakog 1. maja i 1. novembra. Vraćamo po vrlo pristojnim kamatama, ali ovo nije dovoljno.
Ono što bih napomenula i što boli je da je dve trećine elektroprivrede i rudarstva pretrpelo ogromnu štetu, naročito „Kolubara“ sa svoja dva kopa, „Tamnava“ i „Veliki Crljani“, s tim što je „Tamnava“, odnosno „Zapadno Polje“, nastao je čitav krater dužine 15 kilometara i dubine 14 metara. Samo za ovu sanaciju neophodna nam je ogromna količina para. Nadam se da ćemo i za to imati, videćemo šta ćemo uraditi.
Sektor poljoprivrede je takođe katastrofalno prošao u poplavama, 80.000 gazdinstava je bilo poplavljeno, a 30.000 malih i srednjih gazdinstava je potpuno uništeno. Za sanaciju poljoprivrede i gubitaka treba nam 228.000.000 evra.
Banka je odobrila novac i to ide kroz projekte, četiri projekta su u pitanju. Prvi se odnosi na energetiku i rudarstvo, drugi na poljoprivredu i treći na infrastrukturu, koja je takođe katastrofalno prošla, od bedema preko svega ostalog.
Ne bih nabrajala, koje kolege su već rekle koliko para treba za sanaciju. Trebaće nam godine, ali je bitno da smo dobili sredstva i da se sa sanacijom krenulo odmah.
Ovaj zakon ću sigurno podržati i, ne samo da ću podržati, nego ću glasati za njega. Još jednom, svi ljudi dobre volje neka učestvuju u sanaciji svih mogućih programa, ima nas dosta, pa Bože moj, ovo je Srbija, uvek smo imali sluha za ovakve stvari. Hvala na pažnji.