Hvala.
Ne smem da primim poklon ako je skup.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospođo predsednice, prekršen je Poslovnik u članu 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Poštujem sve što je uradio gospodin Jovan Skerlić, ali ako pretvorimo Narodnu skupštinu Republike Srbije u mesto za reklamiranje pojedinih narodnih poslanika, gde zbirkom govora gospodina Skerlića, koju ne znam ko je priredio, ne znam ko je izdao, ne znam ko se potpisao, tako mašemo celog dana, ja to mogu da shvatim samo kao reklamu. Hoćemo li u Narodnoj skupštini naplaćivati reklamu narodnih poslanika? Šta mislite kada se uvaženi kolega Neša Galija javi za reč da kaže – evo, izdao sam, pogledate, novi CD, a poštujem sve što je uradio i uživam u muzici koju on kreira. Šta misliste da uvaženi gospodin prof. dr Orlić ili prof. dr gospodin Martinović ili gospođa Aleksandra Tomić takođe donesu svoje štivo ili štivo koje su priredili i na taj način reklamiraju u Narodnoj skupštini?
Ovakvim govorima gospodina Pavićevića pravimo od Narodne skupštine buvljak, pravimo nešto što nije. Ne pričamo o zakonima, ne pričamo o članovima zakona. Malopre sam pažljivo slušao tih dva minuta, samo u jednoj jedinoj stvari, citirajući član na koji se odnosi amandman za brisanje, a sve ostalo je bilo reklamiranje.
Evo, ja vas pozivam, molim vas, gospođo Gojković, ko je izdao to štivo?
(Vladimir Pavićević, s mesta: „Službeni glasnik“!)
Znači, reklama za nekog ko je napisao to, ko je izdao tako nešto. Molim vas, nemojte da pravimo od svega ovoga reklamni prostor od Narodne skupštine, da pravimo nešto što nije.

Vreme.
(Zoran Babić, s mesta: Ne treba da se glasa.)
Ne treba glasanje. Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, pročitaću član 12, pošto ga nismo čuli. On kaže – dobrovoljno zdravstveno osiguranje jeste osiguranje kojim na osnovu ugovora može da se obezbedi pravo na zdravstveno osiguranje. Duboko verujem da i poslanici koji su predložili ovaj amandman ne veruju da je moguće osiguranje i da je moguće funkcionisanje kompanija koje se bave osiguranjem, a da u svom delokrugu aktivnosti nemaju zdravstveno osiguranje. 
Zdravstveno osiguranje je finansijska usluga i finansijski derivat koji traje na tržištu kompanija osiguranja preko 300 godina. Ovaj zakon i nijedna osiguravajuća kompanija ne bi mogla da funkcioniše ako nemaju ovaj agregat. Bez obzira da li je ono dobrovoljno ili je obavezno, zdravstveno osiguranje je civilizacijska tekovina, pa prihvatanjem ovakvog amandmana, u pravu su poslanici koji kažu da bi zakon bio nemoguć. Da, on bi bio nemoguć, ali bi jedna civilizacijska tekovina u funkcionisanju i u obavljanju funkcija osiguranja bila ukinuta. Narodna skupština Republike Srbije nema pravo da prva učini to u ekonomskoj praksi i dovede svoje građane u lošiji položaj u odnosu na druge.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo viceguverner sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman svakako treba odbiti, ali mi zaista nije jasno u čemu se sastoji kreativnost i konstruktivnost predlagača ovih amandmana.
Član 12. vrlo jasno govori da je dobrovoljno zdravstveno osiguranje osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa posebnim zakonima. To opet govori u prilog tome što su i moje kolege navele, da ja stvarno dovodim u pitanje da li je predlagač amandmana uopšte pročitao ovaj zakon i imao uvida u ostale zakone koji su se donosili u ovoj Skupštini?
Tako da, još jednom ću ponoviti, ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospođo Dragutinović, ja ću pre obrazlaganja ovog amandmana napraviti jednu digresiju, da bi bila jasna moja namera.
U članu 11. predlagač je naveo: „Obavezno osiguranje u saobraćaju utvrđuje se i uređuje posebnim zakonom“. Tačno. Nema definicije obaveznog osiguranja u saobraćaju, to će regulisati posebni zakon.
U članu 12, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, takođe ste mogli da navedete samo – dobrovoljno zdravstveno osiguranje uređuje se posebnim zakonom. Kraj.
Ovako ste se upustili u neku poludefiniciju koja, po mom mišljenju, treba da bude jasnija i preciznija. Predlažete da se definiše dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa posebnim zakonom, što je tačno, ali, moj amandman, čini mi se, nudi jedno bolje rešenje, a ono glasi: „Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja licima koja nisu osigurana, po zakonu kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje ili veći obim prava od obima koji se obezbeđuje po tom zakonu, a u skladu sa posebnim zakonom“. Onda je jasno šta je dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Član 12. je trebalo urediti ili kao član 11, ili, ako već niste uputili, ako nije isključivo upućujuća norma već norma koja prvo definiše šta je zdravstveno osiguranje ali ga, po mom mišljenju, ne definiše na jasan i precizan način, jer ko pročita ovo, nije mu jasno da je to u stvari osiguranje onih lica koja hoće da se osiguraju zdravstveno a nisu u obavezi, po Zakonu o obaveznom osiguranju, da zaključe sa Fondom za zdravstveno osiguranje ugovor o obaveznom osiguranju, ili, ako već imaju taj ugovor o zdravstvenom osiguranju, žele da ostvare neki veći obim prava, koji se uređuje posebnim zakonom. Hvala.

Na naziv iznad člana i član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Dragutinović i gosti iz Narodne banke Srbije, mi smo podneli amandman na član 13. ovog Predloga zakona, koji se tiče nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja.
Ovaj član čine dva stava. Ja ću sada da komentarišem samo prvi stav i u tom smislu mi je važno i da ga pročitam ovde. Tu piše: „Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši Narodna banka Srbije, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije – radi zaštite prava i interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja, koja obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom, kojima doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.“
Očigledno je, dakle, da se ključna uloga u pogledu nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja poverava Narodnoj banci Srbije i ja sada tu pravim vezu sa našim obrazloženjem za naš amandman. Naš amandman na ovaj član tiče se nepoštovanja procedure, poštovana gospodo. Ako se ne poštuje procedura u pogledu usvajanja ovoga Predloga zakona, kako će se poštovati u okviru nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja, ja se pitam? Ne možemo sve ovde da obavljamo putem prečice. Moramo nekada da idemo i zaobilaznicom, da bismo temeljnije pristupili rešavanju nekog problema.
Veoma mi je žao što se ovde ne zna za izdanje „Službenog glasnika“ o govorima Jovana Skerlića u Skupštini, između 1912. i 1914. godine, izdavač je „Službeni glasnik“. A to štivo bi nama svima ovde veoma koristilo za sve naše rasprave. Ne može knjiga da bude asocijacija za buvlju pijacu, poštovana gospodo. Hvala.