Gospođo Dragutinović, ja hoću da osiguram svoju imovinu, pogledam član 1, gde se kaže – ugovor o osiguranju može se zaključiti sa više društava za osiguranje koja su se sporazumela o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika, odnosno saosiguranja.
Šta to znači? Ta društva za osiguranje su se međusobno govorila da jedno društvo za osiguranje isplati 5% odštete u slučaju nastanka osiguranog slučaja, a drugo 95%. Ta društva za osiguranje su se dogovorila da po pola isplate štetu u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Ta društva za osiguranje su se dogovorila mnogo toga.
Međutim, saosiguranje ne podrazumeva nepoznanicu, ne podrazumeva tumačenje šta su se možda društva za osiguranje koja su saosigurala određenu imovinu dogovorila, već ja nudim jednu preciznu definiciju koja je u skladu sa svim zakonima o osiguranju u EU i državama u okruženju. Saosiguranje je zajedničko snošenje i raspodela rizika između više društava za osiguranje, na način da svaki osiguravač, naznačen u polisi osiguranja, odgovara osiguraniku za potpunu naknadu štete u slučaju nastanka osiguranog slučaja.
Onda je stvar jasna. Ja sam platio premiju osiguranja, imam polisu osiguranja. Na polisi osiguranja su navedena dva društva za osiguranje i, narodski rečeno, mogu da nakrivim kapu. U slučaju nastanka osiguranog slučaja biram od koga ću da naplatim celokupnu štetu, a kako su se oni dogovorili u svojim poslovnim odnosima, koji su obično kod saosiguravača odnosi poverenja, kako će oni međusobno regulisati tvoje odnose, mene se to ne tiče, jer sam naplatio kompletnu štetu.
Takođe, u slučaju sudskog spora, stvar je više nego jasna. Mogu tužiti jedno društvo za osiguranje, mogu tužiti drugo društvo za osiguranje, mogu tužiti oba društva za osiguranje. Ovakva definicija koju vi nudite u stavu 1. je možda poznata, ali samo delimično, čak i stručnoj javnosti, ali u praksi stvara zabune.
Ja nudim rešenje koje će tu zabunu u potpunosti da otkloni, koje će da bude vrlo jasno, vrlo precizno i koje će da pospeši interes potencijalnih osiguravača da osiguraju svoju imovinu. Mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana ovo bilo afirmativno i za strane investitore i za privredna društva i za fizička lica i za svakoga, jer bi u tom slučaju imali sigurnost. Zamislite kakva je to vrsta sigurnosti kada ja mogu da osiguram svoju imovinu sa jednom premijom osiguranja kod dva društva za osiguranje i da biram od koga ću da naplatim štetu u slučaju nastanka osiguranog slučaja.
To definiše amandman koji sam ja predložio. Rešenje koje ste vi ponudili, nažalost je, vrlo, vrlo neprecizno i dovodite u opasnost jedan dobar zakon, zaista izvanredan zakon u svim ostalim odredbama, da sa nekim nepreciznostima na koje upućuje i Zakon o obligacionim odnosima i direktive EU rešenje iz okruženja učinite nejasnim i da sutra stavite potencijalne osiguranike u dilemu, a u slučaju nastanka spora, tek će biti problema. Hvala.
