Gospodine Živkoviću, nastavite. Ko pokuša tako nešto da uradi dobiće opomenu.

Evo ga stoji pored otvorenih vrata. Vi to ne vidite tu.

Ja ne mogu sada sa ove pozicije da vidim da li su otvorena vrata, ali ako neko na takav način pokuša da uđe u salu, dobiće opomenu. Zahvaljujem se.

Gospođo Čomić, ne morate da dobacujete.

Izvolite gospodine Živkoviću.

Hvala.

Na član 98. je podnet amandman koji predlaže da se ovaj član briše iz svih onih istih razloga iz čega smo tražili brisanje i amandmana koji prethode ovom članu, i amandmana koji slede iza ovog člana do 271. u ovom zakonu, i do onih amandmana koji su u drugom zakonu koji su u objedinjenoj raspravi.

Mislim da je potpuno besmisleno da dalje nastavljamo ovakav način rada, gde se dozvoljava jedno najblaže rečeno, jedan loš odnos…

Gospodine Živkoviću, molim vas da govorite o amandmanu.

Dakle, govoriću o amandmanu na način na koji ja smatram celishodnim. Nisam uvredio nikoga, nisam rekao ništa što je zabranjeno u Srbiji, ni moralnim, ni zakonskim načinom.

Prema tome, ne možete tako da vodite sednicu i da vas obavestim da zbog toga što je očigledna namera da iznurivanjem, kao što je ovaj zakon i uguran u Skupštinu, želite da ga usvojite.

Ni gospodin Pavićević ni ja vam nećemo dati priliku da to uradite i ostavićemo vas same da uživate u vašem poslu, sendvičima i šta god drugo da jedete. Prijatno.

Gospodine Živkoviću, ja vas molim, ja samo moram da poštujem Poslovnik, da me ne bi gospođa Čomić opomenula.

Znači, ovo nije načelna rasprava, nego rasprava po pojedinostima i može da se govori samo po amandmanima, ako niste dobili mogućnost za repliku.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja reklamiram član 106. stav 1. Poslovnika koji glasi – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Zašto sam ovo reklamirao? Mogli ste u govoru prethodnog govornika da čujete sve osim govora o amandmanu.

Mogli ste da čujete diskusiju o nekom konobaru, o otvorenim vratima, o raznim priviđanjima, mogli ste da čujete sve osim obrazlaganja amandmana. Pri tome se govornik žalio na nedostatak vremena da obrazloži svoje amandmane u kojima ne piše ništa. Dakle, ili je imao dovoljno vremena ili nije, ali je trebao govoriti o amandmanu koji glasi – ništa.

On to nije učinio…ja vam govorim gde je povreda Poslovnika.

Gospodine Rističeviću, ja vas molim, pošto je opomenut govornik i skrenuta mu je pažnja da može da govori samo o amandmanu, ja vas molim da nemate mogućnost da ukažete na povredu Poslovnika, jer sam kao predsedavajući… Ja vas molim da završite izlaganje.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ja pažljivo obrazlažem.

To što ste ga vi opomenuli ja smatram nedovoljnom merom, mislim da ste trebali da izreknete opomenu, zato što posle nekoliko vaših upozorenja, u skladu sa članom 108. i 109. on nije se vratio na temu i bili ste dužni da ga opomenete.

Već kad je spominjao sendviče, ja bi voleo uz sendvič da je doneo litru vinu, Vinarije Živković, jer obično vino ide uz sendviče. Hvala.