Gospodine predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set finansijskih zakona i to dva sistemska, dva nova, dva celovita zakona i to Zakon o osiguranju i Zakon o platnim uslugama. Sem ova dva potpuno nova sistemska zakona nalaze se još tri zakona koja proizilaze iz napred navedenih zakona, a to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Zakon o zaštiti korisnika finansijski usluga i Zakon o zaštiti od pranja novca i terorizma.

Ja bih negde pronašla zajedničku nit koja se odnosi na sve ove danas zakone koji su pred nama i otprilike bih rekla da je zajednička nit svih ovih zakona, pre svega harmonizacija naših propisa sa propisima EU i direktivama EU, zatim podizanje kvaliteta, pružanja finansijskih usluga kroz poštovanje standarda EU, zatim podizanje kvaliteta upravljanja i nadzora nad davaocima finansijskih usluga i na kraju gotovo najvažnija karakteristika ovih zakona jeste zaštita korisnika finansijskih usluga.

Najpre bih želela da kažem da zakon koji se odnosi na Zakon o osiguranju je sistematičan, da je celovit. Sve pohvale za ovaj zakon jer zbilja iz Zakona proizilazi da je pitana i da se i te kako pitala struka, da je Zakon bio transparentan, da su uvažene sve one primedbe koje su bile opravdane i koje su, naravno, doprinosile kvalitetu ovog zakona.

Što se tiče Zakona o osiguranju, moram da istaknem da su ovde ispoštovane direktive EU, koje se odnose na odvajanje životnog i neživotnog osiguranja, a takođe da je ispoštovana direktiva EU, član 18. i 19. iz 2013. godine, koji se odnosi na društva za osiguranje koja sada posluju kao kompozitna društva, imaju licencu za rad, da one mogu da nastave poslovanje, ali samo pod uslovom da razgraniče obaveze, kapital i sredstva i da naravno odvojeno upravljaju životnim i neživotnim osiguranjem, kako ne bi došlo do preklapanja ove dve vrste osiguranja.

Naravno, Zakon o osiguranju detaljno razrađuje životno osiguranje, detaljno razrađuje neživotno osiguranje, detaljno razrađuje organe akcionarskih društava za osiguranje, takođe detaljno precizira koliki je to osnovni iznos kapitala koje društvo za osiguranje mora da poseduje, da bi uopšte dobilo dozvolu za rad i to je društvo za osiguranje koje se bavi životnim osiguranjem i reosiguranjem 3.200.000 evra, a društvo koje se bavi neživotnim osiguranjem 2.200.000 evra. Ovo je i te kako značajno sa aspekta solventnosti i sa aspekta održavanja ovog nivoa kapitala.

Takođe želim da istaknem da je jako značajno informisanje građana, odnosno obaveza društva za osiguranje, da kada u sredstvima javnog informisanja objavljuju svoje podatke odnosno nude svoje pakete prodaje, da je vrlo važno da ti podaci budu precizni, jasni, da budu zasnovani na stvarnim podacima, a sve iz razloga kako bi potencijalni kupac usluga imao pravovremenu i potpunu informaciju i kako bi, u stvari, on u skladu sa svojim potrebama izvršio kupovinu paketa, upravo onog koji njemu odgovara.

Zakonom o osiguranju i te kako je precizno i jasno određeno upravljanje društvima za osiguranje i to kroz četiri faze: upravljanje rizicima, koje treba da bude kvalitativno i kvantitativno, koje treba da ima jasnu proceduru, ali i te kako da bi upravljanje ovim društvima bilo što efikasnije. Razrađena je interna kontrola, interna revizija, kao i kontrola ovih društava od strane ovlašćenog revizora. U svim ovim segmentima koji se tiču povećanja efikasnosti kvaliteta upravljanja, naravno da su korišćene direktive EU. Ono što kod interne revizije treba naglasiti to je da, što se tiče sprovođenja interne revizije, osiguravajuće društvo mora imati zaposlenog na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, naravno interni revizor odgovara nadzornom odboru, ali interni revizor odgovara i NBS, umesto ranijeg dostavljanja šestomesečnog izveštaja internog revizora, sada po ovom Predlogu zakona to izveštavanje će biti tromesečno.

Izveštavanje koje ide prema NBS i te kako je značajno sa aspekta poslovanja ovih društava i ono se svodi na godišnje izveštavanje, koje se odnosi na finansijske izveštaje, na tromesečno izveštavanje i na ovo statističko izveštavanje. Takođe bih navela i mere nadzora koje NBS preduzima prema društvima za osiguranje, a te mere nadzora mogu da se kreću od opomene, pa čak do oduzimanja licence.

Sem nadzora ovim zakonom predviđen je i dodatni nadzor, a dodatni nadzor upravo je posebno značajan sa aspekta sveobuhvatne procene eventualnog rizika kojeg grupa društava, jer kod dodatnog nadzora radi se o grupi društava, može da ima a naravno sve u cilju zaštite kako finansijskog poslovanja ovih društava, tako i osiguravača odnosno korisnika koji koriste njihove usluge.

Da je NBS bila odgovorna u donošenju ovih zakona, pokazuje još jedan zakon, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se sam pojam proširuje na preduzetnike i na poljoprivredne proizvođače, ali ne samo na poljoprivredne proizvođače nego i na članove poljoprivrednika odnosno onog ko je član poljoprivrednog gazdinstva.

Što se tiče Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, tu bi se osvrnula pre svega na jasno preciziranu proceduru zaštite korisnika finansijskih usluga, a to je i te kako važno, na smanjivanje vremena u kome finansijska institucija treba da da odgovor, a to je sa 30 dana na 15 dana. Takođe, ovde je uvedena jedna novina, pa sada korisnik finansijskih sredstava može da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije. Propisan je i rok u kom podnosi pritužbu, ali je propisan i rok u kome Narodna banka takođe mora da odgovori korisniku finansijskih sredstava, a to je rok od tri meseca.

Ono što posebno želim da istaknem, to je da Narodna banka može da preuzima i poslove medijacije, odnosno posredovanja, da ukoliko dođe do sporazuma između klijenta i finansijske institucije, taj sporazum ima snagu izvršne isprave. On se, naravno, ne naplaćuje, on je besplatan. On se ne overava kod javnog beležnika, jer se radi o institucionalnom posredovanju. Na njega se odmah stavlja klauzula o pravnosnažnosti.

Naravno da su svi ovi zakoni koje ste danas podneli potpuno u skladu sa planom Vlade koji je Vlada donela, odnosno sa planom Vlade da su nam neophodni reformski zakoni, ne samo zato da bi bili reformski, nego su oni i te kako značajni sa aspekta polazne osnove da našim građanima bude sutra bolje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, a neka se pripremi narodni poslanik Ninoslav Girić.
Izvolite, gospodine Jolović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, ostvarenje cilja Predlogom zakona o osiguranju uslova života, rada, privrednih i svih drugih aktivnosti svakog segmenta društva, dakle, donošenjem zakona koji oblikuju ove oblasti i pokušavaju da reše probleme sa jedne strane i da s druge strane unaprede sadašnjost, a budućnost učine predvidivom.
Kao narodni poslanik, ponosan sam na predlog zakona koji je dostavila Narodna banka Republike Srbije, obzirom da je pred nama predlog koji u 16 poglavlja upravo potvrđuje moje prethodne reči.
Naime, ovaj predlog, koji je očito nastao sublimacijom znanja iz pre svega ekonomske-pravne struke, uz uvažavanje pozitivnih primera iz uporednog prava i ceneći činjenicu o opredeljenju Vlade Republike Srbije, predvođene premijerom Aleksandrom Vučićem, za učlanjenje države u EU, dao je u vrlo obimnom prikazu sveobuhvatna i celovita rešenja u oblasti osiguranja, i to kako u životnom tako i u neživotnom osiguranju.
Poučena iskustvom iz prethodnog perioda, u kome je država služila kao pokriće za sve vrste korupcije i kriminala, a što je potvrđeno nizom hapšenja u prethodnih godinu dana, i to na način da je morala kao garant rada državnih institucija da pokrije gubitke koji su prouzrokovani nemarom, svesnim ili nesvesnim, Narodna banka Republike Srbije očito je ovim zakonom odlučila da počne da radi svoj posao u smislu kontrole rada osiguravajućih kuća.
Na ovaj način, osim uštede, racionalizacija rada osiguravajućih kuća, liberalizacija tržišta i otvaranja utakmice konkurentnosti, država će napokon preko rada Narodne banke Republike Srbije stvoriti uslove u kojima će osiguranik znati šta i kako osigurava i kakva su njegova prava, a država će znati ko i kako radi na osnovu parametara koji su u obavezi da se dostavljaju na tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem nivou i da na osnovu svega toga povlači prave korake i donosi odluke koje će onemogućiti finansijske malverzacije i generisanje gubitaka koji nemaju nikakve posledice za učinioce, kao i za preduzeća kojima ona rukovode.
Normalno da zakon ima adekvatan pogled u budućnost i da je zakon preuzeo sve neophodne elemente iz evropskog zakonodavstva, radi omogućavanja prilagođenosti našeg sa evropskim zakonodavstvom, a postoji i deo zakona koji će se primenjivati tek kada Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno EU i ujedno poštujući i pravila rada sa Švajcarskom Konfederacijom. Na ovaj način vrši se postepena liberalizacija obavljanja delatnosti osiguranja u Republici Srbiji i na taj način prestaje da važi princip teritorijalnosti.
Sveobuhvatnost rešenja ogleda se u adekvatnoj analizi koja je tretirala svaki segment rada u osiguranju kao parcijalnu celini, ali i sintezi koja je definisala interakciju međusobnih elemenata, stvarajući neraskidivu celinu i do detalja precizno definisan način rada.
Izdvojio bih ovom prilikom par rešenja koja su proistekla iz problema u radu u prethodnim periodima, a čijom se primenom, kao recimo uvođenjem testiranja goriva na pumpama, dobija neuporediva efikasnost u radu i kvalitetu usluga, bez marketinških trikova i manipulacijama lažnim podacima.
Dvodoumnost u upravljanju osiguravajućih kuća, što je model koji omogućava bolju kontrolu poslovanja i koji je uobičajen u EU. Definisanje interne, ali i eksterne kontrole nadzora putem revizora koji imaju mogućnost i obavezu direktne komunikacije sa Narodnom bankom Republike Srbije. Odvajanje životnog od neživotnog osiguranja, u skladu sa pozitivnim iskustvima iz rada EU, a radi onemogućavanja da jedan vid osiguranja svojim rizicima i gubicima ugrozi funkcionisanje drugog vida osiguranja i jasno definisanih uslova i načina u kome može postojati kompozitno osiguranje.
Dalje, sprovođenje svakog mogućeg vida kontrole rada od strane Narodne banke Republike Srbije, sa jasno postavljenim pravilima na osnovu ovog zakona, odnosno preciznim pravilima datim na početku igre, a ne njihovim promenama u toku procesa rada i prilagođavanja potrebama odgovarajućim interesnim grupama. Potpuni ulazak stranih osiguravajućih kuća, a koja mogu raditi pod istim uslovima pod kojima rade domaće kuće, a po principu ogranka firme i ujedno stvaranje potencijala da naša osiguranja mogu formirati ogranke i u drugim državama.
Dakle, ovo je liberalizacija tržišta koja će od naših kuća stvoriti igrače evropskog nivoa ili će nesposobne i nekonkurentne kuće izgubiti na polju slobodnog tržišta.
Sledeće što bih naveo je definisanje vrednosti osnivačkog uloga koji za životno osiguranje ne može biti manji od 3,2 miliona evra, čime se stvaraju preduslovi da lažni igrači tržišta osiguranja moraju nestati, jer je zakon predvideo da se uplata ovog uloga mora izvršiti u iznosu od 100%. Upotrebom pogodbenog veznika, a u slučaju da možemo oduzeti i tome slično, a gde je na mnogim mestima u predlogu zakona omogućeno Narodna banka Republike Srbije da svoj posao radi u interesu svih građana, obavlja valjano i uspešno, pre svega tretirajući odgovorna lica aktutatore i revizore kroz njihova široka ovlašćenja.
Zadnje što bih izdvojio je da zaprećenim merama sanckionisanja nepravilnog rada kroz kategorije krivičnog dela prekršaja, novčanih kazni, uz definisanje postupaka Narodne banke Republike Srbije, koja može oduzeti dozvolu za rad, pa je tako, recimo, u članu 260. čak 81 vrsta dela za koje se izriče novčana kazna društvu za osiguranje, odnosno reosiguranje, u iznosu od 100.000 do čak pet miliona dinara, uz svakako i novčanu kaznu za odgovorno lice u društvu. Takođe, važeći Zakona o osiguranju predviđa obavezu razgraničenja poslova životnih i neživotnih osiguranja do 31.12.2014. godine, čime se svakako nameće i isti rok za stupanje na snagu novog zakonskog rešenja koje je po navedenom pitanju materijalno drugačije, što je u startu razlog za jedan hitan postupak. Predlog zakona sadrži i odredbu o donošenju podzakonskih akata u skladu sa odredbama predloga zakona, a rok je šest meseci od dana stupanja na snagu predloga zakona.
Odredbama člana 268. utvrđen je opšti rok od godinu dana od dana stupanja na snagu Predloga zakona, u kome postojeća društva za osiguranje i druga lica treba da svoju organizaciju, kapital, obaveze, imovinu, organe, poslovanje i akte usklade sa odredbama Predloga zakona, kao i da društva za osiguranje izvrše obavezu propisanu članom 25. stav 3. Predloga zakona. U tom roku, postojeći subjekti osiguranja, nastaviće da obavljaju svoju delatnost na način na koji pod uslovima pod kojima su upisani u registar nadležnog organa i u skladu sa delatnošću za koju su dobili dozvolu NBS.
Očekuje se da će rešenje iz Predloga zakona zaista pozitivno uticati na sve subjekte koje njihova primena dotiče, a na prvom mestu to su građani i privredni subjekti u ulozi osiguranika, korisnika osiguranja ili trećih oštećenih lica.
Na osnovu iznetog obrazloženja, smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o osiguranju veoma dobra i zaista veoma celovita, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa uporednom praksom i poslovanjem osiguravajućih kuća u EU, pa smatram da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog predloga zakona. U danu za glasanje SNS će zbog kvalitetnog rada NBS, koja je u uređivanju finansijske delatnosti u Srbiji zaista postiže zavidne rezultate, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Joloviću.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Neka se pripremi narodni poslanik Dejan Kovačević. Izvolite, doktore Giriću.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo guverner sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju prilikom usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, od koga je prošlo više od godinu dana, pomenuo sam da će osim izmena i dopuna tog zakona biti neophodno da se izmeni i dopuni čitav set zakona koji se direktno ili indirektno oslanjaju na ovu problematiku, između ostalog i zakoni koji regulišu oblast deviznog poslovanja, platnog prometa, poštanske, carinske službe i slično.
Bili smo svedoci da su pojedine platne institucije konačno ponudile svoje usluge građanima Srbije, ali zbog neusklađenosti postojećeg zakonskog okvira ova platna institucija nije mogla da omogući građanima Srbije kompletan skup usluga, koje inače pruža na ostalim tržištima. Najveći problem za naše građane bila je nemogućnost da primaju uplate iz inostranstva preko ove platne institucije.
Narodna banka Srbije pripremila je Predlog zakona o platnim uslugama kojim bi zapravo trebalo da konačno budu razrešeni svi problemi vezani za poslovanje novih vrsta pružalaca platnih usluga, platnih institucija i institucija elektronskog novca, bilo da je reč o inostranim ili domaćim institucijama. Na ovaj način se popunjava pravni vakum koji je kod nas postojao, imajući u vidu da u razvijenim državama ovakve institucije posluju već dugi niz godina i da je njihovo poslovanje u tim državama odavno zakonski regulisano.
Novi zakon o platnim uslugama je usklađen sa odgovarajućim propisima EU, što je za svaku pohvalu. Posebno je značajno što su u izradi predloga ovog zakona učestvovali i eksperti centralnih banaka Slovenije i Holandije. Holandska centralna banka je jedna od prvih centralnih banaka na svetu koja se aktivno bavila problematikom elektronskih platnih sistema i elektronskog novca, jer su upravo u Holandiji razvijeni testeri nekih od najranijih sistema digitalnog novca. Zbog toga njihovi stručnjaci imaju svakako najbogatije iskustvo u ovoj oblasti.
Naravno, potrebno je da prođe određeno vreme nakon usvajanja zakona, kako bi se videlo kako zakon funkcioniše u praksi i da li će biti nekih problema i nedoumica. U međuvremenu, možemo se voditi iskustvima zemalja u kojima ovakvi propisi postoje dugi niz godina, kako bismo na vreme otkrili potencijalne probleme u sprovođenju zakona i analizirali rešenja tih problema koja su primenjena u dotičnim državama.
Smatram veoma dobrim rešenje kojim se izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju nalaze odredbe koje omogućavaju JP PTT „Srbija“ da nesmetano i u skladu sa zakonom obavlja menjačke poslove i učestvuje u platnom prometu sa inostranstvom, u meri u kojoj pruža platne usluge u skladu sa zakonom o platnim uslugama, jer su na ovaj način izbegnute izmene i dopune nekih drugih zakona.
U kontekstu usvajanja novog zakona o platnim uslugama kao i ranije usvojenog Zakona o elektronskoj trgovini, značajne su izmene i dopune carinskog zakona, pre svega u delu pojednostavljena carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, što će biti omogućeno podnošenjem carinskih ispava elektronskom putem čime će se doprineti ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno trgovinskom prometu.
Na ovaj način stvara se savremeni sistemski okvir za nesmetano odvijanje elektronske trgovine i pružanje kompletnog paketa usluga od strane novih vrsta pružalaca platnih usluga, platnih institucija i institucija elektronskog novca bilo da je reč o inostranim ili domaćim institucijama.
Smatram da će se na ovaj način u punom obimu valorizovati preduzetnički potencijal naših mlađih građana koji se bave ili nameravaju da se bave na primer, programiranjem, pružanjem različitih usluga u elektronskom obliku, ali i prodajom svojim originalnih proizvoda preko interneta. Mladi preduzetnici moći će da ponude svoje proizvode i usluge na globalnom elektronskom tržištu i da za njih budu plaćeni. Poželjno bi bilo da za ove, pod znacima navoda, internet preduzetnike država formuliše i povoljniju poresku politiku u prvim godinama njihovog poslovanja kako bi podstakla poslovanje ovakvih preduzetnika od kojih će neki verovatno kasnije osnovati i sopstvene firme i uspostaviti i uposliti nove radnike.
Konačno, da bi se u praksi smanjili rizici koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma, predložen je i zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma. S obzirom na činjenicu da su platne institucije i institucije elektronskog novca uključena u domaće i strane tokove plaćanja, neophodno je pojam obveznika iz ovog zakona proširiti i na njih.
Ono što preostaje u nekom budućem periodu, u kontekstu seta pomenutih zakona, jesu izmene i dopune ovih zakona kojima će biti obuhvaćene i tzv. kriptovalute na internetu koje se koriste u platnim transakcijama, a koje nemaju status zakonskog sredstava plaćanja ni u jednoj državi i čiji elementi nisu regulisani od strane odgovarajućih monetarnih vlasti.
Pored toga u situaciju u kojoj su u pojedinim državama kao vid potencijalnih ekonomskih sankcija predočava mogućnost isključivanja domaćeg finansijskih institucija, sa međunarodne „sfif“ mreže, kao i skraćivanje usluge obrade platnih kartica preko viza ili „masterkard“ i drugih značajnih mreža potrebno je obezbediti zdravu konkurenciju u oblasti platnih institucija i institucija elektronskog novca kako bi se sprečilo formiranje monopola i u ovoj sferi.
Na kraju imajući sve to u vidu, i današnju diskusiju, i vaše detaljno obrazloženje svih zakonskih projekta, pozivam sve poslanike, pre svega poslanike opozicije, a naravno poslanička grupa SNS će u danu za glasanje glasati za ovaj set zakona. Zahvaljuje.

Zahvaljujem gospodine Giriću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kovačević, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite gospodine Kovačeviću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan danas raspravljamo o jednom važnom setu zakona koji smo dobili od NBS i ovim putem želim da se zahvalim prvenstveno vama gospođo Tabaković na izdvojenom vremenu danas da ceo dan i da mi pojasnite neke delove kojima možda neki poslanici nisu dovoljno pridavali značaja ili ih nisu razumeli.
Ono što ću ja pokušati u svom kratkom izlaganju da objasnim, to su neki članovi vezani za Zakon o osiguranju i da apostrofiram važne stvari i činjenice zbog kojih je ovaj zakon dobar i mislim da je sud dala i stručna javnost u proteklom periodu, obzirom da se zakon, tj. Predlog ovog zakona nalazi već dugo u javnoj raspravi.
Zaštita osiguranika i drugih korisnika osiguranja su jedan važan segment u ovom zakonu, usklađivanje domaćih propisa sa propisima Evropske unije, potreba da društva za osiguranje postanu važan učesnik na domaćem tržištu finansija i obzirom na sredstva koja oni raspolažu.
U segmentu bolje informisanosti samih osiguranika, danas smo čuli od nekih kolega poslanika iz opozicije da ovaj zakon ne pruža dovoljno informacija osiguraniku koji zaključuje ugovor o osiguranju ili polisu. To naravno nije tačno. Ovim zakonom je predviđeno i mnogo više od toga. Ovim zakonom se uređuju informacije koje je osiguravajuće društvo dužno da da ugovaraču osiguranja ili ti osiguraniku pre uopšte i potpisivanja ugovora o osiguranju, a zarad javnosti opšte i potpisivanje ugovora o osiguranju.
Zarad javnosti, želim da pročitam član 82. koji decidno navodi sve podatke koje mora da sadrži i informacije za ugovarača osiguranja pre samog zaključenja osiguranja. Kaže – društvo za osiguranje je dužno da pre zaključenja ugovora o osiguranju obavesti ugovarača osiguranja najmanje o, pa kaže – poslovnom imenu u pravnoj formi, sedištu i adresi, sedištu društva za osiguranje sa kojim zaključuje ugovor, uslovima osiguranja i pravu koje se primenjuje na ugovor o osiguranju, vremenu važenja ugovora o osiguranju, rizicima pokrivenim osiguranjem i isključenjima u vezi sa tim rizicima, visinom premije, načinu plaćanja premije osiguranja, visini doprinosa, poreza i drugih troškova koji se obračunavaju pored premije osiguranja, kao i o ukupnom iznosu plaćanja, periodu na raskid ugovora o uslovima o raskidu, odnosno pravu na odustanak od ugovora, rok u kome ponuda obavezuje društvo za osiguranje, itd.
Znači, ovde su navedeni sve informacije koje sama ponuda za osiguranje mora da sadrži. Takođe, izrečene su i neistine da sami osiguranici nisu dovoljno upoznati sa opštim uslovima osiguranja. Ja moram da napomenem da ko je ijednom kupio polisu osiguranja mora da zna da su uz ugovore o osiguranju idu i obavezni uslovi osiguranja, koji su sastavni deo tog ugovora, te prema tome, nelogično je da neko ko je potpisao ugovore o osiguranju i dobio te uslove, da on nije obavešten ili da mora naknadno nekim putem to da traži, to mi nikako nije jasno.
Članom 15. precizira se da Narodna banka Srbije ima jednu posredničku ulogu između društava za osiguranje i osiguranika kod rešavanja šteta, što je jako pozitivna stvar i nešto što će dovesti do bržeg i lakšeg rešavanja onih šteta koje možda bi sutra završile u sudskom postupku.
Naravno, ta oblast će se detaljnije regulisati aktima Narodne banke koji će biti prateći i u ovom zakonu i stoga vas molim da u zakonom predviđenom roku te akte i donesemo.
Članovi od 85. do 113. bave se posredovanjima i zastupanjima u osiguranju i to je novina koja se uvodi da se ta dva segmenta posredovanja, odnosno zastupanje u osiguravanju razdvajaju u dva pravna lica. Naime, šta to znači? Jedna odlična stvar iz prostog razloga, zato što zastupnici u osiguranju jesu lica koje angažuje samo osiguravajuće društvo, a posrednici u osiguranju su lica koje angažuju osiguranici da im pomognu pri izboru osiguranja.
Ono što je propisano članom 94, jeste za posrednike u osiguranju, šta je to što bi oni trebali da na adekvatan način svoju uslugu prilagode osiguranicima. Ono što ostaje kao jedna stvar koja je zadržana iz prošlog zakona, jeste da plaćanje provizije posrednicima u osiguranju stavlja na teret osiguranja.
Mislim da bi dobili kvalitetnije usluge kod samog posredovanja u osiguranju, ako bi taj teret, taj trošak posrednika spao na teret osiguranika. Obzirom da znamo da velike kompanije angažuju posredničke kuće radi boljeg informisanja o tome kakav proizvod kupuju, a da u praksi se dešava, obzirom da dolazim iz sfere osiguranja, u praksi se dešava da oni u suštini ne dobiju bolje informacije, već sam taj posrednik traži osiguravajuću kuću koja mu daje veći procenat.
Stoga mislim da bi možda u ovom delu i bilo potrebno razmotriti da li može taj segment da se popravi, jer ukoliko dođemo do toga da sami posrednici u osiguranju birajući visinu provizije prema tome odlučuju kome će dodeliti posao, mislim da tu ostaje uskraćen sam osiguranik za kvalitetne informacije.
Na kraju, zadovoljan sam kompletnim setom finansijskih zakona. O tome smo danas mnogo govorili i ja neću ponavljati. Izabrao sam ove segmente, o nečemu što mislim da danas nije bilo reči i pozivam, kao i moj prethodnik sve kolege narodne poslanike da podrže ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Kovačeviću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, a neka se pripremi narodna poslanica Vesna Simić.
Izvolite dr Tomić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo guverneru, kolege poslanici, danas smo mnogo toga čuli o ovom setu zakona, ali negde svi zaboravljamo da suštinski svi ovi zakoni ne bi bili ni predloženi da ne postoji jedna politička volja da se ekonomske reforme u Srbiji sprovedu.
Mi vam se zahvaljujemo, jer je ovo u stvari ogledalo te politike koja je započeta od marta meseca, ali ste vi na toj funkciji još od 2012. godine i čini nam se da ste negde vi to započeli mnogo pre izbora kada je narod odlučio da preko 50% poverenja da Srpskoj naprednoj stranci.
Ono što je važno reći da negde vam treba čestitati za ovaj sporazum koji je potpisan sa MMF-om je u stvari ogledalo toga kako je Narodna banka Srbije radila zajednički sa Vladom Srbije i došla do tih rezultata.
Negde se vidi da je ovaj set zakona suštinski, u stvari i primena i plan kojim treba Srbija da ide i koji će sigurno po tom programu uspeti da sprovede te ekonomske reforme.
Treba čestitati i na transparentnosti u donošenju ovih zakona, jer su svi imali prilike da kroz određene javne rasprave od maja meseca pa do danas, ali verovatno oni koji ga kritikuju nisu ni imali vremena da se bave ovim zakonima. Imali su prilike da čuju i da daju neke svoje predloge sa tog stručnog aspekta, ali se do toga nije došlo. Onda je danas nekako bilo najlakše kritikovati pričom o hitnom postupku. Taj hitni postupak jednostavno je čisto proceduralne prirode, da je možda predlog bio možda pet dana duže, jednostavno ta ideja o tome da ga treba napasti sa aspekta hitnog postupka, ne bi ni postojala.
Ali, dobro. Ne treba žaliti za time kada imate nepripremljene kritike, nego jednostavno paušalne, ali treba reći da ovaj set zakona definiše i prava i obaveze svih učesnika koji jednostavno kreiraju politiku kada pričamo i o monetarnoj politici jedne države i o deviznoj politici jedne države i onaj koji se odnosi na međunarodne odnose u radu kroz određene carinske usluge.
Ono što treba još reći kada pričamo o elektronskom poslovanju uopšte i o elektronskom novcu, pa da nije bilo „Pej-Pala“ u vreme velikih poplava, jednostavno, ne bi bilo mogućnosti da mnogi donatori iz inostranstva uplate novac i da na adekvatan način Srbija bude u mogućnosti da mnoge štete koje su nastale i kada su se branili životi ljudi kojih su zadesile te poplave, ne bi mogli da svoja finansijska sredstva na neki način stignu u određeno vreme na budžet i na devizne račune Republike Srbije.
Kada pričamo uopšte o elektronskom poslovanju, elektronskom novcu danas, to je nešto što je u razvijenim državama svakodnevnica. Kod nas postaje tek onoga trenutka kada usvojimo određeni set zakona i kada postoji mogućnost da privredni subjekti koji imaju svakodnevne aktivnosti praktično mogu na adekvatan način da posluju.
Kada pričamo o sektoru osiguranja danas, u vreme kada posle 10 godina praktično imamo nov Predlog zakona o osiguranju i kada Narodna banka Srbije definiše način na koji će funkcionisati ceo ovaj sektor, onda ga delimo na životna i tzv. neživotna, odnosno osiguranja imovine. Treba reći da u razvijenim zemljama ovaj stepen uopšte funkcionisanja sektora životnog osiguranja je mnogo razvijeniji i on obuhvata negde preko 60% funkcionisanja sektora osiguranja. U Srbiji je svega razvijen nešto manje od 10%,. Taj sektor životnog osiguranja u stvari predstavlja jedan vid velikih oblika investicija.
Nije ni slučajno što je moj kolega Girić, koji je inače lekar, pričao uopšte o sektoru osiguranja po različitim profilima, ali verovatno je negde zaboravio da je jedan od važnih delova osiguranja kroz polise životnog osiguranja i povećanje i unapređenje zdravstvene usluge koju svaki korisnik polise, odnosno uplatilac polise životnog osiguranja može sebi na neki način da obezbedi budućnost u smislu boljeg zdravstvenog osiguranja, bolje zdravstvene usluge, na jedan način korišćenja nove generacije lekova i to je nešto što je normalno u zemljama EU.
S obzirom da je kod nas to sve u začetku, ovo je u stvari jedan početak kojim Narodna banka otvara mogućnost da sva ona akcionarska društva koja se bave mogućnošću uplate, odnosno sklapanja ugovora sa korisnicima životnog osiguranja daju mogućnost da danas, sutra se krene i u reformu zdravstvenog sistema na jedan kvalitetan i dobro organizovan način. Time bi se smanjio i stepen korupcije u društvu, time bi se otvarale mogućnosti za priliv stranih direktnih investicija, jer kada imate jedan stabilan, siguran sistem osiguranja, pogotovu iz oblasti životnog osiguranja, pa i onog osnovnog zdravstvenog osiguranja, a imamo i ponude za dopunsko, tzv. dopunsko zdravstveno osiguranje od mnogih kuća, onda i one privatne kompanije koje žele da otvaraju privatne klinike prihvatiće ovakav sistem koji će njima dati garanciju da bolnice koje budu gradili u budućnosti imaće svoje komitente.
Kada pričamo uopšte o sektoru osiguranja i o načinu na koji je Predlog zakona uveden u ovu skupštinsku proceduru od strane Narodne banke Srbije, svi su negde govorili o tome, a i ja bih rekla da otvaranjem konkurencija, odnosno smanjenje monopola praktično i u tom finansijskom sektoru se stvara mogućnost da suštinski dobijate jedno liberalno tržište.
Liberalizacijom tržišta, odnosno povećanjem veće palete usluga u tom finansijskom sektoru vi smanjujete cene koje običan građanin ima mogućnost da plati, ali samim tim i otvarate širi spektar usluga sa kojima vi možete danas, sutra da raspolažete.
Tako običan građanin ukoliko se zaista bude odlučio u budućnosti oko određenih ugovaranja različite vrste osiguranja, onda dolazi u situaciju da ima mogućnost i da, kada govori o školovanju svoje dece, može iskoristiti određene polise kao jedan vid kreditiranja školovanja, odnosno uplate školarina ne samo u Srbiji već i u inostranstvu, tako da više ne mora, kao što je bilo ranije, pre deset godina, da ukoliko želite da uplatite polise životnog osiguranja morate da idete u strane zemlje da biste to uradili, već jednostavno to radite u svojoj zemlji.
Ono što je bitno još reći jesu uslovi koji poboljšavaju konkurentnost, što se daje mogućnost, a definisana je ranijim zakonskim rešenjima o kojima je ova Skupština govorila, to je Zakon o elektronskom poslovanju, da se precizira rad Pošte Srbije u oblasti menjačkih poslova i to je ono što suštinski predstavlja veliku mogućnost da i penzioneri koji su negde naviknuti da rade sa Poštanskom štedionicom, danas, sutra, ukoliko imaju određene potrebe da izvrše neke menjačke poslove, ne mora da trče do određenih menjačnica koje rade taj posao, već sve te usluge mogu da obave u svojim poslovnim jedinicama.
Kada govorimo na kraju uopšte u ovom setu zakona koji se odnose i na izmene i dopune o deviznom poslovanju i na onaj deo koji se odnosi na zaštitu od pranja novca, onda treba reći da ovim setom zakona negde Narodna banka Srbije ima viziju kako treba da izgleda uopšte ova oblast svih pet zakona više od tri godine, jer ako program koji je potpisan sa MMF-om definisan na tri godine, a dobijamo zakone koji su u skladu sa direktivama EU, daje jednu mogućnost kojim će Srbija sigurno pogurati mnoge sektorske zakone da promene svoja rešenja, a ta rešenja sigurno idu prema evropskim integracijama.
Mnogo je toga što će se menjati, ali te promene su neminovne i one jednostavne krče put da do 2018. godine mnoge stvari u budžetu promenimo i mnoge stvari u finansijskom poslovanju, ali i u tome da mi učimo jedni od drugih šta to treba sve, kako se odnositi prema informacionim tehnologijama kada pričamo o sektoru osiguranja i o elektronskom plaćanju i elektronskom novcu. Jednostavno, mnogi privredni subjekti dobijaju mogućnost lakšeg poslovanja, ali komintenti koji će neminovno postati sastavni deo rada tih privrednih subjekata moraju da imaju određeni nivo znanja da bi zaista mogli da svakodnevno svoje usluge dobiju.
Prema tome, ovaj set zakona treba podržati, jer oni daju budućnost Srbiji, omogućavaju ekonomske reforme kojih smo svi ovde svesni, omogućavaju da naša buduća pokoljenja imaju mogućnost da zaista rade svoj posao, žive u zemlji u kojoj se školuju i jednostavno imaju svetliju budućnost. Zbog toga svi poslanici SNS sa zadovoljstvom će glasati za ovakav set zakona. Jednostavno, uputićemo svi poruku da i oni koji sada možda u načelnoj raspravi nisu shvatili zbog čega je potrebno glasati ove zakone, kada bude rasprava o amandmanima podrže ovakve zakonske predloge. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Simić. Izvolite.