Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo guverneru, kolege poslanici, danas smo mnogo toga čuli o ovom setu zakona, ali negde svi zaboravljamo da suštinski svi ovi zakoni ne bi bili ni predloženi da ne postoji jedna politička volja da se ekonomske reforme u Srbiji sprovedu.
Mi vam se zahvaljujemo, jer je ovo u stvari ogledalo te politike koja je započeta od marta meseca, ali ste vi na toj funkciji još od 2012. godine i čini nam se da ste negde vi to započeli mnogo pre izbora kada je narod odlučio da preko 50% poverenja da Srpskoj naprednoj stranci.
Ono što je važno reći da negde vam treba čestitati za ovaj sporazum koji je potpisan sa MMF-om je u stvari ogledalo toga kako je Narodna banka Srbije radila zajednički sa Vladom Srbije i došla do tih rezultata.
Negde se vidi da je ovaj set zakona suštinski, u stvari i primena i plan kojim treba Srbija da ide i koji će sigurno po tom programu uspeti da sprovede te ekonomske reforme.
Treba čestitati i na transparentnosti u donošenju ovih zakona, jer su svi imali prilike da kroz određene javne rasprave od maja meseca pa do danas, ali verovatno oni koji ga kritikuju nisu ni imali vremena da se bave ovim zakonima. Imali su prilike da čuju i da daju neke svoje predloge sa tog stručnog aspekta, ali se do toga nije došlo. Onda je danas nekako bilo najlakše kritikovati pričom o hitnom postupku. Taj hitni postupak jednostavno je čisto proceduralne prirode, da je možda predlog bio možda pet dana duže, jednostavno ta ideja o tome da ga treba napasti sa aspekta hitnog postupka, ne bi ni postojala.
Ali, dobro. Ne treba žaliti za time kada imate nepripremljene kritike, nego jednostavno paušalne, ali treba reći da ovaj set zakona definiše i prava i obaveze svih učesnika koji jednostavno kreiraju politiku kada pričamo i o monetarnoj politici jedne države i o deviznoj politici jedne države i onaj koji se odnosi na međunarodne odnose u radu kroz određene carinske usluge.
Ono što treba još reći kada pričamo o elektronskom poslovanju uopšte i o elektronskom novcu, pa da nije bilo „Pej-Pala“ u vreme velikih poplava, jednostavno, ne bi bilo mogućnosti da mnogi donatori iz inostranstva uplate novac i da na adekvatan način Srbija bude u mogućnosti da mnoge štete koje su nastale i kada su se branili životi ljudi kojih su zadesile te poplave, ne bi mogli da svoja finansijska sredstva na neki način stignu u određeno vreme na budžet i na devizne račune Republike Srbije.
Kada pričamo uopšte o elektronskom poslovanju, elektronskom novcu danas, to je nešto što je u razvijenim državama svakodnevnica. Kod nas postaje tek onoga trenutka kada usvojimo određeni set zakona i kada postoji mogućnost da privredni subjekti koji imaju svakodnevne aktivnosti praktično mogu na adekvatan način da posluju.
Kada pričamo o sektoru osiguranja danas, u vreme kada posle 10 godina praktično imamo nov Predlog zakona o osiguranju i kada Narodna banka Srbije definiše način na koji će funkcionisati ceo ovaj sektor, onda ga delimo na životna i tzv. neživotna, odnosno osiguranja imovine. Treba reći da u razvijenim zemljama ovaj stepen uopšte funkcionisanja sektora životnog osiguranja je mnogo razvijeniji i on obuhvata negde preko 60% funkcionisanja sektora osiguranja. U Srbiji je svega razvijen nešto manje od 10%,. Taj sektor životnog osiguranja u stvari predstavlja jedan vid velikih oblika investicija.
Nije ni slučajno što je moj kolega Girić, koji je inače lekar, pričao uopšte o sektoru osiguranja po različitim profilima, ali verovatno je negde zaboravio da je jedan od važnih delova osiguranja kroz polise životnog osiguranja i povećanje i unapređenje zdravstvene usluge koju svaki korisnik polise, odnosno uplatilac polise životnog osiguranja može sebi na neki način da obezbedi budućnost u smislu boljeg zdravstvenog osiguranja, bolje zdravstvene usluge, na jedan način korišćenja nove generacije lekova i to je nešto što je normalno u zemljama EU.
S obzirom da je kod nas to sve u začetku, ovo je u stvari jedan početak kojim Narodna banka otvara mogućnost da sva ona akcionarska društva koja se bave mogućnošću uplate, odnosno sklapanja ugovora sa korisnicima životnog osiguranja daju mogućnost da danas, sutra se krene i u reformu zdravstvenog sistema na jedan kvalitetan i dobro organizovan način. Time bi se smanjio i stepen korupcije u društvu, time bi se otvarale mogućnosti za priliv stranih direktnih investicija, jer kada imate jedan stabilan, siguran sistem osiguranja, pogotovu iz oblasti životnog osiguranja, pa i onog osnovnog zdravstvenog osiguranja, a imamo i ponude za dopunsko, tzv. dopunsko zdravstveno osiguranje od mnogih kuća, onda i one privatne kompanije koje žele da otvaraju privatne klinike prihvatiće ovakav sistem koji će njima dati garanciju da bolnice koje budu gradili u budućnosti imaće svoje komitente.
Kada pričamo uopšte o sektoru osiguranja i o načinu na koji je Predlog zakona uveden u ovu skupštinsku proceduru od strane Narodne banke Srbije, svi su negde govorili o tome, a i ja bih rekla da otvaranjem konkurencija, odnosno smanjenje monopola praktično i u tom finansijskom sektoru se stvara mogućnost da suštinski dobijate jedno liberalno tržište.
Liberalizacijom tržišta, odnosno povećanjem veće palete usluga u tom finansijskom sektoru vi smanjujete cene koje običan građanin ima mogućnost da plati, ali samim tim i otvarate širi spektar usluga sa kojima vi možete danas, sutra da raspolažete.
Tako običan građanin ukoliko se zaista bude odlučio u budućnosti oko određenih ugovaranja različite vrste osiguranja, onda dolazi u situaciju da ima mogućnost i da, kada govori o školovanju svoje dece, može iskoristiti određene polise kao jedan vid kreditiranja školovanja, odnosno uplate školarina ne samo u Srbiji već i u inostranstvu, tako da više ne mora, kao što je bilo ranije, pre deset godina, da ukoliko želite da uplatite polise životnog osiguranja morate da idete u strane zemlje da biste to uradili, već jednostavno to radite u svojoj zemlji.
Ono što je bitno još reći jesu uslovi koji poboljšavaju konkurentnost, što se daje mogućnost, a definisana je ranijim zakonskim rešenjima o kojima je ova Skupština govorila, to je Zakon o elektronskom poslovanju, da se precizira rad Pošte Srbije u oblasti menjačkih poslova i to je ono što suštinski predstavlja veliku mogućnost da i penzioneri koji su negde naviknuti da rade sa Poštanskom štedionicom, danas, sutra, ukoliko imaju određene potrebe da izvrše neke menjačke poslove, ne mora da trče do određenih menjačnica koje rade taj posao, već sve te usluge mogu da obave u svojim poslovnim jedinicama.
Kada govorimo na kraju uopšte u ovom setu zakona koji se odnose i na izmene i dopune o deviznom poslovanju i na onaj deo koji se odnosi na zaštitu od pranja novca, onda treba reći da ovim setom zakona negde Narodna banka Srbije ima viziju kako treba da izgleda uopšte ova oblast svih pet zakona više od tri godine, jer ako program koji je potpisan sa MMF-om definisan na tri godine, a dobijamo zakone koji su u skladu sa direktivama EU, daje jednu mogućnost kojim će Srbija sigurno pogurati mnoge sektorske zakone da promene svoja rešenja, a ta rešenja sigurno idu prema evropskim integracijama.
Mnogo je toga što će se menjati, ali te promene su neminovne i one jednostavne krče put da do 2018. godine mnoge stvari u budžetu promenimo i mnoge stvari u finansijskom poslovanju, ali i u tome da mi učimo jedni od drugih šta to treba sve, kako se odnositi prema informacionim tehnologijama kada pričamo o sektoru osiguranja i o elektronskom plaćanju i elektronskom novcu. Jednostavno, mnogi privredni subjekti dobijaju mogućnost lakšeg poslovanja, ali komintenti koji će neminovno postati sastavni deo rada tih privrednih subjekata moraju da imaju određeni nivo znanja da bi zaista mogli da svakodnevno svoje usluge dobiju.
Prema tome, ovaj set zakona treba podržati, jer oni daju budućnost Srbiji, omogućavaju ekonomske reforme kojih smo svi ovde svesni, omogućavaju da naša buduća pokoljenja imaju mogućnost da zaista rade svoj posao, žive u zemlji u kojoj se školuju i jednostavno imaju svetliju budućnost. Zbog toga svi poslanici SNS sa zadovoljstvom će glasati za ovakav set zakona. Jednostavno, uputićemo svi poruku da i oni koji sada možda u načelnoj raspravi nisu shvatili zbog čega je potrebno glasati ove zakone, kada bude rasprava o amandmanima podrže ovakve zakonske predloge. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Simić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo Tabaković, guverneru Narodne banke Srbije sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas smo celodnevno raspravljali o setu od pet finansijskih zakona i kako smo od kolega poslanika imali prilike da čujemo, radi se o setu od pet modernih zakona, savremenih zakona i zakona koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Ja se u potpunosti pridružujem ovakvim razmišljanjima mojih kolega.
Jedan od zakona koji je danas bio na dnevnom redu i o kojem smo takođe imali prilike dosta da čujemo je i Zakon o osiguranju. Zakon o osiguranju iz 2004. godine pretrpeo je više izmena i dopuna. Međutim, u poslednjih desetak godina sektor osiguranja je transformisan, povećan je nivo osiguranja, povećan je nivo tržišne discipline. Na tržište su ušli novi učesnici sa većinskim stranim kapitalom. Razvijene su nove usluge osiguranja i povećan je nivo zaštite svih učesnika u postupku osiguranja.
Novim zakonom izvršena je harmonizacija domaćih propisa sa pravnom tekovinom EU. Predmet ovog zakona čine poslovi osiguranja, reosiguranja i poslovi posredovanja i zastupanja u osiguranju.
Ono što je bitno je da je princip dobrovoljnosti osiguranja imovine lica i dalje osnovni princip na kome se zasniva osiguranje u našoj zemlji.
Poslovi osiguranja obuhvataju i životno i neživotno osiguranje, međutim ne i obavezno socijalno osiguranje. Zakonom su predviđeni i oblici horizontalne podele rizika sa osiguranjem, kao i vertikalne podele rizika – reosiguranje. Zadržana je podela na dve grupe osiguranja, životna i neživotna, ali se izmene u odnosu na važeći zakon odnose u vrstama životnih i neživotnih osiguranja, kako bi se rizici koje pokrivaju društva za osiguranje usaglasili sa rizicima koje pokrivaju društva za osiguranje u zemljama EU.
Obavezno osiguranje je jedino u saobraćaju, dok su ostali oblici osiguranja, u koje se ubraja i zdravstveno, i dalje ostali na principu dobrovoljnosti. Ovo je, međutim, i praksa EU. Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši NBS i tako i treba da bude, bez obzira na to što smo čuli, nekima to i ne odgovara, ali nažalost, šta ćemo.
O poslovima iz svoje nadležnosti NBS odlučuje rešenjem protiv kojeg se može voditi upravni spor po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Društva za osiguranje su prema odredbama ovog zakona dužna da vode računa o zaštiti prava osiguranika, korisnika osiguranja i trećih lica.
Narodna banka Srbije takođe posreduje u rešavanju odštetnog zahteva radi sprečavanja spora iz osnova osiguranja i razmatra prigovore, a što će detaljnije biti regulisano podzakonskim aktima. Odredbom člana 16. propisana je obaveza vođenja registra podataka o subjektima kojima NBS izdaje dozvole za rad i nad kojima vrši nadzor.
Ovim zakonom uređuju se i društva za osiguranje i društva za reosiguranje. Predlogom zakona uređuje se način pribavljanja saglasnosti NBS za uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje. Takođe je predviđeno da društvo za osiguranje može da se osnuje kao akcionarsko društvo ili kao društvo za uzajamno osiguranje, a društvo za reosiguranje je samo kao akcionarsko društvo.
Zakon predviđa da lice koje ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije može da zaključi ugovor o osiguranju samo s društvom za osiguranje sa sedištem u Republici. Dakle, primena principa teritorijalnosti, a sa stranim društvom samo pod određenim uslovima.
Upliv NBS ogleda se i u tome što ona može da odobri npr. da društvo za osiguranje zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju. Narodna banka Srbije može da odobri kao izuzetak od pravila mogućnost istovremenog obavljanja poslova životnog osiguranja i pojedinih vrsta poslova neživotnog osiguranja, odnosno mogućnost obavljanja više vrsta neživotnog osiguranja.
Prema važećem zakonu, akcionarska društva mogla su da se do sada osnuju najmanje od strane dva pravna, odnosno fizička lica. Međutim, prema predlogu zakona uvedena je mogućnost jednopersonalnih akcionarskih društava koja mogu osnivati kako domaća, tako i strana pravna i fizička lica.
Članom 27. Predloga zakona uređena je visina osnovnog kapitala, kao i obaveza održavanja te visine tokom poslovanja društva. Ovaj cenzus je utvrđen u skladu sa rešenjima takođe iz direktive EU.
Smanjen je rizik za obavljanje poslova neživotnih osiguranja i reosiguranja, dok je članom 29. utvrđena zabrana uzajamnog učešća u kapitalu, odnosno u pravu glasa društva za osiguranje, društva za reosiguranje, kao i društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju.
Zakon definiše povezana lica i pravi razliku između povezanih lica u odnosu na fizičko i u odnosu na pravno lice.
Propisani su uslovi za izdavanje dozvole za rad, obavezna sadržina poslovnog plana, a novinu u odnosu na važeće rešenje čini mišljenje ovlašćenog aktuara na elaborat o očekivanim rezultatima poslovanja za trogodišnji period, obaveznost održavanja osnivačke skupštine, na kojoj se donose opšti akti, poslovni plan i akti poslovne politike.
Predlogom zakona utvrđuje se organizaciona i upravljačka struktura društva za osiguranje, s tim da upravljanje bude organizovano po sistemu dvodomnog upravljanja. Zakon nadalje utvrđuje nadležnost nadzornog odbora, kao i rešenja koja se odnose na izvršni odbor koji mora imati najmanje tri člana, od kojih je jedan predsednik i zastupa društva za osiguranje.
Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na izbor članova upravnog i nadzornog odbora, koji čine upravu društva i ona je ta koja može da oduzme tu saglasnost. Ove odredbe se shodno primenjuju na društva za reosiguranje. Predviđeni su i uslovi za osnivanje društava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i reosiguranju. Uvodi se obaveza obrazovanja rezervi za neistekle rizike. Uvode se rezerve za bonuse i popuste, na čiju isplatu osiguranici imaju pravo na osnovu učešća u dobiti, smanjenja premije ili prestanka osiguranja, dok su članom 120. precizirane rezervisane štete kao obaveza za nastale štete.
Predviđeno je, takođe, da se osim kod životnih osiguranja, matematička rezerva obračunava i kod višegodišnjih osiguranja koja se akumuliraju. Zakon predviđa i kaznene odredbe za one koji se ne pridržavaju odredaba ovog zakona, kao i rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata.
Kao što sam na početku rekla, ovaj zakon je, kao i ostali zakoni koje smo danas razmatrali, jedan sistemski zakon čije su odredbe u potpunosti usklađene sa pravom EU i kao takvog ga svakako treba podržati, kao i ostale predložene zakone u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, mnogo poštovana gospođo Tabaković, guvernerko Narodne banke Republike Srbije sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici Skupštine Srbije, uvaženi građani Srbije, ovi zakoni imaju svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo taj ekspoze ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije 27. aprila 2014. godine.
Taj ekspoze, moram da podsetim, kako nas narodne poslanike, tako i građane Republike Srbije, je najsveobuhvatniji, najopsežniji i najprecizniji od svih ekspozea koje su podneli 72 predsednika prethodnih vlada Narodnoj skupštini od vremena Prote Mateje Nenadovića 1805. godine, dakle od prvog predsednika Vlade, pa do danas. Dakle, jednom rečju, to je jedan od najboljih ekspozea u novijoj istoriji Srbije.
Realizacija ekspozea predsednika Vlade je garancija, dame i gospodo narodni poslanici, da Srbija ne doživi grčki scenario pred koji nas je doveo bivši režim. Donošenje, pored drugih donesenih zakona, i ovog seta finansijskih zakona pridonosi realizaciji postavljenih zadataka u ekspozeu iz sfere konsolidacije finansijskog sistema.
Tačno je, dame i gospodo narodni poslanici, da u ekspozeu Vlade stoji da će set zakona iz područja reformi biti donesen do kraja jula, ali zaboravili ste da je tačno da su nas zadesile katastrofalne poplave koje su nanele nesagledivu štetu našim građanima, a u kojima je Vlada Republike Srbije izuzetno odradila posao.
Premijer Vlade Republike Srbije je kasnije ovde, u ovom visokom domu, rekao da će nam te katastrofalne poplave odložiti donošenje reformskih zakona do kraja godine. Ovo je istina. Ovo je odgovor gospodinu docentu Pavićeviću, zarad akademske čestitosti, ali njega na žalost nema u ovoj sali, na žalost on nikada ne ostaje u poslepodnevnom zasedanju, što nije u najmanju ruku akademski čestito. Naravno, evo ih, pre nove godine, kako je obećano. Zato vam, gospođo Tabaković, hvala što ste svoju obavezu, kao guvernerka, kao i uvek, obavili na vreme, duboko stručno i duboko kvalitetno.
Osnovni ciljevi ovog seta zakona, pored ostalih, jesu stvaranje odgovarajućih pravnih pretpostavki radi unapređenja tržišta osiguranja i platnih usluga, podsticaja konkurentnosti u ovim oblastima i obezbeđivanje bolje transparentnosti i zaštite korisnika usluga osiguranja i plaćanja.
Samo nekoliko reči da kažem, pošto su kolege pre mene to izuzetno dobro rekle, a i vi gospođo Tabaković, i stručnije, o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. On je donesen 2009. godine i dorađen 2011. godine. On ima dosta solidnih rešenja. Međutim, ovaj zakon je bilo potrebno usaglasiti sa odredbama novog Zakona o platnim uslugama i time bismo osigurali njegovu besprekornu primenu u praksi i na taj način, dame i gospodo, bismo smanjili rizike i finansiranje terorizma.
Zakonom o platnim uslugama uvode se nove vrste privrednih subjekata, i to dva: platne institucije i institucija elektronskog novca. Isto tako, zakonom o platnim uslugama uvodi se novi instrument – elektronski novac. On se obično određuje kao digitalni ekvivalent gotovog novca, odnosno elektronski pohranjena novčana vrednost koja se izdaje nakon primene novčanih sredstava, a prihvata se kao sredstvo plaćanja od trećih lica. Ovaj novac predstavlja pri pejd instrument i koristi se za plaćanje bez neophodnosti korišćenja računa u banci. Međutim, u određenim situacijama, kada iznos elektronskog novca pohranjenog na određenom sredstvu, npr, kartici, ne prelazi odgovarajući iznos, potrebno je institucije elektronskog novca izuzeti iz obaveza poznavanja i praćenja stranke. Zato je izmenjen član 12, i to tako da je u potpunosti u skladu sa propisima EU, a kojim se uređuje sprečavanje i pranje novca.
Poštovani poslanici, NBS nadzire platne institucije, ali i institucije elektronskog novca i u skladu sa predloženim Zakonom o platnim uslugama. Isto tako, NBS vrši nadzor nad primenom zakona kod banaka, društava za osiguranje i drugih finansijskih institucija nad čijim poslovanjem vrši nadzor, pa je potrebno utvrditi da NBS vrši nadzor nad primenom zakona kod platnih institucija, institucija elektronskog novca, što se i čini ovim zakonima.
Poštovana predsednice, poštovana guvernerko Tabaković, dobro je što su ovi zakoni usaglašeni sa evropskim standardima i što predstavljaju još jedan korak približavanju Srbije EU. Dobro je što oni zaista doprinose harmonizaciji našeg domaćeg, srpskog zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. Dobro je što su ovi zakoni dali dobre ocene od svih učesnika u javnoj raspravi, a u kojoj su učestvovali svi oni kojih se tiče, javno, transparentno i sveobuhvatno.
Na kraju, pozivam vas, gospodo narodni poslanici, da date svoj glas za ovaj set zakona, a posebno vas iz opozicionih klupa, na žalost ima vas samo, koliko vidim, četvoro, jer ćete bar time, bar malo pridoneti modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade gospodin Vučić sa čitavom Vladom Republike Srbije, potpomognut od strane predsednika Srbije gospodina Nikolića i guvernerke NBS gospođe Tabaković. U to ime, zahvaljujem.

Pošto na listama prijavljenih više nema, a pre zaključivanja pretresa, pitam da li neko želi da iskoristi svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ako možete samo da mi kažete koliko vremena je preostalo?

 

Isteklo vam je vreme. Hvala.

…evo samo da završim rečenicu. Hvala.
Dužan je da ih preda korisniku usluga ako on to zatraži. Dakle, govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika i finansijskih usluga član 10. guvernerko.

Hvala.
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković.