Zahvaljujem vam se, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, član 55. Predloga izmene zakona o planiranju i izgradnji se odnosi na članove originalnog zakona, između člana 82. i 106.
Naš predlog izmene se odnosi na član 88. i član 97. Znači, radi građana član 88. govori o planskom dokumentu, tj. promeni namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Organ nadležan po ovom članu za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana, od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Stav 2. kaže – da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem sprovodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazi podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Gledajući ova dva stava, mi smo predložili izmenu zbog toga što izmenom planske namene zemljišta vlasnici poljoprivrednog zemljišta na obodu naseljenih mesta se obavezuju poreskim rešenjem na plaćanje poreza na građevinsko zemljište, a čiji su iznosi višestruko veći od poreskih davanja na prihode od poljoprivrede.
Prevedeno, znači sve ono što planskim dokumentima bude u zahvatu budućih građevinskih parcela, tj. placeva za izgradnju, a poljoprivredno je zemljište, momentom prelaska iz jedne namene u drugu, papirološki, biće opterećeno povećanim porezom zbog pretpostavljene veće vrednosti zemljišta, iako se te parcele i dalje obrađuju.
Ono što smo mi predložili je da ova izmena što se tiče poreskih davanja, nastupi tek onda kada dođe do suštinske promene namene parcele i mi smo predložili sledeće: „da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište u javnoj svojini rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu u obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazi podatka katastra, nepokretnosti iz koje se izdaje liste nepokretnosti“.
Sledeći stav glasi: „Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište koje nije u javnoj svojini.“
Znači, u javnoj svojini ide automatski prelazi i drugačiji vrednovanjem valorizovanjem tog zemljišta, ali kada je privatno zemljište u pitanju, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište koje nije u javnoj svojini bez odlaganja upisuje zabeležbu u obavezi promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsku u bazi podataka katastra, nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti, s tim da rešenje kojim provodi nastalu promenu donosi tek po zahtevu stranke, a pre izdavanja građevinske dozvole i nakon plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Organ iz stava 3. ovog člana je dužan da u roku od 30 dana od upisa u zabeležbu obavesti vlasnika zemljišta o završenom upisu, što mislim da je jedan od osnovnih razloga da čovek kom je izvršena promena namena bude obavešten. Toga kod vas u zakonu nema.
Evo, poštovane kolege i dragi građani šta su meni odgovorili iz Vlade i iz ministarstva - amandman se ne prihvata, jer bez obzira na oblik svojine na građevinskom zemljištu nije moguće izdavanje građevinske dozvole dok se ne dostavi dokaz da je plaćena naknada za promenu namene u građevinsko zemljište što je propisano stavom 5. ovog člana čija se izmena ne predlaže. Gospodo, ja to nisam ni predložio. Ja ne znam da li ste vi pročitali ovo što smo mi vama dali, mi smo samo tražili da kod promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u ostale namene ne bude direktno tog trenutka oporezovano kao građevinsko zemljište ako poljoprivrednik i dalje seje kukuruz, nego da to bude onog trenutka kad se izvrši suštinska promena namena kad potražuje građevinsku dozvolu. Tada, pre nego što dobije građevinsku dozvolu on plati prenamenu, a dotle čovek plaćao porez na poljoprivredno zemljište. Ja ne vidim šta tu nije logično i šta tu nije prihvatljivo. Zašto ljude oporezovati za nešto što može da bude, ali to u njegovom slučaju nije on i dalje seje kukuruz, ne zida zgrade. Zašto da plati prenamenu, kada još nije faktički priveo nameni zemljište? To je bilo.
Sledeći član 97. govori o doprinosu za uređenje građevinskog zemljišta i u stavu 7. kaže – investitor koji dostavi odgovarajuća sredstva obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta isplati u najmanje 36 mesečnih rata, a onaj koji plaća naknadu jednokratno pre podnošenja prijave rodova ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30% u skladu sa odlukom jedinica lokalne samouprave. Mi smo tražili izmenom da to bude kog gotovinskog plaćanja u celosti odjedanput da to bude 45% iz prostog razloga što recimo, u gradu Nišu je to do sada, do ovog zakona bilo 45% za plaćanje u gotovom, u gradu Beogradu je bilo 50% i pored tih benefita mi nismo imali pojačanu građevinsku aktivnost, a tek sada ovim ćemo još na neki način dezavuisati one koji žele da zidaju da to plate u celosti, nego će svi ići na otplatu na rate, ako uopšte i budu se rešili. Mislim da je naš predlog bio, da tako kažem, nasledno pravo nekog koje je bilo do sada, i sasvim je logično bilo da oni gradovi, lokalne samouprave koje su doneli takve odluke da im se da mogućnost da i dalje imaju takvu odluku i takav benefit za one koji dođu da zidaju na njihovoj teritoriji.
Sledeći stav je vrlo interesantan kada gledate u vezi sa ovim stavom, kaže – doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini infrastrukture proizvodne i skladišne prostore, podzemne garaže, objekte visokogradnje, prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice, ostave, vešernice i slično, osim za delove podzemne etaže koji se koriste za komercijalnu delatnost itd. I samo još nešto da vam pitam iz ministarstva, a što ste zaboravili ekonomske objekte? Šta je problem?
S jedne strane, ovde smanjujete mogućnost da onaj ko zida kuću dobije benefit ako plati odjedanput komunalije. S druge strane, onaj koji zida proizvodnu halu u magacinski prostor, naročito kada je u pitanju proizvodna hala gde je komunalno opremanje višestruko skuplje kada se rade privatni objekti. Njih oslobađamo, a kada trebamo da naplatimo poljoprivredniku što zida štalu, obor ili neku farmu i on će da plati komunalije. Hajde da budemo načisto, ako već kršite Ustav, dovodite građane u neravnopravni položaj, jer sa jedne strane običan građanin koji pravi kuću ima da plati komunalije u punom iznosu, onaj koji zida proizvodnu halu da bude profitabilan neće platiti, dakle mi koji zidamo kuće i plaćamo stanove ćemo da platimo i za onog koji pravi fabriku da pravi profit, u redu, to je vaša politička odluka, ali što onda uključiste onda i poljoprivrednike koji hoće da uzgajaju svinje, tove bikove, šta god da rade, prave farme pilića. Njih ćemo da oporezujemo da im naplatimo komunalije, a oni koji prave magacine i fabrike će imati komunalno opremanje na račun nas koji plaćamo to opremanje. Zašto donosite takvu odluku? Šta je razlog? Koga ste nacrtali u ovom zakonu da to morate da donesete? Šta imate protiv razvoja sela?
Svima su nam puna usta da hoćemo da nam se razvija privreda, dobro, ajde i poljoprivredu da razvijamo, dajmo šansu ljudima da ako reše da prave farmu, da bar manje plate i da imaju veću mogućnost da ulože u to što im treba da započnu neku proizvodnju.
Ovim imamo ustavni problem u ovom članu zakona. Dovodimo u neravnopravan položaj građane Srbije, ali to će drugi da sude, neću ja. Nisam pravnik da bih sudio da li je nešto 100% ustavno, ali mislim da je ovo protivustavno. Mislim da bi trebali da razmislite i da prihvatite ova dva naša amandmana na član 88. 97. mislim da su smisleni, naročito član 88. isto tako i 97. Jedan daje podsticaj i ono što pričate politički uobličavate u vašim izjavama, da realno pokažete u praksi kako to izgleda.
Da ponovim, ako je neka lokalna samouprava imala 45% umanjene kod gotovinskog plaćanja za komunalno opremanje kod dobijanja građevinske dozvole, Beograd je imao 50%, zbog čega to ukidate? U istom trenutku, u istom Beogradu i Nišu neko ko pravi proizvodnu halu, gde mora da bude jači trafo, jači presek vode, presek kanalizacionih cevi, infrastrukturno opremanje je mnogo skuplje, on će biti bez plaćanja dažbina. Na čiji teret? I da to prihvatimo, trebaju nam radna mesta i hoćemo, ali što to ne date i poljoprivredi? Šta je razlog?
Kod odbijanja, ovaj prvi deo neko ko je pisao verovatno nije bio dovoljno maštovit pa nije znao šta da napiše, ali drugi deo uopšte niste odgovorili zbog čega odbijate amandman? Hvala.