Tri minuta i trideset sekundi.

Tri minuta i trideset. Dobro.
Dakle, to je jedna stvar, gospođo Mihajlović, moramo da uvažimo i neku realnost koja odudara od onoga što je zapisano u obrazloženju za odbijanje amandmana.
Druga stvar, mi smatramo da treba dati mogućnost da se izdaju odgovarajući lokacijski uslovi, te se ovim amandmanom jasno definiše da se lokacijska dozvola može izdati na osnovu svakog važećeg urbanističkog plana za delove područja za koja nije predviđena obavezna dalja urbanistička razrada.
Ja onda smatram da to što je deo našeg obrazloženja, ne može da bude u neskladu, kao što ste vi napisali, sa predloženim konceptom prostornog i urbanističkog planiranja.
I, treća stvar, nama se čini, poštovana gospođo Mihajlović, da je ovaj naš predlog amandmana na član 43. sasvim u duhu pokušaja pojednostavljenja i ubrzanja procedure kojoj ovaj zakon teži. Dakle, suprotno onome što piše u obrazloženju, nama se čini da ovim amandmanom zapravo mi doprinosimo tome da se predloženi koncept prostornog i urbanističkog planiranja sprovodi na najbolji mogući način u duhu sa ovim zakonom. To je bio moj pokušaj da vas ipak ubedim da usvojite i ovaj amandman na član 43. kao deveti danas koji bi bio usvojen. Hvala vam.

Hvala.
Branka Bošnjak, po amandmanu.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege, želela bih nešto da kažem vezano za predloženi amandman.
Probaću da što jednostavnije, a što profesionalnije obrazložim zašto mislim da ne bi trebalo prihvatiti amandman.
Znači, postoje različiti nivoi planske dokumentacije. Generalni plan je strateški plan i on po pravilu ne sadrži elemente na osnovu kojih se mogu dati bilo kakvi lokacijski uslovi za lokacijsku dozvolu. Obzirom da nemate elemente, onda on ne može biti osnov za izdavanje, te u tom smislu mislim da je prosto nemoguće prihvatiti amandman. Hvala vam.

Hvala.
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Novica Tončev.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Snežana Malović, dr Blagoje Bradić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Slobodan Homen.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice Skupštine, gospođo ministarka, zašto sam se javio iako je amandman usvojen i na tome se zahvaljujem, a često smo svedoci da u zakonima postoje određeni članovi koji lepo zvuče, imaju neku svrhu, a ta svrha je obično poznata onome ko predlaže zakon, ali da u praksi nikada ne zažive, zato sam i upravo intervenisao na ovaj član zakona jer on potiče iz prethodnih zakona, nije novi član, a stvarao je dosta nejasnoća u praksi i nikada nije primenjena.
Smatram i nadam se da će posle ove intervencije biti jasnije nadležnim institucijama koje su dužne da izdaju dozvole, konkretno ovde se radi o mogućnosti prenamene objekta na osnovu onoga što je planom predviđeno kada su u pitanju namene koje mogu da se menjaju, odnosno kompatibilne namene.
Oni koji su imali problem u sekretarijatima ili u primeni ovog člana u praksi, nadam se da će dobro razumeti o čemu se radi, a ja ću sebi uzeti za slobodu da s obzirom da i dalje postoji određena sumnja da će ovaj član zakona biti i primenjen kako treba, pa u slučaju da u narednih mesec ili dva po usvajanju zakona utvrdimo da i dalje se ne primenjuje kako treba, da preko nadležnog odbora zadržimo i zvanično tumačenje od ministarstva i da se ono ne upućuje od strane pojedinaca već od strane ministra direktno nadležnim organima koji su zaduženi za izradu urbanističkog projekta i primenu ovog člana zakona, jer zaista ne bi valjalo da opet ovaj član ostane mrtvo slovo na papiru, kako je to već godinama u praksi. Hvala.

Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima mr Jovan Marković. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, cilj podnošenja ovog amandmana jeste da upravo ukažem i na suprotnosti i neslaganja koja postoje u stavu 1. člana 47. sa članom 8đ o kome sam malo pre govorio, gde nadležni organ ima obavezu da samo formalno konstatuje da li je dokumentacija koju prima u skladu sa zakonom ili ne i u ovo članu se definiše kako se kaže da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Naš predlog je da umesto ove formulacije, koja je na neki način negacija i dovodi investitora u ozbiljan problem, da dokumentaciju donosi tako i da je nadležni organ tretira kao da nije u suprotnosti, formulacija bude: „Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da je urbanistički projekat izrađen u skladu sa urbanističkim planom, prostornim planom jedince lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i ovim zakonom“.
Što se tiče stava 5. on je posebno interesantan. Gospođo Mihajlović, mislim da na njega posebno treba da obratite pažnju. Ovde se ponovo pominje Komisija za planove i kaže se: „Komisija za planove dužna je da u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije itd“.
Naš predlog je da je Komisija za planove dužna da u roku od 15 dana izvrši proveru usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izveštaj sa mišljenjem dostavi nadležnom organu.
Zašto ovo predlažemo? Imajući u vidu da je u gotovo svim lokalnim upravama, i u gradovima i u opštinama, komisija sastavljena od devet članova, da su gosti ili članovi te komisije ljudi koji putuju iz raznih gradova, prosto je nemoguće da se oni sastaju svakih nekoliko dana. Ako imate rok od osam dana da se odgovori na predmet, da se izvrše promene, onda je to praktično obavezujući član zakona koji traži od tih komisija da sve vreme budu prisutne u tim gradovima i zbog toga smo predlagali da se koncept funkcionisanja ove komisije i članovi koji su u njegovom sastavu, na neki način redefiniše. Hvala vam.

Hvala.
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Snežana Malović, dr Blagoje Bradić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo, ovde se radi o jednom amandmanu koji, nažalost, nije prihvaćen, a mislim da je izuzetno važan i da bi zaista mogao da da određen kvalitet, a čak i da bude određena vrsta alatke u borbi protiv korupcije.
O čemu se radi? Vi znate da kada dolazi do usvajanja urbanističkog projekta, taj projekat treba da ide na komisiju za planove, a komisiju za planove sačinjavaju stručni ljudi iz oblasti koji takođe imaju dugogodišnje iskustvo sa pitanjima i planiranja i izgradnje objekata. Znači, govorim, pre svega, o arhitektama.
Ta komisija ima određen broj članova, koji nije mali, i koja je zaista i više nego kompetentna da po pitanju određenog urbanističkog projekta zauzme svoj stav, svoje mišljenje i to je jedan nužan deo prakse.
Ono što smo mi predložili jeste da kada ta komisija zauzme svoj stav, odnosno mišljenje o urbanističkom projektu, da njeno mišljenje bude obavezujuće, obavezujuće i za organ uprave. Smatram da je to pravno potpuno moguće, da je to i te kako moguće pogotovo ako se takva obaveza utvrdi zakonom.
Ovde dolazimo do jedne prilično apsurdne situacije, da nešto što prihvati komisija za planove, da ponovim, sačinjena od eksperata, od stručnjaka iz te oblasti, može da se desi da organ uprave jednostavno odbije iz sebi jasnih nekih razloga, a nije dovoljno stručan niti kompetentan da bude iznad komisije za planove.
Smatram da je ovaj redosled koraka sasvim moguć i sasvim dobar. Znači, da mišljenje komisije za planove bude obavezujuće, s jedne strane, naravno, takav akt donosi nadležni organ uprave jer moramo da omogućimo da postoji mogućnost podnošenja ili žalbe u drugom stepenu i vođenju upravnog spora protiv akta organa. To znači da ne može biti isključivo mišljenje komisija, ali smatram da može da bude obavezujuće i da bi zaista dalo jednak kvalitet, a, ponoviću još jednom, i da bi bilo značajno i kada je u pitanju i borba protiv korupcije, jer odgovornost ne leži na jednom čoveku koji je eventualno sekretar, pomoćnik ili zamenik, koji ima ovlašćenje da potpiše određenu vrstu projekta, nego upravo na celoj komisiji stručnih ljudi koji, pored prave krivične odgovornosti, naravno imaju i moralnu odgovornost koja nije mala kada su u pitanju kolege da li na fakultetu, da li u struci. Hvala.