Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Iskreno dvoumim se oko reči koju bih iskoristio kao prvu da opišem ono što trenutno osećam dok slušam ovu raspravu. Dvoumim se između principijelnog stava da uvek budem odmeren i onoga da kažem kako se stvarno osećam dok slušam reči koje su izgovorene danas. Konkretno, dvoumim se između neprikladno i sramota, a reći ću vam i zašto.
Neprikladno je u najmanju ruku da mi dan danas ne razumemo da ne mora, zaboga, baš sve da bude politika, a sramota da takvim stavom možemo da ugrozimo i temu kao što je ova. Hajde da podsetimo još jednom, moguće da je neko previše puta izgovorio prosveta, pa u međuvremenu oguglao na samu reč i na to šta ona predstavlja, da u prosvetu moramo pošto-poto, zašto zaboga? Zato što je to najvažnije na svetu, da guramo politiku.
Uveren sam da ne moramo i uveren sam da strašno grešimo ako insistiramo na tome ili se postavljamo kao da je to normalno. Pa nije i zaista je šteta što nažalost i ove godine neki ovde ne razumeju da je takav odnos prema stvarima, prema vrednostima zapravo i doveo do toga da u nekom momentu građani ove zemlje i ne pomisle baš najbolje kada se pomene Narodna skupština, da nemaju baš visoko mišljenje kada se kaže politika, da ne cene baš previše nekoga ako se uz njega podvede i termin politički. Takav stav da je sve vredno prosipanja žuči i međusobnog obračuna, verbalnog nadigravanja zbog čega? Da bi se neko prikazao kao neko ko je hronično u pravu.
Neće nas takav odnos odvesti daleko i neće nam pomoći da se pomerimo od onakvog društvenog stanja koje uporno pokušavamo da prevedemo u nešto bolje, nešto vrednije.
Zašto ovo kažem? Zato što se duboko slažem sa rečima koje smo mogli da čujemo danas, reč je o uvaženom kolegi dr Mijatoviću, da je bar ovo tema u kojoj možemo da budemo zadovoljni i složni, zato što je jedina dilema koja se pred nas postavlja da izaberemo između dva dobra rešenja. Zašto dva dobra rešenja? Treba da se izjasnimo oko personalne podrške jednom od dvoje kandidata, pri čemu su oba kandidata redovni profesori, dakle ljudi koji su u prosveti dostigli najveći mogući stepen. Oboje su ljudi koji su značajni i prosvetni i naučni radnici. Oboje su ljudi koji su stekli podršku struke, sopstvenih kolega i sada mi treba da napravimo izbor. Šta god da uradimo, ne možemo da pogrešimo, bar ne toliko da pogrešimo da se sutra zbog toga pokajemo. Ovo je lep izbor. Ovo je lak izbor, ali, ne, mi tako lepu i laku temu nažalost moramo da pokvarimo politikom čisto politike radi.
Neverovatno je da nekoga ko, a kazao sam vam šta mislim i o jednom i o drugom kandidatu i šta smatram vrednim za oba predložena imena, obe predložene ličnosti, da to dovodimo u pitanje zbog nečijeg ličnog političkog opredeljenja. Neverovatno, čak bih rekao skandalozno. Ne znam kakve reči da upotrebim.
Da li je moguće da nečiju stručnost i kompetentnost dovodimo u pitanje zbog toga što se politički izjasnio? Meni je zaista neshvatljivo. Zašto neshvatljivo? Nije mi normalno da nekoga o tome za koga glasa, čiju opciju smatra ispravnom, cenimo kao čoveka i da svaku moguću oblast s kojom bi mogao da ima dodira gledamo kroz te naočare.
Ja sam tokom svog školovanja sreo mnogo izvanrednih profesora, sa mnogima imao prilike da sarađujem. Za mnoge se znalo da podržavaju određene političke opcije ili su im bliski ili pripadaju određenom delu političkog spektra i u dovoljnom broju slučajeva dešavalo se da se baš radi o onom delu političkog spektra koji meni lično nije blizak, a mogao bi da bude blizak onima koji danas kroz političke optužbe i takvu vrstu lične diskvalifikacije pokušavaju ovde da naprave temu onakvom kakva ona ne sme da bude.
Šta mislite, da li mi je ikada na pamet palo da zbog toga manje cenim stručnost tih ljudi? Nikada. Neverovatno mi je da nekome ko treba da bude predstavnik naroda tako nešto može da dođe na um, a još je neverovatnije da nekome ko se bavi prosvetom i obrazovanjem lično tako nešto može da dođe kao ideja, da li nekome ko se time bavi profesionalno ili nekome ko tu oblast treba da pokrije, da se njom na dovoljno odgovoran i kompetentan način bavi na ovom mestu ovde. Zaista šok.
Dakle, kao što ne bih dozvolio nikome da bilo koga drugog ili mene lično diskvalifikuje na osnovu toga što se neko eto usudio da se politički izjasni i da nekome uputi podršku, tako moram da negodujem i negodovaću svaki put kada tako nešto budem čuo u ovoj sali.
A koliko to zapravo ne treba da vam znači kada pričate o članu Nacionalnog prosvetnog saveta, pa lepo ispričate zašto je sve to telo važno, čime sve treba da se bavi neko ko je u njemu član, kakve kvalifikacije treba da ima, a onda ubacite nešto potpuno deseto, dakle, ne samo da osećam potrebu da reagujem, nego ću odmah da napravim i vrlo konkretan kontra primer.
Ako mislite, uvažene kolege, da je nečiji politički stav toliko važan da treba da nas opredeljuje kako ćemo se postaviti prema nekome kao čoveku, evo, saslušajte sada kontra predlog. Pridružiću se rečima dr Mijatovića i pozvaću svakoga ovde da glasa po svojoj savesti za onog kandidata kog više ceni, ali u onom kontekstu koji je važan za telo za koje se bira, a nikako po tome da li voli ovu ili onu političku opciju i svakako ne po tome da li se razume u nabavku dobara i usluga, da li se time bavi, u kakvu je kadrovsku politiku mogao da bude umešan u instituciji u kojoj radi, da li se bavio ili se nije bavio predlaganjem nekih internih akata u instituciji u kojoj radi itd, sve ono što smo bili u prilici da čujemo danas, a što je dovoljno neubedljivo da ga stvarno smatram za najobičniju fasadu, za ono od čega sam počeo i sa čim moram da završim, za političku diskvalifikaciju. Prosveta, obrazovanje, nauka kao oblasti takav pristup ne zaslužuju.
Još jednom, da se izjasnimo po onome što smatramo da je najbolje i neka bude zaključak ne neki negativan i gorak ukus, nego neka bude dobra poruka. Slažem se, nećemo pogrešiti kako god da se opredelimo. Hvala vam najlepše.