Hvala.
Uvaženi ministre Antiću, predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje bezrezervno podržati predložene izmene i dopune zakona kao i Zakona o energetici, pri čemu ću se ja u svom izlaganju vezati isključivo za odredbe zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na nepokretnostima.
Imajući u vidu da je energetika oblast koja je u isključivoj kompetenciji moje uvažene koleginice Ivane Dinić pa će ona na tu temu u svakom slučaju krajnje kompetentno i stručno izložiti stav poslaničke grupe SPS.
Poštovani ministre Antiću, imajući u vidu da ste se ovom materijom i te kako bavili i da i te kako dobro razumete regulativu koja se vezuje za građevinarstvo, planiranje, naročito prostorno planiranje, zamoliću vas da nekoliko mojih krajnje dobronamernih sugestija u ovoj diskusiji prenesete i koleginici ministarki, uvaženoj gospođi Zorani Mihajlović, imajući u vidu da je njeno ministarstvo zaista što se tiče regulatornog dela učinilo mnogo da se konačno uvede red u oblast, kako prostornog planiranja, tako i građevinarstva.
Na žalost, kada smo donosili zadnji Zakon o planiranju i izgradnji nismo normirali ono što danas imamo nameru da normiramo, imamo nameru da sistematizujemo, kako bi zaista zakon o planiranju i izgradnji doživeo svoj puni kapacitet, odnosno kako bi u praktičnom smislu reči imao puni stepen efikasnosti.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što, pre svega, poslanička grupa SPS bezrezervno podržava sam motiv predlagača zakona da se ovakve predložene izmene nađu pred nama i ja sam sasvim siguran da ćemo ih i prihvatiti. Tim pre, što je to prepoznao i predlagač, ovde konkretno odgovarajući broj narodnih poslanika i zahvaljujem se i uvaženoj koleginici Katarini, u smislu onoga što je bilo dato kao obrazloženje za ove izmene i dopune. Zašto govorim na ovaj način? Pre svega, ovde motivacija se vezuje za jedan jako važan faktor, a to je omogućavanje investitorima da ulažu u jedinice lokalne samouprave. Bez obzira da li se radi o gradovima ili opštinama. U tom smislu doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ili kako se to često pežorativno kaže – naknada za uređivanje građevinskog zemljišta se više neće ni obračunavati, ni plaćati za objekte javne namene u javnoj svojini, a ono što je naročito značajno i za proizvodne objekte skladišta, itd.
Naravno da u ovom pravcu zaista postoji nešto što će na nivou lokalnih samouprava s jedne strane da izazove određeni stepen podozrenja, jer je sigurno da lokalne samouprave neće baš blagonaklono prihvatiti našu dobronamernost kao zakonodavca.
To je potpuno razumljivo zbog toga što svaka lokalna samouprava strahuje da će primenom ovih izmena i dopuna doći do nedostatka sredstava u budžetu, odnosno da se budžet neće popunjavati na adekvatan način kako se popunjavao do sada.
Kako se popunjavao? Popunjavao se upravo tako što su se naknade za građevinsko zemljište naplaćivale od investitora i naravno da je to bio značajan deo izvora prihoda koji su se slivali u budžet. Tu se pojavljuje jedan problem koji u praksi može da multiplicira, nažalost negde izaziva ozbiljne probleme čak odbijajući investitore. Najbolji primer, odnosno ilustracije za tako nešto je upravo grad iz koga ja dolazim, a to je Užice gde, kako sam prilikom načelne rasprave o Zakonu o planiranju i izgradnji istakao, za dve godine nije doneta čak nijedna građevinska dozvola, što zbog neefikasnosti stručnih službi, što zbog različitog tumačenja zakona, naročito zakona koji je bio na snazi pre nego što smo doneli poslednji Zakon o planiranju i izgradnji.
S druge strane, postoji još jedan dodatan problem što je dato lokalnim samoupravama, jedinicama lokalne samouprava diskreciono ovlašćenje da samostalno formiraju, kako kriterijume za obračun naknade za građevinsko zemljište, odnosno uređenje građevinskog zemljišta, tako i samostalno na osnovu tih kriterijuma vrše obračun po cenama koje znaju nekad da bude itekako visoke čak i basnoslovno velike. Recimo, Čajetina i Užice su na udaljenosti od svega dvadesetak kilometara, a razlika u ceni naknade za uređenje građevinskog zemljišta je neverovatno velika.
Zbog čega se ne pristupi jednom načinu razmišljanja koje bi moglo da sa jedne strane bez ograničenja lokalnih samouprava, bez uskraćivanja njihovih nadležnosti koje su im zakonom pripisane ili propisane, istovremeno podzakonskim aktom ne uredi ono što bi trebalo da bude jedna vrsta okvira, a okvir podrazumeva definisanje kriterijuma na osnovu kojih će se izvršiti obračun plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta? Tek tada bi došli u neku ravnotežu da, recimo, pojedine jedinice lokalnih samouprava ne odbijaju investitore sa izuzetno visokim iznosima plaćanja, dok druge jedinice lokalnih samouprava imaju daleko tolerantniji pristup, investitore približavaju upravo kroz cene koje podrazumevaju srazmerno adekvatne cene za ono što podrazumeva obavezu, a obaveza je plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
Ukoliko se to podzakonskim aktom ne uredi onda svaka jedinica lokalne samouprave ima, po meni, a i po stanovištu poslaničke grupe SPS, nesumnjivo velika diskreciona ovlašćenja. Da li je to praktično pravilno i prihvatljivo, ostaje opet i predlagaču, a i resornom ministarstvu kao budućem predlagaču da analizira i oceni.
Ono što se takođe čini ovde značajnim istaći, jeste da u slučaju, recimo, konkretnog grada Užica koji je nažalost bio grad koga su investitori zaobilazili, sada će imati mogućnosti da upravo investicije počnu da dolaze, upravo da ono što je uvažena koleginica Spasojević istakla, da se krene sa zapošljavanjem, izgradnjom proizvodnih pogona. To je na kraju krajeva i obaveza, proklamovana obaveza Vlade Republike Srbije da pomogne u dovođenju investitora, pored toga što tu istu obavezu imaju i rukovodstva lokalnih samouprava pa samim tim i grada Užica.
Kako onda dovesti do konačnog cilja? S jedne strane imamo situaciju gde budžet nesumnjivo može da trpi zbog neadekvatnog priliva novčanih sredstava. S druge strane se taj priliv novčanih sredstava pokušava nadomestiti prodajom zemljišta, izdavanjem u zakup ili pak na osnovu nekog drugog pravnog posla. Naravno da to može da bude neka vrste kompenzacije za ono što lokalne jedinice, gradovi, odnosno opštine gube.
Došli smo do onog podatka koji ovde i u predlogu naveden. Kako će se regulisati odnos između investitora i lokalnih samouprava kada su upitanju priključenja na infrastrukturne sadržaje? Naravno ugovorom. Taj ugovor je i do sada bio pravni osnov za regulisanje odnosa između investitora, gradova i opština kao jedinica lokalnih samouprava.
To nije bio nikakav problem kada su u pitanju javno komunalna preduzeća, konkretno „Elektroprivreda“, konkretno neka druga preduzeća koja su nosioci određenih prava na infrastrukturnim postrojenjima, naročito pravom raspolaganja, upravljanja i korišćenja. Naravno da u tom pravcu treba takođe razmisliti da se budućim sistemskim rešenjima olakša mogućnost kako bi jedinice lokalnih samouprava i investitori daleko brže, daleko efikasnije dolazili do konačnog cilja, a to je na što jednostavniji, što jeftini način priključenja na infrastrukturne sadržaje, odnosno infrastrukturnu mrežu.
Sve ove dileme, naravno, i sva ova pitanja će ostati za neku kasniju regulativu koja će se definisati, uveren sam, budućim zakonima, naročito onim koji se vezuju za oblast planiranja i oblast izgradnje.
Ono što se vezuje za drugi zakon koji danas menjamo, to je Zakon o posebnim uslovima za prava svojine, i tu moram da krajnje kritički u ime svih nas narodnih poslanika istaknem što niko ovde neće dovesti u sumnju, a to je da smo došli u jednu krajnje paradoksalnu situaciju zbog toga što, s jedne strane, građevinska inspekcija ima puni legitimitet da poruši objekat koji nema rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenje o odobrenju gradnje, nemaju ni rešenje o upotrebnoj dozvoli, a upisani su u katastru sa pravom svojine u korist nosioca prava svojine. Dakle, s jedne strane postoji puni legitimitet i osnovanost u zakonu da građevinska inspekcija poruši takav objekat, a, s druge strane, vlasnik se sa takvim objektom upisao kao vlasnik u katastru. S jedne strane to podrazumeva ograničenje svojine, čak i eliminaciju prava vlasništva, jer šta će mu gola svojina u slučaju rušenja objekata, a s druge strane imamo nešto što ne možemo da sprečimo, a to je primena zakona od strane inspekcijskih službi, konkretno građevinske inspekcije.
Upravo sada, donošenjem ovog zakona, taj veliki paradoks, taj veliki apsurd se izbegava tako što građevinska inspekcija neće moći da ruši objekte za koje je postupak upisa prava svojine, shodno odredbama zakona po posebnim uslovima za upisa prava svojine, započet, kao i u slučajevima kada je taj upis prava svojine već izvršen.
Zaista je to trebalo i ranije učiniti i taj zakon očigledno pati od tog velikog nedostatka i upravo je ovo jedan veliki pomak napred i ja sam uveren da će se na ovaj način sprečiti da građevinska inspekcija, iako radi po zakonu, iako primenjuje zakon, ipak ne dovede u jedno vrlo, vrlo, delikatno stanje nosioca prava svojine koji je to svoje pravo upisao u službi za katastar nepokretnosti, iako nema za svoj objekat koji je izgrađen, ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Naravno, zbog toga i postoji podrška SPS ovakvim izmenama i dopunama.
Nadam se da ove krajnje dobronamerne sugestije mogu da posluže u daljem normiranju, u daljem sistematizovanju zakona o kojima danas raspravljamo i ponoviću još jednom, kao što je i ovlašćeni predstavnik, uvažena koleginica Spasojević istakla, poslanička grupa SPS će podržati u danu za glasanje predložene zakone, odnosno zakon kao i zakon o izmenama i dopunama zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, danas su veoma značajne teme, odnosno tačke na dnevnom redu, od čega naročito izdvajam Predlog zakona o energetici, koji nam predlaže Vlada Republike Srbije.
Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važna ova tema. Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važno da afirmišemo i predstavljamo svoje korake ka uspostavljanju jednog kvalitetnog, modernog i efikasnog energetskog sistema u Srbiji.
Ovaj zakon, po mom mišljenju, upravo to ima za cilj i zato snažno podržavam ovaj predloženi zakon, koji nastavlja reformske procese u ovoj oblasti, a koji se ogledaju u obezbeđivanju sigurnog snabdevanja tržišta Srbije energijom i energentima, otklanjanju svih nedostataka u primeni postojećih, odnosno važećih propisa, usklađivanju domaće regulative sa regulativom EU, stvaranje uslova za funkcionalno i efikasno tržište električne energije i prirodnog gasa i zaštiti svih kategorija kupaca, a naročito uvođenje termine, odnosno te kategorije energetski ugroženog kupca.
Mislim da smo danas dosta argumenata koji govore u prilog ovom zakonu čuli na današnjoj sednici i ja ne bih mogao sve pojedinosti da obuhvatim, ali ono što svakako treba istaći jeste da donošenjem ovog zakona preuzimamo odredbe trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i energetskog sektora koji je dosta i pominjan danas ovde, a koji predviđa i podrazumeva izmene izvesnog broja dosadašnjih propisa, kao i rešavanje velikog broja problema koji su do sada bili prisutni u ovoj oblasti.
Osim pomenutog, bitno je istaći da ovaj zakon ima za cilj stvaranje uslova za dalji razvoj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Samim tim pozdravljam činjenicu da se u našoj zemlji subvencionišu obnovljivi izvori energije i pozdravljam vašu izjavu, ministre, u kojoj prognozirate da ćemo do 2020. godine iz obnovljivih izvora trošiti čak 27% ukupne energije. Tih 27% u finalnoj potrošnji energije u Srbiji je i cilj koji nam je određen odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice iz 2012. godine, kada nam je i utvrđena i obaveza da implementiramo direktivu koja se odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije.
Treba istaći i da se ovim rešenjima potpuno otvara tržište električne energije i prirodnog gasa već početkom 1. januara naredne godine, a time se stvara mogućnost za pojavu novih energetskih subjekata na tržištu, što podstiče konkurentnost, a kupcima omogućava slobodan izbor snabdevača. Dakle, to je nešto što će direktno dovesti do veće konkurencije i uspešnijeg funkcionisanja tržišta i to je, po mom mišljenju, još jedan u nizu benefita koje ovaj zakon proizvodi.
Ono što takođe želim da pozdravim jeste uvođenje obaveze pribavljanja saglasnosti za skladištenje nafte i naftnih derivata i goriva za sopstvene potrebe, za sopstvena vozila na sopstvenim stanicama jer se time stvara kontrola, uspostavlja se evidencija tokova naftnih derivata i u određenoj meri suzbija crno tržište, što je takođe jedan od efekata koje će ovaj zakon proizvesti.
Reforma energetskog sektora je nešto što direktno i u velikoj meri utiče na opšti privredni razvoj u zemlji, kao i na porast investicionih aktivnosti i kvaliteta tržišta. To su sve razlozi zbog kojih podržavam ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo u danu za glasanje usvojiti isti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Ja bih hteo da zahvalim gospodinu Markoviću, Jovanoviću, Mihajloviću i Bradiću na konstruktivnim diskusijama i predlozima koje smo moji saradnici i ja zabeležili, podršci koja se oseća iz svih poslaničkih grupa. To zaista celom mom timu, a verujem i kompletnoj Vladi izuzetno imponuje, jer je dokaz da ovaj rad koji smo imali mi sada i prethodno Ministarstvo energetike je dao rezultat kroz jedan opšti konsenzus da ovaj zakonski projekat ima kvalitet koji je na nivou onih očekivanja koja su bila pred nama. Naravno, ima uvek sugestija za to da može da bude nešto bolje ili drugačije.
Ja hoću pre svega gospodinu Bradiću da iznesem jedno čvrsto uveravanje da ćemo mi čim završimo ovu sednicu se vratiti u ministarstvo i dobro pogledati sve amandmane.
Naravno, duh zakona mora da prti duh reforme koju pokušavamo da uspostavimo i da uđemo u one trendove i tokove koji su deo našeg evropskog puta.
Tu želim da se osvrnem na nekoliko elemenata. Kada je u pitanju liberalizacija tržišta, pa osnovni uslov liberalizacije je da ona ne bude diskriminatorska. Upravo iz tog razloga mi nismo mogli da otvorimo tržište na način da ga zatvorimo, da u njemu učestvuju samo domaće kompanije.
Nažalost ili na sreću, to nije moguće i mi smo išli na rešenje koje opšta praksa i u svetu, pa naše kompanije će moći da trguju u inostranstvu. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije je otvorila kompaniju u Sloveniji iz koje će da trguje električnom energijom u čitavoj Evropi. Naprosto, to je trend, to je pravac i ne možemo sada da u tom pravcu vozimo malo levo, malo desno, malo da idemo iznad crte, malo da idemo ispod crte. Moramo u svakom trenutku da budemo na tom nivou.
Ponavljam, pogledaćemo sve amandmane. Ako ima promil razloga da nečim unapređujemo tekst, verujte, ne postoji trunka sujete, prihvatićemo svaki amandman, mada se ovde do mene nakašljavaju, ali verujte da je to tako.
Kada je u pitanju cena, vi ste pomenuli, vi jeste dobro uhvatili nit moje misli, kada sam govorio o razlici cena iz obnovljivih izvora i cena iz konvencionalnih izvora, ali me očigledno niste precizno čuli. Ja sam govorio koja je cena iz solara, iz vetra i koja je cena iz TENT-a i Đerdapa.
Naravno, apsolutno uvažavam činjenicu da je reč o objektima koji su davno izgrađeni i koji su se, da kažem, već otplatili. Ja nisam zato rekao voda i ugalj, nego sam pominjao konkretne objekte.
Moram da kažem i da je cena iz uglja, kada su novi objekti u pitanju, čini mi se, kada je u pitanju Termoelektrana novi blok u Kostolcu, da je neka cena koju smo imali iz visibility studije otprilike bazna cena 36 koma nešto evra, a u nekoj daljoj otplati, u nekoj projekciji rasta do 42 evra. Vidite, i iz novih objekata je ta cena značajno jeftinija kada su konvencionalni izvori u pitanju.
Na kraju, jedno pitanje koje ste dotakli iz različitih uglova, vi i gospodin Neđo Jovanović, pitanja toplotne energije i pitanje mogućnosti uređenja za nivo lokalnih samouprava, naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Na primer, mi kao Ministarstvo i Vlada ne propisujemo cenu toplotne energije. To čine lokalne samouprave, ali na osnovu uredbe koju donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva i to je uredba koju mi definišemo parametre za utvrđivanje cene toplotne energije, odnosno maksimalnu cenu, neću da kažem od do, mada određujemo i tu donju, jer ne smeju da pogreše ni na dole, pa da pojedu supstancu, ali definišemo sve elemente na osnovu kojih oni bukvalno ubace parametre i izbaci im cenu toplotne energije.
Možda bi to mogao da bude neki mehanizam i za naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, mada mislim da to nije tako lako utvrditi kada je naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u pitanju, zato što su razlike u toj nekoj atraktivnosti zemljišta, koja ipak mora da se uzme u obzir, suviše velike između različitih lokalnih samouprava.

Zahvaljujem.
Pošto narodni poslanik Dejan Nikolić nije tu, reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, mi smo danas u skupštinskoj sali već dosta toga izrekli po pitanju Predloga zakona o energetici, tako da ću se truditi da se ne ponavlja.    
Prvo što ću reći jeste da će poslanici SPS podržati Predlog zakona o energetici. Ovo je još jedan korak Skupštine i još jedan načinjen korak Vlade Republike Srbije, nebitno u kom sastavu, u stvaranju zakonodavnog okvira za jedan od stubova energetske politike i garancije ispunjenja svih ciljeva evropskog saveta, koji identifikuju potrebu za potpunom energetskom bezbednošću i efikasnošću.
Zbog toga ovaj Predlog zakona o energetici treba posmatrati kao mogućnost da energetska bezbednost, koja definitivno predstavlja jedan od velikih bezbednosnih problema svake države i činjenica je da jeste sastavni deo nacionalne bezbednosti svakog naroda, dostigne povoljan nivo za održivi razvoj privreda i društva, a takođe, uz neophodnost da se obezbedi diverzifikacija izvora energije.
Danas primećujem dosta širi politički konsenzus po pitanju ovih tema u odnosu na proteklih nekoliko prethodnih godina i to me dosta raduje. Čak i u sredstvima javnog informisanja od ove nove Vlade od 2012. godine i Vlade 2014. godine postoji dosta manji komunikacijski šum što se tiče razumevanja ovog trećeg energetskog paketa propisa i beneficija koje on donosi.
Naime, šta je bitno i šta je važno razumeti? Važno je da ovaj Predlog zakona o energetici prihvatimo kao predlog zakona koji treba da finalizira već započet proces reformi energetskog sektora u domenu funkcionalnosti i funkcionisanja unutrašnjeg tržišta za sve potrošače, stvaranje liberalizacije tržišta, odnosno otvaranja tržišta električne energije i tržišta prirodnog gasa za sve potrošače, unapređenje prava svih kupaca, a naročito energetskih ugroženih kupaca, zatim, obezbeđujući formiranje Agencije za energetiku, kao potpuno nezavisnog regulatornog tela i obezbeđujući regionalnu solidarnost u EU, garantuje snabdevanje energijom koja se odlikuje većom konkurentnošću, stabilnošću i održivošću.
Ovim predlogom zakona mi treba da rešimo problem zaštite konkurencije i nediskriminatorskog ponašanja, koji su i osnova za dostizanje nacionalnih ciljeva koje mi imamo, a to je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnja biogoriva u transportu, zatim, suzbijanje nelegalnog tržišta nafte i derivata nafte.
Primena predloženog pravnog okvira zapravo daje jedan ekonomski aspekt, a prvi i najznačajniji je uticaj energetskog sektora na privredni razvoj kroz fizičku otvorenost privrede, jer tek kada su na raspolaganju fizička sredstva za uvoz i izvoz robe i usluga, tek onda možemo reći da je privreda izložena međunarodnoj konkurentnosti.
Imajući u vidu veličinu energetskog sektora u Republici Srbiji u odnosu na ostatak privrede, dolazimo do zaključka da je zapravo vrlo značajno učešće energetskog sektora u međunarodnoj trgovini, kako bi došlo do izgradnje odgovarajuće infrastrukture, jer jedino sa takvom infrastrukturom možemo omogućiti investicije u najznačajnijim ekonomskim pravcima.
Međutim, mi sada možemo davati bezbroj detalja, ali pred nama stoji jedan važan zadatak. Najpre, Srbija mora pratiti globalnu i ekonomsku i energetsku situaciju. Srbija mora znati šta se danas dešava u svetu.
Ono što je takođe bitno je da definitivno postoji ogroman pritisak u javnosti kada god dolazi do usaglašavanja propisa sa propisima EU. Ministarstvo energetike na čelu sa Aleksandrom Antićem se dobro bori, vodeći jednu zdravu energetsku politiku po Republiku Srbiju i dajući kvalitetne odgovore na globalne izazove. Kroz usvajanje ovako značajnih zakonskih dokumenata uspeva da reguliše energetski sektor.
Ono što je, takođe, bitno jeste da stavimo u prvi plan mnoge faktore i, zapravo, glavne elemente ovog trećeg energetskog paketa propisa, a to su računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije od delatnosti proizvodnje, distribucije i trgovine električne energije, osnivanje Agencije za energetiku Republike Srbije kao potpuno nezavisnog regulatornog tela i, ono što je vrlo bitno, obaveza Republike Srbije da promoviše upotrebu obnovljivih izvora energije, odnosno energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora energije u sektorima električne energije, grejanja, hlađenja, takođe i u sektoru transporta, kako bi se ostvario cilj da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije u EU bude najmanje 20%.
Svi smo svesni toga da energetska efikasnost zapravo određuje nivo zaposlenosti konkurentnosti u privredi Republike Srbije. Nedovoljno efikasno korišćenje energije dovodi do smanjenja stope zaposlenosti, a povećanja stope siromaštva, što definitivno jeste ograničavajući faktor u procesu evrointegracija za Republiku Srbiju, jer jedan od ključnih kriterijuma zapravo jeste da se stopa zaposlenosti u Republici Srbiji poveća, a stopa siromaštva smanji, naravno, uz određeni nivo privrednog razvoja, koji se može postići samo višestrukim povećanjem energetski konkurentnog i ne diskriminatorskog tržišta.
Činjenica je da veliki broj zaposlenih u Republici Srbiji, zapravo, zaposleno u energetskom sektoru i da je to veliki udeo zaposlenosti u našoj privredi.
Razvoj ovog sektora, u pogledu unapređenja i razvoja upotrebe obnovljivih izvora energije, se ogleda i u tome da se, na ovaj način, stvaraju resursi novih radnih mesta. Takođe, otvaranje energetskog sektora za strano tržište, uopšte za međunarodnu razmenu, omogućava povećanu zaposlenost i nivo zaposlenosti u sektorima koji su interakcija između sektora energetike i sektora transporta.
Takođe, da bi otvorili sve ove mogućnosti koje nudi ovaj Predlog zakona o energetici i kako bi ih imputirali u zakonodavni okvir do 1. januara 2015. godine, odnosno kako bi otvorili tržište električne energije i tržište prirodnog gasa za sve naše potrošače, da bi svaki kupac, odnosno potrošač dobio slobodan izbor snabdevača, uključujući i domaćinstva od 1. januara 2015, godine poslanici SPS će podržati ove sistemske reforme u energetskom sektoru Republike Srbije, kroz realizaciju ciljeva upotrebe ovog trećeg energetskog paketa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić, a neka se pripremi Borislav Stefanović.
Izvolite, gospodine Matiću.

Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministri, saradnici, koleginice i kolege, mi danas imamo tri predloga zakona i fokusiraću se samo na jedan zakon, a to je Zakon o matičnim knjigama.
Mislim da ove izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama zaslužuju pažnju zato što je to zakon gde su svi naši građani posebno zainteresovani, jer se vodi lična evidencija o stanjima, odnosno o upisima u matične knjige, tako da su jako zainteresovani da se to uradi i kako treba i valjano i da jednostavno vode računa o svemu tome, kao i o svojim srodnicima.
Ove izmene su iznuđene i mislim da ovaj zakon treba da pretrpi i neke buduće izmene, ali verovatno kada dođe vreme za to. Izmene su u članu 91. zbog rokova sa pet na sedam godina, jer lokalne samouprave nisu uspele da to urade do sada, verovatno zbog nedovoljno resursa, koji se prvenstveno ogledaju u ljudskom faktoru, verovatno obimnost i sve ono što prati takvu vrstu evidencije, odnosno da urade drugi primerak matičnih knjiga koje se vode preko elektronskih sredstava, kao i njihovo skladištenje.
Ono što je jako bitno ili 98%, po mojoj proceni, u matičnim knjigama vode se činjenice o rođenju, braku i smrti. Ja sam podneo jedan amandman na član 11. osnovnog zakona, smatrajući da ne treba da poslove matičara radi isključivo neko ko je iz društvenog sektora, nego da to bude ujednačeno i za sva ostala zanimanja, tako da videćemo da li će Vlada odnosno nadležno ministarstvo prihvatiti to, ali smatram da je taj amandman na mestu.
Mislim da će ovaj drugi amandman, predložio sam ga sa kolegom Birmančevićem, da sam rok stupanja na snagu zakona jednostavno morati da bude skraćen. Predloženo je da to bude osam dana, a s obzirom da 27. ističe rok od pet godina za završetak posla za drugi primerak matičnih knjiga i da je to rešenje iznuđeno. Ako se prihvate ova dva amandmana, mislim da će zakon dobiti i u kvalitetu i da će biti poboljšan.
Mislim da i druge izmene treba da dođu na red, kao što su članovi 8. 9. i 10. i da jednostavno ne bude tako čvrsto ograničenje da jedan matičar treba da bude samo za jedno matično područje. Mislim da tu treba biti liberalniji i dozvoliti da jedan matičar i njegov zamenik može pokrivati i više matičnih područja. Toliko. Mislim da će ovi amandmani biti prihvaćeni. Mi ćemo glasati, kao i SNS, za ove izmene i dopune zakona. Hvala.

Reč ima šef poslaničke grupe Demokratske stranke, gospodin Borislav Stefanović.